Savo Milošević

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Savo Milošević
Milošević 2017.
Lični podaci
Datum rođenja (1973-09-02)2. septembar 1973. (50 god.)
Mesto rođenja Bijeljina, SR Bosna i Hercegovina,
SFR Jugoslavija
Visina 1,86 m
Pozicija napadač
Juniorska karijera
Podrinje Janja
1989—1992. Partizan
Seniorska karijera
Godine Klub Nast. (Gol)
1992—1995. Partizan 98 (65)
1995—1998. Aston Vila 90 (29)
1998—2000. Real Saragosa 72 (38)
2000—2004. Parma 31 (9)
2002. → Real Saragosa 16 (6)
2002—2003. → Espanjol 34 (12)
2003—2004. → Selta Vigo 37 (14)
2004—2007. Osasuna 82 (21)
2008. Rubin Kazanj 16 (3)
Reprezentativna karijera
1994—2008. SRJ / SCG / Srbija 102 (37)
Trenerska karijera
2011—2012. Crna Gora (pomoćni trener)
2019—2020. Partizan
2021. Olimpija Ljubljana
2023—2024. Bosna i Hercegovina

Savo Milošević (Bijeljina, 2. septembar 1973) srpski je fudbalski trener i bivši fudbaler.

Igrao je na poziciji napadača. Karijeru je počeo u Partizanu. Posle toga je potpisao za Aston Vilu. Većinu igračke karijere proveo je u španskoj La ligi, gde je igrao za Real Saragosu, Espanjol, Seltu Vigo i Osasunu. U La ligi je na 241 utakmici postigao ukupno 91 gol. Tokom svoje šesnaestogodišnje profesionalne igračke karijere, Milošević je postigao gotovo 300 zvaničnih golova u nešto više od 660 nastupa.

Odigrao je 102 utakmice i postigao 37 golova za reprezentaciju SR Jugoslavije, Srbije i Crne Gore i Srbije. Zajedno sa Patrikom Klojvertom bio je najbolji strelac na Evropskom prvenstvu 2000. sa pet postignutih golova.

Klupska karijera[uredi | uredi izvor]

Jugoslavija[uredi | uredi izvor]

Milošević je nastupao u mlađim kategorijama FK Podrinje iz Janje. Presudan momenat dogodio se u jesen, 1987. godine, kada je u Janji gostovala omladinska reprezentacija Jugoslavije, za koju su igrali Alen Bokšić, Zvonko Milojević... Pred kraj utakmice na teren je istrčao tada četrnaestogodišnji Milošević. Iskoristio je prvu priliku koja mu se pružila. Savladao je Milojevića i postigao gol. Jedan od prisutnih trenera, Ivan Čabrinović odmah ga je preporučio za kadetsku reprezentaciju.[1] Nedugo zatim, na Savinu adresu stigao je poziv od selektora kadeta Rešada Kunovca i Zdenka Kobeščaka, ali i od Partizana.[2] Prihvatio je poziv iz Beograda i priključio se mlađim kategorijama beogradskih „crno-belih”.

Debitovao je za Partizanov prvi tim 1992, kada je nedelju dana pre svog 19. rođendana ušao u igru na kup utakmici protiv Mladosti u Lučanima.[3] Već u prvoj sezoni postigao je 17 pogodaka u svim takmičenjima. U naredne dve sezone nastavio je sa još boljim partijama, dva puta zaredom bio je najbolji strelac Prve lige SR Jugoslavije. Bio je u timu koji je 1994. osvojio drugu duplu krunu u istoriji Partizana. Za tri sezone kao Partizanov prvotimac, Milošević je na 119 odigranih utakmica postigao 78 golova.[3]

Osvojio je dve uzastopne titule prvaka (1993, 1994) i jedan kup Jugoslavije (1994).

Inostranstvo[uredi | uredi izvor]

U leto 1995. potpisao je ugovor sa premijerligašem Aston Vilom. U Engleskoj je za tri godine postigao 29 golova na 90 premijerligaških mečeva, a od trofeja je uspeo da osvoji Liga kup. U finalu Liga kupa, odigranom na Vembliju, njegova Aston Vila pobedila je Lids junajted sa rezultatom 3:0, a Milošević je postigao prvi gol na meču.[4]

Tokom 1998. godine prešao je u španskog prvoligaša Real Saragosu. U drugoj sezoni, u kojoj je postigao 21 prvenstveni gol, sa klubom je zauzeo četvrto mesto na tabeli španskog šampionata.[5] Posle dobrih partija u Španiji, Savo je u leto 2000. potpisao četvorogodišnji ugovor sa Parmom.[6] Nakon godinu i po dana u italijanskom klubu, Milošević se u januaru 2002. vratio u Real Saragosu na pozajmicu do kraja sezone. Parma ga je nakon toga ponovo slala na pozajmice u Španiju, prvo u Espanjol (sez. 2002/03)[7] a zatim i u Seltu (sez. 2003/04).[8] U julu 2004. potpisao je trogodišnji ugovor sa Osasunom.[9] U drugoj sezoni sa klubom je stigao do četvrtog mesta u La ligi. Tokom njegovog boravka u klubu, Osasuna je beležila najznačajnije rezultate u dotadašnjoj istoriji. Osasuna je 2005. igrala finale Kupa kralja (poražena od Betisa u produžecima), dok je u sezoni 2006/07. nastupila u kvalifikacijama za Ligu šampiona i stigla do polufinala Kupa UEFA.[10] Milošević je napustio Osasunu u leto 2007. nakon što mu je istekao ugovor, a nekoliko godina kasnije dobio je priznanje kao najbolji klupski igrač decenije (2000–2010).[10]

U martu 2008. potpisao je za ruskog premijerligaša Rubin iz Kazanja.[11] Sa njima je iste godine stigao do titule prvaka Rusije, prve u klupskoj istoriji. Postigao je odlučujući gol za titulu na meču sa Saturnom.[12]

Reprezentacija[uredi | uredi izvor]

Savo Milošević u dresu reprezentacije SR Jugoslavije

Milošević je odigrao 102 meča i postigao 37 golova za reprezentacije SRJ, SCG i Srbije.[13] Debitovao je u decembru 1994. na prijateljskom meču sa Brazilom u Porto Alegreu.

Na Evropskom prvenstvu 2000. bio je zajedno sa Patrikom Klojvertom najbolji strelac šampionata sa 5 postignutih golova, s tim što je odigrao jedan meč manje od Holanđanina. Na Svetskom prvenstvu 2006. odigrao je svoj 100. meč u reprezentaciji, u porazu 6:0 od Argentine.

Svoj poslednji meč, i ujedno jedini za reprezentaciju Srbije, odigrao je 19. novembra 2008. protiv Bugarske, postigavši dva gola u pobedi Srbije od 6:1.[14]

Funkcionerska i trenerska karijera[uredi | uredi izvor]

Od 2011. do 2012. Milošević je obavljao funkciju pomoćnika selektora Branka Brnovića u reprezentaciji Crne Gore.[15]

Aprila 2014. godine je imenovan za jednog od potpredsednika Fudbalskog saveza Srbije.[16]

Dana 27. marta 2019. je raskinuo ugovor sa Fudbalskim savezom da bi istog dana postao trener Partizana.[17] Miloševića je upravni odbor FK Partizan imenovao za novog šefa stručnog štaba,[17] a prvu pobedu na mestu trenera Partizana ostvario je 3. aprila 2019, pobedom od 3:2 protiv Čukaričkog.[18]

U prvom večitom derbiju na mestu trenera Partizana, njegov tim pretrpeo je poraz od Crvene zvezde rezultatom 2:1, a utešni gol je postigao Rikardo Gomes u 90. minutu.[19]

Na kraju prve sezone, Milošević je uspeo da Partizan uvede u kvalifikacije za Ligu Evrope u sezoni 2019/20.[20] Dana 23. maja 2019. osvojio je prvi trofej u trenerskoj karijeri, pošto je Partizan pobedio Crvenu zvezdu rezultatom 0:1 u finalu Kupa Srbije 2018/19, golom Bojana Ostojića.[21]

U julu i avgustu 2019. godine, Partizan je obezbedio svoje deveto učešće u grupnoj fazi UEFA Lige Evrope.[22] Pod Miloševićevim vođstvom, Partizan je u kvalifikacijama pobeđivao redom ekipe Konahs Ki nomads (1:0, 3:0),[23] Jeni Malatijaspor (3:1, 0:1)[24] i Molde (2:1, 1:1).[25] Partizan je na žrebu 30. avgusta 2019. iz trećeg šešira bio svrstan u grupu L zajedno sa Mančester junajtedom, Astanom i AZ Alkmarom.[26] Partizan nije uspeo da se plasira u nokaut fazu takmičenja, pošto je imao dve pobede, isto toliko puta izgubio i odigrao nerešeno.[27]

Dana 16. juna 2021. Milošević je zvanično predstavljen kao novi trener ekipe Olimpije iz Ljubljane sa kojom je potpisao dvogodišnji ugovor. Napustio je Olimpiju 10. oktobra 2021. godine, nakon što je klub promenio vlasnika.[28]

Dana 29. septembra 2023. postavljen je na funkciju selektora fudbalske reprezentacije Bosne i Hercegovine.[29] Nakon Faruka Hadžibegića i Mehe Kodre bio je treći šef stručnog štaba bosanskog nacionalnog tima u kvalifikacijama za Evropsko prvenstvo 2024. godine. Na svom debiju, 13. oktobra 2023, Milošević je slavio sa reprezentacijom BiH na gostovanju Lihtenštajnu (0:2).[30] Tri dana kasnije, u narednoj rundi kvalifikacija za EP, Bosna i Hercegovina je poražena na domaćem terenu u Zenici rezultatom 0:5 od Portugalije. To je bio najteži poraz na domaćem terenu u istoriji reprezentacije BiH.[31] Usledio je poraz na gostovanju Luksemburgu (4:1) a zatim još dva poraza na domaćem terenu prvo od Slovačke (1:2) a potom i od Ukrajine (1:2). Dana 16. aprila 2024. godine, Fudbalski savez BiH objavio je da neće produžiti ugovor sa Miloševićem.[32] Milošević je vodio BiH na pet utakmica uz učinak od četiri poraza i jedne pobede (gol razlika 5:13).

Lični život[uredi | uredi izvor]

Milošević je rođen u srpskoj porodici u Bijeljini, oblast Semberija. Odrastao je u Johovcu,[33] gde je živeo sa mlađim bratom Andrijom (1975—2013) i mlađom sestrom Cvijetom.[34] Miloševićeva majka je preminula 2000. od raka.[35]

Pored srpskog, takođe poseduje i državljanstvo Bosne i Hercegovine.[36]

Milošević je bio pristalica političke partije Demokratska stranka koju je tada vodio Boris Tadić. Podržavao je tu stranku od 1993. nakon sastanka sa Zoranom Đinđićem, a zvanično je postao član 2003. Četrnaest godina kasnije, 2017, prešao je u Zelenu stranku.[37] Aktivno je podržavao demostracije 1996. i 1997. protiv Slobodana Miloševića kao i Petooktobarsku revoluciju.[35]

Milošević je bio oženjen Vesnom, sa kojom ima dva sina i kćerku.[33] Sin Nikola je takođe bio fudbaler.[38]

Dana 11. juna 2011. godine, nakon porodične svađe, njegovog oca Stevana (1953–2011) ubio je njegov deda Sava (1928–2012) u porodičnoj kući u Glavičicama.[39][40]

Igračka statistika[uredi | uredi izvor]

Klub[uredi | uredi izvor]

Klub Sezona Nacionalno prvenstvo Nacionalni kup Ligaški kup Evropa Ukupno
Rang Nastupi Golovi Nastupi Golovi Nastupi Golovi Nastupi Golovi Nastupi Golovi
Partizan 1992/93. Prva liga SR Jugoslavije 31 14 8 3 — — 39 17
1993/94. 32 21 9 7 — — 41 28
1994/95. 35 30 4 4 — — 39 34
Ukupno 98 65 21 14 — — 119 79
Aston Vila 1995/96. Premijer liga 37 12 5 1 7 1 — 49 14
1996/97. 30 10 3 0 1 0 2[a] 0 36 10
1997/98. 23 7 2 1 1 0 6[a] 1 32 9
Ukupno 90 29 10 2 9 1 8 1 117 33
Real Saragosa 1998/99. Prva liga Španije 35 17 2 1 — — 37 18
1999/00. 37 21 5 1 — — 42 22
Ukupno 72 38 7 2 — — 79 40
Parma 2000/01. Serija A 21 8 5 2 — 5[a] 2 31 12
2001/02. 10 1 3 1 — 6[b] 1 19 3
Ukupno 31 9 8 3 — 11 3 50 15
Real Saragosa (poz.) 2001/02. Prva liga Španije 16 6 — — — 16 6
Ukupno 16 6 — — — 16 6
Espanjol (poz.) 2002/03. Prva liga Španije 34 12 1 0 — — 35 12
Ukupno 34 12 1 0 — — 35 12
Selta Vigo (poz.) 2003/04. Prva liga Španije 37 14 5 1 — 9[v] 1 51 16
Ukupno 37 14 5 1 — 9 1 51 16
Osasuna 2004/05. Prva liga Španije 27 6 7 0 — — 34 6
2005/06. 32 11 — — 2[a] 1 34 12
2006/07. 23 4 1 0 — 12[g] 0 36 4
Ukupno 82 21 8 0 — 14 1 104 22
Rubin Kazanj 2008. Premijer liga Rusije 16 3 1 0 — — 17 3
Sveukupno 476 197 61 22 9 1 42 6 588 226
Napomene
  1. ^ a b v g Igrao u Kupu UEFA
  2. ^ Četiri utakmice i jedan gol u Kupu UEFA, dve utakmice u Ligi šampiona
  3. ^ Utakmica u Ligi šampiona
  4. ^ Deset utakmica u Kupu UEFA, dve utakmice u Ligi šampiona

Reprezentacija[uredi | uredi izvor]

Reprezentacija Godina Nastupi Golovi
SR Jugoslavija 1994. 1 0
1995. 7 4
1996. 7 5
1997. 9 5
1998. 11 2
1999. 7 4
2000. 12 6
2001. 8 5
2002. 9 1
Srbija i Crna Gora
2003. 10 1
2004. 7 2
2005. 8 0
2006. 5 0
Srbija
2007. 0 0
2008. 1 2
Ukupno 102 37

Golovi za reprezentaciju[uredi | uredi izvor]

# Datum Mesto Protivnik Gol Rezultat Takmičenje
1. 31. januar 1995. Hongkong, Hongkong  Hongkong 1 : 2 1 : 3 Karlsberg kup
2. 31. januar 1995. Hongkong, Hongkong  Hongkong 1 : 3 1 : 3
3. 31. mart 1995. Beograd, Jugoslavija  Urugvaj 1 : 0 1 : 0 Prijateljska
4. 20. septembar 1995. Solun, Grčka  Grčka 0 : 2 0 : 2 Prijateljska
5. 24. april 1996. Beograd, Jugoslavija  Farska Ostrva 3 : 0 3 : 1 Kvalifikacije za Svetsko prvenstvo 1998.
6. 2. jun 1996. Beograd, Jugoslavija  Malta 4 : 0 6 : 0 Kvalifikacije za Svetsko prvenstvo 1998.
7. 6. oktobar 1996. Toftir, Farska Ostrva  Farska Ostrva 0 : 1 1 : 8 Kvalifikacije za Svetsko prvenstvo 1998.
8. 6. oktobar 1996. Toftir, Farska Ostrva  Farska Ostrva 1 : 4 1 : 8
9. 6. oktobar 1996. Toftir, Farska Ostrva  Farska Ostrva 1 : 5 1 : 8
10. 10. februar 1997. Hongkong, Hongkong  Hongkong 0 : 1 1 : 3 Karlsberg kup
11. 2. april 1997. Prag, Češka  Češka 1 : 2 1 : 2 Kvalifikacije za Svetsko prvenstvo 1998.
12. 11. oktobar 1997. Valeta, Malta  Malta 0 : 1 0 : 5 Kvalifikacije za Svetsko prvenstvo 1998.
13. 29. oktobar 1997. Budimpešta, Mađarska  Mađarska 0 : 7 1 : 7 Baraž za Svetsko prvenstvo 1998.
14. 15. novembar 1997. Beograd, Jugoslavija  Mađarska 1 : 0 5 : 0 Baraž za Svetsko prvenstvo 1998.
15. 29. maj 1998. Beograd, Jugoslavija  Nigerija 1 : 0 3 : 0 Prijateljska
16. 23. septembar 1998. Sao Luis, Brazil  Brazil 0 : 1 1 : 1 Prijateljska
17. 10. februar 1999. Valeta, Malta  Malta 0 : 3 0 : 3 Kvalifikacije za Evropsko prvenstvo 2000.
18. 8. jun 1999. Solun, Grčka  Malta 2 : 1 4 : 1 Kvalifikacije za Evropsko prvenstvo 2000.
19. 8. jun 1999. Solun, Grčka  Malta 4 : 1 4 : 1
20. 8. septembar 1999. Skoplje, Republika Makedonija  Makedonija 0 : 1 2 : 4 Kvalifikacije za Evropsko prvenstvo 2000.
21. 13. jun 2000. Šarlroa, Belgija  Slovenija 1 : 3 3 : 3 Evropsko prvenstvo 2000.
22. 13. jun 2000. Šarlroa, Belgija  Slovenija 3 : 3 3 : 3
23. 18. jun 2000. Lijež, Belgija  Norveška 0 : 1 0 : 1 Evropsko prvenstvo 2000.
24. 21. jun 2000. Briž, Belgija  Španija 0 : 1 4 : 3 Evropsko prvenstvo 2000.
25. 25. jun 2000. Roterdam, Holandija  Holandija 6 : 1 6 : 1 Evropsko prvenstvo 2000.
26. 3. septembar 2000. Luksemburg, Luksemburg  Luksemburg 0 : 1 0 : 2 Kvalifikacije za Svetsko prvenstvo 2002.
27. 28. mart 2001. Ljubljana, Slovenija  Slovenija 0 : 1 1 : 1 Kvalifikacije za Svetsko prvenstvo 2002.
28. 6. jun 2001. Toftir, Farska Ostrva  Farska Ostrva 0 : 4 0 : 6 Kvalifikacije za Svetsko prvenstvo 2002.
29. 1. septembar 2001. Bazel, Švajcarska  Švajcarska 1 : 1 1 : 2 Kvalifikacije za Svetsko prvenstvo 2002.
30. 6. oktobar 2001. Beograd, Jugoslavija  Luksemburg 4 : 2 6 : 2 Kvalifikacije za Svetsko prvenstvo 2002.
31. 6. oktobar 2001. Beograd, Jugoslavija  Luksemburg 5 : 2 6 : 2
32. 13. februar 2002. Finiks, SAD  Meksiko 2 : 0 2 : 1 Prijateljska
33. 11. oktobar 2003. Kardif, Vels  Vels 1 : 2 2 : 3 Kvalifikacije za Evropsko prvenstvo 2004.
34. 11. jul 2004. Fukuoka, Japan  Slovačka 1 : 0 2 : 0 Kirin kup
35. 13. oktobar 2004. Beograd, Srbija i Crna Gora  San Marino 1 : 0 5 : 0 Kvalifikacije za Svetsko prvenstvo 2006.
36. 19. novembar 2008. Beograd, Srbija  Bugarska 3 : 1 6 : 1 Prijateljska
37. 19. novembar 2008. Beograd, Srbija  Bugarska 4 : 1 6 : 1
  • Izvor: 1

Trenerska statistika[uredi | uredi izvor]

Ažurirano 27. aprila 2024.[44]
Trenerska statistika
Tim Datum dolaska Datim odlaska Učinak
OU P N I P %
Partizan 27. mart 2019. 1. septembar 2020. 67 43 9 15 064,18
Olimpija Ljubljana 16. jun 2021. 10. oktobar 2021. 16 7 2 7 043,75
Bosna i Hercegovina 29. septembar 2023. 21. mart 2024. 5 1 0 4 020,00
Ukupno 88 51 11 26 057,95

Uspesi[uredi | uredi izvor]

Igrački[uredi | uredi izvor]

Partizan
Aston Vila
Rubin Kazanj
Pojedinačni

Trenerski[uredi | uredi izvor]

Partizan

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „Od Janje do Vemblija”. vreme.com. 27. 2. 1999. Arhivirano iz originala 23. 06. 2020. g. Pristupljeno 20. 2. 2018. 
  2. ^ „Savo Milošević, fudbaler - Napadač”. ekapija.com. 14. 11. 2009. Pristupljeno 20. 2. 2018. 
  3. ^ a b „Savo Milošević”. partizanopedia.rs. Pristupljeno 27. 4. 2024. 
  4. ^ „Milosevic gives; Villa a touch of magic”. The Independent. 25. 3. 1996. Pristupljeno 14. 1. 2016. 
  5. ^ „EL PERSONAJE – El serbio flemático – El gol número 20 de Savo Milosevic da al Zaragoza opciones al título”. El País. 16. 5. 2000. Pristupljeno 14. 1. 2016. 
  6. ^ „Savo's Parma move imminent”. bbc.co.uk. 27. 7. 2000. Pristupljeno 3. 12. 2013. 
  7. ^ „Espanyol move for Milosevic”. uefa.com. 18. 7. 2002. Pristupljeno 3. 12. 2013. 
  8. ^ „Celta gamble on Milosevic”. uefa.com. 24. 7. 2003. Pristupljeno 3. 12. 2013. 
  9. ^ „Savo Milošević u Osasuni”. b92.net. 17. 7. 2004. Pristupljeno 3. 12. 2013. 
  10. ^ a b „Milošević igrač decenije u Osasuni”. mondo.rs. 6. 1. 2011. Pristupljeno 27. 4. 2024. 
  11. ^ „Savo Milošević u Rubinu iz Kazanja”. b92.net. 8. 3. 2008. Pristupljeno 3. 12. 2013. 
  12. ^ „Savo doneo titulu Rubinu!”. b92.net. 2. 11. 2008. Pristupljeno 3. 12. 2013. 
  13. ^ „Savo Milosevic – Goals in International Matches at RSSSF”. b92.net. 17. 12. 2019. Pristupljeno 17. 12. 2019. 
  14. ^ „Savo, hvala i bravo!”. Večernje novosti. 19. 11. 2008. Pristupljeno 17. 10. 2017. 
  15. ^ „Potvrđeno: Savo Milošević je novi trener Partizana!”. Radio-televizija BN. 27. 3. 2019. Pristupljeno 27. 3. 2019. 
  16. ^ „Milošević i Kokeza novi potpredsednici FSS!”. Politika. 10. 4. 2014. Pristupljeno 29. 9. 2023. 
  17. ^ a b „Savo Milošević novi trener Partizana”. Sport1.ba. 27. 3. 2019. Pristupljeno 27. 3. 2019. 
  18. ^ „Partizan vs Čukarički”. Rezultati.com. Pristupljeno 3. 4. 2019. 
  19. ^ K.H. (25. 4. 2019). „Crvena zvezda pokazala moć u odnosu na Partizan i slavila u "večitom derbiju"”. Klix.ba. Pristupljeno 25. 4. 2019. 
  20. ^ „SUPERLIGA JE ZAVŠRENA: Zvezda je šampion! Bačka i Zemun ispali u drugu ligu, Dimano u poslednjem trenutku izborio baraž! (FOTO)”. Kurir.rs. 19. 5. 2019. Pristupljeno 19. 5. 2019. 
  21. ^ „PARTIZAN NAPRAVIO ČUDO NA MARAKANI: Pehar četvrtu godinu zaredom ostaje u Humskoj! Crno-beli savladali Zvezdu u finalu Kupa Srbije! Saša Ilić sa trofejom otišao u legendu (KURIR TV)”. Kurir.rs. 23. 5. 2019. Pristupljeno 23. 5. 2019. 
  22. ^ Bataković, Marko. „UEFA ŠALJE MILIONE U HUMSKU! Evo koliko je Partizan zaradio samo od plasmana u Ligu Evrope!”. Blic.rs. Pristupljeno 31. 8. 2019. 
  23. ^ Catterall, Will (1. 8. 2019). „FK Partizan 3 Connah's Quay Nomads 0 - Nomads' Europa League adventure ends”. northwales. Pristupljeno 31. 8. 2019. 
  24. ^ „JENI MALATIJASPOR - PARTIZAN 1:0(1:0)”. FK PARTIZAN. Arhivirano iz originala 15. 08. 2019. g. Pristupljeno 31. 8. 2019. 
  25. ^ „MOLDE - PARTIZAN 1:1(0:0)”. FK PARTIZAN (na jeziku: srpski). Arhivirano iz originala 29. 08. 2019. g. Pristupljeno 31. 8. 2019. 
  26. ^ UEFA.com. „Europa League 2019/20: all the fixtures”. UEFA.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 31. 8. 2019. 
  27. ^ „Partizanova tragedija u Hagu: Evropsko proleće ostalo je samo crno-beli san (FOTO+VIDEO)”. Večernje novosti. Pristupljeno 19. 12. 2019. 
  28. ^ „Savo Milošević napustio Olimpiju, Mandarić insistirao da ga lično otpusti”. b92.net. Pristupljeno 10. 10. 2021. 
  29. ^ E. B. (29. 9. 2023). „Nogometni savez potvrdio: Savo Milošević je novi selektor reprezentacije BiH”. Klix.ba. Pristupljeno 29. 9. 2023. 
  30. ^ M. Šljivak (13. 10. 2023). „Ljiljani konačno slavili: Prekid, parole protiv Saveza i rutinska pobjeda”. sportsport.ba. Pristupljeno 13. 10. 2023. 
  31. ^ K. K. (16. 10. 2023). „BiH doživjela najteži domaći poraz u historiji i ostala bez teoretskih šansi za direktan plasman”. Sport1.ba. Pristupljeno 16. 10. 2023. 
  32. ^ „Savez javno potvrdio rastanak sa Savom Miloševićem”. reprezentacija.ba. 16. 4. 2024. Pristupljeno 16. 4. 2024. 
  33. ^ a b „Savo Milošević”. Puls. Pristupljeno 5. 5. 2015. 
  34. ^ „Zla kob porodice Milošević”. 1. 12. 2013. 
  35. ^ a b „Sloboda i pravda se ne dobijaju na tanjiru”. Vreme. 29. 5. 2014. Pristupljeno 5. 5. 2015. 
  36. ^ „Savo Milošević: Džeko, Pjanić, svi igrači uz mene! Volim Bosnu! Nisam nacionalista! Dat ću sve za "Zmajeve"”. face.ba. 7. 10. 2023. 
  37. ^ „Savo Milošević se učlanio u Zelenu stranku”. Danas. Pristupljeno 18. 11. 2023. 
  38. ^ „OTAC SAVO POBEDIO SINA NIKOLU: Susret Miloševića u Ivanjici! Tata držao čas fudbala, naslednik ga umalo rastužio (FOTO)”. kurir.rs. 25. 9. 2019. Pristupljeno 27. 4. 2024. 
  39. ^ „Premier League – Milosevic's father killed by grandfather”. Yahoo! Sports. 11. 6. 2011. Pristupljeno 11. 6. 2011. 
  40. ^ „Father of former Aston Villa striker Savo Milosevic killed by the grandfather after argument”. The Daily Telegraph. 13. 6. 2011. Pristupljeno 27. 10. 2015. 
  41. ^ „Savo Milošević”. thefinalball.com. Pristupljeno 10. 8. 2018. 
  42. ^ Savo Milošević na sajtu WorldFootball.net (jezik: engleski)
  43. ^ „Savo Milošević”. European Football. Pristupljeno 10. 8. 2018. 
  44. ^ „Savo Milosevic”. footballdatabase.eu. Pristupljeno 21. 3. 2024. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Kapiten SCG / Srbije
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Саво_Милошевић&oldid=27712806”