Udruženje hokejaških trenera proglasilo je Raleta za najuspešnijeg trenera u sezonama 1997/98.[l] i 2003/04.[lj]
Rale je bio vrstan sportista. Igrao je fudbal u Palilulcu, poseduje i trenersku licencu Fudbalskog saveza Srbije,[m] bio je odličan stonoteniser i odbojkaš.
Porodica Šemsedinović je sportska porodica. Raletov rođeni brat Šemsa — Buca takođe bio hokejaš, važio za igrača sa najjačim šutem. Tradiciju je nastavio sin Boris koji je igrao beka i nastupao za U18, U20 i seniorsku reprezentaciju u hokeju na ledu. Stasali su unuci Aleksa i Kosta koji su, malo „izneverili” dedu, izabrali su drugi sport vaterpolo.
Koliki je ugled uživao, kao čovek i igrač, Rašid Šemsedinović kazuje i to da mu je beogradska SOFKA dodelila stan na Novom Beogradu, i da je jedini hokejaš kome je pripala ta čast.
Razvojni put kreće od HK Avale iz Beograda 1957. godine, kada je imao šesnaest godina. I ako je bio dobar klizač stao je između stativa. To je bio drugi deo Partizane, a imali su istog trenera, koji je trenirao i Partizan i Avalu. HK Avala se takmičila u drugoj ligi. Kada se Avala rasformirala Rudi Reno[n] je video kvalitete „Raleta” i tako se našao u OHK Beograd. Tu, praktično počinje „Raletova” prava sportska karijera. Jednu godinu igrao je za juniorsku selekciju, a ujedno i za prvi tim OHK Beograda. U sezoni 1962/63. OHK Beograd je osvojio drugo mesto, ispred Ljubljane, Partizana, Medveščaka prva je bila Jesenica.
Hokejašku azbuku učio je kod Rudija Renoa. Poljski trener Peter Zenon je najzaslužniji za Raletovu karijeru, koji je sagledao njegove kvalitete i nedostatke i maksimalno se angažovao da kvalitete unapredi, a nedostatke otkloni. Uz takvog trenera, velike volje, upornosti i talenat koji je imao, izrastao je u vanserijskog golmana u hokeju na leduArhivirano na sajtu Wayback Machine (4. jul 2019). Rašid Šemsedinović postao je jedan od najboljih golmana u hokeju na leduArhivirano na sajtu Wayback Machine (4. jul 2019) sa ovih prostora svih vremena. Slavni književnik Vladimir Nabokov napisao je da je golman „usamljeni orao, misteriozni čovek i poslednji branitelj”, kao da je opisao Raleta. Golmani su čudan, često nerazumljiv soj. Napadači mogu da pogreše i više puta i da to ne menja rezultat. Kada golmani pogreše samo jednom u toku utakmice, to menja rezultat. Nekoliko puta je bio teže povređen. Oba meniskusa je operisao, lomio šest prstiju na rukama, ali se uvek vraćao hokeju.
Oprema golmana u hokeju na ledu 60-tih, 70-tih godina
Golmanski prostor
Gol u hokeju na ledu visina 122 cm. širina 183 cm.
Na pitanje novinara[4] šta ga je toliko dugo godina zadržalo u hokeju, Šemsedinović kaže:
Kada sam počeo da se bavim hokejom davne 1957. godine sebi sam dao zadatak da moram da uspem u tom sportu, da ne budem epizodista. Zato sam ceo svoj život posvetio sportu. A, trebalo je samo izdržati zimu na Tašmajdanu. Kroz karijeru sam možda propustio tri ili četiri treninga. Trenirao sam tri puta dnevno, bilo je i individualnih treninga.
Na pitanje novinara[4] koju utakmicu pamti u bogatoj karijeri, izjavio:
Verovatno sam najbolji meč odigrao u dresu Partizana davne 1968. godine protiv Olimpije. Vratio sam se iz vojske, a iz Jesenica su u Olimpiju prešla četiri fenomenalna igrača. Za taj transfer su dobili po automobil, što je u ono vreme bilo nezamislivo. Ta ekipa Olimpije je bila mnogo jaka, prozvali su je „Super tim”. Međutim, na Tašmajdanu smo uspeli da ih pobedimo sa 3:2,a sutradan je u novinama osvanuo naslov "Šemsedinović zaustavio Super tim".
Intervencija Raleta na jednoj utakmici, 60-tih godina
Klubovi u kojima je igrao
Avala, Beograd 12.01.1959. Stoje: Krneta, Šilja, Šile, Džon, Buca, Zoran M., Rale, Tasa Čuče: Panta, Krle, Joja, Bon
Stoje: Silberberg, Kostić, Plamenac, Tumin, Krneta, Rus, Stojković, Sudija Knežević Čuče: Batanjac, Ramadanović, Sven „Tumba”, Joksimović, Tomić, Šemsedinović i Tasić
Sven Olof Gunar Johanson – „Tumba“ čuveni Švedski hokejaš (u sredini sa kacigom) u dresu OHK Beograda. „Tumba” je jedan od najboljih hokejaš svih vremena Švedske. Posetio je OHK Beograd na jednoj utakmici i bilo mu je zadovoljstvo da obuče dres OHK Beograda i da sa njima malo kliza. Imao je fabriku sportske opreme i svima je poklonio kacige.
Svi ljubitelji hokeja na ledu poznaju „Raleta” golmanaArhivirano na sajtu Wayback Machine (4. jul 2019) Partizana. Više od dve decenije bravuroznim odbranama oduševljavao je svoje navijače i navijače protivničkih timova, koji su ga nagrađivali gromoglasnim aplauzima. Na utakmicama kojima njegov tim gubi sa ubedljivim rezultatom dobija najviše moguće ocene.
Sevalo je na sve strane. Akcije su se ređale na sve strane, akcije od kojih je gledaocima zastajao dah. — Bravo »Matori«, bravo majstori! Bura oduševljenja u gledalištu. Razbijali su se akcije ljubljanskih „zmajeva”[s] o nesalomivu stenu na golu Partizana koja se zove Rašid Šemsedinović — Rale. Ono što je činio u hali „Pionir” to se retko viđa na hokejaškim utakmicama. To je bilo veče veterana Raleta. Branio je briljantno i to je razlog što je Partizan izgubio od Olimpije samo sa 3:0. Zašao je u petu deceniju života ali je branio kao u najboljim danima.
1. Hank Akervall 2. Gary Begg 3. Roger Bourbonnaisbr 4. Ken Broderick 5. Ray Cadieux 6. Terry Clancy 7. Brian Conacher 8. Paul Conlin 9. Gary Dineen 10. Bob Forhan 11. Marshall Johnston 12. Seth Martin 13. Barry MacKenzie 14. Terry O'Malley 15. Rod Seiling 16. George Swarbrick 17. Selektor
1. Erich Winkler 2. Fritz Wechselberger 3. Friedrich Turek 4. Gustav Tischer 5. Fritz Spielmann 6. Del Saint John 7. Erich Romauch 8. Sepp Puschnig 9. Alfred Püls 10. Tassilo Neuwirth 11. Eduard Mössmer 12. Hermann Knoll 13. Christian Kirchberger 14. Dieter Kalt, Sr. 15. Horst Kakl 16. Adolf Bachura 17. Walter Znenahlik Selektor
Na svetskom prvenstvu U Finskoj 1965. ko zna šta bi bilo sa našom reprezentacijom da Rale nije branio u velikoj formi. Možda su to bile njegove utakmice života. Refleksi, brzina, postavljanje. Čudesne odbrane, Raletove odbrane.
HK Spartak iz Subotice pobednik Kupa Srbije[p] za 2009/10.
Kao trener osvojio je 9 medalja na svetskim prvenstvima. Sa seniorima jednu bronzanu, sa U20 jednu zlatnu i 5 bronzanih, i sa U18 jednu zlatnu medalju i jednu bronzanu.
U redovima Spartaka igrala je i jedna devojčica Jelena Grković (12 god.). Koja je ravnopravno, rame uz rame sa svojim vršnjacima odigrala utakmice. Rođena 30. avgusta 1997. igra na poziciji napadača, visoka 160 cm. Veoma talentovana, koja je kasnije igrala i za seniorsku reprezentaciju Mađarske u ženskom hokeju na ledu.
Rezultati prvog dana turnira, igralo se svako sa svakim nedelja 17. januara 2010. godine
U utakmici za opstanak u Prvoj saveznoj ligi između Cinkarne iz Celja i Partizana kada su sudije nisu bili sigurni da li su domaćini postigli gol. Rale je podigao ruku i time stavio sudijama do znanja da je bio gol.[22] Vratar i najbolji igrač beogradskog Partizana pokazao je pravo sportsko lice. Za ovaj potez dobio je aplauz domaće publike.
Stadion je od 1953. do 1977. se koristio za hokej na ledu. Na njemu su kao domaćini igrali beogradski klubovi Partizan, Crvena zvezda, OHK Beograd, Taš i Avala.
Počeo je sa običnim klizaljkama oko 1956. godine, koje su se zvale gvinterice, koje su se postavljale na obuću sa debelim đonom, ali od silnog stezanja, često je otpadao đon. Imao je ipak sreće da u ulici blizu njega stanuje jedan tadašnji igrač Crvene zvezde Žikica i on je video kako Rale kliza, pa mu je dao svoje klizaljke. Doduše, to je bilo samo određenim danima.
Prijateljska međunarodna utakmica reprezentacija Poljske i reprezentacija Beograda odigrana u Beogradu na Tašmajdanu 1978. Poljaci su pobedili sa 18:1 (8:0, 6:1,4:0), a najzapaženiji pojedinac Rašid Šemsedinović u reprezentaciji Beograda. [23]
Anton Jože Gale,[ab] sigurno jedan od najboljih hokejaških golmana sa ovih prostora, izuzetno je cenio kvalitete Raleta, konkurenta i prijatelja.
Talentovan je po svojoj prirodi. Refleksi munjeviti. Nikada se ne predaje čak i kada njegov tim gubi sa 10 golova razlike!
Junak je mnogobrohjnih pobeda državnog tima. Rale je kao vino, što je stariji igra sve bolje!
Egzibicioni susret generacije 1984. i 1974.[uredi | uredi izvor]
Egzibicioni susret u okviru proslave 35-godišnjice Hokejaškog saveza Jugoslavije.[24] 22. oktobra 1984.
Porazi znaju biti uzrok čudnih događaja. Tako su hokejaši Crvene zvezde posle poraza od Jesenice odmah otišli na voz. U vozu je neko primetio da nema Raleta. Kada su zvezdaši napustili svlačionicu Rale je još bio u kupatilu. Posle tuširanja vratio se u svlačionicu — a ona prazna! Ali veteran Rale se nije predao, uostalom kao i na utakmicama, prvi taksi i pravac Ljubljana, gde je stigao minut pre polaska voza za Beograd. Tako je zvezda pored poraza za Beograd ponela i račun za taksi.
^ abvSaporo 1971., Japan Predolimpijski turnir za olimpijadu 1972. u Saporu u Japanu. „U Saporu je ’71. godine održan turnir za ZOI 1972. gde je Rale učestvovao, ali na utakmici protiv Japana povredio je koleno i tako je propustio olimpijadu i Svetsko prvenstvo u hokeju na ledu 1971.“ Propustio je i ’68. ZOI, i ako je bio u Jesenicama na pripremama.
^ abvSeniori SP 2001. Division II Group „B” bronzana medalja, Bukurešt Rumunija
^ abvU20 SP 1991. Grupa „C” bronzana medalja, Beograd
^ abvU20 S.P 1995/96. Grupa „D” bronzana medalja, Talin Estonija
^ abvU20 S.P 1996/97. Grupa „D” bronzana medalja, Sofija Bugarska
^ abvU20 S.P 1997/98. Grupa „D” bronzana medalja, Vilnjus Litvanija
^ abvU20 S.P 1998/99 Grupa „D” Zlatna medalja, Novi Sad Srbija
^ abvU20 S.P 2001/02. Division III bronzana medalja, Beograd Srbija
^ abvU18 S.P 1997 Grupa „D” Zlatna medalja, Beograd Srbija
^ abvU18 S.P 2000. Division II Group „B” bronzana medalja, Sofija Bugarska
^Jugoslavija debitovala na olimpijskom hokejaškom turniru
^Idealan tim šampionata za 1969/70. 1. Rašid Šemsedinović (Partizan) 3.70 (20) — golman 2. Bogo Jan (Jesenice) 3,73 (19) — bek 3. Ivo Rataj (Medveščak) 3,61 (18) — bek 4. Viktor Tišler (Jesenice) 4,05 (20) — napadač 5. Slavko Beravs (Olimpija) 3,85 (20) — napadač 6. Miroslav Gojanović (Med) 3,85 (20) — napadač
^Svetsko prvenstvo U20 održano u Novom Sadu 1998/99.
^Jelena Grković (12 god.). Koja je ravnopravno, rame uz rame sa svojim vršnjacima odigrala utakmice.Rođena 30. avgusta 1997. igra na poziciji napadača, visoka 160 cm. Veoma talentovana, koja je kasnije igrala i za seniorsku reprezentaciju Mađarske u ženskom hokeju na ledu.
SFRJ→
Srbija
Kraljevina Jugoslavija
Hokej na ledu
.svg){kind=small}
Jugoslavija
.svg){kind=small}
.svg){kind=small}
