Grejs Keli

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na: navigaciju, pretragu
Grejs, kneginja od Monaka

Grejs Keli u filmu Prozor u dvorište (1954).
Grejs Keli u filmu Prozor u dvorište (1954).

Datum rođenja 12. novembar 1929.
Mesto rođenja Filadelfija (Sjedinjene Američke Države)
Datum smrti 14. septembar 1982. (52. godine)
Mesto smrti Monte Karlo (Monako)
Titula Kneginja od Monaka
Poreklo
Dinastija Coat of arms of Monaco.svg Grimaldi (udajom)
Otac Džon B. Keli St.
Majka Margaret Medžer
Porodica
Supružnik Renije III, knez od Monaka (1956—1982)
Deca Karolina, princeza od Hanovera
Albert II, knez od Monaka
Princeza Stefani od Monaka

Grejs Patriša Keli (engl. Grace Patricia Kelly; Filadelfija, 12. novembar 1929Monte Karlo, 14. septembar 1982) bila je američka glumica koja je, udajom za kneza Renijea III u aprilu 1956, postala Grejs, kneginja od Monaka.

Grejs Keli smatra se jednom od najvećih ikona filma i mode svih vremena. Glumačku karijeru otpočela je ulogama u pozorištu i na televiziji, a 1951. ostvarila je i svoju prvu ulogu na velikom platnu u filmu Četrnaest sati. Širu popularnost stekla je 1952. nakon uloge u vesternu Tačno u podne, u kom joj je partner bio Gari Kuper. Naredne godine je, zajedno sa Klarkom Gejblom i Avom Gardner, snimila film Mogambo koji joj je doneo nagradu Zlatni globus za najbolju sporednu glumicu, kao i prvu nominaciju za Oskara. Početkom 1955. Kelijeva je osvojila Oskara za najbolju glavnu glumicu i Zlatni globus za najbolju glavnu glumicu u igranom filmu za ulogu u drami Provincijalka. Kelijeva je bila poznata i kao muza britanskog reditelja Alfreda Hičkoka, sa kojim je snimila filmove Nazovi M radi ubistva, Prozor u dvorište i Drž'te lopova. Poslednju ulogu ostvarila je u filmu Visoko društvo 1956. godine.

U aprilu 1956. godine Grejs Keli se udala za Renijea III, kneza od Monaka, nakon čega je napustila glumačku karijeru. Par je dobio troje dece — Karolinu, Alberta i Stefani. 13. septembra 1982, vraćajući se u Monako iz Francuske zajedno sa kćerkom Stefani, Kelijeva je doživela moždani udar i izgubila kontrolu nad volanom. Preminula je dan kasnije, a sahranjena je 18. septembra.

Godine 1999. Američki filmski institut postavio ju je na 13. poziciju liste 100 najvećih filmskih zvezda svih vremena.

Poreklo i detinjstvo[uredi]

Grejs Patriša Keli rođena je 12. novembra 1929. u Filadelfiji, Pensilvanija, u imućnoj porodici irskog i nemačkog porekla.[1] Njen otac Džon B. „Džek“ Keli bio je profesionalni sportista, osvajač tri zlatne olimpijske medalje u veslanju, a kasnije je postao vlasnik jedne uspešne građevinske firme, dok je njena majka Margaret Medžor predavala psihologiju na Univerzitetu u Pensilvaniji. Kelijeva je ime dobila po sestri svog oca, koja je umrla u ranoj mladosti. Imala je jednog brata, Džona B. Kelija Mlađeg (24. maj 19272. maj 1985), i dve sestre, Margaret Ketrin „Pegi“ (13. jun 192523. novembar 1991) i Elizabet En „Lizen“ (25. jun 193324. novembar 2009). Deca Kelijevih vaspitana su u strogom katoličkom duhu.[2][3] Kelijevu će kasnije filmski studiji predstavljati kao devojku iz filadelfijskog visokog društva, ali to nije bila prava istina. U Filadelfiji su Kelijevi zapravo bili smatrani došljacima koji su velikom brzinom došli do novca, i Džek Keli se svim snagama trudio da svoju porodicu uvede u visoke društvene krugove. Zato je svoju decu naučio da se ponašaju poput pripadnika vlastele i da engleski govore britanskim akcentom.[4]

Za razliku od svojih sestara i brata, Kelijeva nije nasledila atletsku građu niti interesovanje za sport svojih predaka. Bila je slabašna, mršava i imala je problema sa astmom.[5] Zato su je roditelji, u detinjstvu, u velikoj meri zanemarivali.[6] Upravo taj nedostatak pažnje roditelja naveo je Kelijevu da se posveti glumi u lokalnom pozorištu. U tome ju je podržavao stric Džordž Keli, dramaturg, čija je homoseksualnost bila strogo čuvana porodična tajna.[7] Takođe je aktivno trenirala plivanje kako bi razvila i ojačala svoje telo.[8]

Glumačka karijera[uredi]

Obrazovanje i počeci: 1942–51.[uredi]

Grejs Keli

Grejs Keli 1956. godine
Grejs Keli 1956. godine

Puno ime Grejs Patriša Keli
Potpis Grace Kelly Signature.jpg
IMDb veza

Kelijeva je obrazovanje stekla u prestižnoj katoličkoj školi za devojčice, Akademiji Ravenhil. Još kao dete radila je kao model, a 1942. se po prvi put oprobala u glumi, u predstavi Ne hrani životinje. Tokom školovanja Kelijeva se bavila glumom i plesom. Maturirala je 1947. godine, i tada je u školskom godišnjaku navela Ingrid Bergman kao svog uzora, kao i da će u budućnosti postati filmska i pozorišna zvezda.[9] Te iste godine Kelijeva je upisala Američku akademiju dramskih umetnosti u Njujorku. Na njeno veliko iznenađenje, Džek Keli je prihvatio njen izbor. Kelijeva se ozbiljno posvetila usavršavanju svoje glume, jer je želela da dobija uloge zahvaljujući svom talentu, a ne lepoti. Diplomirala je 1948. — diplomsku ulogu ostvarila je u predstavi Filadelfijska priča[10] — i takođe doživela svoj debi na televiziji. Godine 1949. je zaigrala na Brodveju.

Tokom 1949. i 1950, Kelijeva će ostvariti niz uloga na pozornici i televiziji. Međutim, i pored diplome koje je stekla na Američkoj akademiji dramskih umetnosti, u pozorištu je bila neubedljiva. Njen nekadašnji mentor i profesor Don Ričardson je o njoj rekao: Ona nikada ne bi uspela u pozorištu. Imala je izgled i stil, ali nije imala glas.[11] Ričardson je shvatio da Kelijeva ima sve što je potrebno za filmsku glumicu, te je, na početku njene karijere, koristio sve svoje veze kako bi joj ugovorio audicije za film i televiziju.[12] Godine 1951. Kelijeva je dobila svoju prvu filmsku ulogu, u ostvarenju Četrnaest sati, pobedivši na kastingu En Bankroft. Njena uloga ostala je prilično nezapažena od strane kritike, te je ona nastavila sa radom na televiziji i sceni. Međutim, tokom snimanja Četrnaest sati je u filmskom studiju upoznala Garija Kupera, koji je bio toliko očaran njome da je insistirao da mu ona bude partnerka u filmu Tačno u podne.

Filmska ikona: 1952–56.[uredi]

Grejs Keli (desno) sa Klarkom Gejblom u filmu Mogambo (1953).

Kelijeva je ulogom u vesternu Tačno u podne iz 1952, u kome je glumila uz Garija Kupera, postigla veliki uspeh.[13] Naredne godine je zajedno sa Klarkom Gejblom i Avom Gardner snimila film Mogambo, koji je postigao ogroman uspeh i kod kritike i kod publike. Ulogu Linde Nordli je dobila zahvaljujući samom reditelju Džonu Fordu, koji je izjavio da Kelijeva poseduje šarm, kvalitet i eleganciju.[10] Kelijeva je za Mogambo osvojila Zlatni globus za najbolju sporednu glumicu u igranom filmu, a bila je nominovana i za Oskara za najbolju sporednu glumicu. Ona će kasnije novinarki Hedi Hoper pričati:

Vikicitati „Mogambo me je interesovao zbog tri stvari. Džona Forda, Klarka Gejbla, i besplatnog putovanja u Afriku. Da je Mogambo sniman u Arizoni, ne bih ga radila.[14]
({{{2}}})

Nakon uspeha koji je postigla sa Mogambom, Kelijeva je potpisala sedmogodišnji ugovor sa studijom Metro-Goldvin-Majer.[15]

Godine 1954. Kelijeva je snimila čak pet filmova. Dva, Nazovi M radi ubistva i Prozor u dvorište, režirani od strane Alfreda Hičkoka, stvorili su od nje svetsku zvezdu. Uloga u Nazovi M radi ubistva donela joj je nominaciju za Nagradu Britanske filmske akademije za najbolju inostranu glumicu. Zajedno sa Bingom Krozbijem i Vilijamom Holdenom snimila je film Provincijalka, zahvaljujući kome je osvojila Oskara za najbolju glavnu glumicu, Zlatni globus za najbolju glavnu glumicu u igranom filmu (drama), Nagradu nacionalnog filmskog saveza SAD za najbolju žensku ulogu i Nagradu udruženja njujorških filmskih kritičara za najbolju glumicu. Takođe je još jednom bila nominovana za Nagradu Britanske filmske akademije. Sa Holdenom je takođe radila na ratnoj drami Mostovi Toko-Rija, koji je bio nešto manje zapažen. Njen poslednji film iz te godine, Zelena vatra, bio je i kritički i komercijalni promašaj.

Grejs Keli (levo) i Frenk Sinatra (desno) u filmu Visoko društvo (1956).

Godine 1955. Kelijeva je ponovo radila sa Alfredom Hičkokom na filmu Drž'te lopova, u kome joj je partner bio Keri Grant. Grant je tada o njoj rekao: Uz svo poštovanje prema dragoj Ingrid Bergman, mnogo više volim Grejsi. Ona u sebi nosi neku vedrinu, mir i svetlost.[16] Drž'te lopova je bio sniman na Azurnoj obali, gde je Kelijeva, tokom Kanskog filmskog festivala, upoznala svog budućeg muža kneza Renija III od Monaka. Ovaj film je doneo Kelijevoj Nagradu Henrijeta za omiljenu filmsku glumicu, jedno od priznanja koje dodeljuje Zlatni globus. Naredne godine, snimila je film Labud, u kome je igrom slučaja igrala princezu, i mjuzikl Visoko društvo, zajedno sa Frenkom Sinatrom i Bingom Krozbijem. Iako Kelijeva to tada nije planirala, Visoko društvo je bilo njen poslednji film, poslednji glumački projekat uopšte. Alfred Hičkok će joj kasnije ponuditi glavnu ulogu u filmu Marni, ali ju je ona odbila zbog protesta naroda Monaka, koji nije želeo da njihova kneginja tumači lik kleptomanke, kao ni da snima ljubavne scene sa Šonom Konerijem.[17] Umesto nje, ulogu je dobila Tipi Hedren.

Kneginja od Monaka[uredi]

Porodica[uredi]

Roditelji[uredi]

ime slika datum rođenja datum smrti
Džon Keli 4. oktobar 1889. 20. jun 1960.
Margaret Majer 1899.

Supružnik[uredi]

ime slika datum rođenja datum smrti
Renije III
Prince Rainier III.jpg
31. maj 1923. 6. april 2005.

Deca[uredi]

ime slika datum rođenja supružnik
Karolina od Monaka
Princess Caroline.jpg
23. januar 1957. Filip Žino; Stefano Kaziragi; Ernst Avgust od Hanovera
Albert II
The Prince of Monaco in 2013.jpg
14. mart 1958. Kneginja Šarlen
Stefani od Monaka
GraciaPatricia1969opt.jpg
1. februar 1965. Danijel Dikrije; Adans Lopez Peres

Venčanje i brak[uredi]

Aristotel Onazis je 1953. kupio kazino u Monte Karlu, ali je privreda Monaka počela da slabi. Onazis je o tome razgovarao sa Gardnerom Kaulsom, izdavačem časopisa Luk, koji je napomenuo kako bi brak kneza Renija sa nekom holivudskom zvezdom mogao da privuče bogate turiste u Monako. Kauls je na to predložio Merilin Monro, kojoj se ta ideja svidela.[18] Međutim, knez Renije je na Kanskom festivalu 1955. upoznao Grejs Keli, i pomislio kako bi ona bila podesna supruga i kneginja Monaka.[19] Renije je, radi nasledstva, morao da se oženi — ukoliko ne bi obezbedio naslednika monačanskog prestola, njegova kneževina bi pripala Francuskoj. Sa čvrstom namerom da oženi Kelijevu, posetio ju je na snimanju filma Labud, a nekoliko dana kasnije posetio je njenu porodicu u Filadelfiji.

Međutim, zbog tadašnje nepovoljne ekonomske situacije u Monaku, Renije je od Džeka Kelija zahtevao miraz od čak dva miliona američkih dolara. I pored toga što je u početku odbijao da to učini, ideja da bi njegova kćerka mogla postati kneginja je ubedila Džeka Kelija da plati miraz. Samo tri dana nakon što ju je upoznao sa ostatkom svoje porodice, Renije je zaprosio Kelijevu. 4. aprila 1956, Kelijeva se ukrcala na brod Konstitjušon i zaputila u Monako, gde ju je dočekalo preko dvadeset hiljada ljudi. Ona i Renije venčali su se građanski 18, a crkveno 19. aprila. Raskošnoj svadbi prisustvovale su poznate ličnosti poput Aristotela Onazisa, Glorije Svanson, Ave Gardner i Dejvida Nivena. Frenk Sinatra je najpre potvrdio svoj dolazak, a zatim ga otkazao kada je čuo da će venčanju prisustvovati njegova bivša supruga Ava Gardner. Na ceremoniji sklapanja građanskog braka, matičar je pročitao stotinu trideset i osam titula koje je Kelijeva dobila udajom. Od toga dana, pa do smrti, bila je poznata kao Njeno Uzvišeno Visočanstvo Grejs, kneginja od Monaka. Venčanje je pratilo više od trideset miliona gledalaca širom sveta.[20]

Kneginja Grejs se zbog ovog braka odrekla svoje glumačke karijere. Nedugo nakon njihovog venčanja, Renije joj je izložio čitavu listu striktnih pravila kojih se, kao kneginja, morala pridržavati. Ubrzo potom knez je zabranio prikazivanje filmova svoje supruge u Monaku.[11] Godine 1962. Alfred Hičkok je Grejs ponudio glavnu ulogu u njegovom filmu Marni. Iako je ona silno želela da se vrati glumi, a Renije joj čak dozvolio da snimi ovaj film, narod Monaka je protestovao jer nije želeo da njihova kneginja tumači lik kleptomanke, kao ni da snima ljubavne scene sa Šonom Konerijem.[17] Kasnije se ipak vratila televiziji, čitajući poeziju i radeći naraciju za dokumentarne filmove.

Kako je vreme prolazilo, udaljenost između Grejs i Renijea je postajala sve veća. Grejs je sve više vremena provodila u Filadelfiji i Parizu. Međutim, pred kraj njenog života, ponovo je postala bliska sa svojim mužem.[10] Renije nije krio svoju tugu na Grejsinoj sahrani, niti se nakon njene smrti ikada ponovo oženio. Nije poznato da li je iko od supružnika za vreme njihovog dvadesetšestogodišnjeg braka imao vanbračne veze.

Deca[uredi]

Grejs i Renije dobili su troje dece:

Kneginja Grejs (levo) i princeza Stefani (desno) u šetnji 1969.

Zvanične dužnosti[uredi]

Zvanični monogram kneginje Grejs.

Kneginja Grejs je 1963. osnovala humanitarnu organizaciju Association Mondiale des Amis de l'Enfance (fr. Svetska asocijacija prijatelja dece), skraćeno AMADE, koja se bavi promocijom i zaštitom dečjih prava.[31] Od 1993, predsednica ove organizacije je Grejsina kćerka Karolina, princeza od Hanovera.[32] Grejs je osnovala i Bal ruža (fr. Ball de Rose), koji će ubrzo postati jedan od najglamuroznijih društvenih događaja u Monaku.[33] Takođe je bila dugogodišnji domaćin još jednog važnog društvenog događaja, Bala Crvenog krsta (fr. Bal de la Croix Rouge).[34] Sama Grejs je bila patron monačanskog ogranka Crvenog krsta.[35]

Budući da kao kneginja od Monaka više nije mogla da snima filmove, Grejs se 1978. vratila televiziji i pozorištu na nešto drugačiji način — čitala je poeziju i radila naraciju za dokumentarne filmove.[35]

Zajedno sa svojim mužem Renijem, a ponekad i sa decom, Grejs je putovala u zvanične posete mnogim državama. Njih dvoje su 1981. zajedno posetili predsednika Sjedinjenih Američkih Država Ronalda Regana i njegovu suprugu Nensi Regan. Iste godine su ona i princ Albert prisustvovali venčanju Čarlsa, princa od Velsa, i Dajane Spenser.[36] Postoji priča da se Dajana, pred svoje venčanje sa Čarlsom, žalila Grejs na rezervisanost i ograničenja kraljevske porodice, na šta je Grejs odgovorila:

Vikicitati „Ne brini se, draga. Videćeš, postaće samo još gore.“
({{{2}}})

Dajana je kasnije, 1982, predstavljala britansku kraljevsku porodicu na Grejsinoj sahrani.[37]

Privatni život[uredi]

Princeza i Princ od Monaka prilikom posete Beloj Kući.

Grejsin ljubavni život privlačio je pažnju medija još u vreme kada je tek počinjala svoju glumačku karijeru. Mnogi njeni biografi veruju da je Grejs imala afere sa svim svojim filmskim partnerima,[38] s izuzetkom Džejmsa Stjuarta.[39] Njeni navodni ljubavnici bili su princ Ali Kan,[40] Gari Kuper,[41] Klark Gejbl, Bing Krozbi i Rej Miland.

Pre nego što se 1956. udala za kneza Renija, Grejs se zamalo udala za ruskog modnog dizajnera i fotografa Olega Kasinija, koji je prethodno bio oženjen glumicom Džin Tirni. Međutim, ovaj brak nikada nije ostvaren, jer Grejsini roditelji za zeta nisu hteli da prihvate Kasinija, koji nije bio katoličke vere.[1]

Smrt[uredi]

Kelijeva je 13. septembra 1982, vraćajući se sa kćerkom Stefani sa putovanja Francuskom rivijerom, doživela saobraćajnu nesreću, nakon blagog moždanog udara, zbog čega je izgubila kontrolu nad automobilom koji je vozila.[42] Dok je Stefani, zadobila lakše povrede, stanje Kelijeve postalo je kritično. Preminula je dan kasnije u Medicinskom centru Monaka, koji je kasnije promenio naziv u Bolnički centar kneginje Grejs. Popularna je glasina da je Kelijeva poginula u blizini mesta na kome je snimana scena piknika iz filma Drž'te lopova, ali je njen sin Albert to uvek poricao.[43]

Grejs Keli sahranjena je u porodičnoj grobnici Grimaldijevih, u katedrali Svetog Nikole, 18. septembra 1982. Knez Renije, koji se nakon njene smrti nikada nije ponovo oženio, preminuo je 2005. godine i sahranjen je pored nje. Grejsinoj sahrani prisustvovalo je preko četiri stotine ljudi, uključujući istaknute političke ličnosti iz celog sveta i članove kraljevskih porodica širom Evrope, kao i njene nekadašnje kolege iz Holivuda. Prenos na televiziji pratilo je oko stotinu miliona ljudi.[44]

U svom oproštajnom govoru, Džejms Stjuart je rekao:

Znate, ja baš volim Grejs Keli. Ne zato što je bila kneginja, niti zato što je bila glumica, već zato što je bila najljubaznija dama koju sam ikada upoznao. Grejs je u moj život ono što je donela i u vaš, nežno, toplo svetlo svaki put kada bih je video, a svaki put kada bih je video osećao bih se kao da je poseban praznik. Nema sumnje da će mi nedostajati, svima će nam nedostajati. Bog te blagoslovio, kneginjo Grejs.

Nasleđe[uredi]

Knez Renije je 1982, nakon Grejsine smrti, osnovao Fondaciju kneginje Grejs, koja potpomaže mlade ljude talentovane za glumu, ples ili pevanje.[45] Ova organizacija svake godine dodeljuje nagrade koje nose imena po kneginji Grejs i knezu Renijeu, a čiji su dobitnici, između ostalih, Glen Klouz, Mihail Barišnjikov, Džuli Endruz, Džordž Lukas, Denzel Vošington i En Hatavej.[46] U skladu sa željama svoje majke, princeza Karolina je 1985. osnovala baletsku trupu Les Ballets de Monte Carlo,[47] čija se plesna akademija zove Akademija kneginje Grejs,[48] kao i festival muzike i plesa The Spring Arts Festival.[49]

Godine 1999. Američki filmski institut postavio je Grejs Keli na 13. poziciju liste 100 najvećih filmskih zvezda svih vremena.

Popularni britanski pevač Mika je 2007. godine snimio pesmu Grace Kelly, inspirisan pokojnom glumicom. Na početku pesme može se čuti deo dijaloga iz filma Provincijalka.

Godine 2013. snimljen je film Grejs od Monaka.[50]

Titule[uredi]

  • Gospođica Grejs Patriša Keli (12. novembar 1929 — 18. april 1956)
  • Njeno Uzvišeno Visočanstvo kneginja od Monaka (18. april 1956 — 14. septembar 1982)

Grejsina puna titula glasila je Njeno Uzvišeno Visočanstvo kneginja od Monaka, vojvotkinja od Valentoa, markiza od Boa, grofica od Karlada, baronesa od San–Loa, stotinu i jedan put dama. Udajom za kneza Renijea primila je ukupno stotinu trideset i osam titula.[51][52]

Filmografija[uredi]

Uloge Grejs Keli
Godina Srpski naziv Izvorni naziv Uloga Napomena
1951. Četrnaest sati Fourteen Hours Luiz En Faler
1952. Tačno u podne High Noon Ejmi Foler Kejn
1953. Mogambo Mogambo Linda Nordli Zlatni globus za najbolju sporednu glumicu u igranom filmu
Nominovana—Oskar za najbolju sporednu glumicu
1954. Nazovi M radi ubistva Dial M for Murder Margo Meri Vendis Nominovana—Nagrada BAFTA za najbolju inostranu glumicu
1954. Prozor u dvorište Rear Window Liza Kerol Fremont
1954. Provincijalka The Country Girl Džordži Eldžin Oskar za najbolju glavnu glumicu
Zlatni globus za najbolju glavnu glumicu u igranom filmu (drama)
Nagrada nacionalnog filmskog saveza SAD za najbolju žensku ulogu
Nagrada udruženja njujorških filmskih kritičara za najbolju glumicu
Nominovana—Nagrada BAFTA za najbolju inostranu glumicu
1954. Zelena vatra Green Fire Ketrin Noland
1954. Mostovi Toko-Rija The Bridges at Toko-Ri Nensi Brabejker
1955. Drž'te lopova To Catch a Thief Frensis Stivens Nagrada Henrijeta za omiljenu filmsku glumicu
1956. Labud The Swan Princeza Aleksandra
1956. Visoko društvo High Society Trejsi Samanta Lord

Nagrade i nominacije[uredi]

Nagrada Godina Kategorija Uloga Rezultat
Nagrada Američke filmske akademije 1953. Najbolja sporedna glumica Mogambo Nominovana
1954. Najbolja glavna glumica Provincijalka Nagrađena
Nagrada Britanske filmske akademije 1954. Najbolja inostrana glumica Nazovi M radi ubistva Nominovana
1955. Najbolja inostrana glumica Provincijalka Nominovana
Nagrada Zlatni globus 1953. Najbolja sporedna glumica u igranom filmu Mogambo Nagrađena
1954. Najbolja glavna glumica u igranom filmu (drama) Provincijalka Nagrađena
1955. Nagrada Henrijeta za omiljenu filmsku glumicu Drž'te lopova Nagrađena
Nagrada nacionalnog filmskog saveza 1954. Najbolja ženska uloga Provincijalka Nagrađena
Nagrada udruženja njujorških filmskih kritičara 1954. Najbolja glumica Provincijalka Nagrađena

Poznati glumci sa kojima je sarađivala[uredi]

Film Glumci sa kojima je sarađivala
Četrnaest sati Debra Padžet, Agnes Murhed
Tačno u podne Gari Kuper
Mogambo Klark Gejbl, Ava Gardner
Nazovi M radi ubistva Rej Miland
Prozor u dvorište Džejms Stjuart, Telma Riter
Provincijalka Bing Krozbi, Vilijam Holden
Mostovi Toko-Rija Vilijam Holden, Fredrik Marč
Drž'te lopova Keri Grant
Labud Alek Ginis, Agnes Murhed
Visoko društvo Bing Krozbi, Frenk Sinatra, Selest Houm, Luj Armstrong

Vidi još[uredi]

Reference[uredi]

  1. ^ a b Џејкобс, Лора (мај 2010.). „Grace Kelly’s Forever Look“ (на енглеском). Vanity Fair Приступљено 14. 3. 2012.. 
  2. ^ Силвестер, Кристофер (12. 6. 2009.). „High Society: Grace Kelly and Hollywood by Donald Spoto“ (на енглеском). The Telegraph Приступљено 14. 3. 2012.. 
  3. ^ Херцог, Бак (14. 1. 1956.). „'Irish' Grace Kelly Is Half German“ (на енглеском). The Milwaukee Sentinel Приступљено 14. 3. 2012.. 
  4. ^ Которн, Најџел (2008.). „Љубавни животи холивудских богиња, 179. стр.“. 
  5. ^ „Grace Kelly: From Introvert, to Film Goddess, to Fairy Princess“ (на енглеском). Heart of Glass Приступљено 29. 8. 2013.. 
  6. ^ Которн, Најџел (2008.). „Љубавни животи холивудских богиња, 180. стр.“. 
  7. ^ Ли, Венди (2007.). „True Grace“ (на енглеском). 
  8. ^ „General Trivia about Grace Kelly“ (на енглеском). www.gracekellyonline.com Приступљено 9. 4. 2012.. 
  9. ^ Спото, Доналд (2009.). „High Society: The Life of Grace Kelly“ (на енглеском). 
  10. ^ a b v Џејкобс, Лора (мај 2010.). „Grace Kelly's Forever Looks“ (на енглеском). Vanity Fair Приступљено 10. 4. 2012.. 
  11. ^ a b „Grace Kelly Biography“ (на енглеском). Biography Приступљено 10. 4. 2012.. 
  12. ^ Которн, Најџел (2008.). „Љубавни животи холивудских богиња, 185. стр.“. 
  13. ^ „Biography for Grace Kelly at the Internet Movie Database“ (на енглеском). Internet Movie Database Приступљено 10. 4. 2012.. 
  14. ^ Хопер, Хеда. „Hedda Hopper Collection“ (на енглеском). 
  15. ^ „Grace Kelly Biography – Part 2“ (на енглеском). Biography Приступљено 10. 4. 2012.. 
  16. ^ Нелсон, Ненси (2002.). „Evenings With Cary Grant“ (на енглеском). Citadel. 
  17. ^ a b „Trivia for Marnie at the Internet Movie Database“ (на енглеском). Internet Movie Database Приступљено 10. 4. 2012.. 
  18. ^ Которн, Најџел (2008.). „Љубавни животи холивудских богиња, 207. стр.“. 
  19. ^ Которн, Најџел (2008.). „Љубавни животи холивудских богиња, 205. стр.“. 
  20. ^ Стојановић, Марија (10. 7. 2009.). „Сјај и проклетство Грималдијевих“ (на енглеском). Данас Приступљено 10. 4. 2012.. 
  21. ^ Милица Прелевић (21. 9. 2009.). „Вољена принцеза од Монака“. Стил Приступљено 10. 4. 2012.. 
  22. ^ „SAR la Princesse de Hanovre“ (на француском). Palais.mc Приступљено 10. 4. 2012.. 
  23. ^ „Princess Caroline of Monaco“ (на енглеском). Biography.com Приступљено 10. 4. 2012.. 
  24. ^ Глен Фаулер (4. 10. 1990.). „Stefano Casiraghi, 30, Husband Of Caroline of Monaco, Is Killed“ (на енглеском). Њујорк тајмс Приступљено 10. 4. 2012.. 
  25. ^ „Princess Caroline of Monaco“ (на енглеском). Hello Приступљено 10. 4. 2012.. 
  26. ^ „Princess Stephanie breaks her silence on the accident that killed her mother“ (на енглеском). Hello. 11. 10. 2002. Приступљено 10. 4. 2012.. 
  27. ^ Хоптфирер, Фред (5. 4. 1982.). „Aging Gracefully“ (на енглеском). People Приступљено 10. 4. 2012.. 
  28. ^ Џејмс Барон (3. 7. 1995.). „Chronicle“ (на енглеском). Њујорк тајмс Приступљено 10. 4. 2012.. 
  29. ^ „Mum's the Word“ (на енглеском). People. 13. 4. 1998. Приступљено 10. 4. 2012.. 
  30. ^ „The turbulent love lives and marriages of Albert's sisters“ (на енглеском). Hello!. 14. 6. 2011. Приступљено 10. 4. 2012.. 
  31. ^ „A profile of AMADE – AMADE Mondiale“ (на енглеском). Association Mondiale des Amis de l'Enfance Приступљено 29. 8. 2013.. 
  32. ^ „Governance – AMADE Mondiale“ (на енглеском). Association Mondiale des Amis de l'Enfance Приступљено 29. 8. 2013.. 
  33. ^ „Spring in Monaco, the gentle season“ (на енглеском). Visit Monaco.com Приступљено 8. 6. 2012.. 
  34. ^ „Summer in Monaco, the shining season“ (на енглеском). Visit Monaco.com Приступљено 8. 6. 2012.. 
  35. ^ a b „Biography“ (на енглеском). The Grace Kelly and Princess of Monaco Page Приступљено 8. 6. 2012.. 
  36. ^ „Those who came, and some who stayed away“ (на енглеском). The Sydney Morning Herald Приступљено 29. 8. 2013.. 
  37. ^ „What Grace Told Diana“ (на енглеском). Royalty Magazine Приступљено 8. 6. 2012.. 
  38. ^ Которн, Најџел (2008.). „Љубавни животи холивудских богиња, 179. стр.“. 
  39. ^ Которн, Најџел (2008.). „Љубавни животи холивудских богиња, 195. стр.“. 
  40. ^ Которн, Најџел (2008.). „Љубавни животи холивудских богиња, 187. стр.“. 
  41. ^ Которн, Најџел (2008.). „Љубавни животи холивудских богиња, 190. стр.“. 
  42. ^ (на енглески)Channel 4 Приступљено 14. 3. 2012.. 
  43. ^ „Grace Kelly biography, information, news, links, pictures and products“ (на енглеском). www.popstarplus.com Приступљено 8. 6. 2012.. 
  44. ^ „Princess Grace lingers in memory“ (на енглеском). USA Today. 10. 9. 2007. Приступљено 8. 6. 2012.. 
  45. ^ „History“ (на енглеском). Princess Grace Foundation Приступљено 8. 6. 2012.. 
  46. ^ „Awards Winners“ (на енглеском). Princess Grace Foundation Приступљено 8. 6. 2012.. 
  47. ^ „La Compagnie“ (на француском). Les Ballets de Monte Carlo Приступљено 8. 6. 2012.. 
  48. ^ „Académie de Princesse Grace“ (на француском). Les Ballets de Monte Carlo Приступљено 8. 6. 2012.. 
  49. ^ „Caroline, Princess of Hanover“ (на енглеском). Monaco - Monte Carlo Приступљено 29. 8. 2013.. 
  50. ^ Zašto je drama o Grejs Keli uzbudila porodicu Grimaldi („Politika“, 10. mart 2013)
  51. ^ „Grace Kelly Now Has 138 Titles“ (на енглески). Star-News. 19. 4. 1956. Приступљено 8. 6. 2012.. 
  52. ^ „Grace Gets Titles, All 138 of Them, in Today's Rites“ (на енглески). Spokane Daily Chronicles. 19. 4. 1956. Приступљено 8. 6. 2012.. 

Literatura[uredi]

  • Робинс, Гвен (1981). Fürstin von Monaco. Die Geschichte einer ungewöhnlichen Frau.. Goldmann Verlag. ISBN 3-442-06367-1. 
  • Бол, Грегор (1983). Ihre Filme – ihr Leben. Heyne-Verlag. ISBN 3-453-86059-4. 
  • Спада, Џејмс (1989). Grace. Das geheime Vorleben einer Fürstin. Ullstein Verlag. ISBN 3-548-22155-6. 
  • Робинсон, Џефри (1989). Rainier and Grace: An intimate portrait. Atlantic Monthly Press. ISBN 0-87113-343-1. 
  • Вејн, Џејн (1991). Grace Kelly’s Men. St. Martin’s Press. ISBN 0-312-05440-8. 
  • Конант, Хауел (1992). Grace. HarperCollins. ISBN 0-00-255202-7. 

Spoljašnje veze[uredi]



Prethodnik:
Odri Hepbern
Oskar za najbolju glavnu glumicu
1954.
Naslednik:
Ana Manjani
Prethodnik:
{{{pre2}}}
{{{spisak2}}} Naslednik:
{{{posle2}}}
Prethodnik:
{{{pre3}}}
{{{spisak3}}} Naslednik:
{{{posle3}}}
Prethodnik:
{{{pre4}}}
{{{spisak4}}} Naslednik:
{{{posle4}}}
Prethodnik:
{{{pre5}}}
{{{spisak5}}} Naslednik:
{{{posle5}}}
Prethodnik:
{{{pre6}}}
{{{spisak6}}} Naslednik:
{{{posle6}}}
Prethodnik:
{{{pre7}}}
{{{spisak7}}} Naslednik:
{{{posle7}}}
Prethodnik:
{{{pre8}}}
{{{spisak8}}} Naslednik:
{{{posle8}}}


Dobar članak Članak Grejs Keli je izabran u kategoriju dobrih članaka.
Pozivamo Vas da ga unapredite i potom predložite kao kandidata za sjajan članak.