Savez komunista Kosova

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Savez komunista Kosova
Lidhja e Komunistëve të Kosovës
Simbol Saveza komunista
SloganProleteri svih zemalja, ujedinite se!
Osnovana25. jul 1937.[a]
15. jun 1965.[b]
15. novembar 1968.[v]
Raspuštena12. oktobar 1990.(1990-10-12) (21 god.)
NaslednikPokrajinski odbora SPS Kosova i Metohije
SedištePriština
Socijalistička Republika Srbija SAP Kosovo
 SR Srbija
 SFR Jugoslavija
Mladi ogranakSavez socijalističke omladine Kosova
Broj članova  (1981)91.381[1]
IdeologijaKomunizam
Politička pozicijakrajnja levica
Religijaateizam
HimnaInternacionala
Zastava stranke

Savez komunista Kosova (alb. Lidhja e Komunistëve të Kosovës, skraćeno SKK i LKK) bio je pokrajinska organizacija Saveza komunista Srbije (SKS) i Saveza komunista Jugoslavije (SKJ), koja je od novembra 1944. do oktobra 1990. bila vladajuća politička organizacija u Autonomnoj Kosovsko-metohijskoj oblasti i Socijalističkoj Autonomnoj Pokrajini Kosovo.

Zvanično je nastao 15. novembra 1968. od dotadašnjeg Pokrajinskog komiteta Saveza komunista Srbije za Kosovo i Metohiju, koji je formiran jula 1937. kao Oblasni komitet KPJ za Kosovo i Metohiju. Nakon formiranja Komunističke partije Srbije, maja 1945. Oblasni komitet je ušao u njen sastav, a juna 1965. podignut je na nivo Pokrajinskog komiteta. Iako je bio pokrajinska organizacija, početkom 1970-ih, zajedno sa Savezom komunista Vojvodine, počeo je da se razvija u zasebnu organizaciju, koja je postala nezavisna od Saveza komunista Srbije. Takva situacija dovodila je do čestih sukoba između rukovodstava SK Kosova i SK Srbije, posebno 1980-ih tokom albanskih nemira na Kosovu. Pokrajinsko rukovodstvo SK Kosova smenjeno je novembra 1988, za vreme „antibirokratske revolucije”, čime je rukovodstvo SK Srbije ponovo uspostavilo punu kontrolu nad ovom pokrajinskom organizacijom, što je dovelo do produbljivanja krize i stvaranja novih etničkih sukoba na Kosovu i Metohiji, koji su kulminirali tokom 1990-ih godina.

Prestao je da postoji 12. oktobra 1990, kada je održana Prva konferencija pokrajinske organizacije SPS za Kosovo i Metohiju, na kojoj je došlo do ujedinjenja Saveza komunista Kosova i Socijalističkog saveza radnog naroda Kosova, s obzirom da se jula iste godine Savez komunista Srbije transformisao u Socijalističku partiju Srbije (SPS). Deo članstva Saveza komunista Kosova, uglavnom srpske i crnogorske nacionalnosti, pristupio je SPS i postao deo njenog Pokrajinskog odbora. Od dela članstva Saveza komunista albanske nacionalnosti formirana je kasnije Socijaldemokratska partija Kosova.

Istorijat[uredi | uredi izvor]

Delovanje KPJ na Kosovu i Metohiji do 1937.[uredi | uredi izvor]

Nakon osnivanja Socijalističke radničke partije Jugoslavije (komunista) (SRPJk), aprila 1919. godine, počelo se sa osnivanjem njenih pokrajinskih organizacija, koje su trebale da objedine rad mesnih organizacija. Pokrajinski odbor za Staru Srbiju i Makedoniju, koji je obuhvatao teritoriju Kosova i Metohije, formiran je januara 1920. godine.[2] Iste godine u mnogim mestima Kosova i Metohije (Peć, Gnjilane, Priština, Prizren, Kosovska Mitrovica) organizovana je proslava radničkog praznika 1. maja na kojima je učestvovao veći broj građana.[3] Avgusta 1920. na teritoriji Stare Srbije i Makedonije održani su opštinski izbori na kojima je Komunistička partija Jugoslavije (KPJ) postigla dobar rezultat, a njeni kandidati dobili su većinu u mnogim mestima uključujući i Đakovicu.[4] Na parlamentarnim izborima, novembra iste godine, kandidati KPJ su uprkos terora vlasti i ometanja predizborne agitacije postigli dobar rezultat i osvojili tri poslanička mandata — dva u prizrenskom i jedan u raško-zvečanskom okrugu. Kako bi onemogućio dobar rezultat komunista na izborima, vladajući režim je na razne načine pokušavao da omete njihovu predizbornu kampanju, a najčešće hapšenjem partijskih aktivista. U Đakovici je krajem novembra uhapšen Zef Ljuš Marku (1885—1920) skopski komunista koji je poslat na ispomoć đakovičkoj organizaciji. On je ubijen od strane policije u noći 2/3. decembra 1920. i smatra se prvom žrtvom „belog terora” u Jugoslaviji.[5]

Početni uspeh komunista zaustavljen je decembra 1920. donošenjem Obznane i avgusta 1921. donošenjem Zakona o zaštiti države kojim je definitivno zabranjen rad Komunističke partije. Nakon ovoga došlo je do naglog pada komunističke aktivnosti, koja je postala ilegalna i gašenja čitave mreže partijskih organizacija. Kako su Kosovo i Metohija bili nerazvijen kraj, bez industrije, a samim tim i industrijskih radnika, koji su činili okosnicu revolucionarnog radničkog i komunističkog pokreta ovde je došlo do potpunog zamiranja komunističke aktivnosti.[6][7]

Do obnavljanja delovanja KPJ na Kosovu i Metohiji dolazi početkom 1930-ih godina, a prekretnicu u radu predstavlja aktivnost grupe studenata-komunista sa Beogradskog univerziteta, inače kolonista rodom iz Crne Gore, koja je počela da deluje u Peć i okolnim mestima. Do kraja 1935. bile su obnovljene partijske organizacije u Peći (decembar 1931),[8] Prizrenu i Prištini (avgust 1932),[9] Kosovskoj Mitrovici (avgust 1935)[10] Đakovici i Uroševcu. Na pojačanu aktivnost komunista uticalo je i otvaranje prvih rudnika na Kosovu, početkom 1930-ih godina, nakon čega je KPJ krenula sa delovanjem među rudarima, posebno u Trepči, s obzirom da su ostali rudnici uglavnom zapošljavali sezonske radnike.[11][12] Komunisti su uspeli da ovladaju sindikatima i uspešno su maja 1936. organizovali štrajk rudara zbog loših uslova rada.[13]

Miladin Popović (1910—1945) prvi sekretar Oblasnog komiteta KPJ za Kosovo i Metohiju ubijen marta 1945. od strane albanskih nacionalista

Partijske organizacije na Kosovu bile su povezane sa Okružnim komitetom KPJ u Nišu,[9] dok su partijske organizacije u Metohiji, sastavljene uglavnom od kolonista iz Crne Gore, bile povezane sa Pokrajinskim komitetom KPJ za Crnu Goru, koji je na svojoj Sedmoj pokrajinskoj konferenciji avgusta 1934. promenio naziv u Pokrajinski komitet KPJ za Crnu Goru, Boku, Sandžak, Kosovo i Metohiju.[14] Ubrzo nakon toga, decembra iste godine, formiran je Okružni komitet KPJ za Peć, koji je delovao u sastavu ovog Pokrajinskog komiteta. Pored Peći, ovaj komitet je delovao na čitavoj Metohiji, objedinjavajući rad partijskih organizacija sa ciljem formiranja partijske organizacije na čitavom prostoru Kosova i Metohije.[15] Za vreme policijske provale u partijsku organizaciju KPJ u Crnoj Gori, marta 1936, komunisti iz Peći ostali su bez veze sa Pokrajinskim komitetom za Crnu Goru, pa su uspostavili vezu sa Pokrajinskim komitetom KPJ za Srbiju, ali je hapšenjem nekih članova i ova veza bila prekinuta. Kao najaktivniji, komunisti iz Peći su marta 1937. okupili grupu od 23 dobrovoljca koji su pošli u Španiju, ali je njihov odlazak onemogućen policijskom akcijom i otkrivanjem broda La Kors.[16]

Osnivanje Oblasnog komiteta i njegov rad do 1941.[uredi | uredi izvor]

Aprila 1937. partijske organizacije na Kosovu i Metohiji obišao je Krsto Popivoda, nakon čega je rukovodstvo KPJ ocenilo da je potrebno formirati Oblasni komitet za ovu oblast. Ovaj zadatak poveren je Momi Markoviću, delegatu Pokrajinskog komiteta KPJ za Srbiju, koji je juna 1937. došao u Peć i počeo sa radom na organizovanju Prve oblasne konferenciju KPJ koja je održana 25. jula 1937. i na kojoj je formiran Oblasni komitet KPJ za Kosovo i Metohiju čiji je sekretar bio Miladin Popović. Oblasnoj konferenciji prisustvovala su 23 delegata iz partijskih organizacija Peći, Kosovske Mitrovice i Đakovice, od kojih su samo dvojica bili Albanci. Tada formirani Oblasni komitet nalazio se u sastavu Pokrajinskog komiteta KPJ za Crnu Goru, Boku, Sandžak, Kosovo i Metohiju.[17]

Nakon formiranja Oblasnog komiteta došlo je do organizacionog jačanja partijskih organizacija, a već u avgustu 1937. u Đakovici je održana Sreska partijska konferencija na kojoj je formiran Sreski komitet.[18] Pojačana aktivnost komunista na Kosovu i Metohiji odvijala se u vreme kada je u rukovodstvo Komunističke partije Jugoslavije, od strane Kominterne, imenovan Josip Broz Tito, koji je avgusta 1937. imenovan za generalnog sekretara KPJ.[19] Nakon dolaska sa robije revolucionara Petra Radovića, decembra 1937. izvršena je reorganizacija Oblasnog komiteta. Pošto je Miladin Popović zbog bolesti morao na lečenje u Sloveniju, Radović je preuzeo dužnost sekretara Oblasnog komiteta. Istog meseca intenziviran je rad na jačanju organizacija Saveza komunističke omladine Jugoslavije (SKOJ), pa su pri Pokrajinskom komitetu za Crnu Goru i Oblasnom komitetu KPJ za Kosovo i Metohiju, po ugledu na Centralnu omladinsku komisiju pri Centralnom komitetu KPJ, formirane Omladinske komisije sa zadatkom da rade na obnavljanju i reorganizaciji SKOJ-a.[20] Jula 1939. u Peći je održana Prva oblasna konferencija SKOJ-a za Kosovo i Metohiju na kojoj je formiran Oblasni komitet SKOJ.[21]

Sprovodeći direktive Sedmog kongresa Kominterne, KP Jugoslavije je od kraja 1937. počela da propagira politiku Narodnog fronta i da radi na stvaranju šireg antifašističkog fronta u koji je okupljala i opozicione građanske partije. Direktive o politici Narodnog fronta na Kosovo i Metohiju doneo je Vidak Marković, nakon čega su odbori Narodnog fronta formirani u Peći, Kosovskoj Mitrovici, Uroševcu i dr. Posebna aktivnost Narodnog fronta ispoljena je u vreme parlamentarnih izbora decembra 1938. kada je formirana Stranka radnog naroda, koja je komunistima omogućila agitaciju za vreme predizborne kampanje.[22] Aprila 1939. u vreme italijanske okupacije Albaniju Oblasni komitet KPJ za Kosovo i Metohiju je izdao letak u kome je ukazao na opasnost koja preti od fašističke agresije, a u Peći i Kosovskoj Mitrovici su ovim povodom organizovane demonstracije.[23]

Generalni sekretar KPJ Josip Broz Tito

Od obnavljanja partijske organizacije na Kosovu i Metohiji, komunisti su aktivno radili na uključivanju albanskih masa u komunistički pokret i kasnije Narodni front. U ovome su imali malo uspeha, s obzirom na nepoverenje Albanaca, ali i njihovu ekonomsku i političku zaostalost. Godine 1940. na Kosovu i Metohiji bilo je ukupno 239 članova KPJ, uglavnom doseljenika iz Crne Gore, dok su samo 23 bili Albanci. U cilju pridobijanja albanskih masa avgusta 1939. Studentska omladina Kosova i Metohije je štampala letak na srpskom i albanskom jeziku povodom akcije vladajućih krugova za iseljavanje Albanaca u Tursku i oduzimanje njihove zemlje,[24] a decembra iste godine izdat je letak u kome je osuđena politika nacionalnog ugnjetavanja Albanaca i traženo priznavanje njihovih nacionalnih prava.[25] Avgusta 1939. u Đakovicu su iz Albanije došli komunisti Emin Duraku i Fadilj Hodža koji su po zadatku Skadarske komunističke grupe uspostavili vezu sa Oblasnim komitetom KPJ. Na ovaj način KPJ se povezala sa komunističkim grupama u Albaniji, a Oblasni komitet je dobio zadatak da održava ove veze.[26][27]

Februara 1939, na Kosovo je nakon izlaska sa robije došao isključeni član Politbiroa CK KPJ Petko Miletić, pošto mu je porodica bila kolonizovana u okolini Vučitrna. On je obilazio partijske organizacije po Metohiji, Crnoj Gori i Makedoniji i počeo sa frakcionaškim delovanjem. Unoseći zabunu u partijske redove uspeo je da stvori jača uporišta u partijskim organizacijama u Peći, Kosovskoj Mitrovici i Prištini. Njegovoj grupi priklonio se sekretar Oblasnog komiteta Petar Radević, dok su se ostali članovi Oblasnog komiteta, predvođeni Borom Vukmirovićem i Ramizom Sadikom, suprotstavili njegovoj politici i počeli da rade na suzbijanju frakcionaštva. Na suzbijanju Miletićeve grupe znatno je doprineo Miladin Popović koji se avgusta 1939. vratio sa lečenja iz Slovenije. Na Drugoj oblasnoj konferencija KPJ za Kosovo i Metohiju, održanoj krajem septembra 1939. u Vitomirici, kod Peći, izvršena je reorganizacija Oblasnog komiteta iz koga su isključene pristalice Petka Miletića, a Miladin Popović je tada ponovo imenovan za sekretara Oblasnog komiteta.[27] Osuda Miletićeve frakcije izrečena je i na Sedmoj pokrajinskoj konferenciji KPJ za Crnu Goru, Boku, Sandžak, Kosovo i Metohiju održanoj početkom avgusta u okolini Podgorice, na kojoj su za članove Pokrajinskog komiteta imenovani Boro Vukmirović i Mileva Vuković ispred Oblasnog komiteta KPJ za KiM.[24]

Aktivnost kosmetskih komunista nije prošla neopaženo od strane policije. Februara 1940. u Kosovskoj Mitrovici uhapšeno je sedmoro istaknutih aktivista, koji su bili upućeni u Beograd u zatvor na Adi Ciganliji, gde su proveli više od tri meseca.[28] Hapšenja su nastavljena i u aprilu, kada su uhapšene grupe aktivista iz Prizrena, Prištine i Đakovice. Oblasni komitet KPJ je 11. maja u Peći organizovao demonstracije protiv Vlade Cvetković-Maček, tokom kojih je došlo do sukoba sa žandarmima. Tada je uhapšeno više aktivista, a njih sedmoro, među kojima i Miladin Popović, sprovedeno je u Beograd u zatvor Uprave grada Beograda, gde su zadržani oko mesec dana.[29] Početkom jula 1940. Kosmet je posetio Krsto Popivoda, delegat CK KPJ pri Pokrajinskom komitetu za Crnu Goru i tom prilikom je obišao nekoliko partijskih organizacija i prisustvovao njihovim mesnim i sreskim konferencijama.[30] Krajem istog meseca u Vitomirici, kod Peći održana je Druga oblasna konferencija KPJ za Kosovo i Metohiju, kojoj su prisustvovali instruktori CK KPJ pri Pokrajinskom komitetu Krsto Popivoda i Vlado Popović. Na Konferenciji je formiran novi Oblasni komitet, čiji je sekretar i dalje bio Miladin Popović, a kao glavni zadatak postavljen je prodor u albanske mase i njihovo okupljanje oko politike KPJ. Delegati Oblasnog komiteta prisustvovali su avgusta 1940. u okolini Žabljaka Desetoj pokrajinskoj konferenciji KPJ za Crnu Goru, Boku, Sandžak, Kosovo i Metohiju, kojoj je prisustvovao i generalni sekretar KPJ Josip Broz Tito.[31] Miladin Popović i Boro Vukmirović su potom u oktobru 1940. u Zagrebu prisustvovali Petoj zemaljskoj konferenciji KPJ, na kojoj je doneta odluka da se Oblasni komiteta KPJ za Kosovo i Metohiju odvoji od Pokrajinskog komiteta KPJ za Crnu Goru, Boku i Sandžak i poveže direktno sa Centralnim komitetom KPJ.[32] Decembra 1940. u Peć je došao delegat CK KPJ Ivan Milutinović i tada je održan Plenum Oblasnog komiteta, kao i Druga oblasna konferencija SKOJ-a.[33]

Aktivnost KPJ tokom Narodnooslobodilačkog rata[uredi | uredi izvor]

Glavni članak: Kosovo i Metohija u Narodnooslobodilačkoj borbi
Spomenik revoluciji u Prištini

Marta 1941, nakon vesti od pristupanju Kraljevine Jugoslavije Trojnom paktu, a potom i vesti o vojnom puču, obaranju Vlade Cvetković-Maček i svrgavanju kneza-namesnika Pavla Karađorđevića, u više mesta Kosova i Metohije izbile su manifestacije podrške vojnom puču. Uzvikujući parole Bolje grob nego rob, Živela nezavisna Jugoslavija, Branićemo zemlju, Vojska s narodom i sl, građani Prištine, Đakovice, Prizrena, Kosovske Mitrovice, Uroševca, Gnjilana protestvovali su protiv pristupanja Trojnom paktu i davali podršku vojsci, koja je izvršila puč. Najmasovnije manifestacije bile su u Peći, gde se okupilo oko 10.000 građana iz Peći i okoline. Priliku za javno obraćanjem građanima, iskoristili su i komunisti pa su na demonstracijama u Peći govorili Boro Vukmirović i Pavle Jovićević ističući da nije završena borba protiv profašističke Vlade i da široke narodne mase treba da se izbore za slobodu i demokratska prava. Ubrzo potom Oblasni komitet KPJ za Kosovo i Metohiju pozvao je članove i simpatizer KPJ da se uključe u odbranu zemlje i dobrovoljno prijave u vojsku. Svima je savetovano da se jave u 56. pešadijski puk u Đakovici.[34]

Brzim prodorom nemačke Devete oklopne divizije, iz pravca Bugarske, aprila 1941. okupiran je čitav prostor Kosova i Metohije, koji je potom podeljen na italijansku, nemačku i bugarsku okupacionu zonu — Nemci su okupirali severni deo Kosova, a Bugari jugoistočni, dok su Italijani zauzeli središnji deo Kosova i čitavu Metohiju, nakon čega su ih pripojili Velikoj Albaniji. Okupacione trupe su se predstavile kao „oslobodioci” Albanaca, nakon čega je došlo do stvaranja albanskih kvislinških odreda koji su odmah počeli sa napadima na naselja u kojima su živeli kolonisti. Usled novonastalog terora, prvih meseci okupacije veliki broj kolonista sa Kosova i Metohije se iselio u Crnu Goru i Srbiju. Zajedno sa njima otišla je skoro polovina, od ukupno 300 članova KPJ, što je znatno oslabilo partijske organizacije u Đakovici, Peći, Prizrenu i Istoku.[35] Na osnovu informacije da okupator priprema hapšenje svih poznatih komunista, članovi Oblasnog komiteta KPJ su početkom maja 1941. iz Metohije prešli u Crnu Goru, a dužnosti Oblasnog komiteta privremeno je obavljalo rukovodstvo na čelu sa Ramizom Sadikom. Nakon par nedelja, na intervenciju Centralnog komiteta KPJ, članovi Oblasnog komiteta su se vratili u Metohiju, a sekretar OK Miladin Popović otišao je u Beograd, gde se upoznao sa direktivama CK KPJ donetim na Majskom savetovanju. Na osnovu direktiva, partijska organizacija na Kosovu i Metohiji nastavila je sa organizacionim i političkim radom, okupljajući i organizujući mase, objašnjavajući političko stanje u zemlji i svetu i vršeći pripreme za oružanu borbu.[36]

Nakon nemačkog napada na Sovjetski Savez, krajem juna 1941, Oblasni komitet je uputio Proglas narodima Kosova i Metohije u kome ih je pozvao na borbu protiv okupatora.[37] Početkom jula održan je sastanak Oblasnog komiteta na kome je razmatrana novonastala politička situacija i formiran Vojni komitet, sa zadatkom da radi na formiranju diverzantskih grupa i partizanskih odreda.[38] Prilikom odlaska u Crnu Goru, sredinom jula 1941, u Rožaju je uhapšen Miladin Popović i potom interniran u logor u Albaniji, što je znatno omelo dalji rad na organizovanju oslobodilačke borbe. Grupa rudara iz Trepče, koju je ranije organizovao, izvršila je u noći 30/31. jula miniranje rudničke žičare, što je bila prva oružana akcija izvedena na Kosovu i Metohiji. Nakon akcije, rudari su se probili na Kopaonik, gde su se priključili Kopaoničkom partizanskom odredu.[39] Avgusta 1941. održano je savetovanje Oblasnog komiteta KPJ, čiji je sekretar postao Boro Vukmirović, na kome su konstatovane određene slabosti u radu partijske organizacije i postavljeni zadaci za dalji rad, kao i upućen Proglas.[39] Oblasni komitet je tada, radi uspostavljanja veze sa CK KPJ preko Pokrajinskog komiteta KPJ za Crnu Goru, dve grupe iz Peći i Vitomirice uputio u Crnu Goru. One su uspele da uspostave vezu, ali su u odlasku i povratku u sukobima sa okupatorima i kvislinzima izgubile 19 članova. Septembra 1941. u Peći je održan sastanak na kome je formiran Štab Metohijskog partizanskog odreda, čiji je komandant bio Petar Brajović, a politički komesar Boro Vukmirović.[40] Decembra 1941. održane su partijske konferencije u Prizrenu, Prištini i Đakovici na kojim su formirani Mesni komiteti KPJ.[41][42]

Nakon okupacije, aprila 1941. ponovo je uspostavljena veza Oblasnog komiteta sa komunističkim grupama iz Albanije (Skadarska grupa i Grupa mladih). U toku maja na Kosovo i Metohiju je došla grupa od 15 albanskih komunista (poreklom sa KiM), koja se odmah uključila u rad KPJ sa zadatkom da kod albanskih masa politički radi na razbijanju iluzija da je italijanski okupator njihov oslobodilac.[36][37] Njihov rad bio je uspešan posebno u Đakovici, Prizrenu, Peći i Kosovskoj Mitrovici. Agitacijom kod stanovništva, krajem jula 1941. sprečena je grupa albanskih vulnetara iz Đakovice da ide u Crnu Goru, kako bi učestvovala u gašenju Trinaestojulskog ustanka.[43] Oktobra 1941. u Prištini su organizovane demonstracije učenika prištinske gimnazije, a krajem novembra 1941. u Đakovici i Prizrenu su organizovane masovne antifašističke demonstracije.[44] Polovinom oktobra u Vitomirici, kod Peći je organizovan sastanak sa predstavnicima komunističkih grupa iz Albanije, na kome se diskutovalo o saradnji i ujedinjavanju komunističkih grupa i formiranju jedinstvene komunističke partije. Na zahtev albanskih komunista, Oblasni komitet KPJ je tada Dušana Mugošu uputio u Albaniju, kako bi zajedno sa Miladinom Popovićem, koga su albanski komunisti oslobodili iz zatvora, radio kao delegat KPJ.[45] Ubrzo potom, oni su u Tirani početkom novembra 1941. organizovali osnivački sastanak Komunističke partije Albanije, što je bio značajan korak u daljem organizovanju Narodnooslobodilačke borbe u Albaniji.[46]

Posleratni period[uredi | uredi izvor]

Kao i druge republičke i pokrajinske organizacije, i SK Kosova je zahvaljujući procesima decentralizacije od sredine 1960-ih godina stekao autonomiju u odnosu na vodstvo Partije u Beogradu. Tada su Savezom komunista Kosova počeli dominirati lokalni kadrovi albanske nacionalnosti koji su se zalagali za što veću autonomiju Kosova u okviru Jugoslavije. Ti su zahtevi ispunjeni Ustavom iz 1974. kojim je Kosovo de fakto steklo status federalne jedinice, iako formalno u sastavu SR Srbije. Savez komunista Kosova je tada u SKJ uživao sličan onome kakav je uživala pokrajina u Federaciji.

Krajem 1980-ih godina, Savez komunista Srbije pod Slobodanom Miloševićem pokrenuo je kampanju, s ciljem da se ograniči autonomija Kosova, a čemu se rukovodstvo SK Kosova oštro suprotstavljalo. To je dovelo do sukoba koji je završen kada su početkom 1989. godine pod pretnjom vojske i milicije čelnici SK Kosova prisiljeni na ostavku, a rukovodstva su preuzele pristalice Slobodana Miloševića.

Godine 1990. Savez komunista Kosova se zajedno sa SK Vojvodine utopio u novu Socijalističku partiju Srbije.

Pored apsolutne vlasti, koju je imao na teritoriji SAP Kosova, Savez komunista Kosova je u periodu do polovine 1960-ih godina, imao svoje predstavnike i u rukovodstvu SK Srbije i SR Srbije i rukovodstvu SFR Jugoslavije i SK Jugoslavije — Ali Šukrija je od 26. jun 1984. do 25. jun 1985. bio predsednik Predsedništva CK SKJ, a Sinan Hasani od 16. maj 1986. do 16. maj 1987. predsednik Predsedništva SFRJ.

Konferencije[uredi | uredi izvor]

Zgrada u Prištini u kojoj se nalazilo sedište Pokrajinskog komiteta SK Kosova, a danas Ministarstvo kulture samoproglašene Republike Kosovo
  • Prva oblasna konferencija KPJ za Kosovo i Metohiju — održana 25. jula 1937. u Peći[17]
  • Druga oblasna konferencija KPJ za Kosovo i Metohiju — održana krajem septembra 1939. u Vitomirici, kod Peći[47]
  • Treća oblasna konferencija KPJ za Kosovo i Metohiju — održana krajem marta 1945. u Prištini
  • Četvrta oblasna konferencija KP Srbije za Kosovo i Metohiju — održana od 20. do 22. decembra 1948.
  • Peta oblasna konferencija KP Srbije za Kosovo i Metohiju — održana 16. i 17. aprila 1951. u Prištini
  • Šesta oblasna konferencija SK Srbije za Kosovo i Metohiju — održana od 29 do 31. maja 1953. u Prištini[48]
  • Sedma oblasna konferencija SK Srbije za Kosovo i Metohiju — održana 22. i 23. juna 1956. u Prištini[49]
  • Osma oblasna konferencija SK Srbije za Kosovo i Metohiju — održana od 13. do 15. aprila 1959. u Prištini[50]
  • Deveta pokrajinska konferencija SK Srbije za Kosovo i Metohiju — održana od 14. do 16. jun 1965. u Prištini[51]
  • Deseta pokrajinska konferencija SK Srbije za Kosovo i Metohiju — održana 14. i 15. novembra 1968. u Prištini[52]
  • Jedanaesta pokrajinska konferencija Saveza komunista Kosova — održana 29. i 30. marta 1974. u Prištini[53]
  • Dvanaesta pokrajinska konferencija konferencija Saveza komunista Kosova — održana 11. i 12. maja 1978. u Prištini[54]
  • Trinaesta pokrajinska konferencija konferencija Saveza komunista Kosova — održana 25. i 26. aprila 1982. u Prištini
  • Četrnaesta pokrajinska konferencija konferencija Saveza komunista Kosova — održana od 28. do 29. aprila 1986. u Prištini[55][56]
  • Petnaesta pokrajinska konferencija konferencija Saveza komunista Kosova — održana 21. januara 1989. u Prištini
  • Šesnaesta pokrajinska konferencija konferencija Saveza komunista Kosova — održana 12. oktobra 1990. u Prištini

Lideri SK Kosova[uredi | uredi izvor]

Pregled rukovodećih ličnosti Oblasnog i Pokrajinskog komiteta KPJ/KPS za Kosovo i Metohiju i Saveza komunista Kosova od 1937. do 1990.
period broj ime i prezime naziv funkcije napomena
početak mandata kraj mandata
1 konferencija
1937—1939. 		1 Miladin Popović sekretar Oblasnog komiteta 1945—1965.
jul 1937. decembar 1937.
2 Petar Radović decembar 1937. avgust 1939.
2 konferencija
1939—1945. 		3 Miladin Popović septembar 1939. jul 1941.
4 Boro Vukmirović jul 1941. april 1943.
5 Pavle Jovićević april 1943. 15. oktobar 1944.
6 Miladin Popović 15. oktobar 1944. 13. mart 1945. ubijen na dužnosti
3 konferencija
1945—1948. 		7 Đorđije Pajković 23. mart 1945. 22. decembar 1948.
4 konferencija
1948—1951. 		22. decembar 1948. 17. april 1951.
5 konferencija
1951—1953. 		17. april 1951. 31. maj 1953.
6 konferencija
1953—1956. 		31. maj 1953. 10. februar 1956.
8 Dušan Mugoša 10. februar 1956.[57] 23. jun 1956.
7 konferencija
1956—1959. 		23. jun 1956. 15. april 1959.
8 konferencija
1959—1965. 		15. april 1959. 16. jun 1965.
9 konferencija
1965—1968. 		9 Veli Deva sekretar Pokrajinskog komiteta 1965—1968.
16. jun 1965. 15. novembar 1968.
10 konferencija
1968—1974. 		predsednik Pokrajinskog komiteta 1968—1982.
15. novembar 1968. 28. jun 1971.
10 Mahmut Bakali 28. jun 1971.[58] 30. mart 1974.
11 konferencija
1974—1978. 		30. mart 1974. 12. maj 1978.
12 konferencija
1978—1982. 		12. maj 1978. 5. maj 1981.[59] podneo ostavku
11 Veli Deva 5. maj 1981.[60] 26. april 1982.
13 konferencija
1982—1986. 		12 Sinan Hasani predsednik Predsedništva Pokrajinskog komiteta 1982—1990.
26. april 1982.[61] 27. april 1983.
13 Iljaz Kurteši 27. april 1983.[62] 27. april 1984.
14 Svetislav Dolašević 27. april 1984.[63] 29. april 1985.
15 Kolj Široka 29. april 1985.[64] 29. april 1986.
14 konferencija
1986—1989. 		16 Azem Vlasi 29. april 1986.[56] 27. april 1988.
17 Kaćuša Jašari 27. april 1988.[65] 18. novembar 1988. podnela ostavku
18 Remzi Koljgeci 18. novembar 1988.[66] 27. januar 1989. vršilac dužnosti
15 konferencija
1989—1990. 		19 Rahman Morina 27. januar 1989.[67] 12. oktobar 1990. preminuo na funkciji

Napomene[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Kao Oblasni komitet KPJ za Kosovo i Metohiju
  2. ^ Kao Pokrajinski komitet KPS za Kosovo i Metohiju
  3. ^ Kao Savez komunista Kosova

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Istorija SKJ 1985, str. 464.
  2. ^ Hronologija 1 1980, str. 82.
  3. ^ Hronologija 1 1980, str. 91.
  4. ^ Hronologija 1 1980, str. 97.
  5. ^ Hronologija 1 1980, str. 105.
  6. ^ Hronologija 1 1980, str. 106.
  7. ^ Hronologija 1 1980, str. 113.
  8. ^ Hronologija 1 1980, str. 197.
  9. ^ a b Hronologija 1 1980, str. 202.
  10. ^ Hronologija 1 1980, str. 234.
  11. ^ Hronologija 1 1980, str. 160.
  12. ^ Hronologija 1 1980, str. 210.
  13. ^ Hronologija 1 1980, str. 242.
  14. ^ Hronologija 1 1980, str. 220.
  15. ^ Hronologija 1 1980, str. 224.
  16. ^ Hronologija 1 1980, str. 252.
  17. ^ a b Hronologija 1 1980, str. 256.
  18. ^ Hronologija 1 1980, str. 259.
  19. ^ Hronologija 1 1980, str. 258.
  20. ^ Hronologija 1 1980, str. 261.
  21. ^ Hronologija 1 1980, str. 274.
  22. ^ Hronologija 1 1980, str. 267.
  23. ^ Hronologija 1 1980, str. 272.
  24. ^ a b Hronologija 1 1980, str. 275.
  25. ^ Hronologija 1 1980, str. 280.
  26. ^ Hronologija 1 1980, str. 276.
  27. ^ a b Hronologija 1 1980, str. 277.
  28. ^ Hronologija 1 1980, str. 281.
  29. ^ Hronologija 1 1980, str. 284.
  30. ^ Hronologija 1 1980, str. 286.
  31. ^ Hronologija 1 1980, str. 288.
  32. ^ Hronologija 1 1980, str. 293.
  33. ^ Hronologija 1 1980, str. 296.
  34. ^ Hronologija 1 1980, str. 300–301.
  35. ^ Leksikon 1 1980, str. 540.
  36. ^ a b Hronologija 2 1980, str. 22.
  37. ^ a b Hronologija 2 1980, str. 28.
  38. ^ Hronologija 2 1980, str. 31.
  39. ^ a b Hronologija 2 1980, str. 43.
  40. ^ Hronologija 2 1980, str. 64.
  41. ^ Hronologija 2 1980, str. 85.
  42. ^ Hronologija 2 1980, str. 88.
  43. ^ Hronologija 2 1980, str. 44.
  44. ^ Hronologija 2 1980, str. 80.
  45. ^ Hronologija 2 1980, str. 70.
  46. ^ Leksikon 2 1980, str. 681.
  47. ^ Hronologija 1 1980.
  48. ^ Hronologija 3 1980, str. 120.
  49. ^ Hronologija 3 1980, str. 141.
  50. ^ Hronologija 3 1980, str. 173.
  51. ^ Hronologija 3 1980, str. 246.
  52. ^ Hronologija 3 1980, str. 286.
  53. ^ Hronologija 3 1980, str. 362.
  54. ^ Hronologija 3 1980, str. 419.
  55. ^ „14 konferencija Saveza komunista Kosova — Nacionalizmi najveće zlo”. arhiv.slobodnadalmacija.hr. Slobodna Dalmacija. 29. 4. 1986. str. 5. 
  56. ^ a b „Azem Vlasi predsjednik”. arhiv.slobodnadalmacija.hr. Slobodna Dalmacija. 30. 4. 1986. str. 32. 
  57. ^ „Plenum Oblasnog komiteta Saveza komunista za Kosovo i Metohiju: Za novog sekretara izabran Dušan Mugoša”. istorijskenovine.unilib.rs. Borba. 11. 2. 1956. str. 2. 
  58. ^ „Sednica Pokrajinskog komiteta Saveza komunista Kosova: Mahmut Bakali predsednik PK”. istorijskenovine.unilib.rs. Borba. 29. 6. 1971. str. 1. 
  59. ^ „Ostavka Mahmuta Bakalija”. istorijskenovine.unilib.rs. Borba. 6. 5. 1981. str. 1. 
  60. ^ „Veli Deva predsednik PK SK Kosova”. istorijskenovine.unilib.rs. Borba. 6. 5. 1981. str. 1. 
  61. ^ „Završena Trinaesta konferencija Saveza komunista Srbije: Bratstvo i zajedništvo najjače oružje”. istorijskenovine.unilib.rs. Borba. 27. 4. 1982. str. 1. 
  62. ^ „Pokrajinski komitet SK Kosova: Dobar start privrede”. istorijskenovine.unilib.rs. Borba. 28. 4. 1983. str. 3. 
  63. ^ „Pokrajinski komitet SK Kosova: Svetislav Dolašević predsednik”. istorijskenovine.unilib.rs. Borba. 28. 4. 1984. str. 1. 
  64. ^ „Kolj Široka predsednik PK SK Kosova”. istorijskenovine.unilib.rs. Borba. 30. 4. 1985. str. 12. 
  65. ^ „Predsjedništvo PK SK Kosova — Predsednik Kaćuša Jašari”. arhiv.slobodnadalmacija.hr. Slobodna Dalmacija. 28. 4. 1988. str. 4. 
  66. ^ „Završena sjednica PK SK Kosova: Početak kadrovske obnove”. arhiv.slobodnadalmacija.hr. Slobodna Dalmacija. 19. 11. 1988. str. 5. 
  67. ^ „Sjednica Pokrajinskog komiteta SK Kosova: Predsjednik Rahman Morina”. arhiv.slobodnadalmacija.hr. Slobodna Dalmacija. 28. 1. 1989. str. 44. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Савез_комуниста_Косова&oldid=27702748”