Pređi na sadržaj

Savez za Srbiju

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Savez za Srbiju
SkraćenicaSZS
PredsednikDragan Đilas (prvi)
Zoran Lutovac (poslednji)
Osnovana2. septembar 2018.
Raspuštena10. avgust 2020.
NaslednikUdružena opozicija Srbije
Politička pozicijaveliki šator
Narodna skupština (2020)
22 / 250
Deo serije članaka o
Draganu Đilasu
Političke funkcije
  • Poslanik u Narodnoj skupštini Srbije (2014, 2024–trenutno)
  • 72. gradonačelnik Beograda (2008–2013)
  • Ministar bez portfelja zadužen za Nacionalni investicioni plan Srbije (2007–2008)
  • Direktor Narodne kancelarije predsednika Srbije (2004–2007)
Politike
Potpis

Savez za Srbiju je bila opoziciona politička koalicija u Srbiji, formirana u septembru 2018,[1] a raspuštena u avgustu 2020.

Deset stranaka i pokreta koji su učestvovali u osnivanju su: Demokratska stranka, Zajedno za Srbiju, Zdrava Srbija, Levica Srbije, Narodna stranka, Srpski pokret Dveri, Pokret za preokret, Narodni pokret Srba sa Kosova i Metohije "Otadžbina", Udruženi sindikati Srbije "Sloga" i neformalna grupa građana bliska inicijatoru okupljanja, Draganu Đilasu.[1] Naknadno se SZS-u pridružilo i više stranaka i grupa građana, Đilas je formirao sopstvenu stranku (koja je automatski stupila među osnivače Saveza), dok su Zdrava Srbija i Zajedno za Srbiju isključene iz članstva zbog odluke o izlasku na lokalne izbore 2020. godine.[2][3][4]

U prvih godinu dana postojanja, Savez za Srbiju se učvrstio kao najmnogobrojnija opoziciona koalicija u Srbiji, blisko sarađujući i sa političkim organizacijama koje nisu njegov deo, poput Stranke moderne Srbije, Socijaldemokratske stranke, Nove stranke, Pokreta slobodnih građana, Dosta je bilo i Demokratske stranke Srbije. SZS je odigrao jednu od presudnih uloga u pokretanju i koordinaciji protesta u Srbiji 2018 — 20, koji su iznedrili početak bojkota rada parlamenta, bojkot parlamentarnih izbora i potpisivanje tzv. "Sporazuma s narodom". Na sastanku ujedinjene srpske opozicije u bojkotu izbora prihvaćena je inicijativa Saveza za Srbiju o formiranju šireg zajedničkog opozicionog fronta srpske opozicije od svih koji su bojkotovali izbore na svim nivoima.

Članovi saveza

[uredi | uredi izvor]

Formiranje

[uredi | uredi izvor]

Pozadina

[uredi | uredi izvor]

Koren "Saveza za Srbiju" predstavlja predizborna lista "Dragan Đilas - ljudi odlučuju, Beograd pobeđuje", koja je učestvovala na beogradskim izborima 2018. godine, a u kojoj su, pored Đilasa, bili i Pokret slobodnih građana Saše Jankovića, Narodna Stranka Vuka Jeremića, Levica Srbije Borka Stefanovića, Pokret za Preokret Janka Veselinovića i Udruženi Sindikat Srbije "Sloga". [5] Ova lista je, sa oko 19% osvojenih glasova na izborima, zauzela drugo mesto u gradskom parlamentu, te je odmah najavljeno kako će se pristupiti formiranju opozicione koalicije na nacionalnom nivou.[6] U tom smislu, sredinom marta je Dragan Đilas napravio svoj predlog od trinaest tačaka za ujedinjenje opozicije[7], a onda je početkom aprila uputio poziv za okupljanje "istinski opozicionih" stranaka i pokreta, sa namerom da se nova koalicija formira do 9. maja.[8] Janković i njegov pokret su se, pak, ubrzo povukli iz procesa formiranja ove koalicije, nezadovoljni idejom ostalih partnera da se Savezu pridruže i nacionalističke i evroskeptične stranke i pokreti, poput Srpskog pokreta Dveri.[9] Narednih nedelja je došlo do odlaganja formiranja koalicije, što je dovelo do brojnih medijskih spekulacija oko toga da li će Savez uopšte biti oformljen.[10] Do novog iskoraka u smeru ukrupnjavanja političke scene dolazi početkom juna, kada na unutarstranačkim izborima u Demokratskoj stranci pobeđuje Zoran Lutovac, pristalica pravljenja koalicije.[11] Narednih nedelja se pregovori intenziviraju, te se pojavljuju medijske spekulacije kako će Savez biti oformljen do kraja jula[12], no, početkom avgusta, Vuk Jeremić najavljuje da će formiranje biti zaokruženo u septembru.[13] U međuvremenu, "Dveri"[14] i Zdrava Srbija[15] potvrđuju da će biti među osnivačima koalicije.

Stav pojedinih članica

[uredi | uredi izvor]

Predsedništvo "Dveri"

[uredi | uredi izvor]

Krajem jula, o ulasku u Savez je raspravljalo predsedništvo "Dveri". Od 93 prisutna člana na sednici 31. jula, 58 je glasalo za, 5 je bilo uzdržano, a 30 protiv.[16] Među protivnicima stupanja u koaliciju su bili i istaknuti članovi pokreta, Srđan Nogo i Ivan Kostić. No, iako su mediji spekulisali o raskolu unutar "Dveri", svi članovi su to odlučno odbacili.[16]

Glavni odbor Demokratske stranke

[uredi | uredi izvor]

Na dan kada je zakazana osnivačka skupština Saveza, održana je i sednica glavnog odbora Demokratske stranke, za koju su brojni mediji spekulisali da će voditi svojevrsnom "unutarstranačkom puču", usled protivljenja dela članstva formiranju koalicije u kojoj su Dveri i Zdrava Srbija.[17] Nekoliko dana ranije, bivši predsednik ove stranke, Dragan Šutanovac, otvoreno je iskazao svoje nezadovoljstvo novim stranačkim usmerenjima, te je najavio da će "sve što mu smeta u DS-u, reći na glavnom odboru".[18] Ipak, u ranim popodnevnim časovima, ovo stranačko telo je dalo podršku ulasku u savez velikom većinom, pri čemu je 180 odbornika glasalo za, a 9 protiv.[19] Međutim, vredi napomenuti da je među protivnicima stupanja u koaliciju, pored Šutanovca, bilo i nekoliko veoma istaknutih članova stranke, uključujući i neke od osnivača DS-a, poput Vide Ognjenović, Gordane Čomić i - što je naročito privuklo intrige - prvi predsednik DS-a posle obnavljanja rada ove stranke, Dragoljuba Mićunovića, koji je prema jednim izvorima - pošto mu je oduzeta reč - razočaran napustio sednicu.[20] Sam Mićunović je izjavio da takva interpretacija ne odgovara istini, iako je priznao da je bio protiv ulaska DS-a u SZS.[21]

Zvanično osnivanje

[uredi | uredi izvor]

Dana 2. septembra 2018. godine je u Sava centru održana osnivačka sednica koalicije, kojoj su pored predstavnika stranaka i pokreta učesnika, te novinara, prisustvovale i govorile i pojedine javne ličnosti, poput pisca i pesnika Ljubivoja Ršumovića i rediteljke Jelene Balašević.[1]

Statutarni aspekti i struktura

[uredi | uredi izvor]

U zajedničkoj izjavi za javnost je najavljeno da će se sve odluke unutar koalicije donositi konsenzusom.[1] Osnivači su nagovestili da koalicija neće imati stalnog predsednika, već da će se predsedništvo rotirati azbučnim redom među liderima Saveza.[22] Pored toga, nagovešteno je da će pored predsedništva funkcionisati i konsultativno telo, nazvano Konferencija za Srbiju.[22] 19. aprila 2019, neformalna grupa građana oko Dragana Đilasa je prerasla u zasebnu, Stranku slobode i pravde, kojoj je pripojena i Levica Srbije.[23]

Predstavljanje programa

[uredi | uredi izvor]

Krajem jula 2018. godine, časopis "Nedeljnik" je objavio tzv. "Program od trideset tačaka", koji predstavlja strateški pravac delovanja Saveza za Srbiju.[24]
Neki od ključnih elemenata ovog programa predstavljaju:

Takođe, nezavisno od ovog programa, potonji lideri saveza su se obavezali da prvih godinu dana od trenutka dolaska na vlast, bude formirana prelazna vlada, koja bi obezbedila održavanje fer i poštenih izbora, posle čega bi se savez rasformirao, a sve učesnice bi kandidovale svoje ideološke programe.[25]

Tokom druge polovine 2018. godine, čelnici koalicije su organizovali više skupova po gradovima Srbije, sa ciljem promocije ovog programa. Prvi skup je organizovan u Šapcu, 1. avgusta, te je protekao uz manje incidente, kada su članovi i simpatizeri vladajuće Srpske napredne stranke verbalno napali organizatore skupa, posle čega je došlo i do manjeg fizičkog obračuna.[26] Naredni skupovi (do napada na Borka Stefanovića i predstavnike Levice Srbije 23. novembra[27]) su prošli bez incidenata, mada je, prema tvrdnjama organizatora, vlast uskratila (ili pokušala da uskrati) sale za nekoliko tribina.[28][29]

Političke aktivnosti

[uredi | uredi izvor]

Sporazum sa narodom

[uredi | uredi izvor]

Dana 28. septembra je RTS-u upućen zvanični dopis, u kome se zahteva ravnopravnija medijska zastupljenost (najmanje trideset minuta nedeljnog prisustva na javnom servisu), učešće u debatama, te čitanje demantija i odgovora "klevete i laži predstavnika vlasti o Savezu ili njegovim članicama".[30] RTS-u je ujedno dat rok od dve nedelje da ispuni te zahteve, pri čemu je SZS nagovestio radikalizaciju svog delovanja u slučaju da oni ne budu ispunjeni.[30] Dana 12. oktobra, Savez za Srbiju je bio među ključnim inicijatorima okupljanja opozicije radi definisanja zajedničke platforme o izbornim i medijskim uslovima u zemlji, a na kome je formirana zajednička grupa.[31] Ova grupa je rad završila oko dva meseca kasnije i tada je potpisan sporazum o slobodnim i poštenim izborima, kome su pristupili Savez za Srbiju, Demokratska stranka Srbije, Socijaldemokratska stranka, Nova stranka, "Ne da(vi)mo Beograd", "Dosta je bilo", Pokret centra, Demokratski savez Mađara i drugi.[32] Interesantno, potpis nije stavio niko od predstavnika Građanskog bloka 381. U jeku protesta "Jedan od pet miliona", SZS je vodio pregovore sa više drugih opozicionih stranaka i pokreta, te je tako prethodni sporazum 6. februara dopunjen tzv. "Sporazumom sa narodom" u sedam tačaka, kojim je predviđena zajednička borba za slobodne i fer izbore, slobodne medije, te napuštanje institucija i bojkot neslobodnih izbora. Izuzev nekoliko stranaka i pokreta, ovom sporazumu je pristupila velika većina srpske opozicije.[33]

Protesti

[uredi | uredi izvor]
Glavni članak: Jedan od pet miliona

Kao reakcija na prebijanje Borka Stefanovića 23. novembra (videti sekciju Fizički sukobi), 28. novembra je u SO Stari grad u Beogradu održana zajednička tribina javnih ličnosti i pojedinih opozicionara, pod nazivom "Stop krvavim košuljama", koja nominalno nije imala veze sa samim Savezom, a na njoj su govorili sam Stefanović, Vida Ognjenović, Siniša Kovačević, Sergej Trifunović, Biljana Lukić i drugi, pozivajući na generalni bojkot režima i ulične proteste.[34] Potom je 30. novembra održan protestni skup gotovo celokupne opozicije u Kruševcu, koji je po prvi put uključivao i protestnu šetnju.[35] Naredno protestno okupljanje je najavljeno za 8. decembar u samom Beogradu, a pozivajući na ovaj skup na sednici Narodne skupštine Republike Srbije, Boško Obradović je nosio žuti fluorescentni prsluk, simbol aktuelnih anti-makronovskih protesta u Francuskoj.[36] Na tom protestu se, prema različitim procenama, okupilo više hiljada građana: predstavnici vlasti su tvrdili da je na skupu bilo oko 2500 učesnika, dok su procene opozicije govorile o više od 10 000, pa čak i 15 000 demonstranata.[37] Na narednim skupovima, broj demonstranata je rastao, pa je (prema proceni organizatora) iznet podatak da je već treće nedelje beogradskog protesta izašlo oko 40 000 učesnika.[38] Protesti u Beogradu su narednih meseci nastavili da se održavaju svake subote u isto vreme, a proširili su se na više desetina gradskih i opštinskih mesta u Srbiji.

Kako bi pružili dodatnu podršku protestima, svi opozicioni poslanici (sa izuzetkom članova LDP-a i SRS-a) su, primarno na inicijativu SZS-a, a počev od posebne sednice Narodne skupštine Republike Srbije 28. januara, na kojoj je govorio predsednik Slovenije, Borut Pahor, otpočeli bojkot parlamenta.[39] Prethodno su pojedini poslanici Demokratske stranke Pahoru uručili dokumentaciju o napadima vlasti na opoziciju i medije.[39]

Pojedini lideri koalicije su lično predvodili upad u zgradu RTS-a i blokadu Predsedništva 16. i 17. marta 2019. godine.[40]

Lokalna pitanja

[uredi | uredi izvor]

Prvi lokalni odbor SZS-a je zvanično osnovan u Gornjem Milanovcu 3. oktobra 2018.[41] Posle toga, usledilo je osnivanja drugih lokalnih odbora koalicije.[3] Kada su zakazani lokalni izbori u četiri opštine u Srbiji za 4. decembar 2018, SZS je nagovestio da su oni "nelegalno raspisani" u Kladovu, Kuli i Doljevcu, jer im još nije zakonski rok, te da će ih možda bojkotovati, dok su članovi koalicije od ranije najavljivali da će sigurno izaći na izbore u opštini Lučani.[42][43] 6. novembra je Savez saopštio da će izbori u pomenute tri opštine definitivno biti bojkotovani.[44] Na izborima u Lučanima je koalicija osvojila svega 9,57%, te je, iako je bila drugoplasirana, ostala je daleko iza vodećeg SNS-a, koji je osvojio 66,25%.[45] Ipak, sam izborni dan su obeležile velike kontroverze (videti odgovarajuću sekciju).

Pregovori o izbornim uslovima

[uredi | uredi izvor]

Dana 30. jula 2019. godine, više beogradskih medija je prenelo da je Fond za otvoreno društvo u prostorijama Fakulteta političkih nauka Univerziteta u Beogradu organizovao pripremni skup predstavnika vlasti i opozicije, kojim se nagoveštava organizacija okruglog stola o izbornim uslovima. Prema navodima, skupu su prisustvovali Nebojša Stefanović, Vladimir Đukanović i Vladimir Orlić ispred SNS-a, te više predstavnika SZS-a ispred opozicije.[46] Na sastanku je bilo i više drugih predstavnika nevladinog sektora, poput CESID-a i CRTE.[46] U saopštenju Fakulteta političkih nauka je navedeno da je izborni proces opterećen brojnim problemima koji predstavljaju podlogu za osporavanje rezultata, te da će teme okruglih stolova biti analize izbornih procesa u celini, finansiranje kampanja, pristup medijima i njihova kontrola, birački spisak i izborna administracija, kao i obezbeđivanje biračkog prava svim građanima.[47] Predstavnici udruženja „Jedan od pet miliona” su saopštili da je dijalog između vlasti i pozicije poželjan, ali da je došao kasno, kao i da će organizatori protesta aktivno podržavati bojkot redovnih parlamentarnih izbora ukoliko se ne implementiraju preporuke stručnog pregovaračkog tima.[48] Okrugli stolovi su vođeni po pravilima kuće "Četam", što je podrazumevalo da učesnici ne smeju da iznose u javnost detalje o tome šta su govorili drugi sagovornici, što je izazvalo izvesne kontroverze.[49] Upravo zbog toga se Stranka slobode i pravde povukla sa pregovora već posle prvog sastanka, insistirajući da se okrugli sto u potpunosti otvori za javnost.[50] Nakon izvesnih verbalnih sukoba na trećem sastanku, te odbijanja organizatora da otvore sastanke za javnost, ceo Savez za Srbiju je doneo odluku o napuštanju ovog okruglog stola.[51] Za razliku od većine ostalih opozicionih aktera, Savez nije učestvovao ni u pregovorima sa vlašću, u kojima su posredovali članovi i bivši poslanici Evropskog parlamenta, iako su se predstavnici koalicije odvojeno sastali sa pojedinim evroparlamentarcima.[52]

Bojkot izbora

[uredi | uredi izvor]
Glavni članak: Izbori za narodne poslanike Srbije 2020.

16. septembra 2019. godine, posle srodnih odluka članica, Savez za Srbiju je doneo odluku o bojkotu izbora na svim nivoima.[53] Uprkos određenim rezultatima pregovora sa nevladinim sektorom i evropskim parlamentarcima, odluka SZS-a o bojkotu nije promenjena.

Reakcije i kritike

[uredi | uredi izvor]

Odluka o formiranju Saveza za Srbiju je u trenutku njene realizacije donela oprečna mišljenja u opozicionom javnom mnjenju. Izvesno je da osnivanje saveza nije dovelo do potpunog ujedinjenja političkih protivnika režima, jer su izvesni opozicioni akteri, poput Pokreta slobodnih građana, Nove stranke, Nove Srbije, Demokratske stranke Srbije, pokreta Dosta je bilo, Socijaldemokratske stranke i Pokreta Centra, barem u trenutku osnivanja, ostali izvan koalicije. Još pre zvaničnog formiranja, struktura, članstvo i programska načela su se našla na meti udara levičarskih, liberalnih i proevropskih pojedinaca i pokreta, koji su kritikovali konzervativizam i nacionalizam znatnog dela koalicije.

Tako je, primera radi, politikolog Jovo Bakić, blizak građanskim udruženjima i levičarskim pokretima, "koaliciju Đilasa, Jeremića i Obradovića" nazvao "korpom trulog voća", sa kojom neće sarađivati ni levica ni desnica.[54]

Kolumnista portala "Peščanik", Dejan Ilić je, komentarišući program od trideset tačaka, Savez za Srbiju nazvao "Savezom bez promena" (aluzija na Savez za promene, opozicionu koaliciju iz 1999. godine, koja je prethodila DOS-u), a u samom tekstu i "savezom za kontinuitet", jer - prema njemu - nema najave suštinskog raskida sa aktuelnom politikom.[55] On je istakao programsku i koncepcijsku sličnost saveza sa vladajućom koalicijom, implicirajući da je pogubno što se savez ne odriče politike nacionalizma i konzervativizma, te iznoseći skepsu da će Nova stranka i Pokret slobodnih građana (kao drugi deo političkog spektra opozicije) sami moći društvu da donesu potreban diskontinuitet.[55] Autor je, takođe, kritikovao politiku protivljenja uvođenju GMO hrane u slobodan promet, ističući kako je takav stav blizak teorijama zavere.[55] Novinar i ekonomski analitičar, Miša Brkić je kritikovao ekonomske aspekte programa od trideset tačaka, nazivajući ih utopijskim i upoređujući ih sa NEP-om u Sovjetskom Savezu.[56] Zbog tih tvrdnji, Brkić je narednih dana vodio žučnu medijsku prepisku sa Đilasom, koji je ustanovio da je ekonomski program SZS-a blizak državnom kapitalizmu.[57]

Sa druge strane, kolumnistkinja i analitičarka Jasmina Lukač je iznela mahom pozitivan stav o koaliciji, kritikujući podelu na konzervativnu i pro-evropsku opoziciju kao veštačku, te podsećajući da su brojni delovi tzv. građanske i liberalne opcije sami neretko koketirali sa konzervativizmom i nacionalizmom, pa čak (u slučaju Saše Jankovića) i sa režimom Slobodana Miloševića.[58]

Novinarka Tatjana Vojtehovski (koja je ranije aktivno podržavala predsedničku kandidaturu Saše Jankovića, te potom nakratko bila i član njegovog Pokreta slobodnih građana) je načelno pozitivno ocenila Savez za Srbiju, komentarišući kako je "ukrupnjavanje jedini način borbe s vlašću i sistemom koji je napravila". Ipak je istakla da opozicija mora da dopusti da bude i kritikovana, kako ne bi postala ista kao vlast.[59] Naime, u ranijem delu intervjua je izjavila kako je upravo ta vrsta isključivosti nju i udaljila od politike Saše Jankovića.[59]

Drugi opozicioni programi i koalicije

[uredi | uredi izvor]

Kao reakcija na formiranje Saveza za Srbiju, i drugi akteri u opoziciji, kako građanski i liberalni tako i desničarski i nacionalistički, su stvorili ili izrazili nameru da stvore svoje koalicije ili platforme sa svojim programima.

Dana 21. jula 2018. godine, predsednik opštine Novi Beograd, odbornik skupštine grada Beograda i bivša vaterpolo-zvezda, Aleksandar Šapić je izabran za predsednika nove stranke, Srpskog patriotskog saveza.[60] Ona je, zapravo, nastala iz postojećeg Pokreta ujedinjenih lokalnih samouprava, koji je promenio ime i statut.[61] Šapić je izjavio da njegova stranka neće biti ni "proamerička, ni proruska, ni profrancuska", već nacionalno orijentisana, te je odbacio mogućnost pristupanja bilo kojoj koaliciji.[61]

Nova stranka Zorana Živkovića je 17. avgusta 2018. godine iznela sopstveni politički program, kojim su na formiranje opozicione koalicije pozvani svi osim "Dveri", koje ne smatraju podobnim za saradnju zbog proruske orijentacije. Ovaj program je jasno proevropski orijentisan.[62]

Po napuštanju pregovora o formiranju Saveza za Srbiju, Pokret slobodnih građana Saše Jankovića je više puta nagovestio osnivanje sopstvene koalicije građansko-liberalne orijentacije. 21. avgusta 2018. godine je formalizovan "Građanski blok 381", u koju su (pored PSG-a) stupili Zelena ekološka partija - Zeleni (koja je kasnije istupila), Mađarski pokret, Šumadijska regija i Koalicija Tolerancija.[63] Janković je izabran za predsednika ovog pokreta.[63] Ipak, posle Jankovićevog povlačenja iz politike, ova koalicija je, faktički, prestala da postoji već krajem 2018.

Predsednik Nove Srbije, Velimir Ilić je nagovestio da će sredinom septembra (2018) predstaviti "potpuno novu desnicu na političkoj sceni", koju će konsultativno podržati on, vladika crnogorsko-primorski Amfilohije Radović, Matija Bećković, te je izrazio želju da im se u tom kapacitetu pridruži i Vojislav Koštunica.[64] U nešto drugačijem sastavu od nagoveštenog, krajem novembra 2018. godine je osnovan blok Nacionalni centar.[65]

Lider Liberalno-demokratske partije, Čedomir Jovanović je najavio osnivanje Koalicije za mir, ne precizirajući uopšte da li će ona delovati u opozicionom kapacitetu, te ne dajući više detalja o tom savezu.[66] 29. septembra, Jovanović je putem svog "Fejsbuk" naloga obavestio javnost da je ta koalicija osnovana, ali nije precizirao ko se u tom političkom savezu pridružio LDP-u.[67]

Radomir Lazović iz inicijative Ne da(vi)mo Beograd je najavio da će ovaj pokret pristupiti "građanskom frontu bez političkih partija".[68]

Romska Partija na čelu sa Srđanom Šajnom i Jedinstvena stranka Pravde, čiji je predsednik Dejan Matić, potpisali su sporazum o političkoj saradnji i saopštile da se taj novi savez "Romi Srbije", pridružuje protestima "1 od 5 miliona". Jačanje glasa marginalnih grupa i okupljanje Roma i Romkinja u političkom životu pravno uređene države je koheziona snaga tog političkog saveza. Savez "Romi Srbije" je spreman za razgovore sa ostalim političkim činiocima u zemlji kao partner a ne podizvođač radova.[69]

Kontroverze

[uredi | uredi izvor]

Sredinom avgusta 2018. godine, jedan od potonjih osnivača saveza, Milan Stamatović je bio među organizatorima tzv. "Omladinskog kampa" na Zlatiboru, na kome su učestvovala pretežno deca i adolescenti. Ovaj kamp je u velikoj meri bio paravojnog karaktera, jer su učesnici, između ostalog, nosili uniforme, te učili da koriste oružje i da se snalaze u prirodi na način kako to čine vojne jedinice.[70] Mada su vlasti, najpre, odobrile organizaciju ovog kampa, kasnije je, po naređenju ministra unutrašnjih poslova, on prekinut.[71] Dok su vlast,[70] brojne nevladine organizacije i pokreti liberalno-građanske orijentacije osudili organizaciju ovog kampa, ostali čelnici kasnijeg saveza nisu komentarisali ovaj događaj.[71]

U drugoj polovini septembra iste godine, jedan od osnivača i tadašnji predsedavajući Saveza, Željko Veselinović je putem svog "Fejsbuk" naloga uvredio predsednicu Vlade Srbije, Anu Brnabić, pozivajući na njeno silovanje. Ovo je izazvalo burne reakcije u Skupštini grada Beograda, gde je Veselinović odbornik, te je usvojena odluka o osudi takve izjave.[72] Odbornici SZS-a nisu prisustvovali raspravi na tu temu, dok od prisutnih u sali, jedino predstavnici odborničke grupe PSG-a nisu glasali za odluku. Dragan Đilas je, sa druge strane, osudio Veselinovićevu izjavu, ali je prihvatio i njegovo prethodno izvinjenje, te obrazloženje da je dotični tekst napisan u afektu. Đilas je takođe ustanovio da ne postoji način da se Veselinović zbog te izjave isključi iz koalicije.[72]
Ipak, u januaru 2019. godine, Veselinović je na "Tviteru" izazvao novu aferu, kada je nevenčanu suprugu pokojnog lidera inicijative Srbija, demokratija, pravda, Olivera Ivanovića — Milenu Popović — nazvao "đavolom" zbog njene odluke da ne podrži protestni skup opozicije 16. januara, kojim se ujedno davao pomen ovom srpskom političaru sa Kosmeta.[73] Dragan Đilas je istakao kako Veselinovićeve izjave nisu prihvatljive, te da, ovog puta, izvinjenje nije dovoljno.[73] 14. januara, Veselinović se povukao iz predsedništva SZS-a, ističući kako "Sloga" bez ikakvih rezervi ostaje deo koalicije.[73]

Krajem septembra 2018, došlo je do delimičnog raskola unutar gradskog odbora Narodne stranke u Kragujevcu, kada su pojedini članovi, prema sopstvenim rečima, "sprečili nedemokratsku promenu vlasti u tom gradu".[74] Kuriozitet je da Narodna stranka nije, pritom, deo kragujevačke gradske skupštine. Usled tih događaja, predsednik gradskog odbora NS-a u Kragujevcu, Aleksandar Babić je podneo ostavku.[74]

Sredinom oktobra, veliku medijsku pažnju je privukla kontroverzna izjava člana "Dveri" i narodnog poslanika Srđana Noga, koji je pozvao na javno vešanje Ane Brnabić i Aleksandra Vučića, usled navodnog parafiranja tzv. "Dablinskog sporazuma". Prema Nogovim rečima, predsednica Vlade Srbije je time omogućila da se milion i dvesta hiljada izbeglica iz Evropske unije naseli u Srbiji.[75] Ostali članovi Saveza za Srbiju, uključujući i lidera "Dveri", Boška Obradovića su osudili njegovu izjavu i ogradili se od nje.[76][77] Istog dana, Više tužilaštvo u Beogradu je pokrenulo predistražni postupak protiv Noga.[76] On je, potom, podneo ostavku u predsedništvu "Dveri".[78]

Na konferenciji povodom predstavljanja pridruženih deset članica Savezu, došlo je do verbalnog sukoba Dragana Đilasa i urednika dnevnog lista "Informer", Dragana J. Vučićevića. Naime, više lidera Saveza (uključujući i Đilasa) je ranije tužilo Vučićevića zbog govora mržnje, dok je ovaj uzvratio pitanjem: "Zbog čega treba da idem u zatvor?" (što su mu Đilas i drugi poručivali prethodnih dana), te je istakao da se tako nešto nije dešavalo "ni u vreme diktature Josipa Broza Tita.[79]

Dana 6. novembra, nepunih nedelju dana po pristupanju njegove organizacije Savezu, predsednik Pokreta za bezbednu Srbiju, Lepomir Bakić je, prema sopstvenim rečima, iz bezbednosnih razloga i pretnji od strane vlasti bio prinuđen da napusti Srbiju.[80]

Na dan lokalnih izbora u opštini Lučani, 16. decembra, došlo je do velikih kontroverzi i nepravilnosti na i oko biračkih mesta. U toku dana, više puta su iz neutvrđenih razloga privođeni članovi biračkog odbora ispred Saveza za Srbiju, a u policijskoj stanici je, po navodnom nalogu ministra unutrašnjih poslova Nebojše Stefanovića, bila prisutna državna sekretarka pri MUP-u, Dijana Hrkalović.[81] U jednom trenutku, visoko kotirani članovi SZS-a, predvođeni Boškom Obradovićem su ušli u lokalnu stanicu policije, zahtevajući da se jedan njihov priveden član odbora, Lazar Đurović, pusti na slobodu. Došlo je do verbalnog sukoba sa Dijanom Hrkalović, te lokalnim načelnikom policije. Na kraju je Đurović pušten.[81] Kao i više puta do tada, opozicija je optuživala SNS za kupovinu glasova, pravljenje dvostrukih biračkih spiskova, ucene i druge neregularnosti, oko čega je najavljeno sastavljanje tzv. "Bele knjige".[82][83] Istaknuto je da će opozicija (naročito imajući u vidu nekoliko dana ranije potpisan sporazum SZS-a sa drugim strankama) bojkotovati sve izbore, dok oni ponovo ne budu regularni.[82] Stefanović i Hrkalović su odbacili sve optužbe, navodeći da SZS vrši nasilje, što se videlo kroz upad aktivista ove koalicije u zgradu policijske stanice.[82]

Na jednom od protesta u Beogradu, 19. januara 2019. godine, došlo je do verbalnog obračuna Dragana Đilasa i članova studentske marksističke organizacije "Marks21". Aktivisti ove grupe su narednog dana optužili Đilasa za "autoritarni, mizogini i homofobni istup".[84] Prema navodima same organizacije, oni su otvoreno vređali Đilasa i prozivali ga da njegova politika predstavlja kontinuitet sa Vučićevom. Prema njihovim tvrdnjama, Đilasa je naljutilo što su ga prozivali u prisustvu njegove dece, te ih je izrazito vulgarno vređao, posle čega je produžio u društvu svog telohranitelja. Reagujući na to, Đilas je priznao da se burno ponašao zbog toga što su ga aktivisti vređali pred decom, kajući se zbog toga što je psovao članove "Marksa21".[84] Članica predsedništva SNS-a, Biljana Popović Ivković je osudila ovaj čin, optužujući SZS za nasilje.[85]

Tokom posete francuskog predsednika, Emanuela Makrona Srbiji 15. i 16. jula 2019. godine, iz kontroverznih razloga je izostao njegov susret sa liderima SZS-a. Na zahtev francuskih novinara da to pojasni, sam Makron je tvrdio da je to zbog činjenice da mu je zahtev za sastanak kasno upućen, dok je putem "Tviter"-a, Dragan Đilas dokazivao da je dopis putem francuske ambasade u Beogradu poslat još 9. jula.[86] Ipak, predstavnici SZS-a su se sastali sa članovima Makronovog tima.[86]

Fizički sukobi

[uredi | uredi izvor]

U toku jeseni 2018. godine, došlo je do nekoliko fizičkih incidenata, u koje su bili uključeni aktivisti SZS-a i simpatizeri vladajućeg SNS-a.

Dana 4. novembra je došlo do incidenta u Vranju, kada su se sukobili članovi Narodne stranke i Srpske napredne stranke, za šta su iz NS-a i ostatka koalicije tvrdili da je reč o napadu članova SNS-a.[87] Ostatak opozicije je takođe osudio ovaj incident, prihvativši da je SNS odgovoran za njega.[87]

Verovatno najznačajniji incident do tada se dogodio 23. novembra, pre tribine Saveza za Srbiju u Kruševcu, kada su lider Levice Srbije, Borko Stefanović, te još nekoliko aktivista ove stranke fizički napadnuti.[27] Stefanović je udaren metalnom šipkom u potiljak, te mu je razbijena glava. Pored njega, povrede su zadobili i drugi aktivisti stranke − Boban Jovanović, kome su izbijeni zubi, Marko Dimić, te još nekoliko prisutnih.[27] Ovaj incident je izazvao osudu gotovo celokupne srpske opozicije, čiji su se predstavnici okupili narednog dana na konferenciji za novinare Saveza za Srbiju, iznoseći optužbe na račun Aleksandra Vučića za organizaciju ili "stvaranje atmosfere" koja je dovela do napada.[88] Ovaj događaj je bio direktan povod za otpočinjanje protesta Jedan od pet miliona (videti odgovarajuću sekciju).

Promene u članstvu

[uredi | uredi izvor]

Prva organizacija koja je posle osnivanja potvrdila pridruživanje koaliciji je bila lokalna grupa građana "Pirotska nova snaga", i to posle tribine SZS-a u Pirotu 3. oktobra 2018.[2] U formiranju lokalnog odbora u Boru su još učestvovala i dva lokalna udruženja, "Izbor postoji" i "Glasno za omladinu".[3] Ovi pokreti, kao i još sedam različitih organizacija su pristupili Savezu za Srbiju 1. novembra 2018. godine, postavši pridruženi članovi, a time i deo Konferencije za Srbiju.[89]

Članovi koalicije su više puta isticali da ona ostaje otvorena za sve opozicione stranke, pa tako i DSS, SDS ili PSG.[90] Ipak, na konferenciji za novinare po osnivanju koalicije, Vuk Jeremić je istakao da je jedan od uslova za pristupanje prihvatanje programa Saveza, što "donekle divergira, kada je u pitanju Pokret slobodnih građana".[91]

Kao potencijalni član Saveza za Srbiju, prvih meseci je najčešće pominjana Demokratska stranka Srbije, čiji je predsednik, Miloš Jovanović, često isticao da su mu prihvatljivi stavovi koalicije u vezi sa statusom Kosova i Metohije.[92] Sam Jovanović je 18. jula prisustvovao jednom od sastanaka lidera potonje koalicije.[93] Ipak, na sednici glavnog odbora DSS-a 13. oktobra, odlučeno je da se do daljnjeg ne ulazi u SZS.[94] Iako su pojedini mediji 31. oktobra preneli da je DSS definitivno odustao od ulaska u koaliciju, 1. novembra je član predsedništva stranke, Velimir Gavrilović istakao da ideja ulaska u Savez jednostavno trenutno nije na agendi te organizacije.[95] U novembru 2019. godine, DSS je bio inicijator formiranja pokreta Metla 2020.[96]

Sredinom septembra 2018, pojedini mediji su preneli da su u toku pregovori Socijaldemokratske stranke Borisa Tadića o pristupanju savezu, te da nema objektivnih prepreka za njeno pristupanje koaliciji, što bi moglo da se ostvari tokom rane jeseni.[97] Član predsedništva SDS-a, Konstantin Samofalov je potvrdio da su pregovori o toku, ali da odluka o pristupanju još uvek nije donesena, kao i da će javnost nakon pregovora biti obaveštena o svemu.[98] On je istakao da se SDS zalaže za savez "srodne opozicije", ali da ujedno ne želi da doprinese dodatnoj fragmentaciji.[98] Interesantno je kako se sam Tadić svega mesec i po dana ranije usprotivio ulasku SDS-a u savez u kome bi bile "Dveri" i DSS.[98]

Sredinom novembra, predsednik Zelene ekološke partije, Dejan Bulatović je, gostujući u jutarnjem programu televizije N1, potvrdio da će njegova organizacija (posle pređašnjeg napuštanja Građanskog bloka 381) najverovatnije stupiti u Savez za Srbiju, priznajući da su neformalni razgovori o tom pitanju u toku.[99] Iako su pojedini mediji preneli da je ova partija pristupila Savezu već 4. decembra, to ona nije učinila do narednog talasa proširenja, 23. januara 2019. godine.[100]

Tog dana, ukupno sedam pokreta i stranaka je pristupilo SZS-u: Demokratska zajednica vojvođanskih Mađara, Zelena ekološka partija, Udruženje "Čuvari grada" (ranije Čuvari Starog grada), Vojvođanski klub socijalista, Srpska monarhistička stranka Srpska sloga, Udruženje sindikata penzionisanih vojnih lica i Samostalni sindikat poštanskih radnika.[101]

Početkom marta, glavni odbor Demokratske stranke je podržao inicijativu, kojim će se ovoj političkoj organizaciji pripojiti pojedine partije i stranke, koje su se prethodno izdvojile iz nje.[102] Mediji spekulišu da će se sa DS-om ujediniti Nova stranka, Socijaldemokratska stranka, Zajedno za Srbiju i različiti pojedinci.[103] 19. maja je formirana Unija Demokratske stranke, sa DS-om, SDS-om i ZZS-om, pri čemu SDS nije formalno pristupio Savezu za Srbiju.[104] Za januar 2020. je najavljeno pripajanje SDS-a ujedinjenoj Demokratskoj stranci, koja će naslediti članstvo u SZS-u.[105] Ipak, do kraja februara te godine, to još uvek nije realizovano, a upitna je i dalja integracija sa ZZS-om, posle isključenja te stranke iz SZS-a (videti kasnije u tekstu).

Formiranje Stranke slobode i pravde (iz neformalne grupe bliske Đilasu) u aprilu 2019. je dovelo do toga da su se novoj opciji pridružili Levica Srbije i Zelena ekološka partija, čime je broj članica koalicije nominalno smanjen za dve opcije, jer je ZEP nominalno postao SSP.[23][106]

U decembru 2019. godine, Zdrava Srbija je formirala predizbornu koaliciju sa pokretom SPAS Aleksandra Šapića, čime je de fakto prestalo njeno članstvo u Savezu za Srbiju.

Znatno više medijske pažnje je privukla odluka stranke Zajedno za Srbiju da učestvuje na lokalnim izborima u Šapcu (gde čini okosnicu vlasti), čime je prestalo njihovo članstvo u Savezu (koji bojkotuje izbore na svim nivoima).

Početkom jula 2020. godine, SZS je imao poslednje proširenje, kada su deo koalicije postali Državotvorni pokret Srbije, Građanska platforma, Pokret slobodna Srbija. Ovo je, pak, bio prelazni korak ka transformaciji Saveza za Srbiju u širi blok.

Kraj rada i formiranje Udružene opozicije Srbije

[uredi | uredi izvor]

Na sastanku dela opozicije koji je bojkotovao izbore, prihvaćena je inicijativa Saveza za Srbiju o formiranju šireg zajedničkog opozicionog fronta, bez onih koji su učestvovali na izborima. Formiranje nove koalicije je finalizovano 10. avgusta 2020. godine, čime je SZS formalno prestao da postoji.[107] Dveri nisu pristupile novom bloku.[107]

Vidi još

[uredi | uredi izvor]

Reference

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ a b v g „N1: Formiran Savez za Srbiju”. Rs.n1info.com. Arhivirano iz originala 07. 11. 2018. g. Pristupljeno 10. 12. 2018. 
  2. ^ a b Danas: "Savez za Srbiju - Iz Pirota koji je znao da ustane i da se bori, krećemo do pobede"
  3. ^ a b v Bor030: "Savez za Srbiju organizuje tribinu 10. oktobra u Boru"
  4. ^ „N1: "Savez za Srbiju o odluci Zelenovića da izađe na izbore"”. Arhivirano iz originala 23. 02. 2020. g. Pristupljeno 23. 02. 2020. 
  5. ^ „Blic: I zvanično formirana koalicija na čelu sa Đilasom za beogradske izbore”. Blic.rs. 22. 1. 2018. Pristupljeno 10. 12. 2018. 
  6. ^ „Kurir: "Prvo obraćanje Đilasa posle izbora"”. Kurir.rs. 18. 11. 2018. Pristupljeno 10. 12. 2018. 
  7. ^ „Blic: Proglas od 13 tačaka, Đilas pozvao opoziciju u Savez za Srbiju”. Blic.rs. 14. 3. 2018. Pristupljeno 10. 12. 2018. 
  8. ^ „Blic: Đilas menadžer - Savez za bolju Srbiju počinje sa radom 9. maja”. Blic.rs. 9. 4. 2018. Pristupljeno 10. 12. 2018. 
  9. ^ „N1: Saša Janković o udruživanju opozicije”. Rs.n1info.com. Arhivirano iz originala 04. 11. 2018. g. Pristupljeno 10. 12. 2018. 
  10. ^ „Blic: Španska serija od opozicije - Janković odbio Đilasa, Jeremić: "Smirite strasti"”. Blic.rs. 19. 4. 2018. Pristupljeno 10. 12. 2018. 
  11. ^ „N1: Zoran Lutovac novi predsednik Demokratske stranke”. Rs.n1info.com. Arhivirano iz originala 04. 06. 2018. g. Pristupljeno 10. 12. 2018. 
  12. ^ „Blic: "Ko će sve u savez? Dogovor opozicije do kraja jula, jedna stranka i dalje kamen spoticanja"”. Blic.rs. 11. 7. 2018. Pristupljeno 10. 12. 2018. 
  13. ^ „Jeremić - "Savez za Srbiju biće ozvaničen u septembru"”. B92. Pristupljeno 10. 12. 2018. 
  14. ^ „N1: Dveri- "Bićemo jedni od osnivača Saveza za Srbiju"”. Rs.n1info.com. 29. 7. 2018. Arhivirano iz originala 24. 11. 2018. g. Pristupljeno 10. 12. 2018. 
  15. ^ „Glas Zapadne Srbije: Stamatović - "Ulazimo u Savez za Srbiju"”. Glaszapadnesrbije.rs. Pristupljeno 10. 12. 2018. 
  16. ^ a b „N1: Nogo i Kostić protiv toga da "Dveri" uđu u Savez za Srbiju”. Rs.n1info.com. 31. 7. 2018. Arhivirano iz originala 22. 11. 2018. g. Pristupljeno 10. 12. 2018. 
  17. ^ Standard/Novosti: Puč u DS-u kvari Đilasove planove
  18. ^ „N1: Šutanovac - "Šta mi smeta u DS-u, reći ću na glavnom odboru”. Rs.n1info.com. Arhivirano iz originala 07. 11. 2018. g. Pristupljeno 10. 12. 2018. 
  19. ^ „Demokratska stranka: "Glavni odbor DS podržao formiranje Saveza za Srbiju"”. Ds.org.rs. Arhivirano iz originala 18. 12. 2018. g. Pristupljeno 10. 12. 2018. 
  20. ^ „N1: Ko je u DS protiv Saveza za Srbiju”. Rs.n1info.com. Arhivirano iz originala 15. 11. 2018. g. Pristupljeno 10. 12. 2018. 
  21. ^ „N1: "Dragoljub Mićunović u Danu uživo"”. Rs.n1info.com. Arhivirano iz originala 11. 10. 2018. g. Pristupljeno 10. 12. 2018. 
  22. ^ a b „N1: Osnivači Saveza za Srbiju - "Može doći do promena"”. Rs.n1info.com. Arhivirano iz originala 07. 11. 2018. g. Pristupljeno 10. 12. 2018. 
  23. ^ a b „N1: Formirana Stranka slobode i pravde”. Arhivirano iz originala 12. 08. 2020. g. Pristupljeno 25. 08. 2019. 
  24. ^ a b „Nedeljnik: Ekskluzivno: 30 tačaka programa Saveza za Srbiju”. Nedeljnik.rs. 25. 7. 2018. Arhivirano iz originala 29. 11. 2018. g. Pristupljeno 10. 12. 2018. 
  25. ^ Standard/Danas: Nikola Jovanović - "Nakon obaranja režima – privremena vlada"
  26. ^ „"Savez za Srbiju" u Šapcu predstavio "30 tačaka"”. B92. Pristupljeno 10. 12. 2018. 
  27. ^ a b v „N1: "Borku Stefanoviću razbijena glava tokom tribine u Kruševcu"”. Arhivirano iz originala 24. 11. 2018. g. Pristupljeno 24. 11. 2018. 
  28. ^ „N1: "SZS: Vlasti u Loznici i Pančevu odbijaju da odobre sale"”. Rs.n1info.com. Arhivirano iz originala 22. 10. 2018. g. Pristupljeno 10. 12. 2018. 
  29. ^ „N1: Savez za Srbiju ipak dobio dozvolu za skup u sali u Užicu”. Rs.n1info.com. 8. 8. 2018. Arhivirano iz originala 28. 10. 2018. g. Pristupljeno 10. 12. 2018. 
  30. ^ a b Objavljeno 28.09.2018. u 13:00 (28. 9. 2018). „Infobrif: "Šta Savez za Srbiju traži od RTS-a"”. Infobrif.rs. Arhivirano iz originala 28. 09. 2018. g. Pristupljeno 10. 12. 2018. 
  31. ^ „N1: "Opozicija spremna da sarađuje za fer izbore i slobodu medija"”. Rs.n1info.com. Arhivirano iz originala 13. 10. 2018. g. Pristupljeno 10. 12. 2018. 
  32. ^ Nova stranka: "Opozicija ujedinjena u borbi za slobodne i poštene izbore"
  33. ^ „N1: "Opozicija objavila predlog Sporazuma sa narodom"”. Arhivirano iz originala 21. 02. 2020. g. Pristupljeno 06. 02. 2019. 
  34. ^ „Danas: "Tribina 'Stop krvavim košuljama': Stvoreni smo da ne budemo podanici"”. Danas.rs. Pristupljeno 10. 12. 2018. 
  35. ^ „Danas: "Protestni skup Saveza za Srbiju u Kruševcu"”. Danas.rs. 30. 11. 2018. Pristupljeno 10. 12. 2018. 
  36. ^ „N1: "Poslanici o sastanku Tači-Vučić u Rimu, u skupštini i žuti prsluk"”. Rs.n1info.com. 4. 12. 2018. Arhivirano iz originala 07. 12. 2018. g. Pristupljeno 10. 12. 2018. 
  37. ^ BBC/Danas: "Protestna šetnja 'Stop krvavim košuljama'
  38. ^ „N1: "Vlast se bavi 'egzaktnim' brojanjem demonstranata, a zahteve 'kači mačku o rep'"”. Arhivirano iz originala 25. 12. 2018. g. Pristupljeno 24. 12. 2018. 
  39. ^ a b Insajder: "Opozicija složna u bojkotu sednice Skupštine: 'Ne želimo da dajemo privid demokratije'
  40. ^ Danas: "Protest 'Jedan od pet miliona' u Beogradu: Blokada RTS-a"
  41. ^ „"Formiran lokalni odbor Saveza za Srbiju Gornji Milanovac"”. DS. Arhivirano iz originala 18. 12. 2018. g. Pristupljeno 10. 12. 2018. 
  42. ^ „Danas: "Raspisani izbori u četiri opštine, deo opozicije razmišlja o bojkotu"”. Danas.rs. Pristupljeno 10. 12. 2018. 
  43. ^ „Blic: "Politički okršaj u Lučanima: Savez za Srbiju na lokalne izbore izlazi kao grupa građana, u tri opštine moguć bojkot”. Blic.rs. 29. 10. 2018. Pristupljeno 10. 12. 2018. 
  44. ^ „N1: Savez za Srbiju bojkotuje izbore u Kuli, Kladovu i Doljevcu”. Rs.n1info.com. 6. 11. 2018. Arhivirano iz originala 16. 11. 2018. g. Pristupljeno 10. 12. 2018. 
  45. ^ LOKALNI IZBORI Vučić: Ubedljiva pobeda SNS u Lučanima, Doljevcu, Kladovu i Kuli
  46. ^ a b „N1: "Zatvoreni sastanak vlasti i opozicije na FPN"”. Arhivirano iz originala 01. 09. 2020. g. Pristupljeno 25. 08. 2019. 
  47. ^ FPN: "Saopštenje za javnost: Dijalog o izborima 2020."
  48. ^ Danas: "Različite reakcije na susret vlasti i opozicije na FPN-u"
  49. ^ Peščanik.net: "Četam Haus"
  50. ^ NSPM: "Drugi sastanak vlasti i opozicije"
  51. ^ Slobodna Evropa: "Savez za Srbiju neće više učestvovati na okruglim stolovima"
  52. ^ European Western Balkans: "Savez za Srbiju za neposredan dijalog sa predstavnicima EP, ne sa vlastima"
  53. ^ „N1: "Obradović — 'Savez za Srbiju zajednički proglasio bojkot izbora'"”. Arhivirano iz originala 19. 01. 2020. g. Pristupljeno 20. 01. 2020. 
  54. ^ A. I. (13. 7. 2018). „ALO/Danas: "Đilas, Jeremić i Obradović su korpa sa trulim voćem"”. Alo.rs. Pristupljeno 10. 12. 2018. 
  55. ^ a b v Dejan Ilić. „Peščanik: "Savez bez promene"”. Pescanik.net. Pristupljeno 10. 12. 2018. 
  56. ^ „Danas: Brkić - "Znamo da je utopija, ali hoćemo da verujemo”. Danas.rs. Pristupljeno 10. 12. 2018. 
  57. ^ „Danas/NSPM: Đilas - "Odgovor Brkiću - Zalažem se za "državni kapitalizam" i promenu odnosa prema stranim investitorima"”. Nspm.rs. Pristupljeno 10. 12. 2018. 
  58. ^ „Demostat: Jasmina Lukač - "Produžena politička jesen Saše Jankovića"”. Demostat.rs. Pristupljeno 10. 12. 2018. 
  59. ^ a b „N1: Tatjana Vojtehovski - "Vučićev kosovski imaginarijum"”. Rs.n1info.com. 19. 9. 2018. Arhivirano iz originala 07. 11. 2018. g. Pristupljeno 10. 12. 2018. 
  60. ^ Blic: "Srpski patriotski savez: Aleksandar Šapić na čelu nove stranke"
  61. ^ a b „N1: Šapić o stranci SPAS”. Arhivirano iz originala 11. 09. 2018. g. Pristupljeno 11. 09. 2018. 
  62. ^ „N1: "Nova stranka pozvala opoziciju na saradnju, sve osim "Dveri"”. Arhivirano iz originala 03. 09. 2018. g. Pristupljeno 03. 09. 2018. 
  63. ^ a b „N1: "Formiran Građanski blok 381"”. Arhivirano iz originala 03. 09. 2018. g. Pristupljeno 03. 09. 2018. 
  64. ^ Danas: Ilić - "Podneću krivične prijave protiv Vučića i Brnabićeve zbog koridora"
  65. ^ Ozonpress.net: "Formirana nova politička snaga: Nacionalni centar"
  66. ^ „N1: Jovanović - "Savez za Srbiju nema rešenje za Kosovo, Vučić moderniji od njih"”. Arhivirano iz originala 05. 10. 2018. g. Pristupljeno 03. 09. 2018. 
  67. ^ Danas: "Jovanović poziva u Koaliciju za mir"
  68. ^ „N1: Lazović - "Ne da(vi)mo Beograd u građanskom frontu bez partija"”. Arhivirano iz originala 03. 09. 2018. g. Pristupljeno 03. 09. 2018. 
  69. ^ „Novi savez „Romi Srbije“ podržao proteste „1 od 5 miliona“”. Danas.rs. 
  70. ^ a b Mondo: "Vojni kamp na Zlatiboru zatvoren"
  71. ^ a b N1: "Stamatović o omladinsko-patriotskom kampu na Zlatiboru"[mrtva veza]
  72. ^ a b „N1: Skupština Beograda osudila govor mržnje Veselinovića bez SZS”. Arhivirano iz originala 26. 09. 2018. g. Pristupljeno 26. 09. 2018. 
  73. ^ a b v „N1: "Željko Veselinović se povlači iz predsedništva Saveza za Srbiju"”. Arhivirano iz originala 18. 01. 2019. g. Pristupljeno 18. 01. 2019. 
  74. ^ a b Glas Šumadije: "Ostavka predsednika GO Narodne Stranke u Kragujevcu"
  75. ^ B92: "Ako je potpisala to, Brnabićeva treba da bude obešena"
  76. ^ a b „N1: "Predistražni postupak povodom pretnji Srđana Noga"”. Arhivirano iz originala 18. 10. 2018. g. Pristupljeno 18. 10. 2018. 
  77. ^ B92: "Opozicija osudila izjavu Srđana Noga"
  78. ^ Danas: "Srđan Nogo više nije član predsedništva 'Dveri'"
  79. ^ „N1: "Prepirka Đilasa i Vučićevića na konferenciji"”. Arhivirano iz originala 02. 11. 2018. g. Pristupljeno 01. 11. 2018. 
  80. ^ Espresso: LEPOMIR BAKIĆ POBEGAO IZ SRBIJE! Obesite me za primer na Terazijama, oduzeli ste mi čast, ugled i razbili PORODICU!
  81. ^ a b „N1:"Stefanović poslao Hrkalović da smiri situaciju, međutim - privođenja i tenzije"”. Arhivirano iz originala 19. 12. 2018. g. Pristupljeno 18. 12. 2018. 
  82. ^ a b v „Krstarica: "SZS: Lokalni izbori bili neregularni"”. Arhivirano iz originala 18. 12. 2018. g. Pristupljeno 18. 12. 2018. 
  83. ^ Vesti Online: "Predstavljena Bela knjiga izbornih neregularnosti u Lučanima"
  84. ^ a b Danas: "Marks21: 'Homofobni napad Đilasa; Đilas: Nije trebalo da psujem '"
  85. ^ Danas: "Članica predsedništva SNS optužila opoziciju za raspirivanje nasilja u društvu"
  86. ^ a b Danas: "Predstavnici SZS-a se ipak sastali sa Makronovim timom"
  87. ^ a b „N1: Napad u Vranju ujedinio opoziciju u osudi nasilja”. Arhivirano iz originala 06. 11. 2018. g. Pristupljeno 06. 11. 2018. 
  88. ^ „N1: "SzS - Vučić glavni krivac za prebijanje u Kruševcu"”. Arhivirano iz originala 25. 11. 2018. g. Pristupljeno 24. 11. 2018. 
  89. ^ „Savez za Srbiju: "Novih deset organizacija pridružilo se Savezu za Srbiju"”. Arhivirano iz originala 05. 11. 2018. g. Pristupljeno 01. 11. 2018. 
  90. ^ Blic: Lutovac - "DSS, SDS i PSG dobrodošli u Savez za Srbiju"
  91. ^ B92: "Savez za Srbiju priprema dokument o izborima"
  92. ^ „N1: Miloš Jovanović - "Miloš Jovanović o Savezu za Srbiju"”. Arhivirano iz originala 03. 09. 2018. g. Pristupljeno 03. 09. 2018. 
  93. ^ Danas: "Predsednik DSS prvi put sa liderima Saveza za Srbiju"
  94. ^ „N1: DSS za sada neće ulaziti u Savez za Srbiju”. Arhivirano iz originala 15. 10. 2018. g. Pristupljeno 14. 10. 2018. 
  95. ^ Danas: "Gavrilović: 'Odluka o nepristupanju SZS nije doneta'
  96. ^ RTS: "Osnovan pokret 'Metla 2020'
  97. ^ B92/Blic:"Tadić pregovara o ulasku u Savez za Srbiju"
  98. ^ a b v „N1: SDS - "Još nismo doneli odluku o pristupanju Savezu za Srbiju"”. Arhivirano iz originala 12. 09. 2018. g. Pristupljeno 12. 09. 2018. 
  99. ^ „N1: Bulatović - "Zeleni ulaze u Savez za Srbiju"”. Arhivirano iz originala 15. 11. 2018. g. Pristupljeno 15. 11. 2018. 
  100. ^ Danas: "Zeleni pristupili Savezu za Srbiju"
  101. ^ „N1: "SzS dobio sedam novih članica, odgovor na poruke s protesta očekuje se u petak"”. Arhivirano iz originala 24. 01. 2019. g. Pristupljeno 23. 01. 2019. 
  102. ^ „N1: "Glavni odbor Demokratske stranke podržao ujedinjenje"”. Arhivirano iz originala 06. 03. 2019. g. Pristupljeno 11. 03. 2019. 
  103. ^ Blic: "Ko sve ulazi u uniju demokrata? Otkrivamo kako će izgledati ujedinjenje Demokratske stranke"
  104. ^ Telegraf: "Formiranje unije Demokratske stranke, Zajedno za Srbiju i Socijaldemokratske stranke
  105. ^ Glas Amerike: "DS i SDS i ZS 2020. ujedinjene, DS raspustila omladinu i beogradski odbor"
  106. ^ Telegraf: "Zelena ekološka partija menja ime u Stranka slobode i pravde, Đilas predsednik"
  107. ^ a b „N1: "Formirana Udružena opozicija Srbije"”. Arhivirano iz originala 12. 08. 2020. g. Pristupljeno 10. 08. 2020. 

Spoljašnje veze

[uredi | uredi izvor]
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Савез_за_Србију&oldid=28416268”