Ветерник (Нови Сад) — разлика између измена
Нема описа измене ознаке: мобилна измена мобилно уређивање преко апликације |
м Враћене измене 188.2.92.55 (разговор) на последњу измену корисника FriedrickMILBarbarossa |
||
Ред 5: | Ред 5: | ||
|грб=Coat of arms of Veternik.png |
|грб=Coat of arms of Veternik.png |
||
|опис_слике=Ветерник |
|опис_слике=Ветерник |
||
|покрајина=Војводина |
|||
|округ=Јужнобачки |
|округ=Јужнобачки |
||
|град=Нови Сад |
|град=Нови Сад |
Верзија на датум 5. јун 2015. у 18:43
Ветерник | |
---|---|
Административни подаци | |
Држава | Србија |
Аутономна покрајина | Војводина |
Управни округ | Јужнобачки |
Град | Нови Сад |
Градска општина | Нови Сад |
Становништво | |
— 2011. | 17454 |
— густина | 909/km2 |
Географске карактеристике | |
Координате | 45° 15′ 07″ С; 19° 45′ 20″ И / 45.252° С; 19.755666° И |
Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
Апс. висина | 85 m |
Површина | 19,2 km2 |
Остали подаци | |
Поштански број | 21203 |
Позивни број | 021 |
Регистарска ознака | NS |
Ветерник је насеље у граду Нови Сад у Јужнобачком округу. Ветерник представља комбинацију урбане и руралне средине. Према попису из 2011. било је 17454 становника.
Историја
Ветерник је основан 1918. године као насеље за ратне војне инвалиде-ветеране из Првог светског рата, који су се борили на планини Ветерник у Македонији. Тадашњи Ветерник имао је свега две улице. Изграђене куће биле су типске, а неке од њих су и данас аутентичне. По завршетку Првог светског рата краљ Александар је својим добровољцима који су учествујући у великој бици против бугарских снага, били ослепљени трајно нервним гасом, доделио земљу у околини Новог Сада, а на подручју данашњег Ветерника. Ти солунци и њихове породице су населиле плодну равницу и створили заметак овог насеља.
Образовно-културне институције
Од образовних установа у Ветернику постоје ОШ „Михајло Пупин“, ОШ „Марија Трандафил“, предшколска установа „Радосно детињство“.
Од културних установа у Ветернику постоје Културно-привредни центар (КПЦ), Културно-уметничко друштво „Сава Вукосављев"; Фолклорно удружење „Велико коло“ - за узраст од 3 до 77 година.
Ветерничка црква посвећена „Св. Симеону Мироточивом“ спада међу најлепше верске објекте у Србији саграђене крајем 20. века.
Од специјалних, постоји јединствена и највећа установа у Србији Дом за децу и омладину ометену у развоју.
Здравствене институције
У Ветернику се налази велики Дом здравља, и у оквиру истог више различитих диспанзера, али и одређени број познатих и признатих приватних здравствених ординација, као што је Очни Центар Радновић, на челу са угледним новосадским офталмологом др Драгицом Радновић, лекаром специјалистом са за лечење очних болести деце и одраслих.
Спорт
У Ветернику се налази Спортски центар „Вујадин Бошков“, тренажна и боравишна база фудбалског клуба „Војводина“ Н. Сада, са 6 травнатих терена. ФК Ветерник, КК Ролинг, KK Ветерник, ОК Рељић
Од познатих личности из света спорта у Ветернику живе (најпознатија спортска породица у Србији) брађа Качар, Тадија (1956) и Слободан (1957), професор физичке културе, а Тадија је Магистар спорта и физичке културе. Освајачи су највреднији трофеја у боксерском спорту. Олимпијских, светских, европских, медитеранских и балканских медаља. Слободан је постао и професионални светски првак ИБФ федерације, 21.12.1985., Пезаро, Италија;Проглашен је за најбољег спортиста АП Војводине XX века, 2001. год.
Ненад (Тадија) Качар (1982.), ватерполиста, дипломирао на факултету техничких наука, клупски првак Европе са ВК Бечеј, Бечеј, Србија 2000. године. Од 2006. игра у Катанији на острву Сицилија у Италија., ;
Гојко (Срето) Качар (1987.) фудбалер, ФК Војводина Нови Сад, ФЦ Херта Берлин, ХСВ Хамбург. Репрезентативац Србије, 2. место, Европско првество за младе 2007.
Становништво
У насељу Ветерник живи 18.626 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 35,1 година (34,4 код мушкараца и 35,8 код жена). У насељу има 5.323 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 3,39.
Ово насеље је углавном насељено Србима (према попису из 2002. године). Становништво Ветерника је између два пописа (1991. и 2002. године) порасло за скоро 100 процената. Године 1991. у насељу је живео 10.271 становник док је 2002. године било 18.626 становника. Овај пораст броја становника је последица грађанског рата у Хрватској и у Босни и Херцеговини, као и послератних исељавања из тих држава. Што се тиче националних мањина, у Ветернику живе Мађари, Роми, Хрвати и Словаци.
- График промене броја становника током 20. века
|
м | ж |
|||
? | 38 | 34 | ||
80+ | 41 | 92 | ||
75—79 | 103 | 144 | ||
70—74 | 206 | 275 | ||
65—69 | 369 | 432 | ||
60—64 | 500 | 471 | ||
55—59 | 374 | 429 | ||
50—54 | 590 | 633 | ||
45—49 | 723 | 740 | ||
40—44 | 705 | 697 | ||
35—39 | 764 | 780 | ||
30—34 | 717 | 760 | ||
25—29 | 726 | 753 | ||
20—24 | 737 | 718 | ||
15—19 | 708 | 673 | ||
10—14 | 683 | 692 | ||
5—9 | 639 | 617 | ||
0—4 | 559 | 504 | ||
Просек : | 34,4 | 35,8 |
| ||||||||||||||||||||||||
|
Пол | Укупно | Неожењен/Неудата | Ожењен/Удата | Удовац/Удовица | Разведен/Разведена | Непознато |
---|---|---|---|---|---|---|
Мушки | 7.301 | 2.364 | 4.591 | 184 | 158 | 4 |
Женски | 7.631 | 1.884 | 4.688 | 827 | 228 | 4 |
УКУПНО | 14.932 | 4.248 | 9.279 | 1.011 | 386 | 8 |
Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија |
---|---|---|---|---|---|
Мушки | 3.289 | 105 | 0 | 3 | 820 |
Женски | 2.561 | 58 | 1 | 0 | 493 |
УКУПНО | 5.850 | 163 | 1 | 3 | 1.313 |
Пол | Производња и снабдевање | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
Мушки | 49 | 413 | 711 | 94 | 448 |
Женски | 15 | 66 | 697 | 107 | 83 |
УКУПНО | 64 | 479 | 1.408 | 201 | 531 |
Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад |
Мушки | 25 | 115 | 138 | 78 | 75 |
Женски | 69 | 133 | 70 | 172 | 458 |
УКУПНО | 94 | 248 | 208 | 250 | 533 |
Пол | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
Мушки | 133 | 1 | 0 | 81 | |
Женски | 109 | 2 | 0 | 28 | |
УКУПНО | 242 | 3 | 0 | 109 |
Галерија слика
-
Православна црква у Ветернику
-
На кеју у Ветернику
Референце
- ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
- ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
- ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.