Пређи на садржај

Врњачка Бања

Координате: 43° 37′ 25″ С; 20° 53′ 37″ И / 43.623582° С; 20.893696° И / 43.623582; 20.893696
С Википедије, слободне енциклопедије
Врњачка Бања
Врњачка Бања
Грб
Грб
Административни подаци
ДржаваСрбија
Управни округРашки
ОпштинаВрњачка Бања
Становништво
 — 2022.9.252
Географске карактеристике
Координате43° 37′ 25″ С; 20° 53′ 37″ И / 43.623582° С; 20.893696° И / 43.623582; 20.893696
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина217 m
Врњачка Бања на карти Србије
Врњачка Бања
Врњачка Бања
Врњачка Бања на карти Србије
Остали подаци
Поштански број36210
Позивни број036
Регистарска ознакаВБ

Врњачка Бања је градско насеље у Србији и седиште истоимене општине у Рашком округу. Према попису из 2022. било је 9.252 становника. Највећа је бања у Србији, као и једна од најпосећенијих туристичких дестинација у држави.

Географија и клима

[уреди | уреди извор]
Минерални извор Топла Вода

Врњачка Бања је седиште општине Врњачка Бања. Налази се у централној Србији, у долини Западног Поморавља на надморској висини од 217 m, и административно припада Рашком округу. Удаљена је око 200 km јужно од Београда, 25 km од Краљева и 11 km од Трстеника. Смештена је између планине Гоч (1216 m) и Западне Мораве. Врњачка Бања је туристичко место првог степена, центар интегралне туристичке регије, налази се на 43°37' северне географске ширине и 20°53' источне географске дужине. Бањско насеље је делом на северним обронцима планине Гоч, која припада шумском-планинском комплексу који чине Копаоник, Јастребац, Столови и Жељин, према Западној Морави и јужним обронцима Гледићхих планина.

Просторно, општина Врњачка Бања припада групи мањих општина у Србији. Обухватајући простор средњег поља Западног Поморавља, општина Врњачка Бања се налази на инфраструктурном коридору Краљево-Крушевац. Магистралним, железничким и путним правцем повезана је преко Краљева и Крушевца са свим осталим подручјима у Србији, а путем преко Гоча и непосредно са Александровцем.

Клима Врњачке Бање је умерено континентална са утицајем планинске климе. Лета су са свежим јутрима и вечерима због ветра који дува са Гоча према Западној Морави, а зиме су снеговите и без оштрих мразева. Средња годишња температура износи 10,5 °C, а средња летња 20 °C.

Минералне воде

[уреди | уреди извор]

У Врњачкој Бањи се налази седам минералних извора. То су: Топла вода, Слатина, Снежник, Језеро, Борјак, Бели извор и Врњачко врело, од којих се за терапије користе четири (Топла вода, Снежник, Језеро и Слатина ) док се воде са три извора флаширају као природне минералне воде (Вода Врњци - Борјак, Борјак 3 и Белимарковац за Елемент воду).

Врњачке минералне воде се примењују код лечења:

  • шећерних болести
  • стање после прележане заразне жутице
  • хроничног запаљења црева и желуца
  • болест жучне кесе и жучних путева
  • чира у желуцу и дванаестопалачном цреву
  • болест бубрежне карлице, мокраћне бешике и мокраћних путева и других болести.

Историја

[уреди | уреди извор]

Врњачка Бања има веома дугу традицију лечилишта. На врњачком топлом минералном извору у времену од II до 4. века Римљани су изградили лечилиште и опоравилиште AQUAE ORCINAE. О томе сведоче и археолошки налази у ужем језгру римске бање, односно, базена за купање, римског извора топле минералне воде (Fons Romanus) и мноштво кованог новца који остављан у лековитом извору. Овде су на лечење и опоравак махом долазили римски легионари, као и романизована аристократија староседелаца.

По једној причи, до 18. века се у Врњцима налазила велика борова шума, која је исечена по налогу новопазарског аге, чија је жена обљубљена када је овај разапео шатор у шуми. Даље по причи, остављен је само један бор о који се, из срамоте, обесио сеоски кнез - велико стабло се могло видети у бањи 1930-тих.[1]

Развој модерне Врњачке Бање започео је 1868. године радом Оснивачког друштва, најстарије туристичке организације на Балкану. По једној причи, прва сезона у бањи је била 1870, ординирајући доктор је био Фрања Рибникар, отац оснивача „Политике”, срески лекар у Трстенику.[2] Између 1882. и 1887. године у Бањи је изграђен Дворац Белимарковића.

У бањи је 1935. било 28.000 пријављених гостију и преко 50.000 туриста и оних на кратком боравку, по чему је ово било најпосећеније место у Југославији.[3] Овде постоји више вила, хотела, пансиона и гостионица саграђених крајем 19. и почетком 20. века.[4]

Значајне године

[уреди | уреди извор]
Мост љубави и Врњачка река
Лого Врњачке Бање у центру, 2019. година
Дом здравља „др Никола Џамић”
  • 1833 - Територије на којој се налази Врњачка Бања припојене Кнежевини Србији
  • 1834 - Завршена градња храма Рождества Пресвете Богородице у Врњачкој Бањи
  • 1835 - Сигисмунд Аугуст Волфганг барон Хердер извршио прву анализу врњачке топле минералне воде
  • 1868 (1. јула по старом календару) - У Крушевцу основано Основателно фундаторско друштво кисело-вруће воде у Врњцима
  • Јул 1869 - Званично отворена прва сезона у Врњачкој Бањи
  • 1869 - Основана ОШ „Попински борци” Врњачка Бања
  • 1875 - Сима Лозанић извршио прву потпуну анализу врњачке минералне воде
  • 1883 - Врњачка Бања од Основателног фундаторског друштва кисело-вруће воде у Врњцима прешла под ингеренцију државе
  • 1885 - Одређене прве границе бањског рејона
  • 1892 - Генерал Јован Белимарковић изградио први водовод у Врњачкој Бањи
  • 1905 - Набављена прва парна машина за производњу електричне енергије
  • 1910 - Први воз прошао је кроз железничку станицу у Врњцима на прузи Сталаћ-Пожега
Парк Врњци у Врњачкој Бањи (разгледница из 1935. године).
  • 9. новембар 1915 - Аустроугарска војска окупирала Врњачку Бању
  • 19. октобар 1918 (стари календар) - Ослобођена Врњачка Бања
  • 1929 - Изграђена модерна електрична централа
  • 30. децембар 1933 - У Београду основано Друштво пријатеља Врњачке Бање
  • 1941, почетком - Довршава се зграда клинике.[5]
  • 17. новембар 1941 - Почела са радом Самоуправна реална гимназија
  • 14. октобар 1944 - Ослобођена Врњачка Бања од немачких окупатора
  • 1955 - Врњачка Бања припала Срезу Краљево
  • 1962 - Поново отворена гимназија у Врњачкој Бањи
  • 2011 – основан Факултет за хотелијерство и туризам[6]

Привреда

[уреди | уреди извор]
Врабац „Гочко“ у центру места - Маскота игара без граница 1990. године

Главна привредна грана у Врњачкој Бањи је туризам. Као једна од водећих туристичких дестинација у Србији, Врњачка Бања предњачи у увођењу иновативности у презентовању туристичких потенцијала. Врњачка Бања је једна од ретких туристичких дестинација у Србији у којој егзистира туристичка картица под називом Serbian Tourist & Shopping Card посредством које је могуће остварити читав низ попуста при куповини роба или услуга. Картица је намењена како туристима, тако и резидентима Врњачке Бање. Међутим сем туризма за привреду Врњачке Бање битна су предузећа:

  • Специјална болница Меркур - једна од водећих здравствених установа у Србији[7]
  • Бели Бор - предузеће за производњу и прераду дрвета
  • Вода Врњци - предузеће за флаширање минералне воде које је са експлоатацијом минералне воде почело 1970. године.
  • Интерклима - предузеће за промет, инжењеринг, пројектовање и извођење грађевинских, термо, електро, гасних и хидротехничких инсталација, уређаја и постројења
  • ДЕЦО д.о.о. - предузеће за извођење електроинсталационих радова
Статуа оснивача бањског туризма Павла Мутавџића

У Врњачкој бањи се традиционално организује Фестивал филмског сценарија у Врњачкој Бањи. Једна од традиционалних манифестација је Врњачки карневал.

Догађаје из области културе на нивоу општине координише и организује Културни центар Врњачка Бања.

У бањи се налази неколико историјски и архитектонски значајних зграда, као што је Дворац Белимарковића .

На простору општине налазе се и бројне скулптуре вајара као што су: Матија Вуковић, Ернст Неизвесни, Светомир Арсић Басара, Олга Јанчић, Алина Шапошњикова, Момчило Крковић, Милија Глишић, Петар Хаџи Бошков, Франце Ротар, Богдан Богдановић, Стефан Маневски, Павле Пејовић и други.[8]

Култура сећања и анти-фашистичка традиција се баштини у општини кроз низ јавних споменика и бисти учесника борбе против окупатора. Знаменит симбол града у овом домену културе сећања је Спомен-парк Попина.

Овде се налази Чајкино брдо.

Религија

[уреди | уреди извор]
Црква Живоносног Источника Пресвете Богородице
Црква Пресвете Богородице

На територији Врњачке Бање се налази следећи верски објекти:

Спорт у Врњачкој Бањи је солидно развијен. Спортско рекреациони центар „Рај“ са три фудбалска терена и атлетском стазом је најзначајнији спортски објекат у Врњачкој Бањи. Сем њега у бањи се налази још и Стадион малих спортова „Коцка“ на коме се може играти кошарка, мали фудбал и рукомет. У месту постоји неколико затворених базена који се налазе у склопу хотела, док је у току лета отворен Олимпијски базен. У средишту парка се налазе и два тениска терена на шљаци. Одбојка се може играти у фискултурној сали Гимназије Врњачка Бања.

Спортски клубови

  • боксерски клуб
  • рукометни клуб „Гоч"
  • стонотениски клуб „Гоч"
  • фудбалски клуб "Гоч"
  • фудбалски клуб "Volley"
  • фудбалски клуб „Врњачка Бања"
  • одбојкашки клуб „Партизан 2012" Вранеши
  • пливачко-ватерполо клуб „Гоч Бели Извор"
  • кошаркашки клуб „Гоч Аутопревоз"
  • школа кошарке „Баскет"
  • тениски клуб „Гоч“
  • бодибилдинг клуб „Звезда"
  • шаховски клуб „Липова"
  • шаховски клуб „Гоч"
  • карате клуб „Гоч"
  • Теквондо Клуб

Демографија

[уреди | уреди извор]

У насељу Врњачка Бања живи 8.421 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 44,2 година (42,6 код мушкараца и 45,6 код жена).

Ово насеље је највећим делом насељено Србима (према попису из 2011. године), а у последњем попису становништва примећен је опад у броју становника)

Демографија[9]
Година Становника
1948. 2.355
1953. 3.158
1961. 4.971
1971. 6.520
1981. 9.699
1991. 9.812 9.568
2002. 9.877 10.273
2011. 10.004
2022. 9.252
Етнички састав према попису из 2002.‍[10]
Срби
  
9.459 95,76%
Црногорци
  
79 0,79%
Југословени
  
46 0,46%
Македонци
  
20 0,20%
Хрвати
  
19 0,19%
Мађари
  
15 0,15%
Роми
  
14 0,14%
Руси
  
6 0,06%
Бугари
  
6 0,06%
остали
  
8 0,08%
непознато
  
145 1,46%


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Познати Врњчани

[уреди | уреди извор]

Галерија

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ "Политика", 5. април 1938
  2. ^ „Политика”, 28. авг. 1921
  3. ^ "Политика", 22. април 1936
  4. ^ Ћировић, Г. (19. 6. 2022). „ВИЛЕ ЧУВАЈУ БАЊСКЕ ТАЈНЕ: Знаменитости престонице српског туризма и судбине некадашњих житеља”. Вечерње новости. Приступљено 19. 6. 2022. 
  5. ^ "Политика", 5. јан. 1941
  6. ^ „Факултет за хотелијерство и туризам – О факултету”. Архивирано из оригинала 25. 10. 2015. г. Приступљено 12. 1. 2015. 
  7. ^ „Merkur Vrnjačka Banja”. Приступљено 12. 1. 2017. 
  8. ^ „Заборављене скулптуре Врњачке Бање”. Politika Online. Приступљено 2022-01-22. 
  9. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  10. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  11. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]