Мајдан (Горњи Милановац)
Мајдан | |
|---|---|
 Црква Свете Тројице | |
| Административни подаци | |
| Држава | Србија |
| Управни округ | Моравички |
| Општина | Горњи Милановац |
| Становништво | |
| — 2011. |  419 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 44° 06′ С; 20° 30′ И / 44.1° С; 20.5° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
| Апс. висина | 501 m |
.svg)  Мајдан Мајдан на карти Србије | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 32313 |
| Позивни број | 032 |
| Регистарска ознака | GM |
Мајдан је насеље у Србији у општини Горњи Милановац у Моравичком округу. Према попису из 2011. било је 419 становника.
Општи подаци[уреди | уреди извор]
Мајдан је удаљен 7 км од Горњег Милановца. Налази се на надморској висини од 360 до 620 м и на површини од 3.358 ха.[1] Село се простире са обе стране магистралног пута М-21 (Ибарска магистрала). На северу захвата обронке Рудника. У селу ради четворогодишња основна школа почев од 1850. године. Село има и православну цркву посвећену Светој Тројици, која је саграђена 1891. од камена надгробних споменика, на месту где је до тада била дрвена црква.[2]
Сеоске литије су на прве Тројице.[2] Сеоски вашари се одржавају на Петровдан и Преображење.[1]
У атару Мајдана се на магистрали често догађају саобраћајне несреће са фаталним исходом, највероватније због чињенице да је пут са благим кривинама, али непрегледан, што зна да завара возаче.[3][4][5]
-
Ибарска магистрала
У селу постоји фудбалски клуб ФК Мајдан, који игра у општинској лиги.[6]
Историја[уреди | уреди извор]
Мајдан је насеље које потиче најкасније из турског доба (према имену),[7] али је могуће да се на овом месту, које је врло погодно за живот и блиско данашњем Руднику, и раније налазило још и веће насеље, односно да је Мајдан заправо место где се налазио средњовековни Рудник.[8] Мајдан је све до 1815. био део Рудника,[2] а о његовој историји сведоче и бројни проналасци старог новца и накита.[2]
Опште је предање да је у засеоку Красојевићи живео Павле Орловић, средњовековни велможа и јунак.[2] До скора (писано 1955) постојала је кула која је сматрана његовом, а данас од ње постоје само темељи. Старији људи су памтили да је имала два спрата.[2]
Прича се да је у Мајдану била варош Сребреница из које је у Косовски бој пошло 200 сабаља.[2] То је врло могуће, с обзиром да у непосредној близини села извире истоимена река, али је такође могуће и то да се под појмом „Мајдана” (тј. Рудника) у средњем веку подразумевала и већа област, која је допирала све до Љубичевца на истоку, у коме се налазе остаци средњовековног града Рудничке Сребрнице. Постоји и тврдња да је ових 200 ратника кренуло управо под командом Павла Орловића.[9]
По предању је у Мајдану сахрањен деспот Ђурађ Бранковић, заједно са својом женом, Проклетом Јерином, а били су сахрањени на месту Јелен-камен (или Јелин-камен), поред Рудничке реке.[2] Ово место до данас није пронађено, а према описима положаја Јелен-камена, то место се сада налази испод бране флотационог језера које се налази у саставу рудника олова и цинка.
Једно време Мајдан је био седиште црногорског среза, рудничког округа. У селу и данас живи велики број легенди и предања из историје овог села пре и за време боја на Косову пољу 1389. године, из времена Првог и Другог српског устанка.[1]
У Мајдану је рођен 15. јула 1912. године Бранко Јелић, син Ђорђа и Крстине Јелић, (прадеда, по мајци, чувене новозеландске певачице и текстописца Еле Марије Лани Јелић О'конор - уметничко име Лорде, а деда, по оцу Ђорђу, Лордине мајке Соње Јелић О'конор, новозеландске песникиње) који је био члан посаде 102. ескадриле Шестог авијацијског ловачког пука Краљевине Југославије, која је 6. априла 1941. године бранила Београд и изгинула код Прешева,где јој је подигнут споменик.
У Мајдану је заробљен један од првих немачких тенкова које су устаници заробили у Другом светском рату. Овде је живео четнички капетан Славко Цветић (1916 – 1942) кога су Немци обесили, а 1986. му је подигнут споменик.[10]
Овде се налазе Крајпуташ Стевану Божовићу у Мајдану, Усамљени надгробник у Мајдану, засеок Рапшинци и Крајпуташи Сими и Јовану Петровићу у Мајдану.
У ратовима у периоду од 1912. до 1918. године село је дало 246 ратника. Погинуло их је 124 а 122 је преживело.[1]
Археолошка налазишта[уреди | уреди извор]
С обзиром на своју бурну и богату историју, Мајдан обилује остацима из давних времена. Поред поменуте куле Орловића Павла, у Мајдану постоје и остаци неколико црквица, старих гробаља (народ их зове грчка и маџарска гробља), као и утврђења.[9] Најбоље је очувано утврђење на Градини, за које се не зна тачна намена и период у коме је коришћено, али се претпоставља да је било активно најкасније у доба српске деспотовине.[9]
У селу постоје остаци (само темељи) неколико средњовековних цркава. Средином 20. века су у Мајдану пронађена два прстена, један са грбом Бранковића, а други са грбом Николе Косијера.[11] У долини Јазинског потока, испод утврђења на Градини, налазе се остаци неколико цркава.[9]
У засеоку Красојевци, јужно испод Цвијићевог врха, налазили су се темељи црквице који су недавно уништени због градње сеоског пута.[9]
Галерија[уреди | уреди извор]
-
Домаћинство из 19. века у Мајдану -
-
-
Спомен плоча на чардаку -
-
-
Старо домаћинство 44° 05′ 59″ С; 20° 30′ 15″ И / 44.099768° С; 20.504194° И -
Стара трафо станица 44° 05′ 58″ С; 20° 30′ 28″ И / 44.099357° С; 20.507661° И -
Пут за Црквине -
Стари надгробни споменик
Демографија[уреди | уреди извор]
У пописима село је имало: 1910. године 1.133, 1921. године 909 а 2002. године 518 становника.[1]
У насељу Мајдан живи 436 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 45,1 година (43,9 код мушкараца и 46,2 код жена). У насељу има 167 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,07.
Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.
|
| |||||||||||||||||||||||||||||||
| м | ж |
|||
| ? | 5 | 2 | ||
| 80+ | 4 | 10 | ||
| 75—79 | 9 | 15 | ||
| 70—74 | 21 | 22 | ||
| 65—69 | 19 | 22 | ||
| 60—64 | 20 | 17 | ||
| 55—59 | 10 | 9 | ||
| 50—54 | 28 | 25 | ||
| 45—49 | 16 | 25 | ||
| 40—44 | 19 | 12 | ||
| 35—39 | 11 | 13 | ||
| 30—34 | 16 | 10 | ||
| 25—29 | 24 | 16 | ||
| 20—24 | 12 | 16 | ||
| 15—19 | 14 | 9 | ||
| 10—14 | 15 | 14 | ||
| 5—9 | 7 | 12 | ||
| 0—4 | 7 | 7 | ||
| Просек : | 43,9 | 46,2 | ||
| ||||||||||||||||||||||||
|
| Пол | Укупно | Неожењен/Неудата | Ожењен/Удата | Удовац/Удовица | Разведен/Разведена | Непознато |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 228 | 73 | 134 | 13 | 8 | 0 |
| Женски | 223 | 36 | 134 | 48 | 5 | 0 |
| УКУПНО | 451 | 109 | 268 | 61 | 13 | 0 |
| Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија |
|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 119 | 11 | 0 | 35 | 28 |
| Женски | 80 | 16 | 0 | 3 | 31 |
| УКУПНО | 199 | 27 | 0 | 38 | 59 |
| Пол | Производња и снабдевање | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
| Мушки | 1 | 3 | 7 | 2 | 16 |
| Женски | 1 | 0 | 8 | 6 | 1 |
| УКУПНО | 2 | 3 | 15 | 8 | 17 |
| Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад |
| Мушки | 0 | 6 | 1 | 4 | 1 |
| Женски | 0 | 2 | 1 | 4 | 6 |
| УКУПНО | 0 | 8 | 2 | 8 | 7 |
| Пол | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
| Мушки | 1 | 0 | 0 | 3 | |
| Женски | 0 | 0 | 0 | 1 | |
| УКУПНО | 1 | 0 | 0 | 4 | |
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ а б в г д Ђуковић, Исидор (2005). Рудничани и Таковци у ослободилачким ратовима Србије 1912-1918. године. Горњи Милановац: Музеј Рудничко-таковског краја. стр. 295.
- ^ а б в г д ђ е ж Миленко С. Филиповић: Насеља и порекло становништва Таковског среза, САНУ, Графика ТМ, Горњи Милановац, репринт 1997.
- ^ Знакови смрти на Ибарској
- ^ Повређен Веља Илић
- ^ Владимир Цвијан доживео удес код Мајдана
- ^ ФК Мајдан резултати
- ^ „Мајдански портал”. Архивирано из оригинала 01. 03. 2013. г. Приступљено 02. 06. 2013.
- ^ „ИСТОРИЈСКИ ЧАСОПИС, књ. LVIII (2009), pp. 43–62; Владета ПЕТРОВИЋ, Дејан БУЛИЋ: Историјски институт, Београд, ПРОБЛЕМ УБИКАЦИЈЕ СРЕДЊОВЕКОВНОГ РУДНИКА” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 27. 02. 2014. г. Приступљено 02. 06. 2013.
- ^ а б в г д Александар Дамјановић, Упознај Рудник и Таковски крај, ISBN 978-86-84093-06-8
- ^ Четник коме су партизани подигли споменик („Политика”, 22. јун 2016)
- ^ Деспотово злато
- ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
- ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
- ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.
