Јермени у Русији

С Википедије, слободне енциклопедије
Јермени у Русији
Застава Јерменије
Иван Лазарев
Валериан Мадатов
Михаил Лорис-Меликов
Евгени Вахтагнов
Армен Џигарканиан
Евгениј Петросјан
Карен Шахназаров
Гарик Љубевић
Маргарита Симоновна
Укупна популација
1.182.388 (попис 2010. године), процена до 2.500.000 (2002)[1]
Региони са значајном популацијом
Краснодарска Покрајина281.680 (2010)
Ставропољска Покрајина161.324 (2010)
Москва106.466 (2010)
Ростовска област110.727 (2010)
Московска област63.306 (2010)
Санкт Петербург19.971 (2010)
Република Крим8.769 (2001)
Севастопољ1.319 (2001)
Језици
Јерменски и руски
Религија
Хришћани, претежно Јерменска апостолска црква[2][3]
Сродне етничке групе
Индоевропљани

Јермени у Русији или Руски Јермени (јерм. Ռուսաստանահայեր) становници су Русије јерменског порекла. Према попису из 2010. године, у Русији је било више од 1.182.000 Јермена[4], 2001. године - преко 1.130.000, а 1989. године - преко 532.000[5], односно 0,86% од укупног броја становника Русије према званичном попису становништва[6]. Према "Унији Јермена Русије", број јерменске дијаспоре у Русији премашује 2,5 милиона људи (2002)[1]. У неколико његових говора, руски председник Владимир Путин, позивајући се на број Јермена у Русији, указао је на број од "око 3 милиона људи". Око половине руских Јермена живи компактно у три јужне регије Руске Федерације, у Краснодару, Ставропољској Покрајини и Ростовској области.

Историја[уреди | уреди извор]

Рани период[уреди | уреди извор]

Јермени су настањивали подручје Русије још од касног среднег века, када су различите занатлије и трговци населили Русију, односно Крим и Северни Кавказ како би успоставили трговинске везе и спровели трговину.

Руска Империја[уреди | уреди извор]

Значајан број Јермена већ је живео у Руској Империји пре двадесетих година 19. века. После уништавања последњих независних јерменских држава у средњем веку, племство се дезинтегрише и одлази. Такви Јермени су се нашли у већини градова Закавказја, на почетку 19. века. Јерменски трговци су спровели своју трговину у целом свету. Године 1778, царица Русије Катарина Велика позвала је јерменске трговце са Крима у Русију и они су успоставили насеље у близини града Ростов на Дону[7] . Руске владајуће класе поздравиле су предузетничке вештине Јермена као подстицај економији. Имиџ Јермена као "жилавих трговца" већ је био широко распрострањен. Јермени су били много вештији у прилагођавању новим економским условима него њихови суседи са Закавказја, Грузијци и Азери. Они су постали најмоћнији елемент у општинском животу Тбилисија, а крајем 19. века почели су да купују земље из грузијских племства. Јерменски предузетници су након 1870. године имали велике инвестиције и улагали у производњу уља у Бакуу у Азербејџану[8].

Број Јермена у Русији[уреди | уреди извор]

Према Синдикату руских Јермена, данас у Русији живи 2,5 милиона Јермена. Према истом извору, око 850.000 су имигранти из Јерменије, 350.000 из Азербејџана и 250.000 из Грузије, укључујући 100.000 из Абхазије и 180.000 лица из средње Азије, углавном из Таџикистана и Туркменистана[9]. Руска влада охрабрује Јермене да емигрирају и сарађују у Русији, пружајући им финансијски подстицај уколико то учине[10]. Јермени у Русији имају једну од највиших стопа образовног достигнућа. Према попису из 2002. године, 21,4% Јермена има вишу школу, 31,8% има "средње Стручно" образовање, а 46,1% има средњу школу[11].

Ранг Област 1897 1959[12] 1970[13] 1979[14] 1989[15] 2002[16] 2010[17]
1 Краснодарска Покрајина 13,926[18] 78,176 98,589 120,797 182,217 274,566 281,680
2 Ставропољска Покрајина 5,385[19] 25,618 31,096 40,504 72,530 149,249 161,324
3 Москва 1,604[20] 18,379 25,584 31,414 43,989 124,425 106,466
4 Ростовска област 27,234[21] 49,305 53,620 56,902 62,603 109,994 110,727
5 Московска област 5,353 5,683 7,549 9,245 39,660 63,306
6 Волгоградска област 2,898 4,229 6,784 26,974 27,846
7 Саратовска област 168[22] 1,046 1,815 3,531 6,404 24,976 23,841
8 Самарска област 1,027 1,629 2,216 4,162 21,566 22,981
9 Санкт Петербург 753[23] 4,897 6,628 7,995 12,070 19,164 19,971
10 Јужна Осетија 2,093[24] 12,012 13,355 12,912 13,619 17,147 16,235
11 Адигеја 3,013 5,217 6,359 10,460 15,268 15,561

Москва[уреди | уреди извор]

Руски попис из 2010. године пописао је број 106.466 московских Јермена. Још 63,306 Јермена живело је у Москви у то доба. Постоје разне процене о броју Јермена у Москви: 400.000, [25] 600.000[26], 1.000.000[27][28]. Москва се често сматра највећом јерменском заједницом ван Јерменије.

Санкт Петербург[уреди | уреди извор]

Године 1708. први Јермени дошли су у Санкт Петербург, а 1710. године у граду већ постоје "јерменске канцеларије". 1730. године, под руководством свештеника Иван Шеристанова организована је прва жупанија Јерменске апостолске цркве. Током 20. века број Јермена у Санкт Петербургу је порастао са 1.759 људи 1926. године на 19.164, 2002. године[16]. Према совјетском попису 1989. године, 47% Јермена говори јерменски као матерњи језик, али зна течно и руски, а 52% говори руски као матерњи језик. Око половине Јермена има вишу стручну спрему[29]. Према речима шефа заједнице Јермена у Русији, око 100.000 Јермена живи у региону Санкт Петербурга. Постоје 2 јерменске цркве, верска школа Хаватамк и штампарија[30].

Краснодар[уреди | уреди извор]

Краснодарска Покрајина је место једне од највећих заједница јерменске дијаспоре[тражи се извор]. Према руском попису из 2002. године, било је 274.566 Јермена. 211.397 их је говорило јерменски као матерњи језик, а 6.948 је имало јерменско држављанство. Према проценама, око 500.000, 700.000 или 1.000.000 Јермена је живело у Краснодарској Покрајини[31][32][33].Јермени су концентрисани и у Сочију (80.045 - 125.000)[34][35][36], граду Краснодару[37] (28.022 - 70.000), Армавиру (18.262 - 50.000), граду Туапсе (18,194), граду Новоросијск (12,092 - 40,000), Апсеронском дистрикту у Краснодару (10,659) и у граду Анапа (8,201)[38][37][39].

Галерија[уреди | уреди извор]

  • Портрет руско-јерменског генерала Валериана Мадатова, 1820. године
    Портрет руско-јерменског генерала Валериана Мадатова, 1820. године
  • Обележавање годишњице геноцида над Јерменима
    Обележавање годишњице геноцида над Јерменима
  • Протести у Москви поводом помиловања Рамила Сафарова
    Протести у Москви поводом помиловања Рамила Сафарова
  • Јерменска црква у Москви
    Јерменска црква у Москви
  • Јерменска црква Свете Катарине у Санкт Петербургу
    Јерменска црква Свете Катарине у Санкт Петербургу

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б В России проживает более 2,5 млн армян // РИА Новости, 16.12.2002
  2. ^ Arena - Atlas of Religions and Nationalities in Russia Архивирано на сајту Wayback Machine (6. децембар 2017). Sreda.org
  3. ^ „Арена в PDF : Некоммерческая Исследовательская Служба "Среда"”. Sreda.org. Архивирано из оригинала 02. 12. 2013. г. Приступљено 20. 4. 2014. 
  4. ^ „Информационные материалы об окончательных итогах Всероссийской переписи населения 2010 года”. Архивирано из оригинала 30. 04. 2020. г. Приступљено 08. 09. 2017. 
  5. ^ „Лица России. Проект ИА Росбалт”. Архивирано из оригинала 07. 02. 2011. г. Приступљено 08. 09. 2017. 
  6. ^ „Армяне — 6-я по численности нация в России”. Архивирано из оригинала 26. 06. 2012. г. Приступљено 08. 09. 2017. 
  7. ^ Suny. Armenian People. стр. 110
  8. ^ Suny, Ronald Grigor (1993). „Images of Armenians in the Russian Empire”. Looking Toward Ararat: Armenia in Modern History. Bloomington: Indiana University Press. ISBN 978-0-253-20773-9. 
  9. ^ В России проживает более 2,5 млн армян (на језику: руски). РИА "Новости". 16. 12. 2002. Приступљено 21. 7. 2012. 
  10. ^ „Armenia Urges Russia to Discourage Armenian Migration”. Asbarez.com. Приступљено 2. 5. 2016. 
  11. ^ „Народы России. Атлас культур и религий”. Приступљено 2. 5. 2016. 
  12. ^ „Демоскоп Weekly - Приложение. Справочник статистических показателей.”. Приступљено 2. 5. 2016. 
  13. ^ „Демоскоп Weekly - Приложение. Справочник статистических показателей.”. Приступљено 2. 5. 2016. 
  14. ^ „Демоскоп Weekly - Приложение. Справочник статистических показателей.”. Приступљено 2. 5. 2016. 
  15. ^ „Демоскоп Weekly - Приложение. Справочник статистических показателей.”. Приступљено 2. 5. 2016. 
  16. ^ а б National composition of population for regions of the Russian Federation Архивирано 2007-02-17 на сајту Wayback Machine
  17. ^ (језик: руски) Национальный состав населения по субъектам Российской Федерации Архивирано на сајту Wayback Machine (1. јун 2012)
  18. ^ (језик: руски) Кубанская область
  19. ^ (језик: руски) Ставропольская губерния
  20. ^ (језик: руски) Московская губерния
  21. ^ (језик: руски) Облась Войска Донского
  22. ^ (језик: руски) Саратовская губерния
  23. ^ (језик: руски) г. Санкт-Петербург
  24. ^ (језик: руски) Терская область - Владикавказский округ
  25. ^ (језик: руски) В России армян "обласкали и дали им охоту"
  26. ^ (језик: руски) В России проживает более 2,5 млн армян
  27. ^ (језик: руски) Сколько русских осталось в Москве?
  28. ^ Armenian population in the world Архивирано 2013-05-11 на сајту Wayback Machine
  29. ^ „Бизнес Санкт - Петербурга - Информация о организации”. Архивирано из оригинала 14. 07. 2010. г. Приступљено 2. 5. 2016. 
  30. ^ Տերտերյանը "վերադարձավ" Հայրավանք // Havatamk, #8, (2015). стр. 6, by Samvel Danielyan
  31. ^ Կրասնոդարի երկրամասում 500 հազար հայ է բնակվում. Armenpress (на језику: јерменски). 20. 1. 2003. Приступљено 30. 9. 2013. 
  32. ^ Կրասնոդարի հայերի գլխավոր խնդիրը հայապահպանությունն է, ասում է համայնքի ղեկավարը. PanARMENIAN.Net (на језику: јерменски). 8. 6. 2012. Приступљено 30. 9. 2013. 
  33. ^ Savva, Mikhail (2007). „Армяне Краснодарского края в контексте современной миграционной ситуации [Krasnodar Krai Armenians in the context of the recent migration situation]” (PDF) (на језику: руски). Noravank Foundation. Приступљено 2. 5. 2013. 
  34. ^ Schreck, Carl (5. 5. 2006). „Sochi's Armenian Diaspora Weeps”. The Moscow Times. Архивирано из оригинала 30. 5. 2014. г. „With 125,000 ethnic Armenians in Sochi, out of a total of 400,000 people...” 
  35. ^ „В России проживает более 2,5 млн армян [Over 2.5 million Armenians live in Russia]” (на језику: руски). RIA Novosti. 15. 12. 2003. Приступљено 2. 5. 2013. 
  36. ^ Сочинская Городская Администрация (2002 г.) (на језику: руски). Приступљено 30. 9. 2013. 
  37. ^ а б (језик: руски) НАСЕЛЕНИЕ КРАСНОДАРСКОГО КРАЯ
  38. ^ Коновалова, Евгения (12. 02. 2007). Армяне на Кубани: мигранты или местные жители? (на језику: руски). ЮГА.ру. Приступљено 19. 07. 2012. 
  39. ^ „People speak Armenian in Armavir”. A1plus. 25. 01. 2011. Приступљено 19. 07. 2012. 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Јермени_у_Русији&oldid=26797543”