Ботлихци

Из Википедије, слободне енциклопедије
Ботлихци
Укупна популација
7000 (2014)[1]
Региони са значајном популацијом
Дагестан ---
Језици
Ботлихски језик, Аварски језик, Руски језик
Мапа Дагестана у Русији
Застава Дагестана

Ботлихци (енгл. Botlikhs) народ су који живи у сјеверним државама, а највећи број њих тренутно живи у Севернокавкаском федералном округу, у републици Дагестан, која је иначе највећа руска република на сјеверном Кавказу.

Подручје и језик[уреди]

Језик Ботлихца припада андијској подгрупи сјеверозападне (Авар-дидијске) групе дагестанских језика. Лексички фонд језика Ботлихца очувао је своје богатство и оригиналност, иако је вијековска близина Авара довела до употребе више туђица из аварског језика. У 20. вијеку Руси такође остављају велики утицај на њихов језик. Ботлихци немају писани језик па из тог разлога, као и остали мањи народи, користе аварско писани језик. Мало је било истраживања о ботлихском језику . Неке писане трагове о Ботлихцима и њиховом језику могу се наћи у радовима Р. Ерцкерта и А. Дира. Током шездесетих и седамдесетих година, лингвист из Тбилисија, Т. Гудава, посветио је неко вријеме бавећи се истраживањем Ботлихца.

Ботлихци живе у сјеверозападном дијелу планине на простору јужног Дагестана. Административно, два села Ботлихц (Ботлицх Буихе) и Миарси (Килу) - налазе се у округу Ботлихца у Дагестанској Аутономној Републици. Њихови најближи сусједи су Авари на сјеверу, Андијци на истоку, Годоберинци на југу и Чечени на запада. Регион у којем живи Ботлихци је најхладнији у цијелом Дагестану.

Становништво[уреди]

Званични попис Ботлихца био је само једном, и то 1926. године, али од тада су се сматрали као Авари. Подаци из 1950. и 1960. година које долазе из академских истраживачких радова о Ботлихцима, приближни су попису из 1926. године. Према тим подацима 3.354 припадника је било на попису овог народа, а укупан број припадника који говоре матерњим језиком је био око 86,2 %. Године 1958. И. Дешеријев је у својом биљешкама написао да је те године било око 2.000, а 1967. године према процјенама Т. Гудава 3.000 припадника Ботлихца.

Антрополошки, Ботлихци, заједно са другим Андо-дидијским народима, припадају кавкаском типу балканско-кавкаског раса. Јача пигментација и разлике у пропорцијама лобање указују и на сличност са каспијским типом народа.

Година Број становништва
1926. 3 300 (приближно)
1950. 3 354
1960. 3 354
1958. 2 000 (И. Дешеријев)
1967. 3 000 (Т. Гудава)

Религија[уреди]

Ботлихци су муслимани (сунити). У ранијим временима (8.- 9. вијек) хришћанство је пропагирао грузијски народ, али је у 14. вијеку, након кампање Тимура, ислам замијенио хришћанство. Међутим, до 18. вијека ислам се није у потпуности конолидовао у селима Ботлихца. Пре хришћанства и ислама доминирали су различити облици паганизма (анимизам, магија, фетишизам итд.).

Етнологија[уреди]

Етнолошки, Ботлихци су слични Аварима. Њихова интелектуална и материјална култура дијеле многе заједничке карактеристике, а разлике су очигледне само у детаљима. На пример, хаљина жена код Ботлихца има нешто другачији облик од оног као код Авара. Једини културни елемент који представља јасну разлику између Ботлихца и Авара је њихов језик који је формиран у политичкој и територијалној изолацији.

Историја[уреди]

Историја Ботлихца је слична аварској историји, а обликована су свим према главним догађајима који су се догодили у аварским селима. Од 8. вијека ова област је била под владавином разних народа (Арапи, Монголи и Татари, Турци, Руси). У 18. вијеку у Западној Аварији (слободне заједнице, припадајуће заједнице) основано је неколико малих политичких тијела. Два Ботлихча села су укључена у једну од ових, заједница Технутсали. Међутим, све заједнице нису биле у пријатељским односима, а разлог су били планински пашњаци. Због атмосфере константног непријатељства и несигурности, формирано је неколико војних савеза, на примјер, савез између Ботлихца и Авара. у слободним заједницама владала је скупштина, у коју су бирани најстарији припадници села, од стране припадника тих села. Вјерски лидер заједнице био је муслимански клерик, кади, који је кандидовао Хан из Авара. Друштвени живот регулисао је адат (обичајно право) и шеријат (исламски закон). Почетком 19. вијека Дагестан је био уједињен са Русијом. То је, с једне стране, било повољно за развој и дистрибуцију капиталистичких односа, али с друге стране, Дагестан и Западна Аварија су били под утицајем политике Руске империје. Руски званичници су били заинтересовани за добробит локалног становништва и њихове активности само док је било профитно за царство.

Економија[уреди]

За разлику од других Андо-Дидо народа, Ботлихци нису сточари, већ вртларци. Узгајају углавном грожђе и обрађују земљу земљу. Њихови услови живота су прилично повољни за ову врсту активности: клима је блага, површина обрадивог земљишта је релативно велика, а што је најважније, села се налазе на сунчаним странама планине. У њиховим селима расте бројне врсте поврћа и воћа (јабуке, крушке, шљиве, бундеве, диње, лубенице, кајсије, брескве итд.). Они обезбеђују храну цјелокупној популацији уз ријеку Анди-Коису, у замјену за друге прехрамбене производе (месо, вуну, сир). Ботлихци узгајају стоку само довољно за своје потребе. До двадесетог вiјека пољопривредна технологија била је прилично примитивна (дрвни плугови са удјелом гвожђа).

Период 1917.-1920. године је било вријеме великих невоља. Постојали су снажни сукоби између националистичког покрета (који је такође подржао религиозни покрет) и комуниста. Кулминација ових сукоба је постигнута у септембру 1920. године. Упориште Ботлихца постало је кључна позиција националиста. Комунисти су угушили устанак националиста. Упркос поразу, на планинама Дагестана су живјеле сепаратистичке идеје. Након каснијег увођења колективизације и сродних репресија, у подручју Анди-Дидо народа, 1930. године организован је нови устанак. Учествовали су сви народи региона. Идеолошко вођство устанка долазило је од муслиманских партија, који су до тада већ били незаконити. Централна власт је искористила овај устанак како би трајно рјешио и избрисао све сепаратистичке и националистичке елементе.

Школство[уреди]

Образовни систем Ботлихца је био подређен совјетском ауторитету. Сви су били у могућности да добију образовање, али основна сврха школовања била је ширење совјетске пропаганде и идеологије. Ефикасност ове политике постала је очигледна након Другог свјетског рата. Фолклорне традиције Ботлихца и утицај религије знатно су ослабљени. Алкохолизам је постао широко распрострањен. Повећана је миграција у градове и порастао је број мјешовитих бракова. Ови трендови су се наставили до данашњег дана. Ситуацију погоршава чињеница да се језик Ботлихца, као главна основа њиховог идентитета, повукао у домове, а аварски замјенио у свим другим областима друштва.[2]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. „Botlikh”. 
  2. „The Botlikhs”. eki.ee. Приступљено 7. 9. 2017.