Словеначки језик

словеначки језик
slovenski jezik, slovenščina
Brižinski spomeniki 3.png
Брижински споменици, најстарији документ писан латиницом на словеначком и на неком од словенских језика (између 972. и 1039. године)
Изговор[sloˈʋenski ˈjɛzik], [sloˈʋenʃtʃina]
Говори се у Словенија
 Италија (Фурланија-Јулијска крајина)
 Аустрија (Корушка и Штајерска)
 Мађарска (Ваш)
 Хрватска
Регионцентрална Европа, јужна Европа и југоисточна Европа
Број говорника
око 2 милиона (недостаје датум)
латиница (словеначка латиница)
Званични статус
Службени језик у
 Словенија
 Европска унија
Признати мањински језик у
РегулишеСловеначка академија наука и уметности (Slovenska akademija znanosti in umetnosti)
Језички кодови
ISO 639-1sl
ISO 639-2slv
ISO 639-3slv
Idioma esloveno.png
Словеначки језик
  Службени језик
  Мањински језик
{{{mapalt2}}}
Распрострањеност словеначког језика

Словеначки језик (словен. slovenski jezik или slovenščina) је матерњи језик око 1.750.000 Словенаца у Републици Словенији, где је службени језик, затим припадника словеначке мањине у Аустрији (око 60.000 у Корушкој и Штајерској), Италији (око 54.000 у Бенешкој Словенији, Резији, Трсту и Горици), Хрватској (11.800-13.100) и Мађарској (2.700). Број словеначких емиграната у Америци, западној Европи и Аустралији процењује се на око 400.000.

Карактеристике[уреди | уреди извор]

Словеначки језик је најпознатији по томе, што је један од ријетких индоевропских језика који је сачувао, осим једнине и множине, граматички број двојину.

Словеначки језик познаје три граматичка броја: једнина, двојина, множина, шест падежа са осам деклинација: номинатив (imenovalnik), генитив (rodilnik), датив (dajalnik), акузатив (tožilnik), локатив (mestnik) и инструментал (orodnik) (вокатив у словеначком језику има исти облик као номинатив) и три граматичка рода: мушки, женски и средњи род.

Писмо[уреди | уреди извор]

Словеначки језик користи писмо, познато као гајица, названа по Људевиту Гају, који је прилагодио из чешког писма. Словеначка гајица на словеначком језику назива се словеница, а користи се од Револуције 1848. године, до када је кориштено писмо бохоричица.

Словеначка абецеда има 25 слова: a b c č d e f g h i j k l m n o p r s š t u v z ž s, којима се записује 29 гласова.

Нарјечја и дијалекти[уреди | уреди извор]

Словеначки језик се дијели у седам дијалекатских група (narečne skupine): горењска, долењска, штајерска, панонска, корошка, приморска и ровтарска. Словеначки језик спада у језике са највише дијалеката и поддијалеката, у односу на број говорника и распрострањеност језика. Дијалекти се међусобно много разликују, те би се тешко могли споразумјети говорници два словеначка дијалекта.

  • Долењска дијалекатска група:
    • сјевернобелокрањско нарјечје
    • долењско нарјечје
      • источнодолењско поднарјечје
    • јужнобелокрањско нарјечје
    • костелско нарјечје
    • кочевско нарјечје
  • горењска дијалекатска група:
    • горењско нарјечје
      • источногорењско поднарјечје
    • селшко нарјечје
  • корошка дијалекатска група:
    • межишко нарјечје
    • обирско нарјечје (Аустрија)
    • подјунско нарјечје (Аустрија)
    • рожанско нарјечје (Аустрија)
    • сјевернопохорско-ремшнишко нарјечје
    • зиљско нарјечје (Аустрија, Италија)
      • крањскогорско поднарјечје
  • панонска дијалекатска група:
    • халошко нарјечје
    • прекмурско нарјечје
    • прлешко нарјечје
    • словенскогоришко нарјечје
  • приморска дијалекатска група:
    • бришко нарјечје
    • чишко нарјечје
    • истарско нарјечје
      • рижанско поднарјечје
      • шавринско поднарјечје
    • крашко нарјечје
      • бањшко поднарјечје
    • надишко нарјечје
    • нотрањско нарјечје
    • обсошко нарјечје
    • резијанско нарјечје
    • терско нарјечје
  • ровтарска дијалекатска група:
    • церкљанско нарјечје
    • чрновшко нарјечје
    • хорјулско нарјечје
    • пољански нарјечје
    • шкофјелошко нарјечје
    • толминско нарјечје
      • башко поднарјечје
  • штајерска дијалекатска група:
    • јужнопохорско нарјечје
      • козјашко поднарјечје
    • козјанско-бизељско нарјечје
    • посавско нарјечје
      • загорско-трбовељско поднарјечје
      • севнишко-кршко поднарјечје
      • лашко поднарјечје
    • средњесавињско нарјечје
    • средњештајерско нарјечје
    • згорњесавињско нарјечје
      • солчавско поднарјечје

Спољашње везе[уреди | уреди извор]