Општина Оштра Лука

С Википедије, слободне енциклопедије
Оштра Лука
Грб Оштре Луке
Грб
Основни подаци
Држава  Босна и Херцеговина
Ентитет  Република Српска
Сједиште Оштра Лука
Становништво
Становништво
Пад 2.389[1]
Пад 2.705[2]
3.008[3] (2017
2013
1996)
Географске карактеристике
Површина 204,9 km2


Остали подаци
Временска зона UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Начелник општине Драган Мастикоса (СНСД) [1]
Позивни број 52
Веб-сајт Општина Оштра Лука
Оштра Лука

Општина Оштра Лука (раније Српски Сански Мост) је општина у Републици Српској, БиХ. Сједиште општине се налази у насељеном мјесту Оштра Лука. На попису становништва 2013. године општина Оштра Лука је имала 2.705 становника[4] према подацима Републичког завода за статистику, а према подацима Агенције за статистику Босне и Херцеговине општина Оштра Лука је имала 2.786 становника.[5]

Географија[уреди | уреди извор]

Насељена мјеста[уреди | уреди извор]

Мапа насељених места општине Оштра Лука

Подручје општине Оштра Лука се простире на територији од 204,9 км2 и чине насељена мјеста: Батковци*, Будимлић Јапра, Гаревица, Горња Козица*, Доња Козица*, Горња Трамошња*, Доња Трамошња*, Дуге Њиве, Зенковићи*, Копривна*, Марини, Мркаљи*, Овањска, Оштра Лука, Подвидача*, Сасина*, Слатина*, Стара Ријека*, Трнова*, Хадровци*, Халиловци, Хазићи, Усорци и Шкрљевита*.

Дијелови пријератних насељених мјеста Батковци, Горња Козица, Доња Козица, Горња Трамошња, Доња Трамошња, Хадровци, Копривна, Мркаљи, Подвидача, Сасина, Слатина, Стара Ријека, Шкрљевита и Трнова припадају Федерацији Босне и Херцеговине, тј. федералној општини Сански Мост.

Општина Оштра Лука је формирана од дијела пријератне општине Сански Мост, који је у саставу Федерације Босне и Херцеговине.

Историја[уреди | уреди извор]

Општина је настала од једног дијела некадашње општине Сански Мост. Раније је носила назив Српски Сански Мост, али по одлукама уставног суда БиХ од 22. септембра и 27. фебруара 2004. године назив је проглашен неуставним, те је одлуком Народне скупштине Републике Српске првиремено замијењен називом Оштра Лука.

Током рата у БиХ борбе су вођене и за Оштру Луку, која је при крају рата (током офанзиве Армије РБиХ) пала, али је повраћена противофанзивом Војске Републике Српске.

Политичко уређење[уреди | уреди извор]

Састав Скупштине Општине Оштра Лука према резултатима избора 2020.
5
4
2
2
1
1
Од укупно 15 мандата на поједине партије отпада:
      СНСД: 5
      ДНС: 4
      ПДП: 2
      СП: 2
      УС: 1
      ДЕМОС: 1

Општинска администрација[уреди | уреди извор]

Начелник општине представља и заступа општину и врши извршну функцију у Оштрој Луци. Избор начелника се врши у складу са изборним Законом Републике Српске и изборним Законом БиХ. Општинску администрацију, поред начелника, чини и скупштина општине. Институционални центар општине Оштра Лука је насеље Оштра Лука, гдје су смјештени сви општински органи.

Начелник општине Оштра Лука је Драган Мастикоса испред Савеза независих социјалдемократа, који је на ту функцију ступио након локалних избора у Босни и Херцеговини 2020. године. Састав скупштине општине Оштра Лука је приказан у табели.[6]

Повјереништво за Општину Сански Мост[уреди | уреди извор]

Повјереништво за Општину Сански Мост је формирано 1996. године на основу Тачке 2. Амандмана XXXV на Устав Републике Српске и Тачке 2. Одлуке о образовању повјереништава за општине односно подручја која су у цјелини или дјелимично ушла у састав Федерације БиХ. Повјереништво општине извршава налоге Народне скупштине, Предсједника Републике и Владе Републике Српске и врши послове из надлежности Скупштине општине и Извршног одбора ускладу са законом. Сједиште повјереништва је било у Бања Луци.[а]

Култура[уреди | уреди извор]

Крсна слава општине је Свети пророк Илија који се слави 2. августа.[7]

Становништво[уреди | уреди извор]

Састав становништва – општина Оштра Лука
2013.[8]1991.
Укупно2 786 (100,0%)2 117 (100,0%)
Срби2 580 (92,61%)1 407 (66,46%)
Хрвати160 (5,743%)401 (18,94%)
Бошњаци23 (0,826%)261 (12,33%)1
Неизјашњени12 (0,431%)
Југословени3 (0,108%)32 (1,512%)
Непознато3 (0,108%)
Остали3 (0,108%)16 (0,756%)
Црногорци1 (0,036%)
Словенци1 (0,036%)
  1. 1 На пописима од 1971. до 1991. Бошњаци су пописивани углавном као Муслимани.

Спорт[уреди | уреди извор]

Оштра Лука је сједиште фудбалског клуба Подгрмеч.

Знамените личности[уреди | уреди извор]

Види још[уреди | уреди извор]

Напомене[уреди | уреди извор]

  1. ^ Службени гласник Републике Српске 14/96

Референце[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]