Анапа
Анапа Анапа | |
---|---|
Административни подаци | |
Држава | Русија |
Федерални округ | Јужни ФО |
Покрајина | Краснодарска |
Рејон | Анапски ГО |
Основан | 1781. |
Статус града | 1846. |
Становништво | |
Становништво | |
— 2017. | 75.375 |
— густина | 1.884,38 ст./km2 |
Агломерација (2017.) | 186.127 |
Географске карактеристике | |
Координате | 44° 53′ 34″ С; 37° 19′ 49″ И / 44.8927° С; 37.3304° И |
Временска зона | UTC+3 |
Апс. висина | 58,983 m |
Површина | 40 km2 |
Остали подаци | |
Поштански број | 353440−353458 |
Позивни број | +7 86133 |
ОКАТО код | 03 403 000 000 |
ОКТМО код | 03 703 000 001 |
Веб-сајт | |
http://www.anapa-official.ru/ |
Анапа (рус. Анапа) град је у Русији у Краснодарском крају. Морска је лука на црноморској обали Кавказа, у Анапском заливу, близу Азовског мора, 160 km западно од Краснодара и 52 km северозападно од Новоросијска.
Према проценама из 2017. у граду је живело 75.375 становника.
Град Анапа од 2011. има почасно звање „Града војничке славе”.
Историја
[уреди | уреди извор]Подручје око овог града је било насељено још у старом веку. Насеље Синда, звано Синдска лука или 'Синдика је била саграђена на месту данашње Анапе у 6. веку п. н. е. Саградили су ју Понтски Грци и била је насељена све до 3. века п. н. е.
У међувремену, била је припојена Босфорском краљевству и у њој се налазила у раздобљу од 4. до 3. века п. н. е. Тада се називала Горгипија по имену градитеља Горгипа. У 3. веку је разарају номадска племена. Ова племена, за која се претпоставља да су била черкеског и/или адигејског порекла, су дала данашњој Анапи име.
У 14. веку је овдје била ђеновска колонија Мапа.
Град су 1475. заузели Турци, који су изградили тврђаву 1781. - 1782. године. Иста је била циљ вишеструких напада руске империје 1791., 1808. и 1828. и коначно је била припојена Русији 1829. године, темељем Дринопољског мира. Тада је то насеље имало адигејски назив Анапа.
Одтад, град се налази у Русији. Градски статус добија 1846. године, а лечилиштем постаје 1866. године.
За време Другог свјетског рата је половина лечилишта била разрушена, а обновљена су 1950-их година.
Становништво
[уреди | уреди извор]Према прелиминарним подацима са пописа, у граду је 2010. живело 58.983 становника, што је за 5.490 (10,26%) више него 2002. године.
1939. | 1959. | 1970. | 1979. | 1989. | 2002. | 2010. | 2017. |
---|---|---|---|---|---|---|---|
17.306 | 19.602 | 29.900 | 40.119 | 54.976[1] | 53.493[2] | 58.990[3] | 75.375 |
Према подацима из 2017. град Анапа се по броју становника налазио на 217. месту међу 1.112 званичних градова Руске Федерације.
Туризам
[уреди | уреди извор]Бројна су лечилишта (првенствено дечја) и хотели у овом граду. Откако се распао СССР, заједно са Сочијем и још неким градовима дуж руске црноморске обале је доживио знатан пораст популарности. Распад је оставио традиционална совјетска одмаралишта на Криму у Украјини и у републици Абхазији у Грузији са друге стране међе.
Анапа ретко привлачи неруске туристе који одлазе на годишње одморе због његове скромне подградње (инфраструктуре) и каменитих плажа, али је остао привлачним и нескупим избором за Русе који се више воле одмарати у традиционалним руским одмаралиштима него у скупљим одредиштима као што су Анталија на Турској средоземној обали или Шарм ел-Шеик у Египту (оба су познате по омиљености међу Русима).
Иако су у Анапи бројне болнице специјализоване за рехабилитацију, Анапа и други градови на црноморској обали нису постали одредиштем пензионера, из главног разлога што су руске пензије врло мале, ретко прелазећи 100 долара месечно. Надаље, Руси ретко одлазе у друге градове осим Москве због тешкоћа у свези са унутрашњим пасошима и систему "прописка".
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Всесоюзная перепись населения 1989 г. Численность наличного населения союзных и автономных республик, автономных областей и округов, краёв, областей, районов, городских поселений и сёл-райцентров.”. Всесоюзная перепись населения 1989 года (на језику: руски). Demoscope Weekly. 1989. Приступљено 4. 9. 2012.
- ^ Федеральная служба государственной статистики (21. 5. 2004). „Численность населения России, субъектов Российской Федерации в составе федеральных округов, районов, городских поселений, сельских населённых пунктов – районных центров и сельских населённых пунктов с населением 3 тысячи и более человек”. Всероссийская перепись населения 2002 года (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012.
- ^ Федеральная служба государственной статистики (Федерални завод за статистику) (2011). „Всероссийская перепись населения 2010 года. Том 1 (Национални попис становништва 2010, 1. свезак)”. Всероссийская перепись населения 2010 года (Национални попис становништва 2010) (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Званични веб-сајт
- Инфо странице Архивирано на сајту Wayback Machine (20. август 2007)