Пређи на садржај

Ружица Сокић

С Википедије, слободне енциклопедије
Ружица Сокић
Ружица Сокић
Лични подаци
Датум рођења(1934-12-14)14. децембар 1934.
Место рођењаБеоград, Краљевина Југославија
Датум смрти19. децембар 2013.(2013-12-19) (79 год.)
Место смртиБеоград, Србија
ОбразовањеФакултет драмских уметности
ЗанимањеФилмска и позоришна глумица
Породица
СупружникМирослав Лукић (? – 2013)
РодитељиПетар и Вукосава Сокић
Рад
Активни период1957—2013.
Веза до IMDb-а

Ружица Сокић (Београд, 14. децембар 1934 — Београд, 19. децембар 2013) била је српска филмска, позоришна и телевизијска глумица.

Као дете учествовала је у Дечјој радио-драмској групи Радио-Београда, а 1958. године је дипломирала глуму на Академији за позоришну уметност у Београду. Једно време је била чланица Савременог позоришта, да би затим прешла у Атеље 212. Филмску каријеру започела је 1957. године у филму Суботом увече и током своје каријере глумила је у око 40 филмова. За улогу у филму Горки део реке (1965) награђена је Сребрном ареном на филмском фестивалу у Пули.

Највеће успехе остварила је филмовима Кад будем мртав и бео (1967) и Жута (1973). За свој перформанс у филму Жута, као и у филму Ужичка република, награђена је Златном ареном. Велику популарност у бившој Југославији донела јој је улога мајке Персиде "Сиде" Пантић у комедији Тесна кожа. Упечатљиве су остале и улоге снаје Руже у Другој Жикиној династији и Велиборке у Срећним људима. Неке од њених познијих великих улога је улога Таске, у великом биоскопском хиту Зона Замфирова из 2002. године, а истакла се и у серији Грех њене мајке, тумачећи лик куме Анице.

За свој филмски и позоришни рад добила је многе награде и признања, као што су Жанка Стокић, Добричин прстен, Златни ћуран, Јоаким Вујић, Павле Вуисић, Златна арена, Стеријина награда и друге. Њен легат налази се у Музеју Југословенске кинотеке и Удружењу за културу, уметност и међународну сарадњу „Адлигат”.[1][2]

Након дуже борбе са Алцхајмеровом болешћу, Ружица Сокић преминула је у Београду 2013. године у 79. години живота.[3][4]

Биографија

[уреди | уреди извор]

Рођена је 1934. у Београду, у тадашњој Краљевини Југославији, као кћерка трговца и сувласника листа „Правда“, Петра Сокића (1893—1964), и мајке Вукосаве (умрла 2000), ћерке свештеника из Бањалуке.[5] У детињству је летовала код деде у Бањалуци, где је наследила земљиште у центру града.[6]

Још као девојчица учествовала је у Дечјој радио-драмској групи Радио-Београда, а године 1958. дипломирала је глуму на Академији за позоришну уметност у Београду. Краће време била је чланица Савременог позоришта, убрзо прелази у Атеље 212, где је бројним улогама (првенствено савременог и домаћег репертоара) открила и потврдила дар „рођене глумице“. Глумила је у око 40 филмова; већ за прву улогу („Горки део реке“, 1965, Ј. Живановића) награђена је Сребрном ареном на фестивалу у Пули. Највеће успехе остварила је главним улогама певачице у филму „Кад будем мртав и бео“ (Ж. Павловића, 1967) и простодушне уличарке у филму „Жута“ (В. Тадеј, 1973), за коју је у Пули награђена Златном ареном. Запажена је и на телевизији (играла је и у истоименом комаду Г. Михића у Атељеу 212), те споредном улогом мајке којој син гине у борби у „Ужичкој републици“ (Ж. Митровић, 1974), за коју је такође награђена Златном ареном. Запажена је и на телевизији (нпр. комедије Б. Црнчевића и А. Поповића, телевизијске серије „Цео живот за годину дана“, „Рађање једног народа“, „Занати“, „Самци“ и др.).

Током 2010. објавила је књигу сећања „Страст за летењем“.[7]

Преминула је 19. децембра 2013. године у Београду, после дуге болести (Алцхајмерова болест).[8] Сахрањена је 24. децембра 2013. у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду.[9]

У Југословенској кинотеци је 16. октобра 2015. отворен легат Ружице Сокић са њеним фотографијама, наградама, плакатима и књигама.[10]

На кући у којој је живела откривена је спомен-плоча 27. марта 2016. године.[11]

Фондација „Ружица Сокић“, основана 2014. године, додељује награду Ружица Сокић. Заслуге за то имао је њен супруг Мирослав Мики Лукић.[12] Прва добитница ове награде за сезону 2014/15 је Нада Шаргин.[13] Добитница за сезону 2017/18 је Милица Гојковић.[14]

Нушићеви дани, награда Ружици Сокић, део њеног легата у Адлигату
Статуета Јоаким Вујић додељена Ружици Сокић, део њеног легата у Адлигату

За свој филмски и позоришни рад добила је бројне награде и признања:[15]

Филмографија

[уреди | уреди извор]
1950 1960 1970 1980 1990 2000 2010 Укупно
Дугометражни филм 1 14 10 16 7 4 1 53
ТВ филм 2 25 23 14 12 3 0 79
ТВ серија 0 8 11 6 6 5 3 39
ТВ мини серија 0 1 1 3 1 0 0 6
ТВ кратки филм 0 1 0 1 0 0 0 2
Кратки филм 0 0 0 0 1 0 0 1
Укупно 3 49 45 40 27 12 4 180
Год. Назив Улога
1950-е
1957. Суботом увече Навијачица
1959. Новела од Станца
1959. Лажа и Паралажа
1960-е
1960. Силан човек
1961. Мица и Микица
1961. Војник са два имена
1962. Прва љубав
1962. Звиждук у осам Секретарица у ТВ екипи
1963. Адам и Ева
1963. Земљаци
1964. Оне и он
1964. Позориште у 6 и 5 (ТВ серија)
1964. Комесар је добричина (ТВ)
1964−1966. Код судије за прекршаје
1964. Народни посланик (ТВ) Даница
1964. Марш на Дрину Жена на прозору
1965. Горки део реке Јелена
1965. Поподне једног Фауна
1965. Девојка са три оца (ТВ) Ана
1965. Корени
1966. Њен први чај (ТВ)
1966. Намештена соба
1966. Време љубави
1967. Љубав преко ноћи (ТВ) Анка
1967. Сумњиво лице (ТВ) Марица
1967. Кад будем мртав и бео Певачица Душка
1967. Љубавни санс
1967. Забавља вас Мија Алексић (серија)
1967. Боксери иду у рај Свастика
1967. Дим
1967. Пробисвет (ТВ серија)
1967. Љубавни случај или трагедија службенице ПТТ Ружа, Изабелина колегиница
1967. Височка хроника (серија) Ана Рената
1968. Самци (ТВ серија) Олга
1968. Првокласни хаос (серија)
1968. Туђе главе
1968. Има љубави, нема љубави
1968. Тројица против свих... а жена четврта (ТВ)
1968. Пријатељство, занат најстарији (ТВ) Љиља
1968. Права адреса Млада
1968. Педикирка
1968. Топчидерска река (ТВ)
1969. Карусел
1969. Служавка Станс
1969. Крос контри Сестра
1969. Самци 2 (серија)
1969. Не зови ме татице
1969. Седмина Ана
1969. Рађање радног народа (серија) Молерка
1969. Љубав и понека псовка Елма
1969. Весело вече - 20 година
1970-е
1970. Удовиштво госпође Холројд
1970. Бели зечеви
1970. Бурна ноћ
1971. Чарапа од сто петљи
1971. Цео живот за годину дана (серија) Живка
1971. Хроника паланачког гробља (серија)
1972. Развојни пут Боре Шнајдера (ТВ) Розика
1972. Глумац је, глумац (серија)
1972. Муса из циркуса
1972. Смех са сцене: Атеље 212 Милева
1972. Женски разговори (серија)
1972. Трагови црне девојке
1972. Мајстори (серија) Оливерова мајка Ружа
1973. Љубавни случај сестре једног министра
1973. Велики проналазач (серија)
1973. Дубравка
1973. Браунингова верзија
1973. Бела кошуља (ТВ) Мара
1973. Самоћа
1973. Бомбардовање Њу Хејвна
1973. Жута Жута
1973. Образ уз образ (серија) Ружа
1974. Пинг без понга
1974. Јастук
1974. Ужичка република Мира
1975. Познајете ли Павла Плеша?
1975. Двособна кафана
1975. Хитлер из нашег сокака Аника
1976. Ужичка република (серија)
1976. Влајкова тајна
1976. Успон и пад Жике Проје (серија)
1976. Бабино унуче (серија) Наставница
1976. Кухиња (ТВ) Маги
1976. Част ми је позвати вас (серија)
1976. Част ми је позвати вас (серија) Ружа
1976. Чувар плаже у зимском периоду Удовица
1977. Како упокојити вампира (ТВ) Олга Марковић
1977. Лептиров облак Јела
1977. Хајдучка времена Бранкова учитељица
1977. Рањени орао (ТВ) Мир–Јам
1977. Без тебе ми нема живота (ТВ)
1978. Најлепше године
1978. Није него Професорка географије — Кондуктерка
1978. Госпођа министарка (ТВ) Живка Поповић
1978. Дебели ’лад
1978. Једини дан (ТВ серија)
1979. Паклени оток Мајка мале девојчице
1980-е
1980. Теби моја Долорес
1980. Авантуре Боривоја Шурдиловића Анђелија
1980. Седам плус седам Ружица
1980. Кружна путовања
1980. Врућ ветар (серија) Анђелија
1981. Пролеће живота
1981. Сестре мајка
1981. 500 када (ТВ) Председница радничке контроле
1981. Усељење
1981. Војници (ТВ серија) (серија) Грађанка
1982. Савамала Колетова мајка
1982. Тесна кожа Персида Пантић
1983. Кореспонденција (ТВ) Јулијана Јулишка Толнај, циркуска играчица
1983. Ја сам твој бог
1984. Не тако давно (серија)
1984. Др (ТВ) Г-ђа Драга
1984. Војници (филм) Грађанка
1985. Јелисаветини љубавни јади (ТВ) Сода
1985. Приче из бечке шуме
1985. Ада
1986. Бал на води Кићина мајка
1986. Мајстор и Шампита Бертина другарица I
1986. Друга Жикина династија Влајкова снајка Ружа
1986. Смешне и друге приче Сода
1986. Тајна Лазе Лазаревића Олга Станисављевић / Пола
1987. Већ виђено Глумица
1987. Живот у гробљанској (ТВ) Лудмила „Луца“
1987. И то се зове срећа (серија) Деса
1987. Октоберфест Лулетова мајка
1987. Тесна кожа 2 Персида Пантић
1988. Роман о Лондону (серија) Госпођа Петерс
1988. Срце и њена деца Ана
1988. Шта радиш вечерас Миља, Нешина мајка
1988. Тесна кожа 3 Персида Пантић
1989. Мистер Долар (ТВ) Госпођа саветниковица са репутацијом
1989. Силе у ваздуху (ТВ) Мица
1989. Чудо у Шаргану (ТВ) Госпава
1989. Метла без дршке (серија) Златкова учитељица
1989. Сеобе
1990-е
1990. Гала корисница: Атеље 212 кроз векове
1990. Неуништиви (серија) Илинка
1990. Покојник (ТВ) Агнија - Вукицина тетка
1991. Оригинал фалсификата Милева
1991. Капетан дуге пловидбе
1991. Брачна путовања Рената фон Финсенберг
1991. У име закона (серија) Емилија
1991. Тесна кожа 4 Персида Пантић
1992. Кнедле са шљивама (ТВ) Катица
1992. Танго аргентино Рођака
1993. Рај (ТВ) Власница бордела „Рај“
1993. Пун месец над Београдом Косара
1993. Театар у Срба (серија) Јуца
1993. Полицајац са Петловог брда (ТВ серија из 1993) Ружица
1994. Жеља звана трамвај (ТВ) Госпођа Јовановић
1995. Провалник (ТВ) Душанка
1995. Знакови (ТВ) Кармен
1995. Свадбени марш Розалија Митровић
1995. Тамна је ноћ Ружица Бележада
1996. Добро вече, децо (серија) Тетка Дали-Дали
1995−1996. Срећни људи 2 (серија) Велиборка Продановић
1996. Горе доле (серија) Кућна помоћница Ружа
1997. Покондирена тиква (ТВ) Сара
1999. Кактуси и руже (ТВ) Смиља Козодеровић
1999. Мејдан Симеуна Ђака (ТВ) Наја
1999. Пропутовање Комшиница Вера (сегмент „Сребрни метак“)
2000-е
2001. Нормални људи
2001. Све је за људе Судија
2002. Зона Замфирова Таска
2004. О штетности дувана
2004. Скела (ТВ) Невеста III
2004. Јелена (ТВ серија) (серија) Мира
2004. Лифт (серија) Миличевићева супруга
2005. Бергманова соната (ТВ) Шарлота
2005. Звезде љубави
2005. Љубав, навика, паника (серија) Ханцова жена
2008. Наша мала клиника (серија) Госпођа Дијаманте
2008. Будилник
2008. Горки плодови Станодавка
2009. Куку, Васа (серија) Емилија
2010-е
2009−2010. Грех њене мајке (ТВ серија) Кума Аница
2011. Непобедиво срце (ТВ серија) газдарица Мара
2014. Тесна кожа 5 Персида Пантић
2015. Отворени кавез Ружа

Позориште (избор):

[уреди | уреди извор]
  • Хани (Е. Олби, Ко се боји Вирџиније Вулф), Атеље 212
  • Глорија (М. Шизгал, Тигар), Атеље 212
  • Милева (А. Поповић, Крмећи кас), Атеље 212
  • Госпава (Љ. Симовић, Чудо у Шаргану), Атеље 212
  • Лудмила (Н. Ромчевић, Гробљанска), Звездара театар
  • Бароница Штетен (Е. фон Хорват, Код лепог изгледа), Атеље 212
  • Мир–Јам (М. Јаковљевић–Б. Михаиловић, Рањени орао), Атеље 212
  • Жута (Г. Михић, Жута), Атеље 212
  • Јулија (Б. Пекић, Корешподенција), Атеље 212
  • Патриција (Ж. Ануј, Женски оркестар), Атеље 212
  • Валерија (Е. фон Хорват, Приче из Бечке шуме), Атеље 212
  • Фригајет (В. Рабадан, Кад је жена нема), Атеље 212
  • Секретарица (Т. Ружевич, Картотека), Атеље 212
  • Хана ((П. О. Енквист, Из живота кишних глиста), Атеље 212
  • Мајка (А. Адамов, Случај професора Тарана), Атеље 212
  • Сара (Х. Пинтер, Љубавник), Атеље 212
  • Розика (А. Поповић, Развојни пут Боре Шнајдера), Атеље 212
  • Беатриса (А. Вескер, Четири годишња доба), Атеље 212
  • Кнегиња Хималаји (В. Гомбрович, Оперета), Атеље 212
  • Зорка (Д. Михајловић, Жене), Атеље 212
  • Зорка Туцаковић (Б. Љумовић, Бонтон или како се понашати према особама супротног пола), Атеље 212
  • Карла (Р. Патрик, Кенедијева деца), Атеље 212
  • Степанида (В. Аксјонов, Чапља), Атеље 212
  • Катарина (Л. Нурен, Демони), Атеље 212
  • Трудна Васиљка (А, Поповић, Мрављи метеж), Атеље 212
  • Мег Фолан (М. Макдона, Лепотица Линејна), Атеље 212
  • Хелена (Х. Ибзен, Авети), Атеље 212
  • Шарлота (И. Бергман, Бергманова соната), Народно позориште у Београду
  • Тијана (С. Ковачевић, Велика драма), Народно позориште у Београду.
  • Мери (Ј. О’Нил, Дуго путовање у ноћ), Атеље 212
  • Жанка (М. Илић, Жанка), Славија театар,
  • (А. П. Чехов, Три сестре), Битеф театар
  • Зора Шишарка (А. Поповић, Плеј Поповић), Атеље 212
  • Мајка (С. Ковачевић, Јанез), Народно позориште у Београду
  • Жена (М Марковић/А. Николић, Да нам живи, живи рад), Атеље 212
  • Певачица (Р. Харвуд, Квартет), Мадленианум
  • Госпођа (М. Момчиловић, Седам и по), Атеље 212
  • Госпођа Бернхард (В. Моберг, Судија), Народно позориште у Београду

Напомене

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Отворен легат Ружице Сокић у Адлигату (Б92, 14. децембар 2020)
  2. ^ „Отворен легат Ружице Сокић”. NOVOSTI (на језику: српски). Приступљено 2020-11-26. 
  3. ^ Vojvodine, Javna medijska ustanova JMU Radio-televizija. „Преминула Ружића Сокић”. JMU Radio-televizija Vojvodine. Приступљено 2023-07-28. 
  4. ^ „РТС :: Друштво :: Преминула Ружица Сокић”. www.rts.rs. Приступљено 2023-07-28. 
  5. ^ „Интервју за Илустровану политику”. Web.archive.org. Архивирано из оригинала 18. 11. 2010. г. Приступљено 9. 3. 2018. 
  6. ^ Međedović, Faruk (2021-12-14). „Ispovijest glumice Ružice Sokić koja je Dodika optužila za otimanje djedovine”. N1 (на језику: бошњачки). Приступљено 2023-07-28. 
  7. ^ „Страст за летењем”. Политика. 7. 10. 2010. 
  8. ^ „Блиц: Преминула Ружица Сокић”. Blic.rs. Приступљено 9. 3. 2018. 
  9. ^ A. Nikolić/Tanjug. „Сахрањена Ружица Сокић („Блиц“, 24. децембар 2013)”. Blic.rs. Приступљено 9. 3. 2018. 
  10. ^ „У Кинотеци отворен Легат Ружице Сокић (Б92, 16. октобар 2015)”. B92.net. 16. 10. 2015. Приступљено 9. 3. 2018. 
  11. ^ Beta. „Откривена спомен-плоча Ружици Сокић у Београду („Вечерње новости“, 27. март 2016)”. Novosti.rs. Приступљено 9. 3. 2018. 
  12. ^ „Умро муж Ружице Сокић, успео да јој испуни последњу жељу”. Нпортал. 10. 4. 2022. Приступљено 10. 4. 2022. 
  13. ^ „Нада Шаргин добитница награде „Ружица Сокић“ (Б92, 14. децембар 2015)”. B92.net. 14. 12. 2015. Приступљено 9. 3. 2018. 
  14. ^ Глумици Милици Гојковић награда „Ружица Сокић” („Вечерње новости”, 15. децембар 2018)
  15. ^ „Odlazak Ružice Sokić - dive srpskog glumišta”. tvprogram.rs. Архивирано из оригинала 20. 12. 2013. г. Приступљено 22. 12. 2013. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]