Тази
Укупна популација | |
---|---|
284 | |
Региони са значајном популацијом | |
![]() | 254 (2010) |
Језици | |
Руски језик Мандарински језик | |
Религија | |
Хришћанство |

Тази (рус. Тазы) су народ, који живи у Русији, већински у Приморској покрајини на крајњем истоку Руске Федерације Тази су хришћанске вјероисповијести, а говоре таз дијалектом мандаринског језика и руским језиком. Тази спадају у групу аутохтоних народа руског далеког истока. Бројност Таза се смањује, тако да су народ коме пријети изумирање.
Етногенеза
[уреди | уреди извор]Тази су се као народ формирали у другој половини 19. вијека, мијешањем народа Кинеза, Удегејаца и Нанајаца (досељени кинески мушкарци су се женили локалним нанајским и удегејским женама), колонизацијом територије данашње Приморске покрајине.
Популација и стање језика
[уреди | уреди извор]Крајем 19. вијека број активних говорника Таз дијалекта, је износио око 1.050, док данас нико активно не користи овај дијалекат мандаринског језика. Попис становништва из 2002. године је показао, да у Русији живи 276 Таза. Према службеним подацима пописа становништва Русије 2010. године, број припадника Таз народа је износио 284 човјека, од тог броја 254 су била настањена у Приморској покрајини. На истом попису становништва, ни један Таз није говорио тазским дијалектом, 10 је говорило кинеским језиком, 10 енглеским, 2 узбечким, 1 хакаским језиком, а 272 руским језиом, од чега је 262 Таза руски језик навело као матерњи. Насеље са највећим бројем Таза је село Михаиловка, које се налази у Олгинском рејону Приморске покрајине.[1]
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ [„Тазы | Etnic.ru[[Категорија:Ботовски наслови]]”. Архивирано из оригинала 23. 09. 2020. г. Приступљено 19. 11. 2015. Сукоб URL—викивеза (помоћ) Тазы | Etnic.ru]
Извори
[уреди | уреди извор]- Резултати пописа становништва 2002. у Русији
- Резултати пописа 2010. године у Русији Архивирано на веб-сајту Wayback Machine (15. март 2013)
- Тази Архивирано на веб-сајту Wayback Machine (23. септембар 2020)
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]