Портал:Ниш/Изабрани чланак
Изабрани чланци слике
[уреди извор]Јануар
[уреди извор]
Пастеров завод у Нишу, Краљевски војни Пастеров завод у Нишу (1900 - 1923), је први Завода за справљање анималне лимфе и прва превенитвномедицинска установа у Нишу основана 1900, у саставу Моравске сталне војне болнице Ниш на иницијативу пуковника др Михајла-Мике Марковића, у то време Начелника Санитетског одељења Министарсва војног Краљевине Србије.
Завод је добио име по чувеном француском микробиолог и хемичару Луј Пастеру, који је поставио основе имунологије унапређењем метода вакцинације и проналаском вакцине против беснила, која се примењивала у нишком заводу.
...„Само 15 година после Париза, 14 година после Москве, Петрограда и Одесе и 10 година после Њујорка, Чикага и Будимпеште 7. јуна 1900, Пастеров завод у Нишу почиње са радом. Тај храбар и ентузијастички корак сврстао је тадашњу Србију, на прагу 20. века, са 80% неписменог становништва и нестабилном политичком сценом, у ред модерних држава, то је био велики корак ка правом развоју здравствене заштите и подизању здравствене културе народа.“..
Фебруар
[уреди извор]
Нишка Бања је градско насеље у општини Нишка Бања, једној од градских општина Ниша. Према попису из 2002. било је 4437 становника (према попису из 1991. било је 4179 становника).
Нишка Бања се налази на југоистоку Србије, поред магистралног правца Ниш-Софија. Лежи у подножју Коритњака, огранка Суве Планине, на надморској висини од 248 m. Удаљена је 10 km од Ниша и 250 km од Београда.
Природни лековити фактори у Нишкој Бањи су блага, умерено-континентална клима, термоминералне воде и природно минерално блато. Лековите воде, које извиру са пет извора („Главно врело“, „Сува Бања“, „Школска чесма“, „Бањица“ и „Пасјача“), припадају групи земноалкалних хомеотерми (36-38° Ц), благо минерализованих, са капацитетом од 56 литара у секунди.
Март
[уреди извор]
Аеродром Константин Велики у Нишу (ИАТА: INI, ИКАО: LYNI) је аеродром који опслужује југоисток Србије. Удаљен је 4км од центра Ниша, и други је аеродром у Србији по броју примљених путника годишње.
Са повољним временским условима током већине године, а такође са повољном локацијом, Аеродром Константин Велики Ниш служи и као алтернативни аеродром аеродромима у Београду, Охриду, Подгорици, Приштини, Скопљу, Софији и Тивту. Капацитет аеродрома је три авиона на сат.
На локацији данашњег аеродрома је 1952. године изграђена прва бетонска стаза дужине 1500m која је служила за војно летење. 1972. године је стаза продужена на 2200m.
1986. године основана је Радна организација „Аеродром Ниш“ која је управљала аеродромом а данас је то Јавно предузеће „Аеродром Ниш“. Аеродром је свечано отворен 12. октобра 1986. године слетањем првог авиона Боинг 737 и аеромитингом.
Током НАТО бомбардовања СРЈ 1999. године, аеродром „Ниш“ је погођен и био је ван употребе неколико година.
Април
[уреди извор]
Фудбалски клуб Раднички Ниш је фудбалски клуб из Ниша.
Први Спортски клуб у Нишу је био „Синђелић“, а након њега настао је читав низ екипа, међу којима: „Нишевац“, „Обилић“, „Југ Богдан“, „Пролетер“, (екипа нишке организације КПЈ која није била верификована) „Полет“, „ТАШК“, (војни тим тешке артиљерије са тереном и седиштем у нишкој Тврђави) као и друге мање екипе.
Прво радничко спортско друштво формирано је на иницијативу Милоша Марковића, тада члана КПЈ. Клуб се још 1921. године почео називати „Пролетер" и то је претеча касније насталог „Радничког". У то време Ниш није имао свој подсавез, већ су нишки тимови припадали Београдском лоптачком подсавезу. Кад су правила била готова и скупштина одржана клуб је требало да буде основан. Група чланова „Пролетер" отпутовала је у Београд да заврши овај посао. У групи се налазио и један од познатих играча „Радничког" Миле Стаменковић.
Власт је оптужила нишку екипу „Пролетер“ да је „прокомунистичка“ и да као таква не може да развија своју спортску активност. Те оптужбе стигле су и у Београдски лоптачки подсавез па се група из екипе нишког, „Пролетера“ вратила не обављеног посла са следећим образложењем: Београдски подсавез не жели и неће да верифицира тим „Пролетер“ под овим именом, позивајући се на Закон о заштити државе и друга акта којима је овај назив био забрањен.
Мај
[уреди извор]
Ниш је највећи град у југоисточној Србији и седиште Нишавског управног округа. На подручју Града Ниша је, према попису из 2011, живело 260.237 становника, док је у самом насељеном месту живело 183.164 становника, па је тако по броју становника Ниш трећи град по величини у Србији (после Београда и Новог Сада).
Налази се 237 километара југоисточно од Београда на реци Нишави, недалеко од њеног ушћа у Јужну Мораву. Град Ниш заузима површину од око 596,73 km2, укључујући Нишку Бању и 68 приградских насеља.
Ниш је био административни, војни и трговински центар различитих држава и царстава којима је, током своје дуге историје, припадао. На простору данашњег Ниша, у античком граду Наису рођени су римски цареви Константин Велики и Констанције III. Географски положај Ниша учинио га је стратешки важним и тиме примамљивим градом за многе освајаче. Током историје, територијом на којој се данашњи град налази прошли су Дарданци, Трачани, Илири, Келти, Римљани, Хуни, Авари, а затим и Византинци, Срби, Бугари и Османлије. У више наврата град су заузимали Мађари и Аустријанци. Од Турака је ослобођен 1878. године и од тада се поново налази у саставу Србије, с кратким прекидима у току Првог и Другог светског рата, када је био под окупацијом. Утицај различитих народа који су живели на територији данашњег града Ниша примећује се у културном наслеђу града, пре свега у његовој архитектонској разноврсности.
Саобраћајна инфраструктура на територији Ниша га чини раскрсницом копненог и ваздушног саобраћаја Балкана, (поготово због интензивног саобраћаја ка Турској и Грчкој) и због тога што се на територији Ниша налази међународни аеродром Константин Велики, који носи међународну ознаку INI. Важан је привредни, универзитетски, културни, верски и политички центар Србије. Нишки универзитет, основан 1965. године, има 13 факултета и око 30.000 студената, а град је и седиште Нишке епархије Српске православне цркве.
Град Ниш је од 2004. административно подељен на пет градских општина: Медијана, Палилула, Пантелеј, Црвени Крст и Нишка Бања.
Јуни
[уреди извор]
Војна болница Ниш је савремена и стручно високо оспособљена војноздравствена установа Војске Србије и наставна база Медицинског факултета у Нишу, намењена за пружање пуног обима секундарне (специјалистичке) и делимично терцијалне (субспецијалистичке) здравстве заштите војним и цивилним осигураницима у седам стационарних одељења са 300 постеља. Болница је основана, у 18. веку, (11. јануара 1878., непосредно након ослобођења Ниша од Турака и до 1881. била је једина болница у Нишу. У прво време, због великог броја рањеника и болесника, болница је била на две локације од којих је једна била у непосредној близини Ћеле-куле, на путу за Пирот, где се Војна болница и данас налази.
Борбе за ослобођење Ниша од Турака, Кнежевина Србија је отпочела 29. децембра 1877. Кнез Милан Обреновић је ушао у Ниш 11. јануара 1878. Чланом 3 Санстефанског споразума Ниш је припојен Кнежевини Србији. У периоду од ослобођења до Мајског преврата Ниш је често називан друга престоница Србије. Ниш је постао погранични гарнизон, а након повлачењем Турака град је остао без ваљане здравствене заштите, а у граду је владала велика смртност њених грађана, што је захтевало хитно оснивање болнице.
Јули
[уреди извор]
Нишка тврђава је градско утврђење у центру Ниша на десној обали Нишаве, које има континуитет од око два миленијума константног постојања о чему сведоче многобројни археолошки налази. По свом данашњем стању, спада међу најочуваније утврде тог типа у Србији и на Балканском полуострву.
Данашње утврђење је артиљеријског типа и подигле су га Османлије у периоду од 1719. до 1723. године на простору античког и средњовековног утврђења. Султановом повељом од 19. фебруара 1719. одлучено је да се у Нишу изгради јака тврђава. У пролеће исте године отпочели су радови по пројекту главног архитекте Мехмед аге и његовог брата Мустафа аге, главног организатора радова. Прве године градње, 1719. године, ангажовао је више десетина хиљада спахија из десет санџака Румелијског беглербеглука, а 1722. године из 14 санџака. Последње године градње бедема, 1723, доведено је 40 мајстора каменорезаца из Цариграда, а бедем је зидало 400 зидара. Завршетак радова обележен је свечаностима и постављањем плоче са записом на Стамбол капији, јуна 1723. године.
Нишка тврђава је заштићена законом маја 1948, а одлуком Скупштине Србије, априла 1979. проглашена је за непокретно културно добро као споменик културе од великог значаја.
Август
[уреди извор]Фестивал глумачких остварења „Филмски сусрети“ је јединствена манифестација филмске уметности која искључиво вреднује креативни рад филмских глумаца. Фестивал је почео са радом давне 1966. пројекцијом филмова на летњој позорници у Нишкој тврђави. По први пут су се тада глумци окупили у Нишу да би се дружили и наградили оне који су пружили најбоље креације на филмском платну. До распада Југославије нишки Филмски сусрети су били фестивал глумчких остварења свих тада братских република Југослаавије а од њеног распада фестивал глумаца Србије.
Сваке године, током последње недеље августа, град Ниш угости читаву глумачку елиту наше земље. Симболични гест њихове „владавине“ градом током Фестивала је свечано уручивање кључева Града Председнику жирија (то је увек глумица) од стране Градоначелника Ниша, који по пријему кључа узвикује;
Колеге глумци, Тврђава је наша!.
Септембар
[уреди извор]
Универзитет у Нишу основан је 15. јуна 1965. године од факултета који су тада били у саставу Универзитета у Београду. Универзитет у Нишу у свом саставу има 13 факултета са 1480 наставника и сарадника и 630 ваннаставних радника, а на њему студира 27.570 студената. Од оснивања до данас диплому овог универзитета стекло је 43.259 студената, од којих 1295 странаца, магистарске тезе одбранило 2025 кандидата, а 1128 стекло титулу доктора наука.
Оснивањем Универзитета у Нишу заокружује се један значајан период у новијој историји града који почиње 1960. године формирањем првих нишких факултета под окриљем Универзитета у Београду. Били су то Правно-економски, Медицински и Технички факултет, матице из којих се, у складу са могућностима и захтевима времена, систематски развијала све сложенија и свеобухватнија физиономија Универзитета у Нишу. Универзитет је у години оснивања имао 234 наставника и сарадника и 6.000 студената. Пораст броја студената, развој нових научних дисциплина, али и све израженије потребе привреде и друштвених делатности, временом су условили реорганизацију постојећих и оснивање нових факултета.
Октобар
[уреди извор]Нишку операцију извеле су снаге НОВЈ и Бугарске армије уз садејство совјетског ваздухопловства против немачких снага на простору Ниш - Лесковац - Власотинце. Операција је започела 8. октобра 1944. и трајала је 7 дана. Снаге нападача оствариле су знатну бројчану премоћ и пред почетак операције заузеле повољне позиције, и током наступања натерале су немачке јединице на повлачење, опколиле их, разбиле и нанеле им тежак пораз. Ослобођена је долина Јужне Мораве и сва места источно од ње.
Током операције испољиле су се слабости у садејству између југословенских и бугарских јединица, што је омело постизање још већег успеха. Неприхватљиво понашање бугарских јединица током борбе и ван ње довело је до затегнутости и кризе у односиме две стране.
Новембар
[уреди извор]
Саборна црква у Нишу је храм Српске православне цркве у Нишу, у Србији. Посвећена је силаску Светог духа — Светој тројици. После храма светог Саве и цркве светог Марка у Београду, Саборна црква у Нишу је највећа у Србији.
Нишка Саборна црква, како својом архитектуром, тако и иконама које су рађене за њен иконостас, заузима значајно место у српској историји уметности. На цркви су присутни различити стилски мотиви: српско-византијска, романско-византијска и исламска архитектура, али и ренесанса и западни барок. Таква концепција обележила је прекретницу у историји српске архитектуре, која се огледала у напуштању класичних концепција и стварању националних обележја.
Саборна црвка у Нишу тешко је страдала у савезничком бомбардовању 1944. и у пожару 2001. године.
Децембар
[уреди извор]
Наис (лат. Naissus) је био антички римски град, ког су првог населили Дарданци у 3. веку п. н. е., а касније су га утврдили Римљани. У Наису су рођени будући римски цареви Константин Велики и Констанције III. Током 5. и 6. века наизменично су га освајали Хуни, Источни Готи, Гепиди, Византија и Авари. Словенска племена су га освојила око 612.-614. године. На месту античког Наиса данас се налази град Ниш.
Наис се развио у западном делу Нишке котлине, која је речним путем повезана са суседним котлинама централно балканског простора, на десној обали Нишаве. Град је обухватао територију од око 25 хектара, на северу се простирао до лат. Mutatio Sarmatorum код Ражња, а на југу до лат. Ad Herculem код Житорађе, на истоку се област Наиса граничила се територијом Ремезијане. Привредни развој града омогућила су рудишта која су се налазила на околним планинама, док је сама котлина била погодна за развој сточарства и земљорадње.