Авероизам

Ибн Рушд приказан на слици италијанског уметника Андреа ди Бонајуто. Фиренца, 14. век.

Авероизам се односи на школу средњовековне филозофије засновану на примени дела андалузијског филозофа из 12. века Авероеса (познатог у своје време на арапском као ابن رشد, ибн Рушд, 1126–1198) коментатора Аристотела, у латинска хришћанска схоластика.

Латински преводи Авероесовог дела постали су широко доступни на универзитетима који су ницали у западној Европи у 13. веку, а примили су их схоластичари као што су Сигер од Брабанта и Боеције из Дакије, који су испитивали хришћанске доктрине кроз расуђивање и интелектуалну анализу.^[1]^[2]

Термин авероиста је сковао Тома Аквински у ограниченом смислу доктрине авероиста о „јединству интелекта“ у својој књизи Де унитате интеллецтус цонтра Аверроистас.^[3] На основу овога, авероизам је постао скоро синоним за атеизам у касносредњовековној употреби.^[4]

Као историографску категорију, авероизам је први дефинисао Ернест Ренан у Аверроèс ет л'аверроïсме (1852) у смислу радикалног или хетеродоксног аристотелизма.^[5]

Референце[уреди | уреди извор]

^ Соннеборн, Лиз (2006). Аверроес (Ибн Русхд): Муслим Сцхолар, Пхилосопхер, анд Пхyсициан оф тхе Тwелфтх Центурy. Тхе Росен Публисхинг Гроуп. стр. 89. ИСБН 1-40-420514-4. Приступљено 3. 11. 2012.
^ Море, Алеxандер (2010). "Аверроëс" ин Оxфорд Дицтионарy оф тхе Миддле Агес. Оxфорд Университy Пресс. стр. 211—212. ИСБН 9780198662624. Приступљено 14. 1. 2017. ^{[мртва веза]}
^ Хассе 2014, Аверроес' Уницитy Тхесис
^ Аверроес "wас пробаблy тхе мост wиделy цондемнед тхинкер ин тхе медиевал Цхристиан wорлд... Аверроисм бецаме виртуаллy сyнонyмоус wитх атхеисм ин тхе лате Миддле Агес анд еарлy Ренаиссанце." Цантор, Паул А., "Тхе Унцаноницал Данте: Тхе Дивине Цомедy анд Исламиц Пхилосопхy", Пхилосопхy анд Литературе, 20.1 (1996), пп. 138-153.
^ Хе саyс тхат "тхе хисторy оф Аверроисм ис тхе хисторy оф а мисундерстандинг" (реферринг то мислеадинг Латин транслатионс оф тхе Арабиц; фор еxампле, тхе wорд мутакалламин (литераллy "спеакерс"), wхицх ин Арабиц wас тхе нормал терм фор тхеологианс ин генерал, wас транслатед ин тхе Латин версионс оф Аверроес' wоркс ас лоqуентес, гивинг рисе то тхе аццусатион тхат Аверроес дисмиссед алл тхеологианс ас "цхаттербоxес".

Литература[уреди | уреди извор]

Хассе, Даг Николаус (2014). „Инфлуенце оф Арабиц анд Исламиц Пхилосопхy он тхе Латин Wест”. Ур.: Едwард Н. Залта. Тхе Станфорд Енцyцлопедиа оф Пхилосопхy. Метапхyсицс Ресеарцх Лаб, Станфорд Университy.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Авиценна анд Аверроес: латин аверроисм
Аверроисм фром тхе Роутледге Енцyцлопедиа оф Пхилосопхy
Јеwисх Аверроисм, Роутледге Енцyцлопедиа оф Пхилосопхy
Аверроисм фром тхе Јеwисх Енцyцлопедиа (1906) - Аверроисм анд тхе пхилосопхy оф Јудаисм.
"Тхе Етернал Цонверсатион", а персонал аццоунт оф Аверроисм ин тхе Медиевал анд Модерн Јеwисх интеллецтуал традитион.

[1] Соннеборн, Лиз (2006). Аверроес (Ибн Русхд): Муслим Сцхолар, Пхилосопхер, анд Пхyсициан оф тхе Тwелфтх Центурy. Тхе Росен Публисхинг Гроуп. стр. 89. ИСБН 1-40-420514-4. Приступљено 3. 11. 2012.

[2] Море, Алеxандер (2010). "Аверроëс" ин Оxфорд Дицтионарy оф тхе Миддле Агес. Оxфорд Университy Пресс. стр. 211—212. ИСБН 9780198662624. Приступљено 14. 1. 2017. ^{[мртва веза]}

[sep-3] Хассе 2014, Аверроес' Уницитy Тхесис

[4] Аверроес "wас пробаблy тхе мост wиделy цондемнед тхинкер ин тхе медиевал Цхристиан wорлд... Аверроисм бецаме виртуаллy сyнонyмоус wитх атхеисм ин тхе лате Миддле Агес анд еарлy Ренаиссанце." Цантор, Паул А., "Тхе Унцаноницал Данте: Тхе Дивине Цомедy анд Исламиц Пхилосопхy", Пхилосопхy анд Литературе, 20.1 (1996), пп. 138-153.

[5] Хе саyс тхат "тхе хисторy оф Аверроисм ис тхе хисторy оф а мисундерстандинг" (реферринг то мислеадинг Латин транслатионс оф тхе Арабиц; фор еxампле, тхе wорд мутакалламин (литераллy "спеакерс"), wхицх ин Арабиц wас тхе нормал терм фор тхеологианс ин генерал, wас транслатед ин тхе Латин версионс оф Аверроес' wоркс ас лоqуентес, гивинг рисе то тхе аццусатион тхат Аверроес дисмиссед алл тхеологианс ас "цхаттербоxес".

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]