Алтајци

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Алтајци
Flag of Altai Republic.svg
Застава етничке групе Алтајаца, која је и званична застава Републике Алтај
Altais.jpg
Алтајци почетком XX века
Укупна популација
74.238 (2010)
Језици
Алтајски, руски
Религија
Шаманизам, бурханизам, православље
Сродне етничке групе
Остали туркијски народи

Алтајци су туркијски народ, који претежно живи у Русији, односно у Републици Алтај, где чине око 35% становништва, и у којој представљају други народ по бројности, после Руса (57%). Алтајци делом практикују традиционална веровања (шаманство), а делом су православне вероисповести. Говоре алтајским језиком, који спада у туркијску породицу језика (део хипотетичке алтајске макропородице језика). Према попису становништва Русије 2010. укупно их је било 74.238.[1]

Територија[уреди | уреди извор]

Република Алтај у Русији

Алтајци насељавају басен реке Катун и басене њених притока у Републици Алтај, која се налази на југозападу Сибира, на граници Русије са Казахстаном, Кином и Монголијом.

Подгрупе у совјетско доба[уреди | уреди извор]

Од стварања СССР-а до 2002. године Челканци, Кумандинци, Тубалари, Телеути и Теленгити сматрани су за подгрупе Алтајаца, међутим од те године признати су као посебни народи и данас се под Алтајцима подразумевају само Алтај-кижи. Пре октобарске револуције ове етничке групе нису имале свест о припадности једном народу и нису имале заједничко име.[2]

Ова шира група се делила на:

Постоје велике разлике између Северних и Јужних Алтајаца у језику, култури и физичком изгледу.[3]

Језик[уреди | уреди извор]

Сваки од народа који су у совјетско доба сматрани подгрупама Алтајаца је говорио својим наречјем. Иако је алтајски сматран једним језиком у совјетско доба, јужноалтајска наречја (алтај-кижи, теленгитско и телеутско наречје) нису узајамно разумљива са северноалтајским наречјима (челканско, кумандинско и тубаларско наречје) и између њих постоји велика разлика. Због чега постоје мишљења да су јужноалтајска и северноалтајска група дијалеката два посебна језика, а постоје и мишљења према којима су сва алтајска наречја посебни језици. Језик народа Алтај-кижи (Алтајаца у ужем смислу) је био основа за књижевни алтајски језик.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Резултати пописа 2010. у Русији, Национални састав становништва
  2. ^ „Алтајци”. „Црвена књига народа Руске Империје”. 
  3. ^ Потапов Л. П. „Этнический состав и происхождение алтайцев”. 1969. стр. 196.

Литература[уреди | уреди извор]

  • Потапов Л. П. Этнический состав и происхождение алтайцев. Историко-этнографический очерк. / Отв. ред. А. П. Окладников. — Л.: Наука, 1969. — 196 с.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]