Главна страна
Манила
Манила (фил./таг. Maynilà; IPA: /majˈnilaʔ/), званично Град Манила (фил./таг. Lungsod ng Maynilà), главни је и други најнасељенији град Филипина. Основао га је шпански конкистадор Мигел Лопез де Легаспи, 24. јуна 1571. године. Један је од најстаријих филипинских градова и био је седиште моћи већине колонијалних владара у овој земљи. Смештен је на источној обали залива Манила и има мноштво знаменитости од којих неке датирају и до 16. века. Прву повељу је добио 31. јула 1901. године, усвајањем Акта Филипинске комисије 183; аутономију је стекао 18. јуна 1949. године, доношењем Републичког акта бр. 409 познатог и као Ревидирана повеља Града Маниле. Истраживачка мрежа глобализације и главних градова (енгл. Globalization and World Cities Research Network, GaWC) сврстала је 2012. године Манилу међу глобалне градове.
Са 1.780.148 становника 2015. године Манила је била други највећи град Филипина, након Кезон Ситија. Такође је и најгушће насељен град на свету, са 41.515 ст./km2. Један је од шеснаест градова те општина у саставу Метро Маниле, региона главног града Филипина. Манила је смештена на источној обали залива Манила, у једној од најбољих филипинских лука. Званично је постала град 1904. године; чини је укупно 16 дистрикта: Бинондо, Ермита, Интрамурос, Кијапо, Лука Манила, Малате, Пако, Пандакан, Сампалок, Сан Андрес, Сан Мигел, Сан Николас, Санта Ана, Санта Круз, Санта Меса и Тондо. Град има шест конгресних дистрикта за доњи дом Конгреса Филипина.
Градска општина Савски венац
Општина Савски венац је градска општина Града Београда. Заузима површину од 15,8 km². У њој живи 39.122 становника, док дупло више људи у њој ради. Савски венац је саобраћајно, туристичко и пословно средиште Београда, а уједно је и једна од најстаријих општина. Смештена је на ушћу Топчидерске реке у Саву на Топчидерском брду и његовим падинама.
Општина Савски венац заузима централни положај у Београду. Најсевернија тачка налази се на 44° 48′ 54″ СГШ (на средини Бранковог моста изнад реке Саве), а најјужнија тачка је на 44° 45′ 15″ СГШ (јужно од Бањичког гробља у Борској улици). Најзападнија тачка општине је на 20° 25′ 29″ ИГД (ушће Топчидерске реке у Саву у Чукаричком заливу), а најисточнија тачка је на 20° 28′ 26″ ИГД (раскрсница Борске и Црнотравске улице, преко пута СРЦ Бањица). На основу тога се закључује да пружање правцем југ-север износи 6,91 km (тј. 3′ 39″), а запад-исток — 5,20 km (тј. 2′ 57″).
Списак песника лауреата Уједињеног Краљевства
Британски песник лауреат је почасна позиција на коју истакнуте песнике именује монарх Уједињеног Краљевства, тренутно на основу предлога премијера.
Позиција не подразумева никакве посебне обавезе, али постоји очекивање да ће носилац писати стихове за значајне националне прилике. Тренутни носилац позиције је Сајмон Армитиџ који је наследио Керол Ен Дафи у мају 2019. Порекло позиције лауреата датира из 1616. године када је Бен Џонсон добио пензију али је први званични носилац те функције био Џон Драјден, кога је 1668. именовао Чарлс II Стјуарт. Три песника, Томас Греј, Семјуел Роџерс и Волтер Скот, одбили су титулу лауреата.
У једном периоду трајања позиције, традиција је била да песник лауреат добије буре или већу количину боца шерија. Када је Тед Хјуз именован, он је обновио традицију и добио 720 боца шерија; од 2015. године ова пракса се наставља. Одељење за културу, медије и спорт (DCMS) је обезбедило годишњи хонорар за песника лауреата од приближно £6,000.
Вести
- 6. новембар — Доналд Трамп је победио на изборима и добио довољно електорских гласова за избор 47. председника Сједињених Америчких Држава.
- 1. новембар — У урушавању надстрешнице испред железничке станице у Новом Саду погинуло је 15 особа, а двоје је тешко повређено.
- 30. октобар — Најмање 217 особa је погинуло у поплавама које су погодиле шпански град Валенсију, након трагедије проглашена је тродневна жалост.
- 26. октобар — Израел је покренуо војну акцију против Ирана, са више експлозија пријављених у Техерану и Караџу.
- 24. октобар — Усвојена је Казањска декларација на 16. самиту БРИКС-а. Тринаест земаља кандидата су добиле статус партнера: Турска, Казахстан, Узбекистан, Алжир, Белорусија, Боливија, Куба, Индонезија, Малезија, Нигерија, Тајланд, Уганда и Вијетнам.
- 24. октобар — У тропској олуји Трами, која је погодила североисточну обалу Филипина, погинуло је најмање 26 људи, док је више од 150.000 људи морало да напусти своје домове.
- 23. октобар — Нови Сад је обележио 80. годишњицу ослобођења у Другом светском рату.
18. новембар
- 1910 — У Мексику је избила сељачка револуција чије су вође били Панчо Виља и Емилијано Запата.
- 1903 — САД су с Панамом потписале уговор којим су добиле неограничено право коришћења Панамског канала.
- 1916 — Командант Британског експедиционог корпуса Даглас Хејг је означио крај прве битке на Соми.
- 1969 — Модул америчког васионског брода "Аполо 12" са астронаутима Чарлсом Конрадом (на слици) и Аленом Бином спустио се на Месец.
- 1978 — У Џоунстауну у Гвајани 914 Американаца припадника секте Храм народа извршило је колективно самоубиство.
- 1991 — Снаге ЈНА су током рата у Хрватској заузеле Вуковар.
- 1993 — Лидери Јужне Африке, црнци и белци, одобрили су устав којим је означен крај политике апартхејда у тој земљи.
Да ли сте знали
- … да су Швајцарци једу највише чоколаде — 10 килограма по особи годишње?
- … да је вампир једина српска реч која се као интернационализам користи у свим светским језицима?
- … да кртица (на слици) може да ископа тунел од 70 метара дужине и око 0,7 метара дубине за само једну ноћ?
- … да на Камчатки постоји преко 100 вулкана, а да је од тога тридесетак још увек активно?
- … да је јагода једино воће на свету чије се семе налази на самом плоду, а не унутар њега?
- … да су се филмски трејлери првобитно приказивали након филма?
- … да је Теодор Рузвелт имао хијену за кућног љубимца?
Википедија
Википедија је енциклопедијски пројекат слободног садржаја на интернету који развијају и одржавају добровољци помоћу викисофтвера. Чланке на Википедији можете мењати без обавезне регистрације.
Првобитна верзија Википедије започета је 15. јануара 2001, док је издање на српском језику започето 16. фебруара 2003. године у 21:52. Википедија тренутно садржи више од 63,9 милиона чланака написаних на 309 језика, од којих је преко 697.000 на српском.
Доприноси
Чланке на Википедији заједнички пишу добровољци широм света, а већину страница може да уређује свако ко има приступ интернету. Притом је неопходно поштовати усвојена правила и смернице.
Постоје странице помоћи у којима је објашњено како се израђују нови или уређују постојећи чланци, како се отпремају или користе слике и друго. У било којем тренутку можете да затражите помоћ других уредника или да се обратите свом изабраном ментору.
Заједница
До сада су на Википедији на српском језику 390.924 корисника отворила налог, а од тога је 1.348 активно. Сви уредници су добровољци који улажу радне напоре у оквиру различитих тематских целина.
Посетите нашу Радионицу и Портале и сазнајте како ви можете помоћи. Конструктивне дискусије и сувисли коментари о садржају чланака су увек добродошли. Странице за разговор користите за размену мишљења и указивање на мањкавости у садржају чланака.
Сродни пројекти
- Викиречник слободни речник
- Викицитат слободни цитати
- Викикњиге слободне књиге
- Викизворник слободна библиотека
- Викиновости слободне вести
- Викиверзитет слободни материјали за учење
- Викиврсте директоријум врста
- Медијавики развој вики софтвера
- Википодаци слободна база знања
- Викиостава слободно складиште медија
- Википутовање слободни водич за путовања
- Метавики координација заједнице