Pirinač

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Smeša smeđeg, belog, i crvenog indica pirinča, koja isto tako sadrži divlji pirinač, Zizania vrste

Pirinač
US long grain rice.jpg
Naučna klasifikacija
Carstvo:
Divizija:
Klasa:
Red:
Porodica:
Rod:
Oryza
Vrste

Oryza sativa

Oryza glaberrima

Pirinač (riža ili oriz) seme je trave vrste Oryza sativa (Azijski pirinač) ili Oryza glaberrima (Afrički pirinač). Ova žitarica je u širokoj upotrebi širom sveta kao osnovna hrana za veliki deo ljudske populacije, a posebno u Aziji. To je poljoprivredna roba sa trećom po veličini proizvodnjom u svetu (pirinač, 741,5 miliona tona u 2014), nakon šećerne trske (1,9 milijardi tona) i kukuruza (1,0 milijardi tona).[1]

Oryza sativa sa malim vetrom oprašenim cvetovima

S obzirom na to da se značajni delovi šećerne trske i kukuruznog useva koriste u druge svrhe osim ljudske konzumacije, pirinač je najvažnija žitarica u pogledu ljudske ishrane i kalorijskog unosa. On pruža više od petine kalorija koje ljudi konzumiraju širom sveta.[2] Pstoji mnoštvo varijeteta pirinča i kulinarske preferencije ispoljavaju regionalne varijacije.

Kuvani smeđi pirinač iz Butana
Pirinač poprima mnoštvo oblika, boja i veličina. Fotografiju je izradila IRRI organizacija.

Monokotni pirinač se normalno uzgaja kao godišnja biljka, mada u tropskim oblastima može da preživi kao višegodišnja kultura i dati rasad se može koristiti i 30 godina.[3] Uzgoj pirinča je dobro prilagođen zemljama i regionima sa niskim troškom radne snage i velikom količinom padavina, popto je uzgoj radno intenzivan i zahteva velike količine vode. Međutim, pirinač se može uzgajati skoro svuda, čak i strmim brdskim i planinskim područjima uz upotrebu terasastih sistema kojima se kontroliše dovod vode. Iako je pirinač potekao iz Azije i pojedinih delova Afrike, vekovi trgovine i izvoza su ga učinili uobičajenim usevom u mnogim kulturama širom sveta.

Oryza sativa, poznat kao Azijski pirinač

Tradicionalna metoda za uzgajanje pirinča je poplavljivanje polja pri, ili nakon setve mladih sadnica. Ova jednostavna metoda zahteva dobro planiranje i servisiranje sistema brana i kanala za navodnjavanje, ali redukuju rast manje robusnih korova i štetočinskih biljki koje ne mogu da rastu u potopljenom stanju. Ovim pristupom se takođe odvraćaju životinjske štetočine. Iako poplave nisu obavezne za kultivaciju pirinča, sve druge metode navodnjavanja zahtevaju veće napore u pogledu suzbijanja korova i štetočina tokom perioda rasta i drugačiji pristup đubrenju zemljišta.

Naziv divlji pirinač se obično koristi za vrste iz rodova Zizania i Porteresia, nezavisno od toga da li su divlje ili domestikovane, mada se termin može koristiti za primitivne i nekultivisane varijetete roda Oryza.

Etimologija[uredi]

Naziv je prvi put korišten u engleskom jeziku sredinom 13. veka. Reč rice je izvedena iz starofrancuske reči ris, koja potiče iz italijanske riso, koja je proistekla iz latinske oriza, koja je izvdena iz grčke reči ὄρυζα (oruza). Grčka reč je izvor svim evropskim rečima (cf. velškog reis, nemačkoj Reis, litvanskoj ryžiai, srpskohrvatskoh riža, poljskoj ryż, holandskoj rijst, mađarskoj rizs, rumunskoj orez).[4][5][6]

Poreklo grčke reči je nejasno. Ponekad se smatra da potiče iz Tamilske reči (arisi), ili rdije starotamilske reči arici.[7][8] Međutim, autori poput Krišnamurtija[9] se ne slažu sa stanovištom da je starotamilska reč arici izvor grčkog termina, već smatraju da je pozajmljena iz pradravidske reči -{*wariñci}. Majrhofer[10] smatra da su neposredni izvor grčke reči staroiranske reči tipova *vrīz- ili *vrinj- (koje su izvor moderne persijske reči Berenj), mada se one ultimatno mogu povezati sa Indo-arijskim izvorima (kao što je Sanskritska reč vrīhí-) i naknadno sa dravidijanskim rečima.

Reč pirinač se smatra balkanskim turcizmom persijskog porekla. Imena birindž i oriza potiču iz sanskrita. U srpskom jeziku postoje oblici pirinč i pirindža. Pirinčište je njiva ili polje na kojem se gaji prinač, a pirinčar je onaj koji gaji ovu žitaricu.[11][12]

Karakteristike[uredi]

Biljka pirinča može da poraste 1–1,8 m u visinu, ponekad i više u zavisnosti od soja i plodnosti zemljišta. Ona ima dugačko, vitko lišće koje je 50–100 cm dugačko i 2–2,5 cm široko. Mali vetrom oprašeni cvetovi se formiraju u razgranatim lučnim do visećih cvasti koje su 30–50 cm duge. Jestivo seme su zrna (krupa) 5–12 mm duga i 2–3 mm debela.

Kuvanje[uredi]

Voda iz opranog pirinča

Sorte riže su tipično klasifikuju kao dugo, srednje, i kratko zrnaste.[13] Zrna dugozrnog pirinča (sa visokim sadržajem amiloze) imaju tendenciju da ostanu netaknuta nakon kuvanja; zrna pirinča srednje dužine (bogata amilopektinom) postaju lepljiva. Zrna srednje dužine se koriste u slatkim jelima, za rižoto u Italiji, i mnogim drugim jelima od pirinča, kao što je arròs negre u Španiji. Neke sorte riže dugog zrna imaju visok sadržaj amilopektina, kao što je tajlandski lepljivi pirinač, se obično kuvaju na pari.[14] Lepljivi pirinač srednje dužine se koristi za suši; lepljivost omogućava pirinču da zadržava oblik nakon oblikovanja. Pirinač kratkog zrna se obično koristi za sutlijaš.

Instantni pirinač se razlikuje od onog kuvanog parom po tome što je u velikoj meri kuvan i zatim osušen. On ima znatno degradirani ukus i teksturu. Boje za pirinač i skrob se često koriste pri pravljenju tečnog testa i hlebne mase radi povećanja hrustljavosti.

Priprema[uredi]

Mleveni do nemlevenog pirinča, sa leva na desno, beli pirinač (Japanski pirinač), pirinač sa klicama, smeđi pirinač
A: Pirinač sa plevom
B: Smeđi pirinač
C: Pirinač sa klicama
D: Beli pirinač sa ostacima mekinjama
E: Musenmaj (Japanski: 無洗米), polirani pirinač koji je gotov za kuvanje
(1): Pleva
(2): Mekinje
(3): Ostatak mekinja
(4): Klica žitarica
(5): Endosperm

Riža se obično ispira pre kuvanja kako bi se uklonio višak skroba. Pirinač proizveden u SAD obično je pojačan vitaminima i mineralima, i ispiranje bi dovelo do gubitka hranljivih materija. Pirinač može se više puta ispirati, sve dok voda za ispiranje nije čista, da bi se poboljšala tekstura i ukus.

Pirinač se može natopiti u vodi da bi se skratilo vreme kuvanja, sačuvalo gorivo, svelo na minimum izlaganje visokim temperaturama, i redukovala lepljivost. Kod nekih sorti, natapanje poboljšava teksturu kuvanog pirinča putem povećane ekspanzije zrna. Natapanje pirinča može da traje od 30 minuta do nekoliko sati.

Smeđi pirinač se može natopiti u vrućoj vodi tokom 20 sati radi stimulacije klijanja. Tim procesom, zvanim germinacija smeđeg pirinča (GBR),[15] se aktiviraju enzimi i povećava sadržaj amino kiselina uključujući gama-aminobuterna kiselina, čime se poboljšava nutriciona vrednost smeđeg pirinča. Ovaj metod je rezultat istraživanja sprovedenih tokom Međunarodne godine pirinča Ujedinjenih Nacija.

Pirinač se kuva u ključaloj vodi ili pomoću pare, i pri tom apsorbuje vodu. Putem apsorptivnog metoda pirinač se može kuvati u zapremini vode sličnoj zapremini pirinča. Putem metoda brzog ključanja, pirinač se može kuvati u velikoj količini vode koja se iscedi pre serviranja. Priprema brzim ključanjem nije poželjna za obogaćeni pirinač, popto se znatan deo aditiva gubi u odačenoj vodi. Električni lonac za pirinač, koji je popularan u Aziji i Latinskoj Americi, pojednostavljuje proces kuvanja pirinča. Pirinač (ili bilo koja druga zrna) se ponekad brzo peku na ulju ili masnoći pre kuvanja (na primer safronski pirinač ili rižoto); to čini kuvani pirinač manje lepljivim. Taj način pripreme se obično naziva pilaf u Iranu i Avganistanu ili birijani (dam pukt) u Indiji i Pakistanu.

Jela[uredi]

U Arapskoj kuhinji, pirinač je sastojak mnogih supa i jela sa ribom, živinom, i drugim tipovima mesa. On se takođe koristi za punjenje povrća ili za omotavanje u lišću grožđa (dolma). U kombinaciji sa mlekom, šećerom i medom, on se koristi za pravljenje deserata. U nekim regionima, kao što je Tabaristan, hleb se pravi od pirinčanog brašna. Srednjevekovni islamski tekstovi govore o medicinskim upotrebama biljke.[16] Od pirinča se isto tako može praviti kaša (takođe poznata kao pirinčana kulja ili pirinčana cicvara) dodavanjem više vode nego obično, tako da se kuvani pirinač zasiti vodom, obično do te mere da se dezintegriše. Pirinčana kaša se obično jede za doručak, a isto tako je tradicionalna hrana za bolesnike.

Hrana[uredi]

Ishrana[uredi]

Kuvani, obogaćeni, beli, dugozrni pirinač se sastoji od 68% vode, 28% ugljenih hidrata, 3% proteina, i zanemarljivih količina masti. U 100 grama porcije, pirinač pruža 130 kalorija i ne sadrži mikronutrijente u znatnim količinama, sa ukupno manje od 10% dnevne vrednosti (DV). Kuvani, beli, kratkozrni pirinač takođe pruža 130 kalorija i sadrži umerene količine B vitamina, gvožđa, i mangana (10–17% DV) po količni od 100 grama.

Detaljna analiza sadržaja nutrijenata pirinča pokazuje da njihove vrednosti variraju usled brojnih faktora. Sadržaj nutrijenata zavisi od tipa pirinča. Beli, smeđi, crveni, i crni (ili purpurni) varijeteti pirinča su prevalentni u različitim delovima sveta. Sadržaj nutrijenata takođe zavisi od kvaliteta zemljišta u kome se pirinač uzgojen, da lije i na koji način pirinač poliran ili obrađen, načina obogaćivanja, i načina pripreme za jelo.[17]

Pirinač je osnovna hrana više od polovine svetske populacije. On je predominantni prehrambeni izvor enerigije za 17 zemalja Azije i Pacifika, 9 zemalja u Severnog i Južnoj Americi i 8 zemalja u Africi. Pirinač priža 20% prehrambenog snabdevanja energijom u svetu, dok pšenica doprinosi sa 19% a kukuruz sa 5%.[18]

Sadržaj nutrijenata glavnih osnovnih hrana po porcijma od 100 g[19]
Komponenta nutrijenta: Kukuruz[A] Pirinač (beli)[B] Smeđi pirinač[I] Pšenica[C] Krompir[D] Tapioka[E] Soja (zelena)[F] Batat[G] Jam[Y] Sirak[H] Plantan[Z] RDA
Voda (g) 10 12 10 13 79 60 68 77 70 9 65 3000
Energija (kJ) 1528 1528 1549 1369 322 670 615 360 494 1419 511 8368–10,460
Proteini (g) 9.4 7.1 7.9 12.6 2.0 1.4 13.0 1.6 1.5 11.3 1.3 50
Masti (g) 4.74 0.66 2.92 1.54 0.09 0.28 6.8 0.05 0.17 3.3 0.37
Ugljeni hidrati (g) 74 80 77 71 17 38 11 20 28 75 32 130
Vlakna (g) 7.3 1.3 3.5 12.2 2.2 1.8 4.2 3 4.1 6.3 2.3 30
Šećer (g) 0.64 0.12 0.85 0.41 0.78 1.7 0 4.18 0.5 0 15
Kalcijum (mg) 7 28 23 29 12 16 197 30 17 28 3 1000
Gvožđe (mg) 2.71 0.8 1.47 3.19 0.78 0.27 3.55 0.61 0.54 4.4 0.6 8
Magnezijum (mg) 127 25 143 126 23 21 65 25 21 0 37 400
Fosfor (mg) 210 115 333 288 57 27 194 47 55 287 34 700
Kalijum (mg) 287 115 223 363 421 271 620 337 816 350 499 4700
Natrijum (mg) 35 5 7 2 6 14 15 55 9 6 4 1500
Cink (mg) 2.21 1.09 2.02 2.65 0.29 0.34 0.99 0.3 0.24 0 0.14 11
Bakar (mg) 0.31 0.22 0.43 0.11 0.10 0.13 0.15 0.18 - 0.08 0.9
Mangan (mg) 0.49 1.09 3.74 3.99 0.15 0.38 0.55 0.26 0.40 - - 2.3
Selenijum (μg) 15.5 15.1 70.7 0.3 0.7 1.5 0.6 0.7 0 1.5 55
Vitamin C (mg) 0 0 0 0 19.7 20.6 29 2.4 17.1 0 18.4 90
Tiamin (B1)(mg) 0.39 0.07 0.40 0.30 0.08 0.09 0.44 0.08 0.11 0.24 0.05 1.2
Riboflavin (B2)(mg) 0.20 0.05 0.09 0.12 0.03 0.05 0.18 0.06 0.03 0.14 0.05 1.3
Niacin (B3) (mg) 3.63 1.6 5.09 5.46 1.05 0.85 1.65 0.56 0.55 2.93 0.69 16
Pantotenska kiselina (B5) (mg) 0.42 1.01 1.49 0.95 0.30 0.11 0.15 0.80 0.31 - 0.26 5
Vitamin B6 (mg) 0.62 0.16 0.51 0.3 0.30 0.09 0.07 0.21 0.29 - 0.30 1.3
Folat Total (B9) (μg) 19 8 20 38 16 27 165 11 23 0 22 400
Vitamin A (IU) 214 0 0 9 2 13 180 14187 138 0 1127 5000
Vitamin E, alfa-tokoferol (mg) 0.49 0.11 0.59 1.01 0.01 0.19 0 0.26 0.39 0 0.14 15
Vitamin K1 (μg) 0.3 0.1 1.9 1.9 1.9 1.9 0 1.8 2.6 0 0.7 120
Beta-karoten (μg) 97 0 5 1 8 0 8509 83 0 457 10,500
Lutein+zeaksantin (μg) 1355 0 220 8 0 0 0 0 0 30
Zasićene masne kiseline (g) 0.67 0.18 0.58 0.26 0.03 0.07 0.79 0.02 0.04 0.46 0.14
Mononezasićene masne kiseline (g) 1.25 0.21 1.05 0.2 0.00 0.08 1.28 0.00 0.01 0.99 0.03
Polinezasićene masne kiseline (g) 2.16 0.18 1.04 0.63 0.04 0.05 3.20 0.01 0.08 1.37 0.07
A žuti kukuruz B sirovi neobogaćeni dugozrni beli pirinač
C tvrda crvena zimska pšenica D sirovi krompir sa kožom
E sirova topioka F sirova zelena soja
G sirovi batat H sirovi sirak
Y sivovi jam Z sirovi plantan
I sirovi dugozrni smeđi pirinač
Pirinač, beli, dugozrni, regularni, neobogaćeni, kuvan bez soli
Rice p1160004.jpg
Nutritivna vrednost na 100 g (3,5 oz)
Energija130 kcal (540 kJ)
28,1 g
Šećeri0,05 g
Prehrambena vlakna0,4 g
0,28 g
2,69 g
Vitamini
Tiamin (B1)
(2%)
0,02 mg
Riboflavin (B2)
(1%)
0,013 mg
Niacin (B3)
(3%)
0,4 mg
Vitamin B5
(0%)
0 mg
Vitamin B6
(7%)
0,093 mg
Minerali
Kalcijum
(1%)
10 mg
Gvožđe
(2%)
0,2 mg
Magnezijum
(3%)
12 mg
Mangan
(0%)
0 mg
Fosfor
(6%)
43 mg
Kalijum
(1%)
35 mg
Natrijum
(0%)
1 mg
Cink
(1%)
0,049 mg
Ostali konstituenti
Voda68,44 g

Procenti su grube procene zasnovane na američkim preporukama za odrasle.
Izvor: NDb USDA
Pirinač, beli, kratkozrni, kuvani
Nutritivna vrednost na 100 g (3,5 oz)
Energija544 kJ (130 kcal)
29 g
Šećeri0 g
Prehrambena vlakna0 g
0 g
2,4 g
Vitamini
Tiamin (B1)
(17%)
0,2 mg
Riboflavin (B2)
(0%)
0 mg
Niacin (B3)
(10%)
1,5 mg
Vitamin B5
(8%)
0,4 mg
Vitamin B6
(13%)
0,164 mg
Minerali
Kalcijum
(0%)
1 mg
Gvožđe
(12%)
1,5 mg
Magnezijum
(2%)
8 mg
Mangan
(19%)
0,4 mg
Fosfor
(5%)
33 mg
Kalijum
(0%)
23 mg
Cink
(4%)
0,4 mg
Ostali konstituenti
Voda68,5 g
Procenti su grube procene zasnovane na američkim preporukama za odrasle.
Izvor: NDb USDA

Arsenik[uredi]

Arsenik je prirodni element u zemljištu, vodi i vazduhu. Američka Uprava za hranu i lekove (FDA) prati nivoe arsenika u hrani, posebno u pirinču koji se koristi u hrani za bebe.[20] Dok rastu, biljke pirinča imaju tendedenciju da apsorbuju arsenik lakše od drugih prehrambenih kultura, i stoga je neophodno ekstenzivno testiranje mogućeg rizika uzrokovanog arsenikom pri konzumiranju pirinča.[20] Aprila 2016, FDA je predložila limit od 100 delova po milijardi (ppb) za neorganski arsenik u pirinču i drugoj hrani za bebe da bi se minimizovalo izlaganje arseniku.[20] Za kontiminaciju vode arsenikom, Agencija za zaštitu životne sredine Sjedinjenih Država je postavila niži standard od 10 ppb.[21]

Arsenik je karcinogen grupe 1 na IARC spisku.[20][22] Količine arsenika u pirinču široko variraju, pri čemu su najveće koncentracije nađene u smeđem pirinču i onom koji se gaji na zemljištu koje je prethodno korišteno za uzgoj pamuka, kao što to slučaj sa delom zemljišta u Arkanzasu, Luizijani, Misuriju, i Teksasu.[23] Beli pirinač koji se uzgaja u Arkanzasu, Luizijani, Misuriju i Teksasu, što kolektivno sačinjava oko 76 procenata pirinča proizvedenog u Americi, ima više nivoe arsenika od drugih regiona sveta, verovatno zato što su u prošlosti korišteni pesticidi bazirani na arseniku za kontrolu pamučnog surlaša.[24] Jasmin pirinač sa Tajlanda i Basmati pirinač iz Pakistana i Indije sadrže najmanje količine arsenika među studiranim sojevima pirinča.[25] Kina je postavila limit od 150 ppb za arsenik u pirinču.[26]

Bacillus cereus[uredi]

Kuvani pirinač sadrži Bacillus cereus spore, koje proizvode emetički toksin kad se ostave na 4–60 °C . Prilikom skladištenja kuvanog pirinča za sledeći dan, rizik od produkcije toksina se može redukovati brzim hlađenjem.[27] Jedan od enterotoksina koje proizvodi Bacillus cereus je otporna na toplotu; ponovno zagrevanje kontaminiranog pirinča ubija bakterije, ali ne uništava toksin koji je već prisutan.

Okruženja za uzgoj pirinča[uredi]

Pirinač se može uzgajati u različitim okruženjima, u zavisnosti od dostupnosti vode.[28] Generalno, močvarne oblasti nisu podesne za uzgoj pirinča, mada on može da opstane i raste u njima,[29] a isto tako može da preživi poplave.[30] Brdski pirinač je poznat po svojoj tolerantnosti suša.[31]

Proizvodnja[uredi]

Dvadeset proizvođača pirinča po državama iz 2012.
Rank Država Miliona tona Rank Država Miliona tona
1  Kina 204,3 11  Pakistan 9,4
2  Indija 152,6 12  Kambodža 9,3
3  Indonezija 69,0 13  SAD 9,0
4  Vijetnam 43,7 14  Južna Koreja 6,4
5  Tajland 37,8 15  Egipat 5,9
6  Bangladeš 33,9 16    Nepal 5,1
7  Mijanmar 33,0 17  Nigerija 4,8
8  Filipini 18,0 18  Madagaskar 4,0
9  Brazil 11,5 19  Šri Lanka 3,8
10  Japan 10,7 20  Laos 3,5

Reference[uredi]

  1. ^ „Crops/Regions/World list/Production Quantity (pick lists), Rice (paddy), 2014”. UN Food and Agriculture Organization, Corporate Statistical Database (FAOSTAT). 2017. Pristupljeno 11. 5. 2017. 
  2. ^ Smith, Bruce D. (1998). he Emergence of Agriculture. New York: Scientific American Library, A Division of HPHLP. ISBN 978-0-7167-6030-6. 
  3. ^ „The Rice Plant and How it Grows”. International Rice Research Institute. Arhivirano iz originala na datum 6. 1. 2009. 
  4. ^ rice, Online Etymology Dictionary
  5. ^ „rice”. Oxford Dictionaries (English, online izd.). Pristupljeno 13. 3. 2014. 
  6. ^ ὄρυζα, Henry George Liddell, Robert Scott, A Greek-English Lexicon, on Perseus
  7. ^ Witzel, Michael (1999). „Substrate Languages in Old Indo-Aryan” (PDF). Electronic Journal of Vedic Studies. 5 (1): 26. Arhivirano iz originala (PDF) na datum 6. 2. 2012. 
  8. ^ Thorley, John (1969). „The development of trade between the Roman Empire and the East under Augustus”. Greece & Rome. 16 (2): 222. JSTOR 642851. doi:10.1017/S001738350001706X. 
  9. ^ Witzel, Michael (2009). „The linguistic history of some Indian domestic plants”. Journal of Biosciences. 34 (6): 829—833. PMID 20093735. doi:10.1007/s12038-009-0096-1. 
  10. ^ Mayrhofer 1996, str. 598
  11. ^ Peščanik, Turcizmi, Olga Zirojević 7. april 2011.http://pescanik.net/reci/
  12. ^ Republika, Pirinač i(li) riža, oktobar 2007. http://www.republika.co.rs/414-415/20.html
  13. ^ Fine Cooking (ur.). „Guide to Rice”. Fine Cooking. Pristupljeno 24. 2. 2014. 
  14. ^ Loha-unchit, Kasma. „White Sticky Rice – Kao Niow”. Pristupljeno 12. 10. 2012. 
  15. ^ Ito, Shoichi & Ishikawa, Yukihiro. „Marketing of Value-Added Rice Products in Japan: Germinated Grown Rice and Rice Bread”. Tottori University, Japan. Pristupljeno 12. 2. 2004. 
  16. ^ Watson 1983, str. 15.
  17. ^ Juliano, Bienvenido O. (1993). „Rice in human nutrition”. Food and Agricultural Organization of the United Nations. 
  18. ^ „Rice is Life” (PDF). Food and Agricultural Organization of the United Nations. 2004. 
  19. ^ „Nutrient data laboratory”. United States Department of Agriculture. Pristupljeno 10. 8. 2016. 
  20. 20,0 20,1 20,2 20,3 „Arsenic in Rice and Rice Products”. US Food and Drug Administration. 24. 4. 2017. Pristupljeno 12. 5. 2017. 
  21. ^ „Chemical Contaminant Rules”. US Environmental Protection Agency. 24. 4. 2017. Pristupljeno 12. 5. 2017. 
  22. ^ EFSA (28. 10. 2009). Panel on Contaminants in the Food Chain (CONTAM). „Scientific Opinion on Arsenic in Food”. EFSA Journal. European Food Safety Authority. 7 (10): 1351. doi:10.2903/j.efsa.2009.1351. 
  23. ^ „Arsenic in your food: Our findings show a real need for federal standards for this toxin”. Consumer Reports. 2012. Arhivirano iz originala na datum 8. 3. 2014. Pristupljeno 13. 3. 2014. 
  24. ^ Consumer Reports Magazine November 2012 – Arsenic in your Food. Consumerreports.org (September 19, 2012). Pristupljeno April 20, 2013.
  25. ^ Potera, Carol (2007). „Food Safety: U.S. Rice Serves Up Arsenic”. Environmental Health Perspectives. 115 (6): A296. PMC 1892142Slobodan pristup. PMID 17589576. doi:10.1289/ehp.115-a296. 
  26. ^ Rice as a source of arsenic exposure. Medicalxpress.com (December 5, 2011)
  27. ^ „Can reheating rice cause food poisoning?”. National Health Service (England) NHS.uk. 
  28. ^ IRRI rice knowledge bank. Knowledgebank.irri.org. Pristupljeno April 20, 2013.
  29. ^ More rice with less water Archived 2011-12-26 at the Wayback Machine cornell.edu. Pristupljeno May 13, 2012.
  30. ^ Plants capable of surviving flooding. Uu.nl. Pristupljeno May 13, 2012.
  31. ^ drought tolerance in upland rice. Stresstolerant.blogspot.com (September 6, 2008). Pristupljeno May 13, 2012.

Literatura[uredi]

Spoljašnje veze[uredi]