Žitarice

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
(preusmereno sa Жито)
Idi na: navigaciju, pretragu
Proizvodi od žitarica

Žitarice su jednogodišnje biljke iz familije trava (Gramineae), čiji zrnasti plodovi (žita) služe za ishranu i kao sirovina u prehrambenoj industriji. Nazivaju se i hlebna žita ili cerealije.

Plodovi žitarica su bogati ugljenim hidratima, belančevinama, celulozom, mineralnim materijama i vitaminima.

Podela i sistematika žitarica[uredi]

U prvom redu to su: pšenica (triticum), raž (secale), ječam (hordeum), pirinač (oriza), ovas (avena) i kukuruz (zea mays). Pored navedenih u žita se ubrajaju proso (panicum), sirak (sorgum), heljda (pseudocerealija iz familije Fagopyrum ) i hibrid pšenice i raži pod nazivom triticale.

Prema nekim botaničkim osobinama, žita se dele na prava ili strna, koja imaju cvet u obliku klasa i prosolika čiji je cvet u obliku metlice. U prava ili strna žita ubrajaju se pšenica, raž, ječam i ovas, a u prosolika pirinač i kukuruz.

Žita se dele i prema načinu prerade. Žita koja se prerađuju mlevenjem imaju naziv mlinske sirovine, dok žita koja se prerađuju ljuštenjem imaju zajednički naziv ljuštine.

Pšenica[uredi]

Za više informacija pogledajte članak Pšenica.

Najznačajnija mlinska sirovina svakako je pšenica. Osnovna sistematizacija je botanička. Ekonomski najznačajnija je obična pšenica (triticum aestivum). Druga po značaju tvrda pšenica (triticum durum) a slede engleska pšenica (triticum tugidum), patuljasta pšenica (triticum compactum) i druge. Pšenica se grupiše i prema vremenu setve odnosno žetve. Po ovoj podeli sve pšenice svrstavaju se u tri grupe. Prvu grupu čine ozime, drugu jare a treću čine fakultativne pšenice.

Raž[uredi]

Za više informacija pogledajte članak Raž.

Sa stanovišta prerade interesantna je samo jedna vrsta pod nazivom cereale i to varijetet vulgare. Pored rada na selekcijama raži i pšenice, u poslednje vreme dosta se radi na njihovom ukrštanju pri čemu se dobijaju hibridi pod nazivom tritikale (triticale).

Ječam[uredi]

Za više informacija pogledajte članak Ječam.

Sve forme ječma svrstane su u jednu vrstu pod nazivom hordeum sativum i to:

  • I grupa - višeredi ječam
  • II grupa - prelazni ječam
  • III grupa - dvoredi ječam
  • IV grupa - nepotpuni ječam
  • V grupa - labilni ječam

Selekcija ječma ide u dva osnovna pravca i to prema nameni. Ječam namenjen za proizvodnju slada i ječam namenjen za animalnu i humanu ishranu treba da je sa što većim udelom belančevina. I u jednom i u drugom pravcu do sada je izabran veliki broj sorti, koje su prilagođene određenim agroekološkim uslovima.

Ovas[uredi]

Za više informacija pogledajte članak Ovas.

Zbog nekoliko zahteva sa povećanom količinom vodenog taloga rasprostranjenost ovasa je relativno mala. Većina kulturnih formi ovasa se deli na ovas metličar i ovas zastavičar. Obe podvrste imaju više varijateta koji se razilikuju po broju zrna. U okviru svakog varijateta selekcionisano je više sorti.

Pirinač[uredi]

Za više informacija pogledajte članak Pirinač.

Sve kulturne forme pirinča spadaju u jednu vrstu pod na zivom običan pirinač (oriza sativa). U toj se vrsti razlikuje veliki broj varijateta koji se razliuju prema prisutnosti ili odsustvu osja, boji osja i plevice, boji, veličini i obliku zrna i drugim osobinama. U okviru varijateta do sada je selekcionisano više hiljada sorti.

Kukuruz[uredi]

Za više informacija pogledajte članak Kukuruz.

Kukuruz se može svrstati u sledeću grupu: kokičar, tvrdunac, zuban, mekunac, vošteni kukuruz, šećerac i plevičar. Pored nabrojanih ima i drugih grupa koje nisu značajne sa stanovišta industrijske prerade. Od svih grupa ekonomski su najznačajniji zubani i tvrdunci.

Spoljašnje veze[uredi]