Ителмени

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Ителмени
Камчадал.jpg
Ителмен 1862. (илустрација)
Укупна популација
3.211
Језици
Ителменски, руски
Религија
Политеизам, православље, шаманизам
Сродне етничке групе
Остали чукотско-камчатски народи (чукчи, корјаци, кереци, аљуторци)

Ителмени (рус. Ительмены, енгл. Itelmens) су чукотско-камчатски народ који насељава руско полуострво Камчатка.[1] Говорили су језицима из ителменске (јужне или камчатске) гране чукотско-камчатских језика.

Име[уреди]

Ителмен је ителменски ендоним и значи становник суве земље, људско биће. Ителмени су били познати и под именом Камчадали, које значи становници Камчатке. Камчадал је егзоним који потиче из корјачког. Од 1920-их у СССР-у званично се користи назив Ителмен, а Камчадал је почео да се користи за русификоване Ителмене, касније је означавао све становнике Камчатке који говоре руски.[1]

Територија[уреди]

Тигилски рејон

Ителмени су староседеоци Камчатке. У 18. веку насељавали су скоро целу Камчатку, временом је њихова територија значајно смањена, на подручје између Седанке и Сопочноја. Ово подручје административно припада Тигилском рејону Корјачког округа Камчатског краја.[1]

Популација[уреди]

Према резултатима пописа становништва Руске Федерације, Ителмена је 2010. било 3.193.[2] Већина их данас живи у Тигилском и Миљковском рејону Камчатског краја и у Петропавловску Камчатском главном граду Камчатског краја (2010. године укупно 2.361), значајан број их живи и у Магаданској области (2010. године укупно 600).

Језик[уреди]

Три ителменска језика чине посебну грану чукотско-камчатске породице језика. Ти језици су ителменски језик (или западноителменски), источноителменски и јужноителменски језик, од којих је само још западноителменски жив језик, док су остала два изумрла. Почетком 21. века велики део Ителмена говори руским као матерњим језиком, а проценат говорника ителменског је у непрестаном опадању.

Вера[уреди]

Ителмени су већином православне вероисповести, али су одржали традиционална анимистичка веровања, шаманизам и фетишизам.

Извори[уреди]

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]