Ителмени
 Ителмен 1862. (илустрација) | |
| Укупна популација | |
|---|---|
| 3.211 | |
| Језици | |
| Ителменски, руски | |
| Религија | |
| Политеизам, православље, шаманизам | |
| Сродне етничке групе | |
| Остали чукотско-камчатски народи (Чукчи, Корјаци, Кереци, Аљуторци) |
Ителмени (рус. Ительмены, енгл. Itelmens) су чукотско-камчатски народ који насељава руско полуострво Камчатка.[1] Говорили су језицима из ителменске (јужне или камчатске) гране чукотско-камчатских језика.
Име[уреди | уреди извор]
Ителмен је ителменски ендоним и значи становник суве земље, људско биће. Ителмени су били познати и под именом Камчадали, које значи становници Камчатке. Камчадал је егзоним који потиче из корјачког. Од 1920-их у СССР-у званично се користи назив Ителмен, а Камчадал је почео да се користи за русификоване Ителмене, касније је означавао све становнике Камчатке који говоре руски.[1]
Територија[уреди | уреди извор]
Ителмени су староседеоци Камчатке. У 18. веку насељавали су скоро целу Камчатку, временом је њихова територија значајно смањена, на подручје између Седанке и Сопочноја. Ово подручје административно припада Тигилском рејону Корјачког округа Камчатског краја.[1]
Популација[уреди | уреди извор]
Према резултатима пописа становништва Руске Федерације, Ителмена је 2010. било 3.193.[2] Већина их данас живи у Тигилском и Миљковском рејону Камчатског краја и у Петропавловску Камчатском главном граду Камчатског краја (2010. године укупно 2.361), значајан број их живи и у Магаданској области (2010. године укупно 600).
Језик[уреди | уреди извор]
Три ителменска језика чине посебну грану чукотско-камчатске породице језика. Ти језици су ителменски језик (или западноителменски), источноителменски и јужноителменски језик, од којих је само још западноителменски жив језик, док су остала два изумрла. Почетком 21. века велики део Ителмена говори руским као матерњим језиком, а проценат говорника ителменског је у непрестаном опадању.
Вера[уреди | уреди извор]
Ителмени су већином православне вероисповести, али су одржали традиционална анимистичка веровања, шаманизам и фетишизам.
Извори[уреди | уреди извор]
- ^ а б в „Ителмени”. „Црвена књига народа Руске Империје”.
- ^ „Резултати пописа 2010. у Русији, Национални састав становништва” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) на датум 15. 08. 2019. Приступљено 06. 09. 2017.
