Македонија (провинција)

С Википедије, слободне енциклопедије
Провинција Македонија око 120. године н. е.

Македонија (лат. Macedonia) је била римска провинција основана 146. године п. н. е., пошто је римски војсковођа Квинт Цецилије Метел поразио Андриска 148. п. н. е. у последњем у низу македонских ратова, пошто су укинуте четири клијентске републике које је Рим био раније основао на територији античке Македоније. Римска провинција обухватала је и део Епира, Тесалију и делове Пеоније. Илирије и Тракије. Главни град провинције је био Солун.

У 3. веку или 4. веку нове ере провинција Македонија подељена је на два дела, јужни и северни. Јужни део је постао нова провинција Македонија Прима (лат. Macedonia Prima) са центром у Солуну, док је северни део постао нова провинција Македонија Секунда (лат. Macedonia Secunda) са центром у Стобију. Те су две провинције биле укључене у Македонску дијецезу, коју су још чиниле Тесалија, Епир, Ахаја и Крит. Македонска дијецеза је, заједно с Дакијском дијецезом и Панонском дијецезом, чинила Илирску префектуру, која је установљена 318. године н. е. Када је Илирска префектура 379. године подељена на Западни и Источни Илирик, македонске су провинције укључене у Источни Илирик. Након поделе Римског царства на Западно римско царство и Источно римско царство 395. године, Македонија је припала источном делу, односно Византији.

Привреда римске Македоније[уреди | уреди извор]

Игнацијев пут у антици

Августовим принципатом започео је у Македонији дуготрајни период мира, просперитета и благостања, премда је њена важност за економију Римског царства била мања у поређењу с важношћу њеног суседа, Мале Азије.

Економском напредовању значајно је допринела изградња Игнацијевог пута, досељавање римских трговаца у македонске градове, те оснивање римских колонија. Царска влада је, заједно с путевима и управним системом, донела економски просперитет, који је доносио корист како римском владајућем слоју тако и нижим друштвеним слојевима. Уз пространо обрадиво земљиште и богате пашњаке, владајуће породице згртале су огромна богатства у друштву заснованом на робовској радној снази.

Побољшање услова живота довело је до повећања занатлија у тој области. Каменоресци, рудари, ковачи и други упошљавани су у различитим комерцијалним делатностима. Грци су се запошљавали као васпитачи, учитељи и лекари широм Римског царства.

Извозна привреда у основи се темељила на земљорадњи и сточарству, али су се извозили и други производи, као што су гвожђе, бакар, злато, дрвна грађа итд. Додатни извор прихода биле су македонске луке, као на пример Дион, Солун и Касандрија.[1]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Macedonia - Province of the Roman Empire, Приступљено 11. 4. 2013.

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]