Majka Tereza

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Majka Tereza
Mother Teresa.jpg
Datum rođenja(1910-08-26)26. avgust 1910.
Mesto rođenjaSkoplje
  Osmansko carstvo
Datum smrti5. septembar 1997.(1997-09-05) (87 god.)
Mesto smrtiKalkuta
  Indija
Veb-sajtwww.motherteresa.org
Potpis
Signature of Mother Teresa.jpg

Majka Tereza, rođena kao Agnesa Gondža Bojadži (alb. Agnesë Gonxhe Bojaxhiu; Skoplje, 26. avgust 1910Kalkuta, 5. septembar 1997), bila je časna sestra, rođena je u Skoplju y albanskoj[1] katoličkoj porodici, koja je osnovala red Misionarke milosrđa i dobila Nobelovu nagradu za mir 1979. za svoj humanitarni rad. Majka Tereza je vodila centre za siromašne, bolesne, siročiće i umiruće Kalkute.

Papa Franja je kanonizovao 4. septembra 2016. godine.

Biografija[uredi]

Nikola Bojadži, njen otac

Njen pradeda se doselio u prvoj polovini 19. veka iz Prizrena u Skoplje. Roditelji, majka Dronda i otac Nikola su joj dali ime Gondžea (ružin pupoljak, na turskom jeziku). Otac joj je bio apotekarski pomoćnik apoteke Sadika Nuzeta, koja je osnovana 1907. godine. Imala je brata Lazara i sestru Agušu, sa kojom je pevala u crkvenom horu. Posle osnovne škole upisala je srpsku gimnaziju.

Presudan momenat u Gondžinom životu bila je smrt oca Nikole. Sa dve drugarice 1927. godine odlazi u Dablin, gde radi kao medicinska sestra, a zatim u Indiju, gde pomaže leproznim bolesnicima. Tada je dobila ime Majka Tereza.

Godine 1950. Majka Tereza osniva red Misionarke milosrđa, koji je kasnije priznat i nalazi se pod papskom kontrolom. Misionarke milosrđa se posebno brinu za umiruća lica, sirotinju i bolesne. Obavezuju se na nesklapanje braka, siromaštvo i poslušnost.

Kako su Misionarke milosrđa rasle pod njenim vođstvom, one su proširile svoj red i u druge zemlje. Red ima 3.000 sestara i 500 braće u oko 100 zemalja sveta. Do 1970-ih Majka Tereza je postala poznata u svetu kao humanitarac i zatupnik siromašnih i bespomoćnih, delimično zahvaljujući dokumentarnom filmu i knjizi „Nešto lepo za Boga“ Malkolma Mageridža.

Otac joj je Cincar, a majka Albanka. Majka Tereza se izjašnjavala da je „po krvi“ Albanka, po državljanstvu Indijka, a po veri katolik. [2][3] Papa Jovan Pavle II ju je beatifikovao i dao joj titulu „Blažena Tereza od Kalkute“. [4][5]

Povodom smrti na mestu rodne kuće u Skoplju je 1997. otkrivena spomen ploča u koju je urezana njena čuvena izreka: „Svet nije gladan samo hleba, nego još više ljubavi“.

Kritike[uredi]

Brojni pojedinci, vlade i organizacije veličile su Majku Terezu; ipak njeno delo se suočava i sa brojnim kritikama. Kritike uključuju i optužbe različitih pojedinaca, organizacija i grupa kao što su npr. Kristofer Hičens, Majkl Parenti, Arup Čaterdži, indijska organizacija Višva Hindu Parišad, protestujući protiv prozelitizma njene delatnosti uključujući i snažni stav protiv abortusa, vera u duhovnu opravdanost siromaštva i nametljivo pokrštavanje onih koji su na samrti. Medicinski časopisi su je takođe kritikovali zbog standarda medicinske nege u njenim hospisima i bolnicama, izražavajući zabrinutost zbog načina kojim su bila trošena donirana novčana sredstva.

Krajem života je Majku Terezu u Zapadnim medijima pored priznanja dočekala i kritika. Novinar Kristofer Hičens bio je jedan od njenih najaktivnijih kritičara. On je bio ovlašćen da bude koautor i narator dokumentarca o Majki Terezi — „Anđeo pakla“ pripremljenog za britanski TV kanal Channel 4. Hičens je proširio svoje kritike u knjizi Misionarska poza (The Missionary Position) koja je bila izdata 1995. godine. [6]

Indijski lekar Čaterdži piše da je za vreme života, Majka Tereza i njeni zvanični biografi odbili saradnju s njegovim istraživanjima i da samim tim nije uspela da demantuje kritike u zapadnoj štampi. Kao primere navodi izveštaje Gardijana (The Guardian) u Britaniji čiji „uverljiv i vrlo detaljan“ napad na stanja njenih sirotišta ... [uključuje] optužbe ozbiljnog zapostavljanja kao i fizičke i emocionalne zloupotrebe„, [7] i drugi dokumentarac Majka Tereza: Vreme za promenu? emitovanog u nekoliko evropskih zemalja.

Nemački časopis Štern (Stern) objavio je kritički članak povodom prve godišnjice smrti Majke Tereze. Članak između ostaloga sadrži tvrdnje u vezi sa netransparentnim finansijskim poslovima i trošenjem donacija. Medicinska štampa takođe je objavila kritike o njoj koje proizlaze iz pogrešne podele prioriteta i potreba koji su pacijenti imali. [8] Dalje kritike dolaze od Tarika Alija, člana uredništva „Nju Left Rivjua„ (New Left Review), kao i kritike irskog istražnog novinara Donalda Makintajera.[6]

Reference[uredi]

  1. ^ Albanija proglasi nacionalen praznik i godina na Majka Tereza Arhivirano na sajtu Wayback Machine (septembar 21, 2016) (na jeziku: engleski), Pristupljeno 12. 4. 2013.
  2. ^ Spink 1997, str. 16
  3. ^ Mother Teresa of Calcutta (1910—1997), Pristupljeno 12. 4. 2013.
  4. ^ Associate Press, "Full house for Mother Teresa ceremony" October 14, (2003; retrieved from CNN on May 30, 2007.
  5. ^ "Blessed Mother Teresa," in Encyclopædia Britannica (2007). Pristupljeno May 30, 2007, from Encyclopædia Britannica Online, Pristupljeno 12. 4. 2013.
  6. 6,0 6,1 MacIntyre, Donal (22. 8. 2005), New Statesman, 134 (4754), str. 24—25 http://www.newstatesman.com/200508220019  Tekst „The Squalid Truth Behind the Legacy of Mother Teresa ” ignorisan (pomoć); Nedostaje ili je prazan parametar |title= (pomoć)
  7. ^ „Sins of the Missions.”. The Guardian. 14. 10. 1996. 
  8. ^ Walter Wuellenweber, Majka Tereza: gde su njeni milioni? Arhivirano na sajtu Wayback Machine (novembar 26, 2009) (na jeziku: engleski) (engleski), Stern, 10. septembar 1998.

Literatura[uredi]

Vidi još[uredi]

Spoljašnje veze[uredi]