Hronologija SFRJ i SKJ 1980.
◄ 1970—1979. | |
1992—1995. ► |
.svg)
Hronološki pregled važnijih događaja vezanih za društveno-politička dešavanja u Socijalističkoj Federativnoj Republici Jugoslaviji (SFRJ), delovanje Saveza komunista Jugoslavije (SKJ), kao i opšta politička, društvena i kulturna dešavanja koja su se dogodila u toku 1980. godine.
Događaji[uredi | uredi izvor]
Januar [uredi | uredi izvor]
3. januar[uredi | uredi izvor]
- U Kliničkom centru, u Ljubljani od 3. do 5. januara presednik Republike Josip Broz Tito, po savetu lekarskog konzilijuma, boravio na ispitivanju krvnih sudova nogu.
6. januar[uredi | uredi izvor]
- Na Brdu kod Kranja, lekarski konzilijum predsednika Republike Josipa Broza Tita izvršio konsultacije sa prof. dr Majklom Debejkijem (SAD) i prof. dr Maratom Knjazevom (SSSR) o zdravstvenom stanju i daljem lečenju predsednika Tita. Nakon pregleda predsednik Tito je zadržao na ručku članove lekarskog konzilijuma, kao i lekare Debejkija i Knjazeva. Ručku je prisustvovao i sekretar Predsedništva CK SKJ Dušan Dragosavac.
9. januar[uredi | uredi izvor]
- U Beogradu umro Svetislav Stefanović Ćeća (1910—1980), društveno-politički radnik, savezni sekrtar za unutrašnje poslove (1953-1963) i nosilac Ordena narodnog heroja. Godine 1966. na „Brionskom plenumu“ CK SKJ je smenjen sa svih dužnosti i isključen iz SKJ.
12. januar[uredi | uredi izvor]
- Na Brdu kod Kranja, predsednik Republike Josip Broz Tito primio saveznog sekretara za inostrane poslove Janeza Vrhovca, koji ga je informisao o nekim aktuelnim pitanjima iz međunarodnih odnosa i spoljnopolitičkih odnosa SFRJ. Sastanku je prisustvovao i šef Kabineta predsednika Republike Berislav Badurina.
- U Klinički centar u Ljubljani, primljen predsednik Republike Josip Broz Tito. Iste večeri on je operisan u Klinici za kardiovaskularnu hirurgiju. Hirurški zahvat je izvršen nad krvnim sudovima leve noge, ali i pored privremenog poboljšanja tokom postoperativnog toka, nije postignut željeni efekat.
15. januar[uredi | uredi izvor]
- Održana vanredna sednica Centralnog komiteta SK Jugoslavije, povodom prijema predsednika Republike Josipa Broza Tita u bolnicu. Ubrzo potom otkazana su sva odsustva regrutima u JNA i zabranjena putovanja pripadnicima Teritorijalne odbrane.
20. januar[uredi | uredi izvor]
- U Kliničkom centru u Ljubljani, zbog teškog oštećenja arterija, koje je dovelo do prekida cirkulacije i ubrzane devitalizacije tkiva leve noge, predsedniku Republike Josipu Brozu Titu amputirana leva noga.
23. januar[uredi | uredi izvor]
- U Kliničkom centru u Ljubljani, predsednika Republike Josipa Broza Tita posetili sinovi Žarko i Mišo Broz.
26. januar[uredi | uredi izvor]
- U Kliničkom centru u Ljubljani, predsednika Republike Josipa Broza Tita posetili potpredsednik Predsedništva SFRJ Lazar Koliševski i predsedavajući Predsedništva CK SKJ Stevan Doronjski.
27. januar[uredi | uredi izvor]
- U Kliničkom centru u Ljubljani, Predsednika Republike Josipa Broza Tita posetio savezni sekretar za narodnu odbranu general-armije Nikola Ljubičić.
28. januar[uredi | uredi izvor]
- U Kliničkom centru u Ljubljani, Predsednik Republike Josip Broz Tito napustio Odeljenje za intenzivnu negu i prešao na bolničko odeljenje Klinike za srce i krvne sudove, gde su nastavljene mere medicinske rehabilitacije.
u toku januara[uredi | uredi izvor]
- U Beogradu osnovana muzička grupa „Električni orgazam“. Grupu su osnovali Srđan Gojković Gile, Ljubomir Jovanović Jovec i Ljubomir Đukić.
Februar [uredi | uredi izvor]
7—9. februar[uredi | uredi izvor]
- Na Bledu održan simpozijum „SKJ i socijalistička revolucija“.
8. februar[uredi | uredi izvor]
- U Beogradu umro Ivan Gošnjak (1909—1980), revolucionar, učesnik španskog građanskog rata, general-armije, savezni sekretar za narodnu odbranu (1953-1967), član Predsedništva CK SKJ i nosilac Ordena slobode i Ordena narodnog heroja. Sahranjen je u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju u Beogradu.
14. februar[uredi | uredi izvor]
- U Kliničkom centru u Ljubljani, došlo do pogoršanja zdravstvenog stanja predsednika Republike Josipa Broza Tita, koje je izazvano zbog pojave teškoća u vezi sa funkcionisanjem bubrega i smetnji u varenju. Lečenje je otežano i zbog izvesnih znakova srčane slabosti.
22. februar[uredi | uredi izvor]
- U Kliničkom centru u Ljubljani, zbog teškog zdravstvenog stanja - oslabljene funkcije bubrega nad predsednikom Republike Josipom Brozom Titom se primenjuje hemodijaliza. Takođe se primenjuju i druge mere intenzivnog lečenja.
Mart [uredi | uredi izvor]
1. mart[uredi | uredi izvor]
- U Beogradu osnovana muzička grupa „VIS Idoli“. Grupu su osnovali Vlada Divljan, Zdenko Kolar, Boža Jovanović, Srđan Šaper i Nebojša Krstić, a postojala je sve do kraja marta 1984. godine.
9. mart[uredi | uredi izvor]
- U Kliničkom centru u Ljubljani, zdravstveno stanje predsednika Republike Josipa Broza Tita je i dalje vrlo teško - teška bubrežna insuficijencija i dalje traje, opšta skolonost ka spontanom krvarenju je izraženija, a srčana slabost i dalje prisutna.
14. mart[uredi | uredi izvor]
- U Kliničkom centru u Ljubljani, zdravstveno stanje predsednika Republike Josipa Broza Tita je i dalje vrlo teško - pored već postojećih problema sa bubrezima i srcem, došlo i do pojave upale pluća, praćene visokom temperaturom.
- U Beogradu održan Plenum Centralnog komiteta Saveza komunista Srbije, povodom bolesti predsednika Republike Josipa Broza Tita.
18. mart[uredi | uredi izvor]
- U Zagrebu održan Plenum Centralnog komiteta Saveza komunista Hrvatske, povodom bolesti predsednika Republike Josipa Broza Tita.
23. mart[uredi | uredi izvor]
- U Novom Sadu, na Trgu slobode, održan veliki skup sa koga je ispraćena Štafeta mladosti. Ovogodišnju Štafetu izradio je novosadski vajar Laslo Silagija, a njen prvi nosilac bio je Zoran Ostojić, metalostrugarski radnik fabrike „Petar Drapšin“. Svečanom ispraćaju štafete prisustvovao je veliki broj građana Novog Sada, kao i delegacije svih republika i pokrajina, predstavnici društveno-političkih organizacija, JNA i dr. U ime domaćina prisutnima se obratio Dušan Popović, predsedavajući Predsedništa Pokrajinske konferencije SSRN Vojvodine, a u ime omladine Vasil Tupurkovski, predsednik Konferencije SSO Jugoslavije. Ovom prilikom održan je bogati kulturno-umetnički program, sa preko 200 učesnika, sa koga su predsedniku Republike Josipu Brozu Titu upućene poruke za brzo ozdravljenje (Štafeta mladosti je potom pošla na put, a u trenutku Titove smrti 4. maja zaustavila se u Slunju).
April [uredi | uredi izvor]
2. april[uredi | uredi izvor]
- Nakon dve godine pregovaranja, SFRJ i Evropska ekonomska zajednica sklopile sporazum o saradnji, kojim su ukinute carine za oko dve trećine industrijskih proizvoda i dogovoreno zajedničko finansiranje saobraćajnica.
18. april[uredi | uredi izvor]
- U Kliničkom centru u Ljubljani, zdravstveno stanje predsednika Republike Josipa Broza Tita je i dalje vrlo teško - posle kratkotrajnog zaustavljanja, ponovo je došlo do krvarenja u želucu, upala pluća se ne širi, oštećenje jetre se pogoršava, temperatura je i dalje visoka, a funkcija bubrega se ne uspostavlja.
Maj [uredi | uredi izvor]
4. maj[uredi | uredi izvor]
- U Kliničkom centru u Ljubljani u zdravstveno stanje predsednika Republike Josipa Broza Tita (1892—1980) ušlo u kritičnu fazu. Uprkos svim preduzetim merama, kardiovaskularna slabost je sve izraženija, usled čega je on u 15:05 časova preminuo.
- U Beogradu u 18 časova održana vanredna zajednička sednica Predsedništva SFRJ i Predsedništva Centralnog komiteta Saveza komunista Jugoslavije na kojoj je donet zajednički Proglas povodom smrti predsednika SFRJ Josipa Broza Tita. Na istoj sednici, u skladu sa Ustavom SFRJ doneta je odluka kojom je funkciju predsednika Predsedništva SFRJ preuzeo Lazar Koliševski, dotadašnji potpredsednik Predsedništva SFRJ, a funkciju potpredsednika Predsedništva SFRJ Cvijetin Mijatović, dotadašnji član Predsedništva iz SR BiH. Dotadašnji predsedavajući Predsedništva CK SKJ Stevan Doronjski preuzeo je funkciju predsednika Predsedništva CK SKJ.[1]
- U Beogradu održana vanredna sednica Saveznog izvršnog veća na kojoj je, povodom smrti predsednika SFRJ Josipa Broza Tita, doneta odluka o sedmodnevnoj opštenarodnoj žalosti (koja je trajala do 10. maja).
- U 18:50 časova građanima SFR Jugoslavije putem Jugoslovenske radio televizije saopštena vest o smrti predsednika Republike Josipa Broza Tita. U toku večeri izašla su vanredna izdanja skoro svih dnevnih novina.
- U Splitu, na vest o smrti predsednika Republike Josipa Broza Tita, prekinuta fudbalska utakmica „Hajduk“—„Crvena zvezda“.
5. maj[uredi | uredi izvor]
- U Ljubljani posmrtni ostaci predsednika SFRJ Josipa Broza Tita, preneti iz Kliničkog centra na Trg revolucije (ispred zgrade Skupštine SR Slovenije), gde je se okupilo nekoliko desetina hiljada građana. Na odar predsednika Tita, vence su položili predsednik Predsedništva SR Slovenije Viktor Avbelj, u ime delegacije SR Slovenije i predsednik CK SK Slovenije France Popit, u ime delegacije SK Slovenije. Oproštajni govor u ume grada Ljubljane, održao je Marjan Rožič, predsednik Skupštine grada. Posmrtni ostaci su potom preneti na železničku stanicu gde su uneti u „Plavi voz“, kojim su preneti u Beograd.
- Posmrtni ostaci predsednika SFRJ Josipa Broza Tita preneti „Plavim vozom“ iz Ljubljane u Beograd. Duž pruge, od Ljubljane do Beograda nekolko stotina hiljada ljudi koji su polaganjem cveća na prugu odavali počast predsedniku Titu. Na putu za Beograd, „Plavi voz“ se u 10:30 časova zaustavio u Zagrebu, gde se na Glavnoj železničkoj stanici, uz prisustvo nekoliko desetina hiljada ljudi, od predsednika Tita oprostio državni vrh SR Hrvatske, a oproštajni govor u ime grada Zagreba, održao je Dragutin Plaščić, predsednik Gradske konferencije Saveza komunista. Po dolasku u Beograd, na Glavnoj železničkoj stanici, od predsednika Tita se u ime grada Beograda oprostio Dušan Gligorijević, predsednik Gradske konferencije Saveza komunista. U pratnji posmrtnih ostataka u „Plavom vozu“ nalazili su se - Fadilj Hodža, Stane Dolanc, Todo Kurtović, Mika Špiljak, Vlado Šćekić, Vasil Tupurkovski, Stana Tomašević, Branislav Ikonić i Džemil Šarac, kao i članovi Titove porodice — sinovi Žarko i Mišo i dr.
- U Ljubljani održana komemorativna sednica društveno-političkih organizacija Socijalističke Republike Slovenije, povodom smrti predsednika SFRJ Josipa Broza Tita, na kojoj je o liku i delu druga Tita govorio France Popit, predsednik CK SK Slovenije.
- U Skoplju održana komemorativna sednica društveno-političkih organizacija Socijalističke Republike Makedonije, povodom smrti predsednika SFRJ Josipa Broza Tita, na kojoj je o liku i delu druga Tita govorio Angel Čemerski, predsednik CK SK Makednije.
5—8. maj[uredi | uredi izvor]
- U Auli zgrade Skupštine SFRJ, izloženi posmrtni ostaci predsednika SFRJ Josipa Broza Tita.
6. maj[uredi | uredi izvor]
- U dvorani „Doma sindikata“ u Beogradu održana centralna komemorativna sednica društveno-političkih organizacija Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije, povodom smrti predsednika SFRJ Josipa Broza Tita, na kojoj je o liku i delu druga Tita govorio Vladimir Bakarić, član Predsedništva SFRJ i Predsedništva CK SKJ.
- U dvorani „Doma JNA“ u Beogradu održana je komemorativna sednica oružanih snaga SFRJ, povodom smrti predsednika SFRJ Josipa Broza Tita, na kojoj je o liku i delu maršala Tita govorio general-armije Nikola Ljubičić, savezni sekretar za narodnu odbranu.
- U Beogradu održana komemorativna sednica društveno-političkih organizacija Socijalističke Republike Srbije, povodom smrti predsednika SFRJ Josipa Broza Tita, na kojoj je o liku i delu druga Tita govorio Dobrivoje Vidić, predsednik Predsedništva SR Srbije.
- U Sarajevu održana komemorativna sednica društveno-političkih organizacija Socijalističke Republike Bosne i Hecegovine, povodom smrti predsednika SFRJ Josipa Broza Tita, na kojoj je o liku i delu druga Tita govorio Nikola Stojanović, predsednik CK SK Bosne i Hercegovine.
- U Titogradu održana komemorativna sednica društveno-političkih organizacija Socijalističke Republike Crne Gore, povodom smrti predsednika SFRJ Josipa Broza Tita, na kojoj je o liku i delu druga Tita govorio Veljko Milatović, predsednik Predsedništva SR Crne Gore.
7. maj[uredi | uredi izvor]
- U Zagrebu održana komemorativna sednica društveno-političkih organizacija Socijalističke Republike Hrvatske, povodom smrti predsednika SFRJ Josipa Broza Tita, na kojoj je o liku i delu druga Tita govorio Jakov Blažević, predsednik Predsedništva SR Hrvatske.
- U Prištini održana komemorativna sednica društveno-političkih organizacija Socijalističke Autonomne Pokrajine Kosovo, povodom smrti predsednika SFRJ Josipa Broza Tita, na kojoj je o liku i delu druga Tita govorio Mahmut Bakali, predsednik PK SK Kosova.
- U Novom Sadu održana komemorativna sednica društveno-političkih organizacija Socijalističke Autonomne Pokrajine Vojvodine, povodom smrti predsednika SFRJ Josipa Broza Tita, na kojoj je o liku i delu druga Tita govorio Dušan Alimpić, predsednik PK SK Vojvodine.
8. maj[uredi | uredi izvor]
- U Beogradu, u prisustvu 277 delegacija iz 126 zemalja sveta, veliki broj delegacija iz zemlje, kao i veliki broj građana, sahranjen je predsednik SFRJ Josip Broz Tito (njegov grob, poznat pod nazivom „Kuća cveća“ 1982. godine postaće deo Memorijalnog centra „Josip Broz Tito“).
15. maj[uredi | uredi izvor]
- U skladu sa Ustavom SFRJ, funkciju predsednika Predsedništva SFRJ preuzeo Cvijetin Mijatović, dotadašnji potpredsednik Predsedništva SFRJ i delegat Socijalističke Republike Bosne i Hercegovine u Predsedništvu Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije. Funkciju potpredsednika Predsedništva SFRJ preuzeo je Sergej Krajger, dotadašnji član Predsedništva iz Socijalističke Republike Slovenije.[2]
16. maj[uredi | uredi izvor]
- U Okviru Saveznog sekreterijata za narodnu odbranu, formiran Savet za Teritorijalnu odbranu na čijem se čelu nalazio general-pukovnik Stane Potočar.
25. maj[uredi | uredi izvor]
- Svečanom priredbom tzv. „sletom“, na stadionu „JNA“ u Beogradu, obeležen Dan mladosti (prvi bez Josipa Broza Tita). Put ovogodišnje „Štafete mladosti“, koja je krenula iz Novog Sada, bio je prekinut u Slunju, 4. maja kada je javljena vest da umro Tito. Svečanoj priredbi prisustvovali su članovi Predsedništva SFRJ na čelu sa predsednikom Cvijetinom Mijatovićem, članovi Predsedništva SKJ na čelu sa predsedavajućim Stevanom Doronjskim, predstavnici svih republika i pokrajina i predstavnici svih republičkih i pokrajinskih SK, delegacija JNA predvođena generalom-armije Nikolom Ljubičćem i dr. Domaćin ovogodišnje priredbe bio je Vasil Tupurkovski, predsednik Konferencije Saveza socijalističke omladine Jugoslavije.
Jun [uredi | uredi izvor]
17. jun[uredi | uredi izvor]
- U Beogradu umro Mate Jerković (1915—1980), admiral, komandant Jugoslovenske ratne mornarice (1950-1962), član Opunomoćstva SKJ za JNA i nosilac Ordena narodnog heroja. Sahranjen je u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju u Beogradu.
Jul [uredi | uredi izvor]
28. jul[uredi | uredi izvor]
- U Beogradu umro Vjekoslav Afrić (1906—1980), pozorišni i filmski glumac, reditelj i scenarista, učesnik NOB-a kao umetnički rukovodilac Kazališta narodnog oslobođenja, profesor Pozorišne akademije u Beogradu, rektor Univerziteta umetnosti u Beogradu (1963-1965) i dobitnik Nagade AVNOJ-a (1973). Sahranjen je u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju u Beogradu.
Avgsut [uredi | uredi izvor]
u toku avgusta[uredi | uredi izvor]
- Na Letnjoj pozornici Niške tvrđave u Nišu održan XV Festival glumačkih ostvarenja „Filmski susreti“. Dobitnici nagrade Glumački par godine „Ona i on“, odlukom čitalaca lista „TV Novosti“, ove godine su bili Vesna Čipčić i Ljubiša Samardžić, za uloge Vesne i Borivoja Šurdilovića u tv seriji „Vruć vetar“.
Septembar [uredi | uredi izvor]
u toku septembra[uredi | uredi izvor]
- U Beogradu u saobraćajnoj nezgodi teško povređena glumica Merima Isaković (1959). Do nezgode je došlo kada je na „fiat 126“, u kome se glumica nalazila sa bratom, naletela „lada“ kojom je upravljao Predrag Milojević, inspektor beogradskog SUP-a, koji je bio u alkoholisanom stanju. Merima je posle ove nezgode ostala nepokretna.
Oktobar [uredi | uredi izvor]
20. oktobar[uredi | uredi izvor]
- U skladu sa Statutom SKJ, funkciju predsednika Predsedništva CK SKJ preuzeo Lazar Mojsov, delegat Saveza komunista Makedonije u Predsedništvu Centralnog komiteta Saveza komunista Jugoslavije.
Novembar [uredi | uredi izvor]
28. novemabr[uredi | uredi izvor]
- U Kragujevcu u proizvodnim pogonima Zavoda „Crvena zastava“ otpočela serijska proizvodnja modela „Zastava 102“ (kasnije je naziv promenjen u Jugo). Proizvodio se u dve varijante — limuzina i kabriolet i do prestanka proizvodnje 11. novembra 2008. godine ukupno je proizvedeno 794.428 komada. Od 1985. do 1990. godine se izvozio u Sjedinjene Američke Države, a tokom tog izvoznog poduhvata, nazvanog „posao stoleća“ u SAD je ukupno izvezeno 141.511 komada.
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ „Službeni list SFRJ 24/80” (PDF). www.slvesnik.com.mk. 4. 5. 1980.
- ^ „Službeni list SFRJ 27/80” (PDF). www.slvesnik.com.mk. 23. 5. 1980.
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Jugoslavija o Titu 1980. Novinska agencija „Tanjug“, Beograd i NIRO „Komunist“, Beograd 1980. godina.
- Bilo je časno živjeti s Titom. „Mladost“ Zagreb i „Prosvjeta“ Zagreb, 1981. godina.
- Titova poslednja bitka. „Narodna knjiga“ Beograd 1981. godina.
- Istorija Saveza komunista Jugoslavije. Izdavački centar „Komunist“ Beograd, „Narodna knjiga“ Beograd i „Rad“ Beograd, 1985. godina.
- Moderna istorija Srbije 1804-2004. Horonologija. „Istorijski arhiv grada Beograda“, Beograd 2004. godina.
Hronologija radničkog pokreta, Saveza komunista i Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije | ||
|---|---|---|
Hronologija je podeljena na tri oblasti — Hronologija radničkog pokreta i KPJ (1919—1941), Hronologija Narodnooslobodilačke borbe (1941—1945) i Hronologija SFRJ i SKJ (1945—1992) | ||
| do 1899. | .svg) | |
| 1900—1919. | ||
| 1920—1929. | ||
| 1930—1939. | ||
| 1941—1949. | ||
| 1950—1959. | ||
| 1960—1969. | ||
| 1970—1979. | ||
| 1980—1983. | ||
| 1990—1992. | ||
