Казаси у Русији

Казаси у Русији
Укупна популација
	647 732 (2010), 653 962 (2002) Астраханска област:; 149 415 (2010), 142 633 (2002); Оренбуршка област:; 120 262 (2002), 125 568 (2002); Омска област:; 78 303 (2010), 81 618 (2002); Саратовска област:; 76 007 (2002), 78 320 (2002); Волгоградска област:; 46 223 (2002), 45 301 (2002); Чељабинска област:; 35 297 (2002), 36 219 (2002); Тјуменска област:; 19 146 (2002), 18 639 (2002); Самарска област:; 15 602 (2002), 14 918 (2002); Република Алтај:; 12 524 (2002), 12 108 (2002); Курганска област:; 11 939 (2002), 14 804 (2002); Новосибирска област:; 10 705 (2002), 11 691 (2002); Москва:; 9 393 (2002), 7 997 (2002); Алтајска Покрајина:; 7 979 (2002), 9 825 (2002); Калмикија:; 4 948 (2002), 5 001 (2002);
Језици
	руски, казашки језик
Религија
	Сунитски ислам
Сродне етничке групе
	Каракалпаци, Ногајци

Казаси у Русији су становници Русије пореклом из Казахстана. Казаси су домороци у Руској Федерацији, десети по величини у броју свих етничких група у земљи. Број Казаса у Руској Федерацији према попису из 2010. године износио је 647.000 људи. Већина руских Казаса живи дуж руско-казахстанске границе. Највеће заједнице живе у Астракхану (149.415), Оренбургу (120.262), Омску (78.303) и Саратовској области (76.007).

Историја

Након проглашења независности Републике Казахстан, велики број етничких Казаса остао је у Русији, углавном у подручјима која се граниче са Казахстаном.

Распрострањеност и број Казаса

Казаси су четврта по величини туркијска етничка група у Русији после Татара, Башкира и Чуваша и десета међу свим етничким групама земље.

Број и проценат Казаса у Русији^[4]
према пописима становништва
1939	%	1959	%	1970	%	1979	%	1989	%	2002	%	2010^[5]	%
356 646	0,33	382 431	0,33	477 820	0,37	518 060	0,38	635 865	0,43	653 962	0,45	647 732	0,45

Број Казаса у Руској Федерацији према попису из 2010. године износио је 647.000.000 људи, док је број мушкараца и жена приближно исти. Казаси чине 0,45% укупног становништва земље. у руралним областима живи 63,12% Казаса (Руса 23,16%).^[6] Према попису из 2002. године, може се закључити да је казашко становништво Русије релативно младо - просечна старост је 30,2 година (за поређење, руско — 37,6 година, чеченско — 22,8 година). У руралним подручјима међу Казасима готово да нема мешаних бракова са другим народима, док док у градовима постоји значајан број међуетничких бракова.

Према попису из 2002. године, 72% Казаса у Русији прича казашки језик,^[7] у руралним областима више од 90%, а у градовима у мањини. Скоро сви Казаси (98,3%) говоре руски језик, пошто само мањина руских Казаса живи у регионима у којима они чине већину становништва, а такође зато што је руски матерњи језик, чак и у оним областима у којима Казаси чини апсолутну већину становништва.

Први заменик Светске асоцијације Казахстанаца, Калдарбек Наиманбаев 2003. године тврдио да је било више од милион етничких Казахстанаца који живе у Русији и њихов главни проблем је био недовољно или готово потпуно незнање њиховог матерњег језика.^[8]

Миграција

Према Агенцији Републике Казахстан за статистику у 2008. години, више од 2.000^[9] етничких Казаса напустило је земљу, док се више од 7.000 етничких Казаса вратило у земљу.^[10] Постоји одлив казахстинских стручњака из руских градова у Алмата и Астану (у паду од 2006. године према Државном статистичком одбору Руске Федерације).^[11]

Расподела Казаса по региона Русије

Регион	Број становништва^[12]	Удео свих руских Казаса%	Процентуално по региону %
Расподела Казаса по региона Русије 2010. године
Астраханска област	149.415	23,07	14,79
Оренбуршка област	120.262	18,57	5,91
Омска област	78.303	12,09	3,96
Саратовска област	76.007	11,73	3,01
Волгоградска област	46.223	7,13	1,77
Чељабинска област	35.297	5,45	1,01
Тјуменска област	19.146	2,95	0,56
Самарска област	15.602	2,41	0,48
Република Алтај	12.524	1,93	6,07
Курганска област	11.939	1,84	1,31
Новосибирска област	10.705	1,65	0,40
Москва	9.393	1,45	0,08
Алтајска Покрајина	7.979	1,23	0,33
Калмикија	4.948	0,76	1,7
Свердловска област	4.406	0,68	0,10
Хантија-Мансија	4.382	0,67	0,28
Башкортостан	4.373	0,67	0,11
Московска област	3.507	0,54	0,05
Санкт Петербург	3.349	0,52	0,07
Ростовска област	3.046	0,47	0,07
Краснојарска Покрајина	1.970	0,3	0,07
Ставропољска Покрајина	1.861	0,28	0,07
Татарстан	1.758	0,27	0,05
Томска област	1.705	0,26	0,16
Кемеровска област	1.701	0,26	0,06
Краснодарска Покрајина	1.616	0,25	0,03
Јамалија	1.532	0,23	0,29
Јакутија	1.338	0,21	0,14
Приморска Покрајина	1.235	0,19	0,63
Региони са популацијом мањом од 1000 људи	12.210	1,88	-
Укупно	647732	100,00	0,45

Референце

^ „Данные переписи населения РФ 2010 года”. Архивирано из оригинала 23. 12. 2021. г. Приступљено 15. 09. 2017.
^ ^а ^б ^в ^г ^д ^ђ ^е ^ж ^з ^и ^ј ^к ^л ^љ „Всероссийская перепись населения 2010 г. Национальный состав регионов России”. Архивирано из оригинала 06. 08. 2012. г. Приступљено 15. 09. 2017.
^ ^а ^б ^в ^г ^д ^ђ ^е ^ж ^з ^и ^ј ^к ^л ^љ „Всероссийская перепись населения 2002 года”. Архивирано из оригинала 21. 08. 2011. г. Приступљено 24. 12. 2009.
^ Ethnic composition of Russia (national censuses)
^ „Информационные материалы об окончательных итогах Всероссийской переписи населения 2010 года. Национальный состав населения Российской Федерации.”. Архивирано из оригинала 23. 12. 2021. г. Приступљено 15. 09. 2017.
^ Perep 2010.
^ „Всероссийская перепись 2002 года. Владение языками (кроме русского) населением наиболее многочисленных национальностей (с численностью 400 тысяч человек и более)”. Архивирано из оригинала 09. 06. 2011. г. Приступљено 15. 09. 2017.
^ „«Неизвестное казахское зарубежье». Интервью с первым заместителем председателя Всемирной ассоциации казахов Калдарбеком Найманбаевым. Казинформ. 25.11.2003”. Архивирано из оригинала 16. 09. 2017. г. Приступљено 15. 09. 2017.
^ Евразийская панорама
^ Население Казахстана снова растет, повышается процент казахов
^ Впрочем по мере создания ЕврАзЭС передвижения в обе стороны стало отслеживать гораздо сложнее.Демография
^ „Национальный состав населения по субъектам Российской Федерации”. Архивирано из оригинала 17. 05. 2021. г. Приступљено 15. 09. 2017.

Литература

[Prerepis2010total-1] „Данные переписи населения РФ 2010 года”. Архивирано из оригинала 23. 12. 2021. г. Приступљено 15. 09. 2017.

[2010.СРФ-2] а ^б ^в ^г ^д ^ђ ^е ^ж ^з ^и ^ј ^к ^л ^љ „Всероссийская перепись населения 2010 г. Национальный состав регионов России”. Архивирано из оригинала 06. 08. 2012. г. Приступљено 15. 09. 2017.

[perepis-3] а ^б ^в ^г ^д ^ђ ^е ^ж ^з ^и ^ј ^к ^л ^љ „Всероссийская перепись населения 2002 года”. Архивирано из оригинала 21. 08. 2011. г. Приступљено 24. 12. 2009.

[4] Ethnic composition of Russia (national censuses)

[Perep2010-5] „Информационные материалы об окончательных итогах Всероссийской переписи населения 2010 года. Национальный состав населения Российской Федерации.”. Архивирано из оригинала 23. 12. 2021. г. Приступљено 15. 09. 2017.

[FOOTNOTEPerep2010-6] Perep 2010.

[7] „Всероссийская перепись 2002 года. Владение языками (кроме русского) населением наиболее многочисленных национальностей (с численностью 400 тысяч человек и более)”. Архивирано из оригинала 09. 06. 2011. г. Приступљено 15. 09. 2017.

[8] „«Неизвестное казахское зарубежье». Интервью с первым заместителем председателя Всемирной ассоциации казахов Калдарбеком Найманбаевым. Казинформ. 25.11.2003”. Архивирано из оригинала 16. 09. 2017. г. Приступљено 15. 09. 2017.

[9] Евразийская панорама

[10] Население Казахстана снова растет, повышается процент казахов

[11] Впрочем по мере создания ЕврАзЭС передвижения в обе стороны стало отслеживать гораздо сложнее.Демография

[12] „Национальный состав населения по субъектам Российской Федерации”. Архивирано из оригинала 17. 05. 2021. г. Приступљено 15. 09. 2017.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]

[9]

[10]

[11]

[12]