Чамалали

Из Википедије, слободне енциклопедије
Чамалали
Укупна популација
10 000 (2014)[1]
Региони са значајном популацијом
Дагестан ---
Језици
Чамалалски језик, Аварски језик, Руски језик
Мапа Дагестана у Русији
Застава Дагестана

Чамалали (енгл. Chamalals) су народ који живи у сјеверним државама, а највећи број њих тренутно живи у Севернокавкаском федералном округу, у републици Дагестан, која је иначе највећа руска република на сјеверном Кавказу.

Подручје и језик[уреди]

Чамалали су бројчано мали народи који заузимају неколико десетина села у Дагестнском окргу. Њихова насеља налазе се на лијевој обали средњих крајева ријеке Анди-Коису. Најважније села Чамалала су Доњи Гакуар, Агуал, Цумада, Уруч, Гацхитл, Куенч, Гигатл и Гадор. Њихови сусједи углавном су Андо-диддијски народи: Годоберинци на сјеверу, Авари, Багулали и Тинди на истоку и Авари на југу.

Чамалалски језик припада андијској подгрупи сјеверозападне (Авар-Андо-Дидијске) групе дагестанских језика. Језички гледано, њихов језик је насличнији су језицима Багулала и Тинда. Такође је видљив и повремени утицај језика Годеберинаца (гигатски дијалекат). Чамалалски језик је подијељен на два дијалекта - дијалект Гакуара и дијалект Гигатла, а први има сљедеће субдијалекте: Горњи Гакуар, Доњи Гакуар, Куенш и Гадор.

Становништво[уреди]

Попис из 1926. године запазио је становништво Чамалала, али су касније, као и већина мањих народа (Ботлихци, Багулали,.) сматрани Аварима. Сви подаци послије 1926. године подаци долазе од академика и истрашивача који су проучавали Чамалале и приближни су подацима који су прије тога били познати.

Религија[уреди]

Ислам као религија је дошао до села Чамалала у периоду од 8. до 9. вијеку након арапских освајања. Сунитски ислам се почео ширити тек у 13. и 14. вијеку, а потом је било потребно чак неколико вијекова да би ушао дубоко у живот и културу Чамалала. У 8. вијеку хришћанство је такође покушало напредовати на територијама Чамалала из правца Грузије, али је у борби са исламом, коју је изгубило, присиљено да се повуче са ових простора.

Етнологија[уреди]

Антрополошки су Чамалали повезани са кавкаским типом балканско-кавкаске расе. Примјетне су и карактеристике каспијског типа (Лезгини).

Културно гледајући, Чамалали личи на Аваре, у духовном и материјалном смислу. Мале разлике су у народној ношњи и традицији морају се сматрати варијацијама од заједничког културног извора, а не главних разлика.

Историја[уреди]

Историјски гледано, Чамалали су имали пуно заједничких елемената, како у културном тако и у материјалном смислу, са Аварима, и били су политички и економски повезани са Аварима. Не постоји универзални одговор на питање о поријеклу Чамалала. Претпоставља се да би се тако бројно мали народи могли појавити само у условима дуготрајне изолације, али постоје и друге хипотезе које виде главни разлог ендогамни аранжман друштва или полиструктурни политички систем успостављен у сливу Анди-Коису.

Економија[уреди]

Природа економије Чамалала одређена је развојем сезонског узгоја стоке. Главне домаће животиње биле су овце, и у мањој мјери, говеда и коза. Обрађивање земљишта великих размера није била од велике важности за припаднике овог народа због недостатка обрадивог земљишта. Међутим, пољопривреда на наводњаваним подручјима постизала је већи степен успјеха. Главни усеви били су пшеница и раж, а касније и кромпир и поврће, са ланом и конопљом као индустријска култура.

Година 1920., 20. јануар, у Дагестану је као и код осталих народа који живе на просторима Дагестана, означавала прекретницу у њиховим животима. Тада је званично Совјетски режим преузео власт над овим просторима. Међутим, борба за стварну моћ трајала је крајем 1930. година. Планинско подручје у јужном Дагестану постало је центар активног анти-совјетског отпора, гдје су се окупљали Бело гарде и исламске и националистичке снаге.

Писмо[уреди]

Чамалали немају писани језик и усљед тог недостатка користе писани аварски језик. Чамалалски језик је мало истражен. Први који су обратили пажњу на чамалалски језик као независну језичку јединицу били су А. Дир и Р. Ерцкерт у касном 19. вијеку. Систематичније истраживање започело је тек после Другог свјетског рата од стране А. Бокарева и З. Магомедбекова.

Уз политику отворене моћи, централна совјетска администрација морала је користити више прикривених средстава за јачање свог режима на просторима чамалалских села, и то све ради остваривања главног циља, трансформације друштвеног поретка и психологије локалног становништва. Нови образовни систем је био алат за ту сврху. Како су Чамалали сматрани малим народом (бројчано) да би имали свој писани језик, аварски језик се користио за школовање. До сада образовни систем се није мијењао: током првих пет година, часови се одвијају на аварском језику, након чега се изучава руски језик.[2]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. „Chamalal”. 
  2. „The Chamalals”. eki.ee. Приступљено 7. 9. 2017.