Улчи

Из Википедије, слободне енциклопедије
Улчи
Ravenstein-p376-Maack-Interior-of-a-Mangun-House.png
Графички приказ унутрашњости улчијске куће у 19. веку
Укупна популација
2.913
Региони са значајном популацијом
 Русија 2.765[1]
 Украјина 76
Језици
улчијски, руски
Религија
шаманизам, анимизам, православље
Сродне етничке групе
Остали тунгуско-манџурски народи

Улчи (рус. Ульчи, енгл. Ulch) су тунгуско-манџурски народ, чији језик припада јужој (манџурској) грани тунгуско-манџурских језика. Староседеоци су руског далеког истока (источни Сибир) и то Улчијског рејона Хабаровског краја.

Територија[уреди]

Улчијски рејон

Традиционална територија Улча се налази око доњег тока реке Амур у Улчијском рејону Хабаровског краја Руске Федерације. Више од 90 % Улча живи у Улчијском рејону,[2] у коме чине мањински део становништва.

Популација[уреди]

Према резултатима пописа становништва Руске Федерације, Улча је 2010. било 2.765.[1]

Језик[уреди]

Улчијски језик припада јужој (манџурској) грани тунгуско-манџурских језика и најближи је нанајском језику. Улчијски језик је толико сличан нанајском да је дуго сматран његовим дијалектом.[2] Почетком 21. века већина Улча говори руским као матерњим језиком, а проценат говорника улчијског је у непрестаном опадању.

Вера[уреди]

Улчи су одржали традиционална анимистичка веровања и шаманизам, велики део је православне вероисповести.

Извори[уреди]

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]