Дјед Мраз (словенска култура)

С Википедије, слободне енциклопедије
За друге употребе погледајте страницу Дјед Мраз (вишезначна одредница).
Статуа Дједа Мраза у Вологди у Русији

Дјед Мраз (екав. Деда Мраз; рус. Дед Мороз, блр. Дзед Мароз, укр. Дід Мороз, буг. Дядо Мраз), словенски је измишљени лик који доноси поклоне дјеци и често их лично испоручује у Новогодишњој ноћи. Лик је сличан британској персонификацији Божића [en].[1]

Дједа Мраза прати Сњегурочка, његова унука и помоћница, која носи дугу сребрно-плаву одјећу и крзнену капу[2] или круну у облику пахуље.[3] Она је јединствени атрибут Дједа Мраза, с обзиром на то да слични ликови у осталим културама немају женске сапутнике.

Дјед Мраз носи дуги крзнени капут, топлу крзнену капу и на ногама чизме ваљенке. Он има дугу сиједу браду. Хода уз помоћ магичног штапа[4] и понекад јаше тројку.

Пребивалиштем Дједа Мраза у Русији се сматра град Велики Устјуг у Вологодској области.[4] Пребивалиште Дједа Мраза у Бјелорусији је Бјаловјешка шума.

Развој лика[уреди | уреди извор]

Поријекло лика Дједа Мраза претходило је хришћанству као словенски чаробњак зиме, у неким књигама је син бога Велеса и Маре.[5] У словенској митологији, Мраз или Старац Мраз је пагански снијежни демон,[6] односно демон зиме. Из његовог лика проистекао је Дед Мороз. По легенди је живео у шумама севера и оданде доносио зиму, мраз и хладноћу. По нарави је био опак и зао — волео је да залеђује људе и отимао је неваљалу децу, коју је односио у свом великом џаку. Временом се легенда о њему трансформисала у своју супротност, па је Дед Мороз (од миља Дедушка Мороз) постао добродушан и добронамеран старац који у свом великом џаку данас деци доноси поклоне и слаткише.[7]

Лик Дједа Мраза је трансформисан под утицајем православне традиције, . Од 19. вијека особине и легенда Дједа Мраза су обликоване књижевним утицајем. Комад „Сњегурочка” аутора Александра Островског била је веома утицајна, као и „Сњегурочка — прољећна бајка” Николаја Римски-Корсакова са либретом заснованим на комаду.[4][8] На крају 19. вијека лик Дједа Мраза је постао веома популаран.[9]

До времена Октобарске револуције, Дед Мороз почео је да личи на западњачког Санта Клоза и по изгледу и по карактеру. Носио је црвени огртач и везао се за прославу Божића, а не само за зиму као такву. Први светски рат представља кризни период за Деда Мороза јер су ове сличности постале очигледне, па царске власти званично забрањују његово приказивање. Послије Руске револуције, божићне традиције су активно обесхрабриване јер су сматране „буржоаским и вјерским”.[10] Слично томе, Дјед Мраз је 1928. године проглашен „савезником свештеника и кулака”.[11] У Руској совјетској федеративној социјалистичкој републици и Совјетском савезу и божићне јелке биле су забрањене све до до 1935, с обзиром на то да су сматране „буржоазијским и религијским обележјима“. Поред тога, слика Дједа Мраза је стекла свој садашњи облик за вријеме Совјетског Савеза, поставши главни симбол Новогодишњих празника, тиме потискујући Божић. Неке божићне традиције су оживљене након чувеног писма Павла Постишева, које је објављено у Правди 28. децембра 1935. године.[5][10] Постишев је вјеровао да је поријекло празника, који су били предхришћански, било мање важно од користи које би могли донијети совјетској дјеци.[11]

Године 1937. Дед Мороз се први пут појавио испред московске Палате Совјета. Следећих година, позив да испред Палате прославе Нову годину постао је питање части за совјетску дјецу. Коначну

слику „совјетског” Дједа Мраза — Деда Мороза дефинисали су совјетски филмски аутори 30-их година прошлог вијека. За то вријеме боја његовог огртача мијењала се неколико пута. Како се не би поистовјетио са Санта Клозом његов огртач најчешће је био плав. Стаљин је наредио је да Дед Мороз испред Палате мора носити само плави огртач. За вријеме доминације Совјетског савеза у источној Европи Дед Мороз уведен је у традиције многих држава овог региона, упркос чињеници да им је до тада био стран. Након пада Совјетског савеза, у овим земљама видљиви су захтјеви за повратком пређашњих сличних ликова.[12]

Дјед Мраз у савременој Русији[уреди | уреди извор]

Владимир Путин, предсједник Руске Федерације у посјети резиденцији Дједа Мраза у Великом Устјугу 7. јануара 2008. године

Дјед Мраз је веома популаран у савременој Русији.[13] Градоначелник Москве је 1998. године град Велики Устјуг прогласио домом руског Дједа Мраза.[14] Између 2003. и 2010. године, поштанска служба у Великом Устјугу је примила око 2 милиона писама из цијеле Русије и свих дијелова свијета која су била адресирана на Дједа Мраза.[4][14][15][16][17] Предсједник Руске Федерације Владимир Путин је 7. јануара 2008. године посјетио резиденцију Дједа Мраза у Великом Устјугу у склопу прославе православног Божића.[18]

Западни Санта Клоз ушао је у Русији током „турбулентних” деведесетих година 20. вијека када је западњачка култура продрла у постсовјетску Русију.[19][20] Опоравак Русије почетком 21. вијека довео је до поновног нагласка на словенски карактер Дједа Мраза.[21] То је укључивало курсеве које је спонзорисала Влада Русије и владе њених субјеката, а који су се одржавали сваког децембра, са циљем да се успостави одговарајућа словенска норма за улоге Дједа Мраза и Сњегурочку током Новогодишњих празника.[20][22][23] Људи који се налазе у улогама Дједа Мраза и Сњегурочке обично наступају на дјечијим забавама током сезоне зимских празника, давајући поклоне и борећи се против зле вјештице, Бабе Јаге, која дјеци наводно жели да украде поклоне.[24]

У новембру и децембру 2010. године, Дјед Мраз је био један од кандидата за маскоту Зимских олимпијских игара 2014. године у Сочију.[14]

Варијације Дједа Мраза међу националним мањинама у Русији[уреди | уреди извор]

Многе националне мањине у Русију има називе на својим матерњим језицима за Дједа Мраза. На примјер, на башкирском и татарском језику, Дјед Мраз је познат као Киш Бабај. На јакутском језику је познат као Чис Кан, док је на ненецком познат као Јамал Ири.[25]

Међународне везе Дједа Мраза[уреди | уреди извор]

Дјед Мраз је у медијима представљен у сталном детанту са бројним „дупликатима” из разних земаља, као што је естонски Јоулувана (ест. Jõuluvana), фински Јоулупуки (фин. Joulupukki) и остале фигуре сличне Санта Клозу, Божић Бати,[7] Оцу Божићу и Светом Николи.[26][27][28][29] Поједини људи такође кажу да је Дјед Мраз дјед Санта Клоза. Детант напори укључивали су један-на-један састанке, групне састанке и пријатељска такмичења, као што је годишње Новембарско Санта Клоз такмичење у Целеу у Њемачкој.[30][31][32]

Традиционални састанак руског Дједа Мраза и финског Јоулупукија одржан је 2015. године упркос покушаја политичке изолацију Русије на Западу због сукоба у Украјини.[33]

ГЛОНАСС праћење Дједа Мраза[уреди | уреди извор]

У новембру 2009. године, по први пут, Руска Федерација је направила конкуренцију систему НОРАД праћење Санта Клоза са системом ГЛОНАСС праћење Дједа Мраза, који је намјеравао да помоћу ГЛОНАСС-а прати Дједа Мраза током Новогодишње ноћи.[34]

Веб-сајтови на руском језику (језик који тренутно не нуди конкурентски НОРАД праћење Санта Клоза) укључили су ове могућности: „праћење у реалном времену” Дједа Мраза, „новости” о Дједу Мразу током цијеле године, образац за слање имејла Дједу Мразу, фотографије, видео снимке, аудио стриминг руских пјесама, пјесмица и стихова из дјечијих писама упућених Дједу Мразу, информације о Великом Устјугу у Володској области и о могућностима укључивања у такмичење и освајања награда.[35]

Регионалне разлике и контроверзе[уреди | уреди извор]

Постоје еквиваленти Дједа Мраза и Сњегоручке широм бившег Совјетског Савеза, као и у земљама бившег Источног блока и земљама бивше Југославије. Након распада Совјетског Савеза, неке од ових земаља су уложиле напоре да се удаље од совјетског и руског насљеђа кроз сопствене древне традиције.

Азербејџан[уреди | уреди извор]

У Азербејџану назив за Дједа Мраза је Шахта Баба (азер. Şaxta Baba), а назив за Сњегурочку је Кар Кизи (азер. Qar Qızı). У претежно муслиманској, али секуларној земљи, гдје су хришћани у великој мањини, ова традиција опстаје као веома популарна. Шахта Баба доноси поклоне дјеци током прославе Нове године, међутим Кар Кизи је веома ријетко присутна прославама.

Бјелорусија[уреди | уреди извор]

У Бјелорусији назив за Дједа Мраза је Дзиед Мароз. Он није историјски лик из бјелоруског фолклора. Званична резиденција бјелоруског Дједа Мраза је Бјаловјешка шума.

Бугарска[уреди | уреди извор]

У Бугарској назив за Дједа Мраза је Дјадо Коледа (буг. Дядо Коледа), док је Дјадо Мраз (буг. Дядо Мраз) сличан руском лику који нема хришћанску конотацију и био је популаран током комунистичке власти. Међутим, он је у великој мјери одбачен од 1989. године, када се Дјадо Коледо вратио као популарнија фигура.

Казахстан и Киргистан[уреди | уреди извор]

Назив за Дједа Мраза у Казахстану и Киргистану је Ајаз Ата.

Пољска[уреди | уреди извор]

Иако нема традиционалне аналогије Дједа Мраза у пољском фолклору, било је покушаја да се он уведе као Ђиадек Мроз (пољ. Dziadek Mróz) током комунистичког периода. Комунисти, противни религији уопште, сматрали су Божић и традиционалног Светог Николу „идеолошким непријатељима”. Због тога су пропагандним активностима покушали да замијене Ђиадеком Мрозом. Власти су често инсистирале на увођењу фигуре у предшколским и школским установама, као и на догађајима за дјецу. Тиме је такође требало да се створи илузија о културним везама са Совјетским Савезом.

Румунија[уреди | уреди извор]

Године 1948, након што су комунисти дошли на власт у Румунији, одлучено је да прослава Божића буде забрањена. Децембар 25. и 26. су постали радни дани и званична прослава није одржавана. Као замјена за Мош Крачун (рум. Moş Crăciun), уведена је нова фигура, Мош Герила (рум. Moş Gerilă). Он је дјеци поклоне доносио 31. децембра.

Званично, прослава Нове године почињала је 30. децембра, када се прослављао Дан републике, с обзиром да је на тај дан краљ Михај I абдицирао 1947. године.

Након Румунске револуције 1989. године, Мош Герила је изгубио утицај, а на његово мјесто поново долази Мош Крачун.

Таџикистан[уреди | уреди извор]

У Таџикистану је настављена традиција Дједа Мраза, који у Таџикистану носи назив Бобои Барфи (таџ. Boboi Barfi), док Сњегурочка носи назив Барфак (таџ. Barfak).

Године 2012, младић обучен у костим Дједа Мраза избоден је до смрти у Душанбео док је маса узвикивала „Невјерниче!”. Убиство је било мотивисано вјерском мржњом, како је навела таџикистанска полиција.

Дана 11. децембра 2013, Саидали Сидиков, први замјеник шефа Комитета за емитовање ТВ и радија у Влади Таџикистана, у интервјуу је нагласио „Дјед Мраз и његова помоћница Сњегурочка и Новогодишње дрво неће се појавити на државној телевизији ове године, јер ове личности и особине које имају немају директну везу са нашим националним традицијама, иако у њима нема ништа штетно”. Међутим, сљедећег дана ова изјава је осуђена и планиране прославе су укључивале ове личности, иако су поједини вјерске личности то негодовале.

Украјина[уреди | уреди извор]

Украјина је 2014. године покушала да замијени Дједа Мраза са Светим Николом, који је популарнији у западној Украјини.

Узбекистан[уреди | уреди извор]

Године 2012. Узбекистан као претежно муслиманска земља, удаљила се од прославе Божића и његових историјских ликова.

Деда Мраз у српској култури[уреди | уреди извор]

Пре Другог светског рата српској деци су, током зимских празника, традиционално поклоне доносили Свети Никола за Никољдан и Божић Бата за Божић.[36] Eтнолошкиња Весна Марјановић у својој књизи Маске, маскирање и ритуали у Србији износи мишљење да се Божић Бата у српској култури као дародавац појавио тек у периоду између два светска рата[37] и могло би се рећи да је био прилично оригиналан лик дародавца током зимских празника.[38] О Светом Николи доста се зна, али се старо веровање и његова улога у усрећивању најмлађих скоро и заборавила. Ретко ко се данас, на помен овог свеца, сети дечјих поклона, док је Божић Бату готово у потпуности заменила глобализована фигура Деда Мраза — Санта Клоза.[39]

После Другог светског рата, са ширењем комунистичке идеје о штетности религије, у Југославији су Божић Бата и Свети Никола постали непожељни. Заменила их је комунистичко-социјалистичка фигура Деда Мороза, која је наметнута у свим земљама под Совјетским утицајем, који више није долазио за Божић (као у већини западних земаља), већ за Нову годину.[40] После разлаза са Совјетским Савезом 1948. године овај лик старог словенског божанства, под утицајем Запада, постепено еволуира у глобализовани лик Санта Клоза, па је данас "Српски" Деда Мраз потпуно американизовани лик старца у црвеном оделу, који се вози санкама које вуку ирваси, а који је 1931. године за потребе рекламне кампање осмишљен у компанији Кока Кола.[а][41] Ипак, остало је послератно совјетско име овог омиљеног дечијег лика — Дјед Мраз, односно Деда Мраз.[7] Деведесетих година, после буђења национализма и распада Југославије, некадашњи југословенски народи се враћају старим обичајима, па тако оживљавају и ликови какви су Божић Бата код Срба или Дјед Божићњак код Хрвата, али се задржава и глобализована западњачка верзија,[42] па сада у Србији деца добијају поклоне за Нову годину од Деда Мраза (1. јануара), а многа и од Божић Бате за Божић (7. јануара).

Види још[уреди | уреди извор]

Напомене[уреди | уреди извор]

  1. ^ Кока Кола је заправо један од главних фактора за глобалну популаризацију овог американизованог лика.[41]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Our Kazakhstan Journey: Ded Moroz and Snyegurochka”. Our Kazakhstan Journey. 13. 12. 2009. Приступљено 06. 01. 2018. 
  2. ^ „Snegurochka Is a Part of the Russian Christmas Tradition”. TripSavvy (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 24. 03. 2017. г. Приступљено 06. 01. 2018. 
  3. ^ „Christmas in Ukraine - Ukrainian Christmas Eve Celebrations - Christmas Traditions & Customs in Ukraine”. www.worldofchristmas.net (на језику: енглески). Приступљено 06. 01. 2018. 
  4. ^ а б в г „Ded Moroz is Russia's Famous Version of Santa Claus”. TripSavvy (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 07. 07. 2011. г. Приступљено 16. 12. 2010. 
  5. ^ а б „Meet Russia's Antidote To Santa” (на језику: енглески). 24. 12. 2007. Приступљено 06. 01. 2018. 
  6. ^ Dixon-Kennedy, Mike (1998). Encyclopedia of Russian & Slavic Myth and Legend (на језику: енглески). ABC-CLIO. ISBN 9781576070635. 
  7. ^ а б в Бојанић, Ђорђе (29. 12. 2021). „Драг нам је Деда Мраз, али дражи нам је наш Божић Бата”. Српска историја. Приступљено 5. 12. 2023. 
  8. ^ „How to Celebrate Christmas in Eastern Europe”. TripSavvy (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 31. 12. 2010. г. Приступљено 14. 12. 2010. 
  9. ^ „Ded Moroz – Russiapedia Of Russian origin”. russiapedia.rt.com (на језику: енглески). Приступљено 06. 01. 2018. 
  10. ^ а б „В Москве штраф за елку без чека будет до 5000 долл”. vz.ru (на језику: руски). 25. 11. 2005. Приступљено 06. 01. 2018. 
  11. ^ а б Petrone, Karen (2000). Life Has Become More Joyous, Comrades: Celebrations in the Time of Stalin (на језику: енглески). Indiana University Press. стр. 85. ISBN 978-0-253-33768-9. 
  12. ^ Šeta, Đermana (2014). „„Hladni rat“ oko Djeda Mraza: Kultura i politika praznovanja u javnim obrazovnim institucijama u Bosni i Hercegovini”. Context - Časopis za interdisciplinarne studije. godina 1, br. 1: 30 — преко academia.edu. 
  13. ^ „Father Frost and the Snow Maiden deliver Russia's winter warmer”. The Independent (на језику: енглески). 31. 12. 1996. 
  14. ^ а б в Taplin, Phoebe (15. 12. 2010). „Reveling in Russian Santa’s fairytale home” (на језику: енглески). Приступљено 06. 01. 2018. 
  15. ^ Tilipman, Anton (17. 01. 2005). „Великий Устюг”. www.towns.ru (на језику: руски). Приступљено 06. 01. 2018. 
  16. ^ „Великий Устюг - родина Деда Мороза” (на језику: руски). 08. 10. 2007. Архивирано из оригинала 17. 03. 2016. г. Приступљено 06. 01. 2018. 
  17. ^ „Veliky Ustyug - Homeland of Father Frost < Tourism < Vologda” (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 03. 07. 2010. г. Приступљено 06. 01. 2018. 
  18. ^ „Putin and his deputy show off Russian Christmas traditions - Monsters…” (на језику: енглески). 07. 01. 2008. Архивирано из оригинала 28. 01. 2013. г. Приступљено 06. 01. 2018. 
  19. ^ „Russia's Grandfather Frost fights the invading Santas - Europe, World - The Independent” (на језику: енглески). 24. 12. 2000. Архивирано из оригинала 10. 09. 2011. г. Приступљено 06. 01. 2018. 
  20. ^ а б „Meet Russia's Antidote To Santa” (на језику: енглески). 24. 12. 2007. Приступљено 06. 01. 2018. 
  21. ^ „Santa Claus is an 'illegal immigrant' declares top Kremlin official in Christmas 'Cold War'”. Mail Online (на језику: енглески). 05. 12. 2008. Приступљено 06. 01. 2018. 
  22. ^ „Ded Moroz Is No Santa Claus video - CNET TV” (на језику: енглески). 24. 12. 2007. Архивирано из оригинала 16. 07. 2011. г. Приступљено 06. 01. 2018. 
  23. ^ „Moscow school set to instruct a new generation of Santas”. en.rian.ru (на језику: енглески). 06. 12. 2005. Приступљено 06. 01. 2018. 
  24. ^ „Father Frost”. russiansantas.com (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 15. 07. 2011. г. Приступљено 06. 01. 2018. 
  25. ^ „Chys Khan, the master of cold, and snow maiden Khaarchana from Yakutia”. gov.karelia.ru. 01. 12. 2010. Архивирано из оригинала 07. 01. 2018. г. Приступљено 06. 01. 2018. 
  26. ^ „Santa Claus Shakes Hands With Father Frost”. RadioFreeEurope/RadioLiberty (на језику: енглески). 01. 01. 2006. Приступљено 06. 01. 2018. 
  27. ^ „Russian Father Frost expects to celebrate Christmas in London”. www.interfax-religion.com (на језику: енглески). 24. 11. 2010. Приступљено 06. 01. 2018. 
  28. ^ „Father Frost and Santa Claus meet in Minsk”. www.belarus.by (на језику: енглески). 23. 11. 2010. Приступљено 06. 01. 2018. 
  29. ^ „Ded Maroz ("Father Frost") meets Santa Claus in Turku, Finland” (на језику: енглески). 31. 12. 2008. Приступљено 06. 01. 2018. 
  30. ^ „Vologda / Press Releases of the Oblast Government” (на језику: енглески). 27. 11. 2009. Архивирано из оригинала 22. 07. 2011. г. Приступљено 06. 01. 2018. 
  31. ^ „Vologda / Press Releases of the Oblast Government” (на језику: енглески). 27. 11. 2008. Архивирано из оригинала 22. 07. 2011. г. Приступљено 06. 01. 2018. 
  32. ^ „Santa Claus Championships hit Switzerland and Germany CCTV-International”. english.cctv.com (на језику: енглески). 03. 12. 2009. Приступљено 06. 01. 2018. 
  33. ^ „Father Frost and Joulupukki Will Meet at Russian-Finnish Border”. sputniknews.com (на језику: енглески). 15. 12. 2015. Приступљено 06. 01. 2018. 
  34. ^ „What on earth is happening with "Russia's GPS"?”. Fortune (на језику: енглески). 01. 12. 2009. Архивирано из оригинала 13. 09. 2010. г. Приступљено 06. 01. 2018. 
  35. ^ „Путешествия Деда Мороза”. dmglonass.ru (на језику: руски). Архивирано из оригинала 07. 01. 2018. г. Приступљено 06. 01. 2018. 
  36. ^ Вуковић, Сања (12. 12. 2019). „Зашто се каже: "Божић Бата"”. Српски легат. Приступљено 2. 12. 2023. 
  37. ^ Mitrović, Nemanja (29. 12. 2020). „Deda Mraz i Srbija: Od Svetog Nikole i Božić Bate do zarumenelog deke u crvenom kaputu”. BBC News na srpskom. Приступљено 2. 12. 2023. 
  38. ^ „Божић-Бата”. Прометеј (Едукација). Издавачка кућа Прометеј. Приступљено 2. 12. 2023. 
  39. ^ „Kako je Božić Bata dobio ime?”. Equilibrio blog. 24. 12. 2014. Приступљено 2. 12. 2023. 
  40. ^ „Nova godina ili Božić: Ko je Deda Mraz, a ko Božić Bata?”. Bašta Balkana. 2. 1. 2022. Приступљено 4. 12. 2023. 
  41. ^ а б K. Bondžulić (31. 12. 2022). „Kako je Sveti Nikola postao Deda Mraz: Od vatrenog branioca crkvene doktrine do dekice koji leti na sankama”. Danas. Приступљено 5. 12. 2023. 
  42. ^ „Božić Bata/Deda Mraz”. Vukajlija. Приступљено 4. 12. 2023. 

Литература[уреди | уреди извор]

  • Марјановић, Весна (2015). Маске, маскирање и ритуали у Србији (2. изд. изд.). Београд: Чигоја штампа. ISBN 978-86-7891-082-1. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Дјед Мраз на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Дјед_Мраз_(словенска_култура)&oldid=27368785”