Удегејци
 Удегејска породица | |
| Укупна популација | |
|---|---|
| 1.700 | |
| Региони са значајном популацијом | |
 Русија
| 1.496[1] |
 Украјина | 42 |
| Језици | |
| удегејски, руски | |
| Религија | |
| шаманизам, православље | |
| Сродне етничке групе | |
| остали тунгуско-манџурски народи | |
Удегејци (рус. Удэгейцы, енгл. Udege) су тунгуско-манџурски народ, чији језик припада јужој (манџурској) грани тунгуско-манџурских језика. Традиционална територија Удегејаца се налази у Хабаровском и Приморском крају Руске Федерације.
Територија[уреди | уреди извор]
Традиционална територија Удегејаца се простире од обале Јапанског мора на истоку, средњег тока десних притока реке Усури: Хор, Бикин и Велика Усурка на западу, територије Ороча у близини данашњег руског града Совјетскаја Гавањ на североистоку, до нанајског села Најхина на северу и до територије Таза на југу. Изоловане групе Удегејаца су живеле окружене Нанајцима на обалама притока реке Амур: Ањуј, Гур (или Хунгари) и Урми.[2]
Популација[уреди | уреди извор]
Према резултатима пописа становништва Руске Федерације, Удегејаца је 2010. било 1.496.[1]
Језик[уреди | уреди извор]
Удегејски језик припада јужој (манџурској) грани тунгуско-манџурских језика и најближи је орочком језику. Постоје три дијалекта удегејског,[3] а то су хорско-ањујски, бикинско-имански и самаргинско-хунгаријски дијалекат.[4] Почетком 21. века већина Удегејаца говори руским као матерњим језиком, а проценат говорника удегејског је у непрестаном опадању.
Вера[уреди | уреди извор]
Удегејци су одржали традиционална анимистичка веровања и шаманизам, део је православне вероисповести.
Извори[уреди | уреди извор]
- ^ а б „Резултати пописа становништва Русије 2010. Национални састав становништва”. 2010. Архивирано из оригинала (PDF) 21. 08. 2011. г. Приступљено 02. 09. 2017.
- ^ Арсеньев, В. К. (1914). „Китайцы в Уссурийском крае”. стр. 34-35.
- ^ Удегејци - „Црвена књига народа Руске Империје”
- ^ Суник, А. П. (1968). „Удэгейский язык”. стр. 54.
Литература[уреди | уреди извор]
- Арсеньев, В. К. (1914). Китайцы в Уссурийском крае. // Записки Рус. геогр. о-ва. — т. 10. — вып. 1. Хабаровск. стр. 34—35.
- Суник, А. П. (1968). Удэгейский язык // Языки народов СССР. Т 5. — Л. стр. 54.
