Ахвахци

Из Википедије, слободне енциклопедије
Ахвахци
Укупна популација
6.500 (приближно)
Региони са значајном популацијом
Дагестан, Русија 4.000
Азербејџан 2.000
Језици
Ахвахски језик, Аварски језик, Руски језик
Мапа Дагестана у Русији
Застава Дагестана

Ахвахци (Ахвахи) један је од мањинских народа који живи на подручју Кавказа, у Русији и Азербејџану. Народ има око 6.500 припадника од чега око 4.000 у Русији и 2.000 у Азербејџану.

Име и језик[уреди]

Сами себе они називају Ашвадо, а познати су и као Sadyk'ilidu и Giakh'valal. Ахвахци су сродни народи Андијцима и један су од домородачких народа западног Дагестана. Њихов језик има два дијалекта, сјеверни и јужни, немају писани језик немају па се служе аварским. Разлика између Јужног и Сјеверног дијалекта је прилично значајна, а корисници два дијалекта, па из тог разлога су преферирали да комуникацију успостављају на аварском језику. Вокабулар је прилично добро очуван, иако су пријетно присуство бројних туџица и то: арапских, аварских и руских. Пошто ахвахски језик није много истраживан, прве публикације потичу из 1940. годна.[1]

Станиште[уреди]

Ахвахци живе у сјеверозападном дијелу Дагестана, у планинама између ријека Анди-Коису и Авар-Коису. Између територија других дагестанских народа њихово станиште представља две мале енклаве које би се можда могле конвенционално назвати сјеверним и јужним територијама. Први се налази у округу Ахвах и састоји се од пет села: Тад-Магил, Кванкеро, Логонит, Куидаб Росо и Изани. Јужна територија обухвата три села: Ратлуб, Тсегоб и Тлиануб. Административно припадају Советском округу. Једно Ахвахско село названо Ахвах Дере налази се у округу Закатали у Азербејџану. Јужна села окружена су Аварским насељима, на сјеверним границама са аварским подручјима на истоку и југу, и Тиндијским подручјима на сјеверу.[1]

Становништво и антропологија[уреди]

Као посебан народ, Ахвахци се рачунају тек од пописа из 1926. године. Подаци из педесетих и шездесетих година преузети су из академских публикација и њихов број који је забљежен је приближно одредив.

Антрополошки Ахвахци припадају кавкаском типу балканско-кавкаске расе. Одликује их релативно лагана пигментација коже, високи раст, широко лице и масивна лобања. Неке особине, међутим, су карактеристичне за каспијски тип народа и понекад се сматрају транзиционим типом између кавкаског и каспијског антрополошког типа народа.

Година Број становништва
1926. 3 677 (100% матерњи језик)
1958. 4 000 (Ј. Дешеријев)
1967. 5 000 (З. Магомедбекова)[1]

Данас се сматра да их има око 6. 500 и да живе на просрорима Русије, на простору Дагестана и Азербејџана у неколико села.

Религија[уреди]

Ахвахци су сви муслимани (сунити). Ислам као вјера је дошао на просторе овог народа у периоду од 8. - 9. вијека. Као и код других народа Дагестана противник исламу на овим просторима је било хришћанство које се од 9. вијека, ширило из праваца запада, тј. из Грузије. Као знак те борбе забиљежено је неколико хришћанских споменика и археолошких налазишта на територијама Бежтинаца. Након експедиције Тимура из 14. вијека, Ислам је постао доминантана религија у планинском Дагестану до 17. вијека. Истовремено су остали и различити облици паганизма. Ове паганистичке праксе, прилагођене исламској литургији и законима, имају и данас важно мјесто у друштву Ахвахаца.[1]

Историја[уреди]

Народи овог региона, укључујући и Ахвахце, имају заједничку историју и процеси њиховог развоја су, у главном, одраз процеса развоја код Авара у смислу политичке етно-културне традиције. Аваре су први пут споменули као етничку групу древни писци који су познавали Аварију као Серира. У 8. вјеку стране силе су се заинтересовале за Аварију и овај интерес је наставио и данас. Први који су стигли били су Арапи, а следиле су монголско-татарске хорде у 12. и 13. вијеку. У периоду од 14. до 17. вијека Аваре су пљачкале и убијале војске и Турске и Персије. У 18. вијеку Руси су се заинтересовали за Аварију и до почетка 19. вијека су је освојили. Ахвахска територија је званично била уједињена са Русијом 1806. године, иако је стварна централизована власт способна да спроведе колонијалну политику стигла тек 1870. година.

У 17. вијеку Ахвахци су развили двије мале административне структуре, тзв. „слободне заједнице” Ратлу-Ахвах и Тсунта-Ахвах. Међутим, развој заједница био је спречен непрестаним унутрашњим проблемима и ратом. Историјски подаци говоре о ратовима које су водили Ахвахци против Багулали и Каратинаца. У тим борбама, чак је и војна заједница закључена је између Каратинаца и заједнице Гидал против Ахваханаца.[1]

Економија[уреди]

Слично као и код Чамалала баве се узгојем стоке, а и бавили су се и у мањој мјери земљорадњом узгајајући нешто пшенице, зоби, кукуруза, дувана, кромпира и другог биља на наводњаваним терасастим пољима. Због великог броја планинских пашњака постојали су добри услови за одгој стоке. Бежтинци су највише гајили овце и у одређеној мјери и волове и коње, које су биле неопходне за живот у планинама. Дугорочна економска интеграција између народа довела је до активног трговања, погорову у период када је Дагестан ушао у састав Совјетског савеза.[1]

Култура[уреди]

Традиционална одећа је дагестанског типа. Мушкарци су често бријали главу. Традиционална храна су хљеб, млијеко, месо, кхинкали (ხინკალი), разне каше, супе и пите. Имали су властити календар и народну медицину.

Радикалне промене у менталитету и свакодневном животу Ахвахаца појавиле су тек након Другог свјетског рата, посебно 1960. и 1970. година, а посебно међу млађом генерацијом. Ово је изражено у различитим ставовима према обичајима и према њиховом поштовању и очувању. Од тада су млади све више и више усвајали совјетске начине и европску урбану одећу. Старе обичаје, данас гледано, не посматрају се ни из било које унутрашње присиле, већ из поштовања старије генерације. Традиција све више пада у заборав.

Највећи проблем за Аххвахаца је повезан са њиховим матерњим језиком. Као и код осталих мањих народа на подручју Дагестана, у школама се до првих пет година подучава на аварском језику, а од тада се прелази на проучавање руског језика. Пријетан је и број мјешовитих бракова од периода након 1970. годна.[1]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 1,6 „The Аkhvakhs”. eki.ee. Приступљено 13. 9. 2017.