Алтајци
 Застава етничке групе Алтајаца, која је и званична застава Републике Алтај | |
 Алтајци почетком XX века | |
| Укупна популација | |
|---|---|
| 74.238 (2010) | |
| Језици | |
| Алтајски, руски | |
| Религија | |
| Шаманизам, бурханизам, православље | |
| Сродне етничке групе | |
| Остали туркијски народи |
Алтајци су туркијски народ, који претежно живи у Русији, односно у Републици Алтај, где чине око 35% становништва, и у којој представљају други народ по бројности, после Руса (57%). Алтајци делом практикују традиционална веровања (шаманство), а делом су православне вероисповести. Говоре алтајским језиком, који спада у туркијску породицу језика (део хипотетичке алтајске макропородице језика). Према попису становништва Русије 2010. укупно их је било 74.238.[1]
Територија[уреди | уреди извор]
Алтајци насељавају басен реке Катун и басене њених притока у Републици Алтај, која се налази на југозападу Сибира, на граници Русије са Казахстаном, Кином и Монголијом.
Подгрупе у совјетско доба[уреди | уреди извор]
Од стварања СССР-а до 2002. године Челканци, Кумандинци, Тубалари, Телеути и Теленгити сматрани су за подгрупе Алтајаца, међутим од те године признати су као посебни народи и данас се под Алтајцима подразумевају само Алтај-кижи. Пре октобарске револуције ове етничке групе нису имале свест о припадности једном народу и нису имале заједничко име.[2]
Ова шира група се делила на:
- Северни Алтајци:
- Јужни Алтајци:
- Алтај-кижи (Алтајци у ужем смислу)
- Теленгити
- Телеути
Постоје велике разлике између Северних и Јужних Алтајаца у језику, култури и физичком изгледу.[3]
Језик[уреди | уреди извор]
Сваки од народа који су у совјетско доба сматрани подгрупама Алтајаца је говорио својим наречјем. Иако је алтајски сматран једним језиком у совјетско доба, јужноалтајска наречја (алтај-кижи, теленгитско и телеутско наречје) нису узајамно разумљива са северноалтајским наречјима (челканско, кумандинско и тубаларско наречје) и између њих постоји велика разлика. Због чега постоје мишљења да су јужноалтајска и северноалтајска група дијалеката два посебна језика, а постоје и мишљења према којима су сва алтајска наречја посебни језици. Језик народа Алтај-кижи (Алтајаца у ужем смислу) је био основа за књижевни алтајски језик.
Референце[уреди | уреди извор]
Литература[уреди | уреди извор]
- Потапов Л. П. Этнический состав и происхождение алтайцев. Историко-этнографический очерк. / Отв. ред. А. П. Окладников. — Л.: Наука, 1969. — 196 с.
