Denis Šapovalov

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Denis Šapovalov
Denis Šapovalov na Rolan Garosu 2022.
Lični podaci
Datum rođenja(1999-04-15)15. april 1999. (25 god.)
Mesto rođenjaTel Aviv, Izrael
DržavljanstvoKanada
Visina1,85 m
Masa75 kg
PrebivališteNasau, Bahami
Informacije o karijeri
Pro. karijera2017–
IgraLevom rukom; jednoručni bekhend
TrenerRob Stekli (2018–2019)
Adrijano Fuorivija (2019)
Džejmi Delgado (2022)[1][2]
Tesa Šapovalova
Piter Polanski (2022–2023)[3]
Mihail Južni (2019–2021, 2022)[4][5][6]
Met Dejli (2023–)[7]
Zarada11.052.226 $
ATP profilwww.atptour.com/en/players/denis-shapovalov/su55/overview
Pojedinačno
Pobede—porazi181—149 (54,85% u glavnim žrebovima Grend slem i ATP turnira i u Dejvis kupu)
Osvojeni turniri1 (2 čelendžera, 4 fjučersa)
Izgubljena finala5
Najbolji plasmanBr. 10 (21. septembar 2020)
Trenutni plasmanBr. 22 (31. jul 2023)
Uspeh na grend slem turnirima
OP AustralijeČF (2022)
Rolan Garos3K (2023)
VimbldonPF (2021)
OP SADČF (2020)
Parovi
Pobede—porazi59—53 (52,68% u glavnim žrebovima Grend slem i ATP turnira i u Dejvis kupu)
Osvojeni turniri0 (2 fjučersa)
Izgubljena finala2
Najbolji plasmanBr. 44 (24. februar 2020)
Trenutni plasmanBr. 150 (31. jul 2023)
Uspeh na grend slem turnirima — parovi
OP Australije2K (2021)
Rolan Garos1K (2020)
Vimbldon–
OP SADČF (2020)
Timska takmičenja
Dejvis kupP (2022)
ATP kupP (2022)
Zvanični veb-sajt
https://shaposhelter.com
Ažurirano: 31. jul 2023.

Denis Šapovalov (engl. Denis Shapovalov, Tel Aviv, 15. april 1999) kanadski je teniser ruskog porekla. Najmlađi je teniser koji je uspeo da uđe među 30 najboljih tenisera sveta još od 2005. godine.[8] Njegov najbolji plasman u singlu je deseto mesto od 21. septembra 2020.

Šapovalov je privukao pažnju javnosti 2017. godine, plasmanom u polufinale ATP Masters 1000 turnira u Kanadi. Tokom tog takmičenja, pobedio je grend slem šampione Huana Martina del Potra i Rafaela Nadala.[9] Nakon toga, još jednom je stigao do polufinala Masters turnira u Madridu 2018. godine i tako postao najbolje rangirani kanadski teniser 21. maja, nastavljajući svoj uspon na ATP listi.[10]

Kao junior, Šapovalov je ostvario najbolji plasman, 2. mesto na ITF juniorskoj rang listi, nakon osvajanja grend slem titule na Vimbldonu 2016. godine i grend slem titule u dublu na Otvorenom prvenstvu Sjedinjenih Američkih Država sa Ože-Alijasimom.[11][12]

Detinjstvo[uredi | uredi izvor]

Šapovalov je rođen u Tel Avivu, Izrael, kao sin Tese i Viktora Šapovalova.[13] Njegova majka je bila članica ruskog nacionalnog teniskog tima. Preselila se iz Rusije u Tel Aviv, sa Denisovim ocem, kada se Sovjetski Savez raspao. Ona je na kraju postala teniski trener.[14] Njegova majka je Jevrejka, a njegov otac je ruski pravoslavni hrišćanin. [15][16][17][18][19] Šapovalov ima starijeg brata Evgenija, koji je takođe rođen u Izraelu.[20]

Porodica Šapovalov se preselila iz Izraela u Kanadu pre Denisovog prvog rođendana.[21][22] On je tada živeo u Vonu, Ontario.[11] Počeo je da igra tenis u kantri klubu Ričmond Hil, gde je njegova majka dobila posao trenera, dve nedelje nakon dolaska u Toronto iz Tel Aviva. Denis je počeo da igra tenis sa 5 godina i ubrzo je postao opsednut tom igrom. Kada je postalo teško dobiti dovoljno vremena na terenima kantri kluba Ričmond Hil, njegova majka je tamo napustila svoj posao i na kraju je otvorila svoju tenisku akademiju u Vonu, nazvanu Tesa Tenis, kako bi mu pomogla i pružila bazu za treniranje i podučavanje igre i drugim juniorima.[14] Ona je i dalje njegov trener, zajedno sa Martinom Laorendom.[13][14] Šapovalov je pohađao srednju školu Stiven Luis u Vonu.[23] Dobio je nadimak „Šapo”.[24]

Šapovalov tečno govori ruski jezik. Svoj prvi intervju na ruskom jeziku je dao komentatorima ruskog Evrosporta.[25][26] Sada živi u Nasauu, Bahami.[27] On igra za Kanadu, ali ima i izraelsko i kanadsko državljanstvo.[28]

Teniska karijera[uredi | uredi izvor]

Junior[uredi | uredi izvor]

Kada je Šapovalov imao 13 godina, njegove potrebe za treningom su prevazilazile mogućnosti njegove majke. U tom trenutku porodica je angažovala Adriana Fuorivija, bivšeg menadžera zaduženog za razvoj tenisa u Kanadi. On postaje Denisov lični trener i počinje da putuje sa njim na turnirima, dok su njegovi roditelji ostali kod kuće da vode akademiju.[29] Saradnja između Šapovalova i Adrijana je trajala četiri godine i uključivala je brojne juniorske i ITF fjučers titule, uključujući i titulu na juniorskom Otvorenom prvenstvu Sjedinjenih Američkih Država 2015. godine u dublu, kao i titulu na Vimbldonu 2016. godine u singlu.[30] U oktobru 2013. godine, Šapovalov je osvojio svoju prvu juniorsku titulu na ITF G5 turniru u Berlingtonu.[31] Svoju drugu titulu u singlu je osvojio u aprilu 2014. godine na ITF G5 turniru, takođe u Berlingtonu.[32] U julu 2014. godine, Šapovalov je osvojio titule i u singlu i u dublu na ITF G4 turniru u San Hoseu.[33] Na Otvorenom prvenstvu Sjedinjenih Američkih Država, u septembru 2015. godine, osvojio je titulu u paru sa Feliksom Ože-Alijasimom.[12] U oktobru iste godine, Šapovalov i njegovi saigrači Feliks Ože-Alijasim i Bendžamin Sigouin su osvojili prvu juniorsku titulu Dejvis kupa za Kanadu, u njenoj istoriji.[34] Na Otvorenom prvenstvu Francuske, u maju 2016. godine, stigao je do polufinala singla i drugog kola dubla.[35] Početkom jula 2016. godine, osvojio je svoju prvu G1 titulu, nakon što je osvojio turnir u Rohamptonu.[36] Nedelju dana kasnije, Šapovalov je postao treći Kanađanin koji je osvojio juniorsku grend slem titulu, pobedom nad Aleksom de Minaurom u tri seta na Vimbldonu. On je takođe stigao do finala dublova sa Feliksom Ože-Alijasimom.[37]

Kao junior, njegov odnos pobeda i poraza iznosi 86:32.[38]

2015-16: Početak ATP karijere[uredi | uredi izvor]

Krajem novembra 2015. godine, Šapovalov je osvojio prvu profesionalnu titulu u dublu na ITF fjučers turniru u Pensakoli.[39] U januaru 2016. godine, stigao je do finala dublova na ITF fjučers turniru u Sanrajzu.[40] Nedelju dana kasnije, osvojio je prvu profesionalnu titulu u singlu, pobedom nad Pedrom Sakamotom na ITF fjučers turniru u Vestonu.[41] U martu iste godine, stigao je do polufinala čelendžera u Dramondvilu, pobedivši prvog top 100 igrača Ostina Krajičeka pre nego što je izgubio od Danijela Evansa u tri seta.[42]

U aprilu 2016. godine, Šapovalov je osvojio svoju drugu i treću titulu nakon što je pobedio 286. tenisera sveta, Tenisa Sandgrena na ITF turniru u Memfisu i pobedom na ITF turniru u Orandž Parku nad Miomirom Kecmanovićem, dve nedelje kasnije.[43] U julu 2016. godine, Šapovalov je dobio specijalnu pozivnicu za učešće na turniru u Vašingtonu, što je njegov prvi nastup u glavnom žrebu nekog ATP turnira. Poražen je od Lukaša Lacka u tri seta.[44] Šapovalov je sledeće nedelje dobio specijalnu pozivnicu za učešće na Rodžers kupu. U prvom kolu je iznenadio 19. tenisera, Nika Kiriosa, pobedivši ga u tri seta za prvu pobedu na visokom nivou.[45] U sledećem kolu je poražen od 40. tenisera, Grigora Dimitrova, u dva seta.[46]

2017. Polufinale Masters 1000 i proboj među 50 najboljih[uredi | uredi izvor]

Denis Šapovalov na ATP 500 turniru u Kvins klabu

U februaru 2017. godine, Šapovalov je izabran da nastupa za reprezentaciju Kanade u prvom kolu Svetske grupe Dejvis kupa protiv reprezentacije Velike Britanije. Denis je izgubio uvodni meč od Danijela Evansa. U odlučujućem meču protiv Kajla Edmunda, on je slučajno pogodio glavnog sudiju u oko, nakon besciljnog lansiranja loptice prema publici, što je dovelo do diskvalifikacije zbog nesportskog ponašanja, i kao rezultat toga, Velika Britanija je pobedila 3:2.[47]

U martu, u Gatinou, Šapovalov je osvojio svoju četvrtu ITF fjučers titulu u singlu, nakon što je pobedio Gleba Saharova u dva seta.[48] Dve nedelje kasnije, osvojio je svoju prvu čelendžer titulu, pobedom nad Rubenom Bemelmansom na turniru u Dramondvilu i tako je postao najmlađi Kanađanin koji je osvojio titulu na čelendžeru, sve do pobede Feliksa Ože-Alijasima na čelendžeru u Lionu, iste godine.[49] Naredne nedelje, poražen je od Mirze Bašića u finalu ATP čelendžer turnira u Gvadalahari, čime je prekinut njegov pobednički niz od 17 mečeva.[50] Na Otvorenom prvenstvu Francuske, na njegovom prvom profesionalnom grend slem turniru, poražen je u prvom kolu kvalifikacija od strane prvog nosioca, Marijusa Kopila, u tri seta.[51] U junu, Šapovalov se kvalifikovao na ATP 500 turnir u Kvins klabu u Londonu. To je bilo njegovo četvrto učešće u glavnom žrebu nekog ATP turnira, ali prvo kao kvalifikant. U prvom kolu, pobedio je 47. tenisera sveta, Kajla Edmunda, nakon čega je poražen od 14. tenisera, Tomaša Berdiha.[52] Na Vimbldonu, Šapovalov je dobio specijalnu pozivnicu za učešće u glavnom žrebu tog turnira.[53] Poražen je u prvom kolu od Ježija Janoviča.[54] Krajem meseca, osvojio je svoju drugu ATP čelendžer titulu, pobedivši sunarodnika Pitera Polanskog u finalu turnira i Gatinou.

Šapovalov je doživeo značajan pomak u avgustu na Rodžers kupu, kada je u drugom kolu pobedio 31. tenisera, Huana Martina del Potra i 2. tenisera sveta, Rafaela Nadala, u narednom kolu.[55] To je bio njegov prvi meč protiv top 10 igrača. U četvrtfinalu je pobedio 42. tenisera, Adrijana Manarina, a zatim je u polufinalu poražen od 8. tenisera sveta, Aleksandra Zvereva. Ovim uspehom, Denis je postao najmlađi teniser ikada koji je stigao do polufinala ATP Masters 1000 turnira.[56]

Uprkos svojim dobrim partijama, Šapovalov je morao da igra kvalifikacije za učešće na Otvorenom prvenstvu Sjedinjenih Američkih Država. U kvalifikacijama, pobedio je Denisa Kudlu, Gastaoa Elijasa i Jana Šatrala. U glavnom žrebu, Šapovalov je u prvom kolu savladao Danila Medvedeva, a zatim osmog nosioca Žoa-Vilfrida Congu. Stigao je do četvrtog kola, pobedom nad Kajlom Edmundom u četiri seta, postavši najmlađi igrač koji je stigao do četvrtog kola još od Majkla Čenga 1989. godine.[57] U četvrtom kolu je poražen od Pabla Karenja Buste, nakon čega je ostvario najbolji plasman karijere, 51. mesto na ATP listi.[58] Šapovalov je dobio specijalnu pozivnicu za učešće u glavnom žrebu Mastersa u Šangaju, gde je izgubio u prvom kolu od Viktora Troickog u tri seta.[59][60] On je takođe izgubio i u prvom kolu Mastersa u Parizu, od Žulijena Benetoa.[61] U novembru, Šapovalov je učestvovao na Završnom turniru Sledeće Generacije, zajedno sa još sedam najboljih igrača do 21 godine. Kao treći nosilac, Šapovalov je završio kao treći u svojoj grupi, sa jednom pobedom i dva poraza, što nije bilo dovoljno za ulazak u polufinale turnira.[62]

2018. Ulazak među 30 najboljih na svetu[uredi | uredi izvor]

Šapovalov na Otvorenom prvenstvu Francuske 2018. godine

Šapovalov je započeo 2018. sezonu na turniru u Brizbejnu, gde je izgubio u prvom kolu od Kajla Edmunda.[63] Na turniru u Oklandu, pobedio je Dutra Silvu u prvom kolu, ali je u drugom kolu izbačen od drugog nosioca, Huana Martina del Potra, u dva seta.[64] Na Otvorenom prvenstvu Australije, Šapovalov je u prvom kolu pobedio Stefanosa Cicipasa u tri seta, ali je izgubio u narednom kolu od Žoa-Vilfrida Conge u pet setova, uprkos vodstvu od 5:2 u odlučujućem setu.[65]

Šapovalov je nakon toga debitovao na turniru u Delrej Biču, gde je stigao do polufinala. U prva tri kola je pobedio Ivu Karlovića, Džareda Donaldsona i Tejlora Frica, pre nego što je izgubio od kasnijeg šampiona turnira, Frensisa Tijafoa.[66] Sledeće nedelje je učestvovao na Otvorenom prvenstvu Meksika. U prvom kolu je pobedio bivšeg 4. tenisera, Keja Nišikorija u tri seta, ali je u drugom kolu izgubio od 6. tenisera sveta, Dominika Tima.[67] U martu, Šapovalov je debitovao na turniru u Indijan Velsu, gde je na startu savladao kvalifikanta, Ričarda Berankisa. Međutim, u drugom kolu je izgubio od 30. nosioca, Pabla Kuevasa.[68] Na Otvorenom prvenstvu u Majamiju, u prva tri kola je pobedio Viktora Troickog, Damira Džumhura i 14. tenisera sveta, Sema Kverija. Poražen je u četvrtom kolu od Borne Ćorića.[69]

Šapovalov je započeo sezonu na šljaci na Mastersu u Monte Karlu, gde je izgubio u prvom kolu od Stefanosa Cicipasa.[70] Na svom drugom turniru na šljaci, Otvorenom prvenstvu Mađarske, ponovo je izgubio u prvom kolu, ovoga puta od Nikoloza Basilašvilija.[71] Na Mastersu u Madridu, pobedio je Tenisa Sandgrena i Benoa Pera, a potom je savladao i sunarodnika, Miloša Raonića, za plasman u četvrtfinale turnira. Nakon toga, pobedio je Kajla Edmunda i tako postao najmlađi polufinalista u istoriji Mastersa u Madridu.[72] U polufinalu je izgubio u dva seta od trećeg nosioca i kasnijeg šampiona turnira, Aleksandra Zvereva.[73] Ove Šapovalove pobede su bile njegove prve na zemljanoj podlozi i omogućile su mu da po prvi put u karijeri uđe među 30 najboljih tenisera na svetu.[74] Postao je najmlađi igrač u prvih 30 na svetu, još od 2005. godine kada je to pošlo za rukom Rišaru Gaskeu. Sledeće nedelje, na Otvorenom prvenstvu Italije, Šapovalov je pobedio Tomaša Berdiha u tri seta i Robina Hasea, takođe u tri seta za revanš sa Rafaelom Nadalom u trećem kolu.[75] Pobedom nad Tomašom Berdihom, postao je novi Kanadski broj jedan u singlu. Poražen je od Nadala u dva seta.[76] Šapovalov je nastavio takmičenje na Otvorenom prvenstvu Francuske, pobedivši Džona Milmana u tri seta, ali je izgubio u drugom kolu od Maksimilijana Merterera.[77]

Na svom prvom turniru u sezoni na travi, Otvorenom prvenstvu Štutgarta, izgubio je u prvom kolu od kvalifikanta.[78] Sledeće nedelje je učestvovao na ATP 500 turniru u Kvins klabu, gde je ponovo izgubio na početku turnira, ovoga puta od Žila Milera.[79] Kao treći nosilac na turniru u Istbornu, pobedio je u drugom kolu Džareda Donaldsona, ali je izgubio u četvrtfinalu od Miše Zvereva.[80] U svom prvom nastupu na Vimbldonu, Šapovalov je u prvom kolu pobedio Žeremija Šardija, ali je u sledećem kolu izgubio od Benoa Pera, nakon osvojenog prvog seta 6:0.[81]

Denis Šapovalov na Siti Openu 2018. godine

Šapovalov je započeo severnoameričku letnju sezonu na tvrdoj podlozi, na Siti Openu, gde je bio postavljen za 9. nosioca. U prvom kolu je pobedio Danila Medvedeva da bi potom izgubio od 7. nosioca, Keja Nišikorija, u četvrtfinalu turnira.[82][83] Sledeće nedelje, Šapovalov se vratio kući u Toronto, kako bi učestvovao na Rodžers kupu. Šapovalov je savladao Žeremija Šardija i Italijana Fabija Fonjinija, nakon čega je izbačen sa turnira od strane Robina Hasea.[84][85][86] Na njegovom prvom nastupu na Mastersu u Sinsinatiju, Šapovalov je pobedio Frensisa Tijafoa i čestog protivnika Kajla Edmunda, pre nego što mu se revanširao Miloš Raonić za poraz na Mastersu u Madridu.[87][88][89]

Na njegovom drugom učešću na Otvorenom prvenstvu Sjedinjenih Američkih Država, Šapovalov se u prvom kolu sastao sa sunarodnikom i dobrim prijateljem, Feliksom Ože-Alijasimom. Prijatelji su podelili prva dva seta, ali u okrutnom zaokretu sudbine Ože-Alijasima, na njegovom prvom učešću u glavnom žrebu grend slem turnira, bio je primoran da preda meč usled zastrašujućih okolnosti u trećem setu. Osamnaestogodišnji Ože-Alijasim je zatražio medicinsku pomoć u ranoj fazi seta, osećajući slabost i vrtoglavicu. Uspeo je da odigra još jedan gem, pre nego što je predao meč. Dvojica igrača su imali dug zagrljaj na mreži, nakon čega je Šapovalov ohrabrio publiku da aplaudira Feliksu, a zatim se pridružio prijatelju na klupi, kako bi ga utešio.[90][91] Šapovalov je u narednom kolu pobedio Andreasa Sepija u pet maratonskih setova, ali je u trećem kolu izgubio od 5. nosioca Kevina Andersona, u pet setova koju su trajali skoro četiri sata.[92][93]

2019. Sticanje iskustva i ulazak u 20 najboljih[uredi | uredi izvor]

Šapovalov je započeo 2019. sezonu na turniru u Oklandu, gde je bio sedmi nosilac, ali je poražen od Žoao Souze u tri seta.[94] Na Otvorenom prvenstvu Australije, pobedio je Pabla Anduhara i Taro Danijela, pre nego što je zaustavljen u četiri seta od strane šestostrukog šampiona Novaka Đokovića, u njihovom prvom međusobnom meču.[95] Njegov sledeći turnir bio je u Monpeljeu, gde je izbačen u dva seta od Pjer-Ig Erbera u četvrtfinalu. On je takođe bio izbačen u četvrtfinalu Otvorenog prvenstva Roterdama, ali je uspeo da pobedi višegodišnjeg top 10 igrača, Tomaša Berdiha, pre nego što je poražen od bivšeg šampiona, Stanislasa Vavrinke.[96] Nakon lošeg otvaranja turnira u Marselju, porazom od Mihaila Kukuškina, Šapovalov je privukao pažnju u Indijan Velsu. Porazio je bivšeg šampiona Otvorenog prvenstva Sjedinjenih Američkih Država, Marina Čilića, pre nego što ga je u osmini finala zaustavio Hubert Hurkač.[97] Učešće na Otvorenom prvenstvu u Majamiju je bilo mnogo uspešnije jer je uspeo da savlada igrače iz nove generacije, Stefanosa Cicipasa i Frensisa Tijafoa, na putu do polufinala. Iako su on i njegov sunarodnik Feliks Ože-Alijasim bili polufinalisti i imali priliku da se sastanu u finalu, obojica su poraženi od velikih šampiona; Ože-Alijasim od branioca trofeja, Džona Iznera i Šapovalov od kasnijeg šampiona turnira, Rodžera Federera u njihovom prvom međusobnom meču.[98] Ovaj rezultat mu je obezbedio mesto među 20 najboljih tenisera sveta.[99]

Treneri i stručni tim[uredi | uredi izvor]

Dugi niz godina Šapovalova trenira njegova majka, Tesa Šapovalova, ali se u jesen 2018. godine njegovom timu priključio i Rob Stekli.[100][101] U proleće 2019. umesto Steklija na mesto trenera dolazi Adrijano Fuorivija.[102]

Finala ATP masters 1000 serije[uredi | uredi izvor]

Pojedinačno: 1 (0:1)[uredi | uredi izvor]

Ishod Br. Godina Turnir Podloga Protivnik Rezultat
Finalista 1. 2019. Pariz Tvrda (d) Srbija Novak Đoković 3:6, 4:6

ATP finala[uredi | uredi izvor]

Pojedinačno: 6 (1:5)[uredi | uredi izvor]

Legenda
Grend slem turniri (0:0)
Završno prvenstvo sezone (0:0)
ATP masters 1000 (0:1)
ATP 500 (0:1)
ATP 250 (1:3)
Finala po podlozi
Tvrda (1:4)
Šljaka (0:1)
Trava (0:0)
Finala po lokaciji
Otvoreno (0:2)
Dvorana (1:3)
Ishod Br. Datum Turnir Podloga Protivnik Rezultat
Pobednik 1. 20. oktobar 2019. Stokholm, Švedska Tvrda (d) Srbija Filip Krajinović 6:4, 6:4
Finalista 1. 3. novembar 2019. Pariz, Francuska Tvrda (d) Srbija Novak Đoković 3:6, 4:6
Finalista 2. 22. maj 2021. Ženeva, Švajcarska Šljaka Norveška Kasper Rud 6:7(6:8), 4:6
Finalista 3. 13. novembar 2021. Stokholm, Švedska Tvrda (d) Sjedinjene Američke Države Tomi Pol 4:6, 6:2, 4:6
Finalista 4. 2. oktobar 2022. Seul, Južna Koreja Tvrda Japan Jošihito Nišioka 4:6, 6:7(5:7)
Finalista 5. 30. oktobar 2022. Beč, Austrija Tvrda (d) Rusija Danil Medvedev 6:4, 3:6, 2:6

Parovi: 2 (0:2)[uredi | uredi izvor]

Legenda
Grend slem turniri (0:0)
Završno prvenstvo sezone (0:0)
ATP masters 1000 (0:0)
ATP 500 (0:0)
ATP 250 (0:2)
Finala po podlozi
Tvrda (0:1)
Šljaka (0:0)
Trava (0:1)
Finala po lokaciji
Otvoreno (0:2)
Dvorana (0:0)
Ishod Br. Datum Turnir Podloga Partner Protivnici Rezultat
Finalista 1. 16. jun 2019. Štutgart, Nemačka Trava Indija Rohan Bopana Australija Džon Pirs
Brazil Bruno Soares 		5:7, 3:6
Finalista 2. 18. februar 2022. Doha, Katar Tvrda Indija Rohan Bopana Holandija Vesli Kolhof
Ujedinjeno Kraljevstvo Nil Skupski 		6:7(4:7), 1:6

Ostala finala[uredi | uredi izvor]

Timska takmičenja: 3 (2:1)[uredi | uredi izvor]

Ishod Br. Datum Turnir Podloga Partneri Protivnici Rezultat Izvor
Finalista 1. 24. novembar 2019. Dejvis kup, Madrid, Španija Tvrda (d) Kanada Feliks Ože-Alijasim
Kanada Brejden Šnur
Kanada Vašek Pospišil 		Španija Rafael Nadal
Španija Roberto Bautista Agut
Španija Pablo Karenjo Busta
Španija Felisijano Lopez
Španija Marsel Granoljers 		0:2 [103]
Pobednik 1. 9. januar 2022. ATP kup, Sidnej, Australija Tvrda Kanada Feliks Ože-Alijasim
Kanada Brejden Šnur
Kanada Stiven Dijez 		Španija Roberto Bautista Agut
Španija Pablo Karenjo Busta
Španija Albert Ramos-Vinjolas
Španija Alehandro Davidovič Fokina
Španija Pedro Martinez 		2:0 [104]
Pobednik 2. 27. novembar 2022. Dejvis kup, Malaga, Španija Tvrda (d) Kanada Feliks Ože-Alijasim
Kanada Vašek Pospišil
Kanada Aleksis Galarno
Kanada Gabrijel Dijalo 		Australija Aleks de Minor
Australija Džordan Tompson
Australija Tanasi Kokinakis
Australija Maks Persel
Australija Metju Ebden 		2:0 [105]

Bilans protiv tenisera koji su se tokom karijere nalazili među deset najboljih na ATP listi[uredi | uredi izvor]

Imena tenisera koji su bili na prvom mestu ATP liste su podebljana.
* Podaci od 31. jula 2023.

Pobede nad top 10 teniserima[uredi | uredi izvor]

Šapovalov ima odnos pobeda i poraza 11:31 (26,2%) protiv tenisera koji su u vreme odigravanja meča bili rangirani među prvih 10 na ATP listi.[106]

Sezona 2015. 2016. 2017. 2018. 2019. 2020. 2021. 2022. 2023. Ukupno
Pobeda 0 0 1 0 3 3 1 3 0 11
Br. Protivnik Pozicija Turnir Podloga Runda Rezultat Pozicija DŠ
2017.
1. Španija Rafael Nadal Br. 2 Montreal, Kanada Tvrda 3K 3:6, 6:4, 7:6(7:4) Br. 143
2019.
2. Grčka Stefanos Cicipas Br. 10 Majami, SAD Tvrda 4K 4:6, 6:3, 7:6(7:3) Br. 23
3. Njemačka Aleksandar Zverev Br. 6 Pariz, Francuska Tvrda (d) 3K 6:2, 5:7, 6:2 Br. 28
4. Italija Mateo Beretini Br. 8 Dejvis kup, Madrid, Španija Tvrda (d) GF 7:6(7:5), 6:7(3:7), 7:6(7:5) Br. 15
2020.
5. Grčka Stefanos Cicipas Br. 6 ATP kup, Brizbejn, Australija Tvrda GF 7:6(8:6), 7:6(7:4) Br. 15
6. Njemačka Aleksandar Zverev Br. 7 ATP kup, Brizbejn, Australija Tvrda GF 6:2, 6:2 Br. 15
7. Belgija David Gofen Br. 10 Njujork, SAD Tvrda 4K 6:7(0:7), 6:3, 6:4, 6:3 Br. 17
2021.
8. Španija Roberto Bautista Agut Br. 10 Vimbldon, V. Britanija Trava 4K 6:1, 6:3, 7:5 Br. 12
2022.
9. Njemačka Aleksandar Zverev Br. 3 Melburn, Australija Tvrda 4K 6:3, 7:6(7:5), 6:3 Br. 14
10. Španija Rafael Nadal Br. 4 Rim, Italija Šljaka 3K 1:6, 7:5, 6:2 Br. 16
11. Sjedinjene Američke Države Tejlor Fric Br. 10 Beč, Austrija Tvrda (d) 2K 6:1, 4:6, 6:3 Br. 19

Nagrade[uredi | uredi izvor]

  • 2017. ATP Zvezda Sutrašnjice[106]
  • 2017. ATP igrač sa najvećim napretkom[107]
  • 2017. Najbolji kanadski teniser godine[108]
  • 2017. Nagrada Lionela Konačera[109]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „Denis Shapovalov Praises New Coach Delgado After Australian Open Win”. Ubitennis. 17. 1. 2022. Pristupljeno 23. 8. 2022. 
  2. ^ „Andy Murray’s former coach was fired by Denis Shapovalov after the outburst at the Italian Open”. The Canadian News. 10. 5. 2022. Pristupljeno 23. 8. 2022. 
  3. ^ „Denis Shapovalov hires Peter Polansky”. Tennis World. 19. 5. 2022. Pristupljeno 23. 8. 2022. 
  4. ^ „Denis Shapovalov to Partner Mikhail Youzhny For US Open 2019”. Essentially Sports. 20. 8. 2019. Pristupljeno 21. 10. 2019. 
  5. ^ „Denis Shapovalov explains decision to split with coach Mikhail Youzhny”. Tennis World. 18. 1. 2022. Pristupljeno 23. 8. 2022. 
  6. ^ „Shapovalov Re-Hires Youzhny, and Hopes it is Long-Term”. Tennis Now. 31. 8. 2022. Pristupljeno 4. 12. 2022. 
  7. ^ „Shapovalov back – with new coach in Paris”. Open Court. 26. 5. 2023. Pristupljeno 6. 8. 2023. 
  8. ^ „Shapovalov passes Raonic as top-ranked player in Canada”. Daily Hive. Pristupljeno 16. 5. 2018. 
  9. ^ „Zverev Takes #NextGenATP SF Clash In Montreal”. ATP World Tour. Pristupljeno 13. 8. 2017. 
  10. ^ „Shapo beats Berdych, becomes new Canadian No. 1”. Tennis Canada. Arhivirano iz originala 26. 04. 2019. g. Pristupljeno 17. 5. 2018. 
  11. ^ a b „Denis Shapovalov keeps a small head amid meteoric tennis rise”. The Star. Pristupljeno 7. 6. 2018. 
  12. ^ a b „Canadian junior boys win U.S. Open doubles final”. CBC Sports. Pristupljeno 13. 9. 2015. 
  13. ^ a b „"Q&A with Denis Shapovalov – Merchant of Tennis" – Canada's Experts”. 
  14. ^ a b v „Is Denis Shapovalov the next big thing in Canadian tennis?”. The Globe and Mail. 
  15. ^ Glassman, Marvin. „Israeli-born tennis star wears a cross, but his mother considers him ‘Jewish’”. The Times of Israel. Pristupljeno 25. 6. 2018. 
  16. ^ „Jewish players surprise at Canada’s Rogers Cup tennis tourney”. Jewish Telegraphic Agency. Pristupljeno 25. 6. 2018. 
  17. ^ Glassman, Marvin. „Multicultural Israeli teens bond through tennis exhibitions”. Sun-Sentinel. Pristupljeno 25. 8. 2018. 
  18. ^ Glassman, Marvin. „YOUNG TENNIS STAR SHINES AT ROGERS CUP”. The Canadian Jewish News. Pristupljeno 25. 8. 2018. 
  19. ^ „Rising stars of tennis: Denis Shapovalov confident Junior Wimbledon win will be just the start”. The Telegraph. Pristupljeno 11. 8. 2017. 
  20. ^ „Israel-born tennis star shines at the US Open”. The Times of Israel. 
  21. ^ „ISRAELI TENNIS COACH AND JEWISH PLAYER LEAD CANADA”. The Canadian Jewish News. Pristupljeno 26. 7. 2016. 
  22. ^ „Shapovalov the Canadian champion at Wimbledon”. ITFTennis.com. Arhivirano iz originala 12. 01. 2017. g. Pristupljeno 10. 7. 2016. 
  23. ^ Suppa, Chris. „Meet Denis Shapovalov, the GTA’s new tennis phenom”. Post City Toronto. Arhivirano iz originala 11. 11. 2017. g. Pristupljeno 18. 9. 2017. 
  24. ^ „Denis Shapovalov Overview”. ATPWorldTour.com. Pristupljeno 21. 7. 2017. 
  25. ^ „Naši povsюdu. Sovetskie korni mirovogo tennisa”. Championat.com. Pristupljeno 22. 1. 2018. 
  26. ^ „Šapovalov dal pervoe v karьere intervью na russkom яzыke”. Championat.com. Pristupljeno 22. 1. 2018. 
  27. ^ „Denis Shapovalov | Overview | ATP World Tour | Tennis”. 
  28. ^ „YOUNG TENNIS STAR SHINES AT ROGERS CUP”. The Canadian Jewish News. Pristupljeno 28. 3. 2018. 
  29. ^ Lum, Fred. „Is Denis Shapovalov the next big thing in Canadian tennis?”. The Globe and Mail. Pristupljeno 19. 1. 2018. 
  30. ^ Cameron, Caroline. „Canadian tennis phenom Shapovalov looks to take next step with new coach”. Pristupljeno 19. 1. 2018. 
  31. ^ „Drawsheet: Ace Tennis U18 ITF Canadian World Ranking Event 2”. ITFTennis.com. Arhivirano iz originala 22. 12. 2015. g. Pristupljeno 29. 8. 2015. 
  32. ^ „Drawsheet: 32nd All Canadian Junior Championships”. ITFTennis.com. Arhivirano iz originala 22. 12. 2015. g. Pristupljeno 29. 8. 2015. 
  33. ^ „Drawsheet: Copa Cariari 2014”. ITFTennis.com. Arhivirano iz originala 22. 12. 2015. g. Pristupljeno 29. 8. 2015. 
  34. ^ „Czechs and Canadians crowned Junior champions”. ITFTennis.com. Arhivirano iz originala 06. 10. 2015. g. Pristupljeno 5. 10. 2015. 
  35. ^ „Roland Garros Junior French Championships”. ITFTennis.com. Arhivirano iz originala 02. 06. 2016. g. Pristupljeno 4. 6. 2016. 
  36. ^ „Nike Junior International Roehampton”. ITFTennis.com. Arhivirano iz originala 01. 07. 2016. g. Pristupljeno 1. 7. 2016. 
  37. ^ „Canadian teen Denis Shapovalov wins boys’ Wimbledon title”. The Star. Pristupljeno 10. 7. 2016. 
  38. ^ „ITF junior profile – Denis Shapovalov”. ITFTennis.com. Arhivirano iz originala 25. 09. 2020. g. Pristupljeno 7. 6. 2018. 
  39. ^ „Drawsheet: USA F33 Futures”. ITFTennis.com. Arhivirano iz originala 20. 11. 2015. g. Pristupljeno 22. 11. 2015. 
  40. ^ „Drawsheet: USA F4 Futures”. ITFTennis.com. Arhivirano iz originala 01. 02. 2016. g. Pristupljeno 1. 2. 2016. 
  41. ^ „Drawsheet: USA F5 Futures”. ITFTennis.com. Arhivirano iz originala 25. 01. 2016. g. Pristupljeno 1. 2. 2016. 
  42. ^ „Résultats”. ChallengerBanqueNationale.com. Arhivirano iz originala 23. 07. 2015. g. Pristupljeno 19. 3. 2016. 
  43. ^ „Drawsheet: USA F12 Futures”. ITFTennis.com. Arhivirano iz originala 06. 04. 2016. g. Pristupljeno 10. 4. 2016. 
  44. ^ „Lukas Lacko a vaincu Denis Shapovalov en trois manches”. RDS.ca. Pristupljeno 20. 7. 2016. 
  45. ^ „Shapovalov Stuns Kyrgios In Toronto”. ATPWorldTour.com. Pristupljeno 26. 7. 2016. 
  46. ^ „Canada's Milos Raonic moves on, Denis Shapovalov, Vasek Pospisil out at Rogers Cup”. Metro News Canada. Arhivirano iz originala 29. 07. 2016. g. Pristupljeno 27. 7. 2016. 
  47. ^ „Davis Cup drama as Canada's Denis Shapovalov is defaulted for smashing ball into umpire's face to hand Great Britain win”. The Telegraph. 5. 2. 2017. 
  48. ^ „Drawsheet: Canada F1 Futures”. ITFTennis.com. Arhivirano iz originala 12. 02. 2017. g. Pristupljeno 5. 3. 2017. 
  49. ^ „Shapovalov: youngest Canadian to win Challenger title”. Tennis Canada. Arhivirano iz originala 14. 05. 2019. g. Pristupljeno 19. 3. 2017. 
  50. ^ „Shapovalov’s streak ends in Mexico”. Tennis Canada. Arhivirano iz originala 30. 06. 2019. g. Pristupljeno 27. 3. 2017. 
  51. ^ „Drawsheet: French Open”. ITFTennis.com. Arhivirano iz originala 18. 05. 2018. g. Pristupljeno 19. 6. 2017. 
  52. ^ „Shapovalov gets Wimbledon wildcard; falls to Berdych in tough London three setter”. Tennis Canada. Arhivirano iz originala 14. 05. 2019. g. Pristupljeno 28. 6. 2017. 
  53. ^ „Canadian Denis Shapovalov granted Wimbledon wild-card berth”. Sportsnet. Pristupljeno 28. 6. 2017. 
  54. ^ „Canadian Denis Shapovalov out at Wimbledon after losing to Janowicz”. Sportsnet. Pristupljeno 3. 7. 2017. 
  55. ^ „#NextGenATP Shapovalov Stuns Nadal In Montreal”. ATPWorldTour.com. Pristupljeno 11. 8. 2017. 
  56. ^ „The Dream Continues: Shapovalov Makes Montreal SFs”. ATPWorldTour.com. Pristupljeno 12. 8. 2017. 
  57. ^ „U.S. Open: Denis Shapovalov gets easy win as injured Edmund retires”. CBC Sports. Pristupljeno 1. 9. 2017. 
  58. ^ „U.S. Open: Denis Shapovalov's run comes to an end in round of 16”. CBC Sports. Pristupljeno 3. 9. 2017. 
  59. ^ „Shapovalov, Wu get Shanghai wild cards”. Tennis Life. Arhivirano iz originala 02. 10. 2017. g. Pristupljeno 3. 10. 2017. 
  60. ^ „Shapovalov falls to Troicki at Shanghai Masters”. Sportsnet. Pristupljeno 12. 11. 2017. 
  61. ^ „Pospisil, Shapovalov drop 1st-round matches at Paris Masters”. CBC Sports. Pristupljeno 12. 11. 2017. 
  62. ^ „Denis Shapovalov eliminated from Next Gen tournament”. CBC Sports. Pristupljeno 12. 11. 2017. 
  63. ^ „Denis Shapovalov drops opening match of 2018”. CBC Sports. Pristupljeno 15. 1. 2018. 
  64. ^ „Denis Shapovalov drops second-round match at ASB Classic”. Sportsnet. Pristupljeno 15. 1. 2018. 
  65. ^ „Australian Open: Canada's Shapovalov falls in 5 sets to Tsonga”. CBC Sports. Pristupljeno 17. 1. 2018. 
  66. ^ „Tiafoe Defeats Shapovalov to Reach First Career Final at Delray Beach”. Tennis Now. Pristupljeno 1. 3. 2018. 
  67. ^ „Denis Shapovalov falls in 2nd round of Mexico Open”. CBC Sports. Pristupljeno 1. 3. 2018. 
  68. ^ „Denis Shapovalov falls to Pablo Cuevas in second round at Indian Wells”. Montreal Gazette. Pristupljeno 10. 3. 2018. 
  69. ^ „Miami Open 2018: Shapovalov falls to Coric in three sets”. Sporting News. Pristupljeno 28. 3. 2018. 
  70. ^ „Raonic advances, Shapovalov falls at Monte Carlo Masters”. CBC Sports. Pristupljeno 16. 4. 2018. 
  71. ^ „Tennis: Defending champion Pouille knocked out of Hungarian Open”. Reuters. Pristupljeno 12. 5. 2018. 
  72. ^ „Denis Shapovalov becomes youngest Madrid Open semi-finalist with win against Kyle Edmund”. MSN. Arhivirano iz originala 15. 05. 2018. g. Pristupljeno 14. 5. 2018. 
  73. ^ „Canada's Shapovalov falls short of Madrid Open final with loss to Zverev”. CBC Sports. Pristupljeno 12. 5. 2018. 
  74. ^ „Shapovalov cracks top 30 for first time”. MSN. Arhivirano iz originala 15. 05. 2018. g. Pristupljeno 14. 5. 2018. 
  75. ^ „Italian Open 2018: Shapovalov overcomes Haase in three sets, moves on to face Nadal”. Sporting News. Pristupljeno 17. 5. 2018. 
  76. ^ „Rafael Nadal gains measure of revenge against Denis Shapovalov in Rome”. CBC Sports. Pristupljeno 18. 5. 2018. 
  77. ^ „Denis Shapovalov knocked out of French Open”. CBC Sports. Pristupljeno 31. 5. 2018. 
  78. ^ „Raonic advances, Shapovalov falls at Stuttgart Open”. CBC Sports. Pristupljeno 15. 6. 2018. 
  79. ^ „Denis Shapovalov falls in 1st round at Fever-Tree Championships”. CBC Sports. Pristupljeno 18. 6. 2018. 
  80. ^ „Denis Shapovalov advances to Eastbourne International quarter-finals”. CBC. Pristupljeno 28. 6. 2018. 
  81. ^ „Denis Shapovalov, Eugenie Bouchard bounced from Wimbledon with second-round losses”. National Post. Pristupljeno 5. 7. 2018. 
  82. ^ „Shapovalov flirts with disaster but advances to 3rd round at Citi Open”. CBC Sports. Pristupljeno 1. 8. 2018. 
  83. ^ „Canada’s Denis Shapovalov ousted by Kei Nishikori in straight sets at Citi Open”. The Star. Pristupljeno 1. 8. 2018. 
  84. ^ „Denis Shapovalov, Félix Auger-Aliassime advance at Rogers Cup”. The Globe and Mail. Pristupljeno 7. 8. 2018. 
  85. ^ „Shapovalov powers into 3rd round of Rogers Cup while Raonic ousted”. CBC Sports. Pristupljeno 8. 8. 2018. 
  86. ^ „Djokovic, Shapovalov ousted in third round of Rogers Cup”. The Star. Pristupljeno 9. 8. 2018. 
  87. ^ „Canada's Shapovalov advances to 2nd round in Cincinnati”. CBC Sports. Pristupljeno 13. 8. 2018. 
  88. ^ „Shapovalov fends off Kyle Edmund's late charge to advance at Cincinnati”. CBC Sports. Pristupljeno 14. 8. 2018. 
  89. ^ „Milos Raonic evens his record with rising Canadian Denis Shapovalov”. The Star. Pristupljeno 16. 8. 2018. 
  90. ^ „Shapovalov advances at U.S. Open after Auger-Aliassime retires”. CBC Sports. Pristupljeno 27. 8. 2018. 
  91. ^ „Auger-Aliassime forced to retire at US Open”. TSN. Pristupljeno 27. 8. 2018. 
  92. ^ „Raonic, Shapovalov battle into 3rd round at U.S. Open”. CBC Sports. Pristupljeno 29. 8. 2018. 
  93. ^ „At U.S. Open, Powers That Be Hold Off Powers That Will Be”. The New York Times. Pristupljeno 31. 8. 2018. 
  94. ^ „ASB Classic: Denis Shapovalov defeated by Joao Sousa in opening round”. ESPN.com. Pristupljeno 7. 1. 2019. 
  95. ^ „Australian Open 2019: Novak Djokovic beats Denis Shapovalov to advance”. BBC. Pristupljeno 19. 1. 2019. 
  96. ^ „ATP Rotterdam: Stan Wawrinka tops Denis Shapovalov. Kei Nishikori wins”. Tennis World USA. Pristupljeno 3. 4. 2019. 
  97. ^ „Hurkacz sends Shapovalov packing at Indian Wells”. TSN. Pristupljeno 3. 4. 2019. 
  98. ^ „Federer puts on "tactical" display in win over Shapovalov at Miami”. Tennis.com. Pristupljeno 3. 4. 2019. 
  99. ^ „ATP Rankings: Shapovalov Top 20, Tsitsipas Career-High, Roger Leads Race”. Tennis Now. Pristupljeno 3. 4. 2019. 
  100. ^ „Rob Steckley on coaching trial with Shapovalov”. Tennis Life. 26. 9. 2018. Arhivirano iz originala 28. 03. 2019. g. Pristupljeno 24. 7. 2019. 
  101. ^ „Communication, creativity keys to Shapo-Steckley association”. Tennis Life. 15. 1. 2019. Arhivirano iz originala 28. 03. 2019. g. Pristupljeno 24. 7. 2019. 
  102. ^ „Denis Shapovalov working with his juniors coach Adriano Fuorivia”. Tennis. 11. 4. 2019. Pristupljeno 15. 12. 2020. 
  103. ^ „2019 Davis Cup final”. Davis Cup. Pristupljeno 30. 11. 2019. 
  104. ^ „Kanada osvojila ATP kup”. b92.net. 9. 1. 2022. Pristupljeno 23. 8. 2022. 
  105. ^ „2022 Davis Cup final”. Davis Cup. Pristupljeno 4. 12. 2022. 
  106. ^ a b „Denis Shapovalov – ATP Win/Loss”. ATPWorldTour.com. Pristupljeno 21. 3. 2018. 
  107. ^ „Shapovalov Scoops Most Improved Player Of 2017”. ATPWorldTour.com. Pristupljeno 10. 11. 2017. 
  108. ^ „Denis Shapovalov named 2017 Tennis Canada Male Player of the Year”. Tennis Canada. Arhivirano iz originala 07. 12. 2017. g. Pristupljeno 6. 12. 2017. 
  109. ^ „Denis Shapovalov wins Canadian Press male athlete of the year”. CBC Sports. Pristupljeno 27. 12. 2017. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Денис_Шаповалов&oldid=26112343”