Dobro došli na Vikipediju,

slobodnu enciklopediju koju svako može da uređuje.

Napravi članak

Sjajan članak

Klima Afrike

Klima Afrike je formirana na osnovu njenog geografskog položaja, raščlanjenosti reljefa, zatim uticaja opšte cirkulacije atmosfere i kretanja morskih struja. Smatra se „žarkim“ kontinentom, zato što veći deo njene površine leži u okviru izoterme od 20° S. Najviše temperature zabeležene su u severnom delu, u pustinji Sahari i prelaze 40 stepeni Celzijusa. Budući da ekvator preseca Afriku skoro po sredini, u severnom i južnom delu razvili su se pretežno ravnomerno ekvatorijalni, subekvatorijalni, tropski i suptropski klimat.

Savremene klimatske odlike afričkog kontinenta, formirale su se tokom paleogena i neogena, pa se današnji raspored i karakteristike malo razlikuju od tadašnjih. Najviša izmerena temperatura u Africi iznosila je +57,8° S (Azizija, Libija), a najniža —24 (Efran, Maroko). Najviše padavina zabeleženo je u mestu Debundža u Kamerunu (preko 10.000 milimetara), a najmanje u Sudanu, mesto Vadi Halfa, samo 2,5 mm.

Ceo članak 308 sjajnih članaka

Dobar članak

Prvi krstaški rat

Prvi krstaški rat (1096—1099) bio je vojni pohod hrišćana iz Evrope, čija je svrha bila da pomogne Vizantijskom carstvu u borbi protiv Seldžuka, i da otmu Jerusalim i Svetu zemlju iz ruku muslimana.

Pokrenuo ga je papa Urban II na crkvenom saboru u francuskom gradu Klermonu koji se odazvao na molbu vizantijskog cara Aleksija I Komnina za pomoć u borbi protiv Turaka. Papin poziv dovodi do masovnih migracija iz zapadne Evrope na istok i osvajanja novih teritorija. Na put za Jerusalim su otišli plemići, seljaci i siromašni, kopnom i morem.

U julu 1099. su osvojili Jerusalim i tako postigli zvanični cilj. Na temeljima vojnih uspeha stvorene su prve krstaške države, a u samom Jerusalimu su stvoreni prvi viteški redovi. Ovo je jedini krstaški rat koji je ispunio zadati cilj, osvajanje Jerusalima.

Ceo članak 405 dobrih članaka

Izabrani spisak

Diskografija Kejti Peri

Američka pevačica Kejti Peri objavila je pet studijskih albuma, jedan koncertni album, dva EP-a, trideset i četiri singla (uključujući četiri kao gostujući izvođač) i pet promotivnih singlova. Sertifikovana je za 101 milion digitalno prodatih singlova i 6 miliona albuma, u Sjedinjenim Američkim Državama. Takođe je i peti izvođač u SAD-u sa najviše digitalno-prodatih singlova, prema Američkom udruženju diskografskih kuća.

Trenutno drži rekord za najviše singlova prodanih u preko 5 miliona primeraka u Sjedinjenim Američkim Državama, sa šest takvih singlova (prema datumu izlaska — Hot n Cold, California Gurls, Firework, E.T., Roar i Dark Horse).

Takođe drži rekord i za najviše pesama prodatih u preko 6 miliona primeraka, sa singlovima Firework, Roar i Dark Horse. Sve tri pesme su dobile dijamantski sertifikat, čineći je prvim izvođačem koji je to postigao.

Ceo članak 110 izabranih spiskova

Nedavni događaji

Vesti

22. april — Aitana Bonmati i Novak Đoković (na fotografiji) proglašeni su za najbolje sportiste sveta po izboru akademije Laureus.
18. april — U Banjoj Luci je održan veliki miting Srpska te zove, povodom najavljene rezolucije o ratnom zločinu u Srebrenici, o kojoj će se raspravljati u maju u Generalnoj skupštini UN.
13. april — Iran je izvršio napad na Izrael.
6. april — Peter Pelegrini izabran je za predsednika Slovačke.
29. mart — Parlament Indonezije je odobrio da nova prestonica zemlje bude Nusantara, na ostrvu Borneo, dok je poseban status dodeljen ranijoj prestonici Džakarti.
27. mart — Politički komitet Parlamentarne skupštine Saveta Evrope prihvatilo je mišljenje Dore Bakojani, kojim se preporučuje članstvo Prištine u Savetu Evrope. Glasanje o članstvu Kosova 18. aprila.
26. mart — U Srbiji je po prvi put aktiviran sistem Pronađi me, srpska verzija sistema Amber alert, u cilju pronalaska nestale dvogodišnje devojčice Danke Ilić iz Banjskog polja (Bor).

Ostale vesti

Na današnji dan

2. maj

1566 — Škotski sveštenik Džon Noks se vratio u zemlju iz izgnanstva da vodi Škotsku reformaciju.
1876 — U Bugarskoj je izbio Aprilski ustanak protiv osmanske vladavine.
1941 — Ujedinjeno Kraljevstvo je započelo Anglo-irački rat da bi vratilo na vlast regenta Abda el Ilaha zbačenog u državnom udaru u aprilu.
1945 — General Helmut Vajdling, komandant nemačkih trupa u Berlinu je predao grad sovjetskim vojnicima predvođenim maršalom Georgijem Žukovim, čime je okončana bitka za Berlin.
1982 — HMS Konkeror je tokom Folklandskog rata potopio argentinsku laku krstaricu Generalo Belgrano, jedini brod koji je u borbi potopila nuklearna podmorica.
1995 — Šest osoba poginulo, a 176 ranjeno kada su projektili krajiških Srba pogodili centar Zagreba.
1999 — Avijacija NATO u napadima na Jugoslaviju upotrebila „grafitne bombe” koje su izazvale raspad elektroenergetskog sistema u Srbiji. Oko 70 odsto teritorije Srbije ostalo je u mraku.

Obližnji datumi:

Ostali događaji

Zanimljivosti

Da li ste znali

Znak olimpijskih igara

… da su prve moderne Olimpijske igre održane u Atini 1896. godine, na kojima je učestvovao 241 takmičar iz 14 zemalja?
… da je najlon prvo veštačko vlakno koje je napravio čovek (1938. godine)?
… da je Kip slobode najveća statua od kovanog bakra na svetu?
… da je najbrža riba lepezasta sabljarka, koja dostiže brzinu od 109 km/č?
… da teobromin, supstanca iz čokolade, može biti smrtonosna za psa?
… da zapremina slepog creva kod konja može da dostigne i do 90 litara.
… da su Gugl slike nastale nakon što je Dženifer Lopez nosila kontroverznu haljinu na dodeli Gremija 2000. godine što je izazvalo veliki broj pretraga?

Ostale zanimljivosti

Izabrana slika

Uskršnja jaja su obeležje velike hrišćanske svetkovine Vaskrsa. Jaja se boje i ukrašavaju tokom Velike nedelje, najčešće na Veliki četvrtak ili Veliki petak. U nekim kulturama jaja sakriva Vaskršnji zeka i deca će ih pronaći tek na Vaskršnje jutro. Takođe, ona se stavljaju u korpu napunjenu pravom ili veštačkom slamom tako da nalikuje na ptičje gnezdo.

Vikipedija

Vikipedija je enciklopedijski projekat slobodnog sadržaja na internetu koji razvijaju i održavaju dobrovoljci pomoću vikisoftvera. Članke na Vikipediji možete menjati bez obavezne registracije.

Prvobitna verzija Vikipedije započeta je 15. januara 2001, dok je izdanje na srpskom jeziku započeto 16. februara 2003. godine u 21:52. Vikipedija trenutno sadrži više od 62,9 miliona članaka napisanih na 309 jezika, od kojih je preko 688.000 na srpskom.

Doprinosi

Članke na Vikipediji zajednički pišu dobrovoljci širom sveta, a većinu stranica može da uređuje svako ko ima pristup internetu. Pritom je neophodno poštovati usvojena pravila i smernice.

Postoje stranice pomoći u kojima je objašnjeno kako se izrađuju novi ili uređuju postojeći članci, kako se otpremaju ili koriste slike i drugo. U bilo kojem trenutku možete da zatražite pomoć drugih urednika ili da se obratite svom izabranom mentoru.

Zajednica

Do sada je na Vikipediji na srpskom jeziku 368.129 korisnika otvorilo nalog, a od toga je 1.047 aktivno. Svi urednici su dobrovoljci koji ulažu radne napore u okviru različitih tematskih celina.

Posetite našu Radionicu i Portale i saznajte kako vi možete pomoći. Konstruktivne diskusije i suvisli komentari o sadržaju članaka su uvek dobrodošli. Stranice za razgovor koristite za razmenu mišljenja i ukazivanje na manjkavosti u sadržaju članaka.

Glavna strana