Тиндинци

Из Википедије, слободне енциклопедије
Тиндинци
Укупна популација
---
Региони са значајном популацијом
Дагестан ---
Језици
Тиндински језик, Аварски језик, Руски језик
Мапа Дагестана у Русији
Застава Дагестана

Тиндинци (енгл. Tindis) народ су који живи у сјеверним државама, а највећи број њих тренутно живи у Севернокавкаском федералном округу, у републици Дагестан, која је иначе највећа руска република на сјеверном Кавказу.

Подручје и језик[уреди]

Тиндинци су бројчано мали народ који живе у планинским областима северозападног дела јужног Дагестана. Они насељавају пет села на средњим крајевима реке Анди-Коису и просторе сусједним планина. Села се зову Тинди (домородачки назив: Идари или Иди), Ангида (Ангиа), Акнада (Агјиначи), Ечеда (Ечеи) и Тиси (Иси или Милчи). Регионална клима је значајна због високог степена падавина. Наиме, овај регион добија највише падавина у цијелом Дагестану. Сусједи Тиндинцима су народи: на северу, Багулали, на сјевероистоку, Ахвахци, на истоку, Авари, на југу и западу, Хваршини и на сјеверозападу, Чамалали.

Име у међународној употреби произашло је од имена једног од њихових највећих села, Идари које су Авара назива Тинди. У руској књижевности, Тиндинци се такође зову „Тиндали”. Језик Тиндинаца припада андијској подгрупи северозападне групе дагестанских језика. Уско је повезан са језицима Чамалала и Багулала. Могу се разликовати два дијалекта, Тинди и Ангида-Акнада. Не постоји писани језик, већ се користи аварски. Језик Тиндинаца је слабо истражен. У другој половини 19. вијека, истраживање су урадили Р. Ерцкерт и А. Дир, а у току совјетског периода Т. Гудава.

Становништво[уреди]

Као и код других мањих народа дагестанског региона, постоје слаби или скоро никакви подаци. Попис из 1926. године био је једини који је Тиндинце регистровао као посебан народ. У каснијим пописима, они су сматрани као припадници Авара. Подаци од 1950. до 1960. године, су како наглашавају истраживачи, приближни стварном броју.

Антрополошки Тиндинци припадају кавкаском типу балканско-кавкаске расе, са неколико карактеристика типичних за каспијски тип (релативно тамна пигментација и мала величина лобање).

Година Број становништва
1926. 3 812
1958. 5 000 (Ј. Дешеријев)
1967. 5 000 (Е. Бокарев)

Религија[уреди]

Тиндинци су муслимани (сунити). Ислам се почео ширити кроз подручја која сада припадају јужном Дагестану након арапских освајања у 8. вијеку. Тиндинци су такође, као и остали народи Дагестана, имали контакт са хришћанством. Од 9. до 13. вијека, посебан феномен је представљала, истовремена инфилтрација обје религије. Ислам је напредовао са југа, а хришћанство, активно подржано од стране Грузије, са запада. Одлучујући фактор у корист ислама је била кампања Тимура из 14. вијека, а ислам је касније остао као једина религија на овим подручјима. Ширење хришћанства међу Тиндинцима обиљежено је хришћанском гробницом из 9. вијека у селу Тинди и грузијским именима које Тиндинци још увек имају.

Култура[уреди]

У својој интелектуалној и материјалној култури Тинднци у много тога личе на Аваре. Неколико локалних особина су различите, и то се огледа на примјер у начину ношења одјеће.

Историја[уреди]

Историја Тиндинаца, као и већина народа који су живјели на планини Дагестан, историски гледано у великој мјери дијелила идентичну историју као код Авара.

Тачна етногенеза Тиндиндица створила је спор међу истраживачима. Теорија која је била најзаступљенија је та да су Тиндинци еволуирали из протоаварских племена. Дуготрајна природна изолација се сматра главним разлогом за било какве језичке разлике. Међутим, између Андо-дидијских народа развио се савршено функционалан економски систем. Тиндиси су изоловани од спољног света, а не из окружења. Данас су преовладавају теорије које гледају на ендогамни друштвени аранжман или полиструктурни политички систем као главни разлог за њихову појаву.

Класични аутори били су свјесни Аварије као независне регије. Око 4. или 5. вијека, најкасније, тамо су настањена протоавариска племена. Од 8. вијека, Авариа је била у сфери интересовања страних сила (Арапи у 8. и 9. вијеку, монголски татари у 13. и 14. вијеку, Персијанци и Турци у периоду од 15. до 18. вијека и од 19. вијека, Руси). Као и остали мањи народи у 16. - 17. вијеку, Тиндинци се створили посебну политичку јединицу, „слободну заједницу”, која је само номинално зависна од Авара. Дагестан је 1806. године инкорпориран у Русију. Међутим, централна администрација није консолидовала своју власт све до 1870. година.

Економија[уреди]

Привреда Тиндинаца је увијек зависила од животне средине, а животна средина најбоље одговара развоју сезонског сточарства. Овце и козе су највише узгајане, а стока је коришћена као помоћне животиње и за орање. Узгајање животиња на високим планинским ливадама током љета захтјевало је изградњу малих села на великим надморским висинама. Ова мала села су постојала искључиво због стоке, а административно и политички нису постојали. Та села су представљала дијелове постојећих села и њехових заједница. Са почетком зиме, радно оптерећење мушкараца је знатно смањено, а многи су искористили прилику да путују у потрази за радом.

Напредак у привреди и животном стандарду направљен је у последњој четвртини 19. вијека, када је Дагестан био инкорпориран у Русију, а почели су се развијати трговачке монетарне везе.

Период русификације[уреди]

Најизразитији утицај на живот Тиндинаца дошао је са совјетским режимом који је преузео власт у Дагестану 1920. године. Тиндинско друштво је од тог периода напредовало изван примитивног система клана. Да би испунили своје циљеве, централна администрација је покренула двоструку кампању: колективизација у комбинацији са културном револуцијом. Културна револуција, која је започела крајем двадесетих година прошлог вијека са укидањем неписмености и регулисањем образовног система, имала је већи утицај на животе Тиндинаца. За школовање, у првих пет година кориштен је аварски језик, а касније руски језик. Резултати ове политике су недавно постали потпуно очигледни. Антагонизам између старијих и млађих генерација је једна јака карактеристика. Стари обичаји се мијењају за нове совјетске традиције млађих генерација, и то се повећава из године у годину, а традиционална прослава и обичаји (нпр. Венчања) су изгубили своје значење.

Још далекосежне промјене су се одвијале у материјалној култури Тиндинаца, гдје сада доминира узорци европске урбане културе (одјећа, намештај, зграде, храна итд.).

Промјене у народним традицијама Тиндинаца неминовно утичу на језичке везе и употребу матерњег језика. Узимајући у обзир двојезичност народа у подручју Дагестана и губитак територијалне изолације, Тиндинци су у опасности од асимилације од стране Авара. Поред тога, националном идентитету се појвњује још једна пријетња, а то су сталне миграције у равнице, гдје се налазе у аварском или руском окружењу.[1]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. „The Tindis”. eki.ee. Приступљено 9. 9. 2017.