Главна страна — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Нема описа измене
 
Ред 85: Ред 85:
|Само слика = 1
|Само слика = 1
}}
}}
{{flex columns|1=
<div class="main-wrapper">
<div class="main-wrapper-column">
{{Одељци Главне стране
{{Одељци Главне стране
|ID = dyk
|ID = dyk
Ред 95: Ред 94:
|За уреднике =
|За уреднике =
}}
}}
|2=
</div>
<div class="main-wrapper-column">
{{Одељци Главне стране
{{Одељци Главне стране
|ID = dyk
|ID = dyk
Ред 105: Ред 103:
|За уреднике =
|За уреднике =
}}
}}
|3=
</div>
<div class="main-wrapper-column">
{{Одељци Главне стране
{{Одељци Главне стране
|ID = dyk
|ID = dyk
Ред 115: Ред 112:
|За уреднике =
|За уреднике =
}}
}}
}}
</div>
</div>
{{Одељци Главне стране
{{Одељци Главне стране
|ID = dyk
|ID = dyk

Тренутна верзија на датум 4. април 2024. у 00:50

Сјајан чланак

ДНК

А-ДНК структура
А-ДНК структура

Дезоксирибонуклеинска киселина (ДНК) је нуклеинска киселина која садржи упутства за развој и правилно функционисање свих живих организама. Заједно са РНК и протеинима, ДНК је један од три главна макромолекула који су есенцијални за све познате форме живота. Сва жива бића свој генетички материјал носе у облику ДНК, са изузетком неких вируса који имају РНК (рибонуклеинску киселину). ДНК има веома важну улогу не само у преносу генетичких информација са једне на другу генерацију, већ садржи и упутства за грађење неопходних ћелијских органела, протеина и РНК молекула. ДНК сегмент који преноси ова важна упуства се назива ген.

У еукариотима, организмима као што су животиње, биљке, гљиве и протисте, највећи део ДНК молекула се налази у нуклеусу ћелије, а мањи део је у органелама, као што су митохондрије или хлоропласти. У прокариотима (нпр. бактеријама) ДНК се налази у цитоплазми ћелије. За разлику од ензима, ДНК молекул не утиче директно на друге молекуле, већ различити ензими сарађују са ДНК и копирају информације било у облику дуплог ДНК молекула или у облику протеина. Овакав однос је део централне догме молекуларне биологије.

Ћелије садрже ДНК организован у дуге структуре које се зову хромозоми. Током ћелијске деобе хромозоми се дуплирају процесом репликације ДНК, тако да свака од новонасталих ћелија има комплетан сет хромозома. У хромозомима хроматински протеини, као што су хистони, организују ДНК на такав начин да молекул постаје веома компактан и може да стане у ћелије које су на хиљаде пута мање од ДНК молекула. Ове компактне структуре условаљавају интеракције између ДНК и других протеина, и помажу у контролисању делова ДНК који се транскрибују.

Добар чланак

Кичмењаци

Vertebrates.png Појединачни организми из сваке главне групе вретенчара. У смеру казаљке на сату, почев од горње лево: Шарени даждевњак (Amphibia), Естуарски крокодил (Reptilia), Аустралијски казуар (Aves), Црно-ружичаста слоновска ровчица (Mammalia) Велики буцањ (Osteichthyes)
Vertebrates.png Појединачни организми из сваке главне групе вретенчара. У смеру казаљке на сату, почев од горње лево: Шарени даждевњак (Amphibia), Естуарски крокодил (Reptilia), Аустралијски казуар (Aves), Црно-ружичаста слоновска ровчица (Mammalia) Велики буцањ (Osteichthyes)

Кичмењаци (лат. Vertebrata) билатерално су симетрични хордати са развијеном лобањском чауром у којој се налази мозак. Највећи број кичмењака поседује кичмене пршљенове и сегментисано тело. Кичменица се састоји од кичмених пршљенова. Са леђне стране пршљенова постоје наставци који обухватају задњи део нервне цеви — кичмену мождину и тако је штите.

Кичмењаци су подељени на рибе, водоземце, гмизавце, сисаре и птице. Екстантне кичмене опције величине су од врсте жаба Paedophryne amauensis, са само 7,7 mm до плавог кита, до 33 m. Кичмењаци чине мање од пет процената свих описаних животињских врста; остали су бескичмењаци, који немају кичму.

Кичмењачи традиционално укључују слепуље, које немају одговарајуће пршљенове услед губитка у еволуцији, иако њихови најближи живи рођаци, пакларе, раде. Међутим, слепуља поседује лобању. Из тог разлога, subphylum се понекад назива Craniata када се говори о морфологији.

Изабрани списак

Дискографија групе Queen

Логотип групе Квин
Логотип групе Квин

Британска рок група Квин састојала се од певача Фредија Меркјурија (преминуо 1991), гитаристе Брајана Меја, бубњара Роџера Тејлора и басисте Џона Дикона (напустио групу 1997). Основана 1970. године, група Квин је објавила свој дебитантски албум Queen 1973. године. Упркос томе што није одмах стекла успех, група је стекла популарност у Уједињеном Краљевству својим другим албумом Queen II 1974. године.

Њихова песма из 1975. године названа „Bohemian Rhapsody”, била је на првом месту девет недеља (и додатних пет недеља 1991. године) и трећи је најпродаванији сингл свих времена у Уједињеном Краљевству. У САД, „Bohemian Rhapsody” је доспела у Билборд 40 листу у три различите деценије, достигавши 9. место у свом оригиналном издању 1975. године, друго место 1992. године након што се појавила у филму Вејнов свет, и још једном у топ 40 након објављивања филма о Квину Боемска рапсодија. Албум Greatest Hits из 1981. године је најпродаванији албум у историји Уједињеног Краљевства са 6 милиона проданих копија до 2014. године. Компилација Greatest Hits II из 1991. године је такође један од десет најпродаванијих албума свих времена у УК, са 3,8 милиона проданих копија до 2012. године.

Недавни догађаји

Вести

Милош Вучевић
На данашњи дан

7. мај

Јодл у Ремсу потписује немачку капитулацију.
Занимљивости

Да ли сте знали

Бар-код
Бар-код

Изабрана слика

Европска пчеларица је птица из реда Coraciiformes. На фотографији пар птица фотографисан у Француској; женка (напред) чека улов мужјака.
Европска пчеларица је птица из реда Coraciiformes. На фотографији пар птица фотографисан у Француској; женка (напред) чека улов мужјака.

Википедија

Википедија је енциклопедијски пројекат слободног садржаја на интернету који развијају и одржавају добровољци помоћу викисофтвера. Чланке на Википедији можете мењати без обавезне регистрације.

Првобитна верзија Википедије започета је 15. јануара 2001, док је издање на српском језику започето 16. фебруара 2003. године у 21:52. Википедија тренутно садржи више од 62,9 милиона чланака написаних на 309 језика, од којих је преко 688.000 на српском.

Доприноси

Чланке на Википедији заједнички пишу добровољци широм света, а већину страница може да уређује свако ко има приступ интернету. Притом је неопходно поштовати усвојена правила и смернице.

Постоје странице помоћи у којима је објашњено како се израђују нови или уређују постојећи чланци, како се отпремају или користе слике и друго. У било којем тренутку можете да затражите помоћ других уредника или да се обратите свом изабраном ментору.

Заједница

До сада је на Википедији на српском језику 368.637 корисника отворило налог, а од тога су 1.042 активна. Сви уредници су добровољци који улажу радне напоре у оквиру различитих тематских целина.

Посетите нашу Радионицу и Портале и сазнајте како ви можете помоћи. Конструктивне дискусије и сувисли коментари о садржају чланака су увек добродошли. Странице за разговор користите за размену мишљења и указивање на мањкавости у садржају чланака.

Сродни пројекти