Јермени у Русији

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Јермени у Русији
Flag of Armenia - Coat of Arms.svg
Застава Јерменије
Ivan Lazarev by Lampi.jpg
Иван Лазарев
Madatov.jpg
Валериан Мадатов
LorisMelikov Aivazovsky.jpg
Михаил Лорис-Меликов
Aivazovsky portrait by Tyranov.jpg
Evgeny Vahtangov-1910-s.jpg
Евгени Вахтагнов
Bundesarchiv Bild 183-24000-0473, Berlin, IV. SED-Parteitag.jpg
Aram Khachaturian, Pic, 17.jpg
Bagramyan1938.jpg
Armen Jigarhanian.jpeg
Армен Џигарканиан
Евгений Петросян.jpg
Евгениј Петросјан
Irina Allegrova.jpeg
Ирина Алегрова
Lavrov-Kerry (cropped).jpg
Karen Shakhnazarov MoscowTass 08-2016.jpg
Карен Шахназаров
Garri kasparow 20070318.jpg
Club4.jpg
Гарик Љубевић
Margarita Simonyan 14 April 2010.jpg
Маргарита Симоновна
Укупна популација
1.182.388 (попис 2010. године), процена до 2.500.000 (2002)[1]
Региони са значајном популацијом
Краснодарска Покрајина281.680 (2010)
Ставропољска Покрајина161.324 (2010)
Москва106.466 (2010)
Ростовска област110.727 (2010)
Московска област63.306 (2010)
Санкт Петербург19.971 (2010)
Република Крим8.769 (2001)
Севастопољ1.319 (2001)
Језици
Јерменски и руски
Религија
Хришћани, претежно Јерменска апостолска црква[2][3]
Сродне етничке групе
Индоевропљани

Јермени у Русији или Руски Јермени (јерм. Ռուսաստանահայեր) становници су Русије јерменског порекла. Према попису из 2010. године, у Русији је било више од 1.182.000 Јермена[4], 2001. године - преко 1.130.000, а 1989. године - преко 532.000[5], односно 0,86% од укупног броја становника Русије према званичном попису становништва[6]. Према "Унији Јермена Русије", број јерменске дијаспоре у Русији премашује 2,5 милиона људи (2002)[1]. У неколико његових говора, руски председник Владимир Путин, позивајући се на број Јермена у Русији, указао је на број од "око 3 милиона људи". Око половине руских Јермена живи компактно у три јужне регије Руске Федерације, у Краснодару, Ставропољској Покрајини и Ростовској области.

Историја[уреди]

Рани период[уреди]

Јермени су настањивали подручје Русије још од касног среднег века, када су различите занатлије и трговци населили Русију, односно Крим и Северни Кавказ како би успоставили трговинске везе и спровели трговину.

Руска Империја[уреди]

Значајан број Јермена већ је живео у Руској Империји пре двадесетих година 19. века. После уништавања последњих независних јерменских држава у средњем веку, племство се дезинтегрише и одлази. Такви Јермени су се нашли у већини градова Закавказја, на почетку 19. века. Јерменски трговци су спровели своју трговину у целом свету. Године 1778, царица Русије Катарина Велика позвала је јерменске трговце са Крима у Русију и они су успоставили насеље у близини града Ростов на Дону[7] . Руске владајуће класе поздравиле су предузетничке вештине Јермена као подстицај економији. Имиџ Јермена као "жилавих трговца" већ је био широко распрострањен. Јермени су били много вештији у прилагођавању новим економским условима него њихови суседи са Закавказја, Грузијци и Азери. Они су постали најмоћнији елемент у општинском животу Тбилисија, а крајем 19. века почели су да купују земље из грузијских племства. Јерменски предузетници су након 1870. године имали велике инвестиције и улагали у производњу уља у Бакуу у Азербејџану[8].

Број Јермена у Русији[уреди]

Према Синдикату руских Јермена, данас у Русији живи 2,5 милиона Јермена. Према истом извору, око 850.000 су имигранти из Јерменије, 350.000 из Азербејџана и 250.000 из Грузије, укључујући 100.000 из Абхазије и 180.000 лица из Централне Азије, углавном из Таџикистана и Туркменистана[9]. Руска влада охрабрује Јермене да емигрирају и сарађују у Русији, пружајући им финансијски подстицај уколико то учине[10]. Јермени у Русији имају једну од највиших стопа образовног достигнућа. Према попису из 2002. године, 21,4% Јермена има вишу школу, 31,8% има "средње Стручно" образовање, а 46,1% има средњу школу[11].

Ранг Област 1897 1959[12] 1970[13] 1979[14] 1989[15] 2002[16] 2010[17]
1 Краснодарска Покрајина 13,926[18] 78,176 98,589 120,797 182,217 274,566 281,680
2 Ставропољска Покрајина 5,385[19] 25,618 31,096 40,504 72,530 149,249 161,324
3 Москва 1,604[20] 18,379 25,584 31,414 43,989 124,425 106,466
4 Ростовска област 27,234[21] 49,305 53,620 56,902 62,603 109,994 110,727
5 Московска област 5,353 5,683 7,549 9,245 39,660 63,306
6 Волгоградска област 2,898 4,229 6,784 26,974 27,846
7 Саратовска област 168[22] 1,046 1,815 3,531 6,404 24,976 23,841
8 Самарска област 1,027 1,629 2,216 4,162 21,566 22,981
9 Санкт Петербург 753[23] 4,897 6,628 7,995 12,070 19,164 19,971
10 Јужна Осетија 2,093[24] 12,012 13,355 12,912 13,619 17,147 16,235
11 Адигеја 3,013 5,217 6,359 10,460 15,268 15,561

Москва[уреди]

Руски попис из 2010. године пописао је број 106.466 московских Јермена. Још 63,306 Јермена живело је у Москви у то доба. Постоје разне процене о броју Јермена у Москви: 400.000, [25] 600.000[26], 1.000.000[27][28]. Москва се често сматра највећом јерменском заједницом ван Јерменије.

Санкт Петербург[уреди]

Године 1708. први Јермени дошли су у Санкт Петербург, а 1710. године у граду већ постоје "јерменске канцеларије". 1730. године, под руководством свештеника Иван Шеристанова организована је прва жупанија Јерменске апостолске цркве. Током 20. века број Јермена у Санкт Петербургу је порастао са 1.759 људи 1926. године на 19.164, 2002. године[16]. Према совјетском попису 1989. године, 47% Јермена говори јерменски као матерњи језик, али зна течно и руски, а 52% говори руски као матерњи језик. Око половине Јермена има вишу стручну спрему[29]. Према речима шефа заједнице Јермена у Русији, око 100.000 Јермена живи у региону Санкт Петербурга. Постоје 2 јерменске цркве, верска школа Хаватамк и штампарија[30].

Краснодар[уреди]

Краснодарска Покрајина је место једне од највећих заједница јерменске дијаспоре[31]. Према руском попису из 2002. године, било је 274.566 Јермена. 211.397 их је говорило јерменски као матерњи језик, а 6.948 је имало јерменско држављанство. Према проценама, око 500.000, 700.000 или 1.000.000 Јермена је живело у Краснодарској Покрајини[32][33][34].Јермени су концентрисани и у Сочију (80.045 - 125.000)[35][36][37], граду Краснодару[38] (28.022 - 70.000), Армавиру (18.262 - 50.000), граду Туапсе (18,194), граду Новоросијск (12,092 - 40,000), Апсеронском дистрикту у Краснодару (10,659) и у граду Анапа (8,201)[39][38][40].

Галерија[уреди]

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 В России проживает более 2,5 млн армян // РИА Новости, 16.12.2002
  2. ^ Arena - Atlas of Religions and Nationalities in Russia. Sreda.org
  3. ^ „Арена в PDF : Некоммерческая Исследовательская Служба "Среда". Sreda.org. Приступљено 20. 4. 2014. 
  4. ^ Информационные материалы об окончательных итогах Всероссийской переписи населения 2010 года
  5. ^ Лица России. Проект ИА Росбалт[мртва веза]
  6. ^ Армяне — 6-я по численности нация в России[мртва веза]
  7. ^ Suny. Armenian People. стр. 110
  8. ^ See Suny Chapter 2 "Images of Armenians in the Russian Empire" in Looking Toward Ararat: Armenia in Modern History. Bloomington. Indiana University Press.1993. ISBN 978-0-253-20773-9.
  9. ^ В России проживает более 2,5 млн армян (на језику: руски). РИА "Новости". 16. 12. 2002. Приступљено 21. 7. 2012. 
  10. ^ „Armenia Urges Russia to Discourage Armenian Migration”. Asbarez.com. Приступљено 2. 5. 2016. 
  11. ^ „Народы России. Атлас культур и религий”. Приступљено 2. 5. 2016. 
  12. ^ „Демоскоп Weekly - Приложение. Справочник статистических показателей.”. Приступљено 2. 5. 2016. 
  13. ^ „Демоскоп Weekly - Приложение. Справочник статистических показателей.”. Приступљено 2. 5. 2016. 
  14. ^ „Демоскоп Weekly - Приложение. Справочник статистических показателей.”. Приступљено 2. 5. 2016. 
  15. ^ „Демоскоп Weekly - Приложение. Справочник статистических показателей.”. Приступљено 2. 5. 2016. 
  16. 16,0 16,1 National composition of population for regions of the Russian Federation Archived 2007-02-17 at the Wayback Machine
  17. ^ (на језику: руски) Национальный состав населения по субъектам Российской Федерации
  18. ^ (на језику: руски) Кубанская область
  19. ^ (на језику: руски) Ставропольская губерния
  20. ^ (на језику: руски) Московская губерния
  21. ^ (на језику: руски) Облась Войска Донского
  22. ^ (на језику: руски) Саратовская губерния
  23. ^ (на језику: руски) г. Санкт-Петербург
  24. ^ (на језику: руски) Терская область - Владикавказский округ
  25. ^ (на језику: руски) В России армян "обласкали и дали им охоту"
  26. ^ (на језику: руски) В России проживает более 2,5 млн армян
  27. ^ (на језику: руски) Сколько русских осталось в Москве?
  28. ^ Armenian population in the world Archived 2013-05-11 at the Wayback Machine
  29. ^ „Бизнес Санкт - Петербурга - Информация о организации”. Приступљено 2. 5. 2016. 
  30. ^ Տերտերյանը "վերադարձավ" Հայրավանք // Havatamk, #8, (2015). стр. 6, by Samvel Danielyan
  31. ^ АРМЯНЕ КРАСНОДАРСКОГО КРАЯ В КОНТЕКСТЕ СОВРЕМЕННОЙ МИГРАЦИОННОЙ СИТУАЦИИ. по Михаил Савва, "Нораванк"[мртва веза]
  32. ^ Կրասնոդարի երկրամասում 500 հազար հայ է բնակվում. Armenpress (на језику: јерменски). 20. 1. 2003. Приступљено 30. 9. 2013. 
  33. ^ Կրասնոդարի հայերի գլխավոր խնդիրը հայապահպանությունն է, ասում է համայնքի ղեկավարը. PanARMENIAN.Net (на језику: јерменски). 8. 6. 2012. Приступљено 30. 9. 2013. 
  34. ^ Savva, Mikhail (2007). „Армяне Краснодарского края в контексте современной миграционной ситуации [Krasnodar Krai Armenians in the context of the recent migration situation]” (PDF) (на језику: руски). Noravank Foundation. Приступљено 2. 5. 2013. 
  35. ^ Schreck, Carl (5. 5. 2006). „Sochi's Armenian Diaspora Weeps”. The Moscow Times. Архивирано из оригинала на датум 30. 5. 2014. »With 125,000 ethnic Armenians in Sochi, out of a total of 400,000 people...« 
  36. ^ „В России проживает более 2,5 млн армян [Over 2.5 million Armenians live in Russia]” (на језику: руски). RIA Novosti. 15. 12. 2003. Приступљено 2. 5. 2013. 
  37. ^ Сочинская Городская Администрация (2002 г.) (на језику: руски). Приступљено 30. 9. 2013. 
  38. 38,0 38,1 (на језику: руски) НАСЕЛЕНИЕ КРАСНОДАРСКОГО КРАЯ
  39. ^ Коновалова, Евгения (12. 02. 2007). Армяне на Кубани: мигранты или местные жители? (на језику: руски). ЮГА.ру. Приступљено 19. 07. 2012. 
  40. ^ „People speak Armenian in Armavir”. A1plus. 25. 01. 2011. Приступљено 19. 07. 2012.