Породице у Народноослободилачкој борби

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Бисте сестара Баковић Зденке и Рајке у истоименој улици у Загребу

У току Другог светског рата на подручју Југославије страдало је око 1.700.000 људи. Међу њима налази се велики број породица чији су сви чланови или део њих страдао као борци у јединицама Народноослободилачке војске, као припадници Народноослободилачког покрета или као жртве фашистичког терора. Многе породице страдале су у страховитом терору окупатора - његових казнених експедиција, али и терору домаћих издајника. Велики је број породица чији су сви чланови били заточени у концентрационим логорима у Југославији, Немачкој или другим местима окупиране Европе.

Списак[уреди]

Истакнуте породице[уреди]

Овде се налази списак породица чији су готово сви чланови учествовали у Народноослободилачкој борби, а један или више чланова проглашено је за народне хероје.

  • Ацев — припадници познате македонске пордице Ацев учествовали су у многим ратовима и борбама за ослобођење Македоније. Дончо Ацев, учесник Илинданског устанка из 1903. године, заједно са своје троје деце - Мирчетом, Димчетом и Вером, учествовао је у Народноослободилачкој борби. Током рата, Мирче и Димче су страдали као партизански борци. Мирче, је као један од организатора НОБ-а у Македонији, посмртно одликован Орденом народног хероја, као и његова Вера, која је после рата била активни друштвено-политички радник СР Македоније.
  • Баковић — из загребачке породице Баковић сво четворо деце Фрање Баковића - Зденка, Јерко, Рајка и Младен учествовали су Народноослободилачкој борби. Сестре Рајка и Зденка страдале су почетком 1942. године као загребачке илегалке, а њихова браћа Младен и Јерко су били затворени у логору Јасеновац. Само је Јерко дочекао крај рата, а Рајка је постхумно проглашена за народног хероја.
  • Барух — сви чланови јеврејске сефардске породице Барух из Београда, су погинули током рата. Браћа Исидор (проглашен за народног хероја), Јосип и Бора Барух, погинули су као партизански борци; а њихове сестре Рахела и Берта су страдале као заточенице Бањичког логора. У току рата страдао је и Лазар Симић, муж Рахеле Барух.
  • Бендераћ — свих седам синова солунског борца Јакше Бендераћа активно су учествовала у Народноослободилачкој борби. Поред њега погинула су и четворица његових синова (Манојло, Вељко, Мирко и Миле). После ослобођења, као војни пилот страдао је још један његов син Новак. Један од Јакшиних синова је и Манојло Бендераћ Мајо, који је проглашен за народног хероја.
  • Букумировић — из пордице Букмировић, сви чланови су учествовали у Народноослободилачком покрету. Мирослав Букумировић је маја 1942. године био ухапшен и у затвору је извршио убиство скоком короз прозор и проглашен је за народног хероја. Његове сестре Србијанка, Јованка и Ружица, ухапшене су октобра 1943. и затворене у Бањичком логору. Србијанка и Јованка су стрељане септембра 1944. године.
  • Витасовић — сво четворо деце земљорадника Ивана Витасовића, из сремског села Лаћарка, страдало је током Народноослободилачке борбе. Синови Тривун и Ранко, погинули су као партизански борци, син Стево је убијен у логору Јасеновцу, ћерка Радинка звана „Лепињица“, која је била позната сремска партизанка, умрла је авгсута 1943. од последица рањавања. Тривун звани „Трива Лебарник“ проглашен је за народног хероја
  • Дапчевић — сво четворо деце православног свешетника Јована Дапчевића, из околине Цетиња, учествовало је у Народноослободилачкој борби. Сво четворо - Пеко, Владо, Милутин и Даница су преживели рат. Пеко је из рата изашао као генерал-лајтант и народни херој, а касније је био начелник Генералштаба ЈНА и минситар иностраних послова, док су се Владо, Милутин и Даница 1948. године изјаснили за Резолуцију Информбироа и били су заточени на Голом отоку.
  • Дудић — читава породица предратног комунисте Драгојла Дудића, из села Клинци, код Ваљева, учествовала је у Народноослободилачкој борби. Он је 1941. са сином Милошем ступио у партизане и био председник Главног НОО Србије. Погинуо је новембра 1941, а његов син је умро 1944. од последица рањавања. Током рата страдала је и његова ћерка Перса, као заточеница логора у Аушвицу. Супруга Стевка и ћерка Зорка, су биле заточенице логора на Бањици и преживеле су рат. Драгојло и његов син Миша проглашени су за народне хероје.
  • Ковачевић — седморица синова Петра и Јоке Ковачевић учествовала су у Народноослободилачкој борби. Од њих седморице посебно се истичу Павле, Станко, Мирко, Војо и Василије. Орденом народног хероја одликовани су Војо и Василије, који су преживели рат, као и постхумно Мирко, који је био и шпански борац.
  • Ковачевић — породица народног хероја Саве Ковачевића, команданта Треће ударне дивизије и члана Врховног штаба, активно је учествовала у Народноослободилачкој борби - Савин отац Благоје и брат Јанко, као и породица Савиног брата Николе. Никола Ковачевић био је прератни револуционар и члан КПЈ од 1920. године. За време рата је био у САД, а у НОБ су учествовали његова супруга Љубица и синови Митар и Драган. Заједно са Савом, током битке на Сутјесци, јуна 1943. године погинули су - отац Благоје, брат Јанко и синовац Драган, који му је био курир. Поред Саве, Орденом народног хероја одликован је и његов братић Митар, који је једини из породице преживео рат.
  • Кончар — породица Рада Кончара, члана ЦК КПХ и ЦК КПЈ, активно је учествовала у Народноослободилачкој борби. Поред њега током рата страдала је његова супруга Драгица и брат Богдан. Радетов син такође Раде, рођен 1942. године, пар месеци после очевог стрељана, био је најмлађи загребачки илегалац, за којим је трагала усташка полиција и Гестапо. Раде Кончар и његова супруга Драгица проглашени су за народне хероје.
  • Мажар — чланови породице Николе и Марије Мажар су још пре рата, активно учествовали у револуционарном покрету. Браћа Јосип, Ивица, Драго и Бошко, као и њихова сестра Нада и мајка Марија, били су активни учесници Народноослободилачке борбе. Током рата погинула су три брата (Јосип, Ивица и Бошко), као и њихова мајка Марија. Орденом народног хероја посмртно су одликовани Јосип и Ивица, као и њихов брат Драго који је преживео рат.
  • Миклавц — читава породица Миклавц из Љубљане учествовала је у Народноослободилачкој борби - Јустин Миклавц звани „Очко“, његова супруга Ангела звана „Мамица“, као и синови Владо звани „Хенрих“, Фердинад звани „Нанд“, Јустин и Франц звани „Винко“. Током рата страдала су тројица - Франц, Владо и Фердинад. Владо Миклавц, који је током десанта на Дрвар, 25. маја 1944. године, страдао као пратилац Едварда Кардеља, проглашен је за народног хероја.
  • Митровић — сви чланови породице Ивана Ива Митровића, учитеља са Светог Стефана, учествовали су у Народноослободилачкој борби - синови Никола, Стефан, Ратко и Вељко, као и кћери Вукица, Лепа и Мира. Од њих седморо само двоје (Стефан и Мира) је преживело рат, Вељко је погинуо као партизански борац, док су остали (Никола, Вукица, Лепа и Ратко) стрељани као заточеници Бањичког логора. Вукица је проглашена за народног хероја, док је Ратко као ухапшеник Специјалне полиције одао многе партијске везе, чиме је нанео велику штету НОП-у у Београду. Такође током рата, страдао је и Андрија Хабуш, супруг Вукице Митровић.
  • Мићуновић — из црногорског братства Мићуновић велики број чланова је учествовао у Народноослободилачкој борби, а неколико њих проглашено је и за народне хероје. Истичу се деца Јована Мићуновића - Вељко (проглашен за народног хероја) и Вукашин; деца Ненада Мићуновића - Благота и Вукосава, обоје проглашени за народне хероје; деца Гаврила Мићуновића - Павле и Лазар; деца Баћа Мићуновића - Марко и Вељко; деца Јоша Мићуновића - Жарко и Мирко; деца Бора Мићуновића - Радован и Шпиро; као и други чланови братства, од којих се истичу - Јока Мићуновић, Михаило Мићуновић и дуги.
  • Мркоци - од седморо деце Фрање Мркоција из Хрватског загорја, њих троје (Тонка, Стјепан и Славко) су погинули током Народноослободилачке борбе. Славко, који је погинуо септембра 1943, проглашен је за народног хероја. Такође за народног хероја проглашен је и његов брат од стрица Марко Мркоци, који је после ослобођења био друштвено-политички радник СР Хрватске.
  • Парента — троје деце Милоша Паренте, православног свештеника из Задра, страдало је у Народноослободилачкој борби. Син Ненад, који је био лекар, ухапшен је и стрељан на Бањици, септембра 1941. године, а касније је проглашен за народног хероја. Ћерка Гордана убијена је у Специјалној полицији, маја 1943, а Олга стрељана на Бањици, августа 1944. године.
  • Петров — сво троје деце из породице Петров, која се 1923. из Босне преселила у Банат, страдало је у Народноослободилачкој борби. Марта 1942. године у околини Панчева, у сукобу са полицијом и Немцима страдали су Борислав Браца Петров и његова сестра Јелисавета Беба. Старија сестра Драгица била је ухапшена септмбра 1941. у Панчеву и одведена у Бањички логор. Брацина жена Олга Радишић-Петров, такође је била учесница Народноослободилачког покрета и ухапшена је у родној Баранди, октобра 1941. и одвдена у Бањички логор. Драгица и Олга, заједно су страдале 9. маја 1942. године у гасном-аутомобилу званом „душегупка“.
  • Рибар — породица предратног политичара Ивана Рибара, активно је учествовала у Народноослободилачкој борби. Он је био председник АВНОЈ-а, његов старији син Иво Лола Рибар, секретар ЦК СКОЈ-а и председник УСАОЈ-а, а млађи син Јурица, члан Политодела Четврте пролетерске бригаде. Најпре је октобра 1943. код Колашина погинуо Јурица, а месец дана касније, приликом бомбардовања аеродрома у Гламочком пољу, страдао је и Иво Лола. Јула 1944. четници су у сремском селу Купинову, ухватили Иванову супругу Тоницу и заклали је. Током рата Иванова пасторка, Тоницина ћерка из првог брака, Божена је била затворена у Бањичком логору, а тамо је страдала и Лолина вереница Слобода Трајковић, са својом породицом.
  • Срнић — сва четворица синова Николе и Јелене Срнић погинула су у току Народноослободилачке борбе. Драгослав је погинуо 1941. у околини Шапца, Момчило и Михајло 1942. године, а најмлађи седамнаестогодишњи Душко је страдао на путу за Космајски партизански одред. Драгослав звани „Падобранац“ је проглашен за народног хероја.
  • Стаменковић — деца Тодора и Даринке Стаменковић, активно су учествовала у Народноослободилачкој борби. Од њих седморо - четири брата (Трајко, Божидар, Петар и Драги) и три кћери (Лепосава, Десанка и Василија), само је син Драги преживео рат и после био друштвено-политички радник СР Србије. Двојица њихових синова Трајко и Драги су проглашени народним херојима.
  • Томашевић — породице три рођена брата Владислава, Вукосава и Риста Томашевића из околине Пријепоља, активно су учествовала у Народноослободилачкој борби. Из породице Владислава Томашевића, којег су јуна 1944. стрељали Немци, погинули су синови Милан и Душан звани „Ћирко“, који је проглашен за народног хероја, као и супруга Љубица, која је умрла од последица мучења четника. Из породице Вукосава Томашевића, кога су 1944. убили четници, заједно са супругом Анђом, страдала је ћерка Зорка, која је убијена у логору Аушвицу, док су деца Јованка, Вук и Коса преживели Бањицу и Аушвиц, а син Миле је био партизански борац. Из породице Риста Томашевића, кога су такође 1944. убили четници, погинула су три сина Раде, Марко и Војин.
  • Херљевић — читава породица радника Фрање Херљевића из Тузле учествовала је у Народноослободилачкој борби. Њега су 1941. претукле усташе, па је убрзо преминуо. Супругу су заједно са шестогодишом ћерком усташе одвеле у логор Јасеновац, где су касније стрељане. Двојица синова су му погинули као партизански борци, један је стрељан, док су друга двојица, као партизански борци, преживела рат. Двојица његових синова Албин, који је погинуо и Фрањо, који је преживео рат, су проглешна за народне хероје.
  • Шпаљ — тројица синова шумара Ивана Шпаља, из села Криви Пут, код Сења, учествовала су у Народноослободилачкој борби. После смрти мајке Марије, они су прешли на школовање у Кореницу, а потом у Загреб, где су постали чланови СКОЈ-а, а после 1941. године учесници илегалних акција. Најстарији Милан, студент Техничког факултета ухапшен је у новембру 1941. и убијен у логору Стара Градишка, јула 1943 године, а касније је проглашен за народног хероја. Средњи Бранко, студент ветерине био је борац прве загребачке партизанске групе и убијен је у Бјеловару, 1942. године. Најмлађи Лука, ученик гимназије је био ухапшен децембра 1941. и умро је у логору Стара Градишка.

Остале породице[уреди]

Поред истакнутих породица, које су учествовале у Народноослободилачком покрету и чији су чланови проглашавани за народне хероје, велик је број породица широм Југославије, које су читаве страдале као жртве фашистичког терора или пале у борби. Овде се налази списак неких од њих поређаних по географским регионима.

  • Београд и Земун

На подручју Београд и Земуна деловао је током читавог рата веома јак Народноослободилачки покрет, а међу страдалима налазиле су се читаве породице, као и више чланова једне породице.

Са подручија Земуна истичу се: немачка породица Девалд, Тома и његова супруга Франциска, који су као комунисти страдали у логору на Сајмишту, као и њихова деца - син Александар, који је погинуо у партизанима и син Тома и ћерка Тереза, који су такође вили учесници НОП-а и преживели су рат; браћа Абафи - Бранко и Јанко, предратни активисти СКОЈ-а, који су погинули у партизанима; браћа Сава и Славко Крњешевац, активисти НОП убијени у Сремској Митровици; браћа Фогл - Силвестер и Јанко, припадници немачке националне мањине и предратни активисти СКОЈ-а, страдали у току рата; сестре Страјин - Јованка, Вера и Нада, све три су стардале у заробљеништву, а током рата је убијен и Јованкин супруг Јакуб Кубуровић; брат и сестра Јован и Јованка Попић, убијени у Јасеновцу, као и брат и сестра Аца и Божица Дивнић, убијени у Вуковару.

Литература[уреди]