Ауто-путеви у Србији

Петља у Добановцима код Београда

Ауто-путеви у Србији, заједно са брзим путевима, имају укупну дужину од око 622 километра. Према новој категоризацији државних путева у Србији, државни путеви су подељени на путеве Ia, Ib и путеве II реда. Према Генералном Мастер плану саобраћаја у Србији предвиђено је да сви путеви Ia реда буду замењени ауто-путевима. Такође, предвиђено је и да поједине деонице путева Ib реда у Србији буду надограђене у профил брзог пута. Укупна дужина ауто-путева и брзих путева након изградње свих предвиђених путних праваца била би нешто више од 1400 километара.

Листа ауто-путева

Као што је већ поменуто, планирано је да сви државни путеви Ia реда буду замењени ауто-путевима. У Србији тренутно постоји шест оваквих путних праваца обележених бројевима од 1 до 6. Када буду изграђени ауто-путеви који ће их заменити, ауто-путеви ће преузети њихове ознаке и постати путеви Ia реда, док ће путеви које су заменили постати путеви Ib или путеви II реда и добити нову ознаку. Тако су, тренутно, путеви 1, 3 и 5 делимично у профилу ауто-пута, а делимично у профилу са по једном траком по смеру, док су путеви 2, 4 и 6 у потпуности стари путни правци са по једном траком по смеру.

Државни пут број 1

Државни пут број 1 спаја највеће градове у Србији правцем север-југ. Његова траса је ГП Хоргош - Суботица - Нови Сад - Београд - Ниш - ГП Прешево и има дужину од 584 километра. Од његове целокупне дужине, 485 километара је изграђено у профилу ауто-пута и то на делу од ГП Хоргош до Грабовнице код Лесковца. У току је изградња деоница од Грабовнице до Царичине долине, од Владичиног Хана до Српске Куће и од Левосоја до ГП Прешево. Овај путни правац је део Коридора 10. Целокупан ауто-пут требало би да буде готов до краја 2015. или почетка 2016 [1].

Државни пут број 2

Државни пут број 2 повезује Београд са Чачком, односно Прељином, у којој се укршта са државним путем број 4. Тренутно ниједна деоница овог пута није изграђена у профилу ауто-пута, али је део ауто-пута од Обреновца до Прељине у изградњи [2] [3] [4]. Укупна дужина ауто-пута у изградњи је 103 километра. Траса од Београда до Обреновца још увек је неизвесна [5], а цео ауто-пут би требало да буде изграђен до краја 2016. године [6].

Државни пут број 3

Државни пут број 3 пружа се трасом ГП Батровци - Београд - Вршац - ГП Ватин. Укупна дужина предвиђеног аутопута који ће га заменити је око 188 километра, од чега је 96 километара на делу од ГП Батровци до Београда већ изграђено. Изграђени део ауто-пута представља део Коридора 10.

Државни пут број 4

Државни пут број 4 има следећу трасу: ГП Котроман - Ужице - Чачак - Краљево - Крушевац - укрштање са државним путем број 1 код Појата. Ниједан део овог пута није изграђен у профилу ауто-пута, а ауто-пут који би требало да га замени имаће укупну дужину од око 170 километара. За 110 километара овог ауто-пута, на делу од Појата до Прељине код Чачка (у којој ће се овај ауто-пут укрштати са државним путем број 2) потписан је предуговор [7]. Изградња те деонице требало би да се заврши до 2017. године.

Државни пут број 5

Државни пут број 5 спаја Ниш са ГП Градина. Ауто-пут који ће га заменити биће дуг 102 километра. Од тога је већ изграђено 16,5 километра ауто-пута око Ниша и 2 километра у зони ГП Градина. Све преостале деонице су у изградњи и цео ауто-пут би требало да буде готов до краја 2015. или почетка 2016. године[8]. Овај путни правац је такође део Коридора 10.

Државни пут број 6

Државни пут број 6 повезује Ужице са ГП Гостун, међутим, ауто-пут који би у будућности требало да замени овај путни правац и носи ознаку 6, кретаће се од Пожеге преко Ивањице и Пештерске висоравни до границе са Црном Гором [9]. Његова дужина биће око 110 километара. За разлику од осталих путева Ia реда, на овом за сада нема активности на његовој замени ауто-путем.

Листа брзих путева

Предвиђено је да се поједине деонице следећих државних путева Ib реда надограде у профил брзог пута или, пак, буду замењене новим трасама у профилу брзог пута.

Државни пут број 13

Предвиђено је да део овог пута од Новог Сада до Шапца буде изграђен у профилу брзог пута. Дужина брзог пута биће око 60 километара. Потписан је предуговор за део од Руме до Новог Сада [10].

Државни пут број 15

Предвиђено је да део овог пута од Баточине до Крагујевца, у дужини од 25 километара, надоградњом постојећег пута постане брзи пут. До сада је изграђено 9 километара брзог пута, а цео брзи пут би требало да буде готов до краја 2013. године [11].

Државни пут број 21

Део овог пута од Шапца до Лознице у дужини од око 60 километара би требало да постане брзи пут.

Државни пут број 24

Предвиђено је да комплетан пут број 24 од Параћина до Зајечара и границе са Бугарском буде замењен брзим путем који ће бити вођен новом трасом. Постоји могућност и да нови пут буде изграђен у профилу ауто-пута. Његова дужина биће 95 километара.

Остали брзи путеви

У Србији, такође, постоје изграђени брзи путеви на деоницама Београд - Панчево (део у профилу брзог пута дугачак је 7,7 километара) и Београд - Остружница (у дужини од 8,3 километра)

Историја

Ауто-пут Е70 близу Сремске Митровице

Ауто-путеви на простору Балкана су почели да се граде у време Југославије. С обзиром на растућу потражњу (транзитни положај Југославије), капацитет друмске мреже са 2×1ом-траком није био довољан. План је тражио повећање капацитета друмске проходности и почела је изградња друмске мреже са најмање 2×2-трака ауто-пута, односно са развијањем потенцијалних магистрала. Важну улогу у овоме је играо прозападни утицај са којим је Београд увек радо чувао свој интегритет и тиме спречавао јачање утицаја осталих комунистичких и социјалистичких земаља источног блока.

Југославија је са овим плановима кренула још у седамдесетим годинама двадесетог века. Југословенска влада је затражила зајам од ММФ-а који је и добила. Западу је овај југословенски пројекат одговарао из стратешко-политичких разлога, па је тиме уједно било и олакшано добијање зајма. Ауто-путеви су углавном грађени на деловима некадашњег ауто-пута Братство-јединство.

Северно-јужна рута ауто-пута је јачала са слабљењем социјализма, тако да је већ током осамдесетих изграђен део ауто-пута Београд–Нови Сад–Бачка Топола. Овај планирани ауто-пут је првобитно у ствари био само полу-ауто-пут са 1×2 саобраћајне траке и 1×1 зауставном траком, укупно са 3 траке за два смера.

Почетком деведесетих завршен је део овог пута на релацији Бачка Топола–Суботица–Хоргош, али пут се није спојио са остаком пута даље на север на Мађарској граници, који је већ био спреман на релацији Реске–Сегедин–Кечкемет–Будимпешта–Ђер–Хеђешхалом. Овим спајањем би се отворио коридор који би спајао луке Солуна и Истанбула, (Босфора) са средњом и западном Европом.

По првобитном плану Србија је до 1998. године требало да има 420 km ауто-путева и 220 km полу-ауто-путева. Рат у Југославији и НАТО бомбардовање су били главни узрочници да се ови циљеви не остваре.

Током двехиљадитих почето је са радовима на војвођанској деоници Бачка Топола–Хоргош ауто-пута, део пута у делу Београд–Нови Сад је проширен на 2×2+1 траку и почело је са изградњом београдске заобилазнице која би имала дужину од 38 km.

У 2012. години, Србија има 610 km путева који се рачунају у ову категорију.

Путна мрежа Србије као део европске путне мреже

Ауто-пут Е75 код Инђије.

Следеће европске руте пролазе кроз Србију:

• E65 – секција од Бијелог Поља до Скопља
• E70 – секција од Славонског Брода преко Бајакова, Београда и Вршца до Темишвара
  • секција између Славонског Брода и Београда је модерна магистрала
• E75 – секција од Суботице преко Београда, Ниша до Куманова
  • већи део је модерна магистрала или бар полу-магистрала
• E80 – секција од Дубровника преко Ниша до Софије
  • мали део је модерна магистрала.

Као допуна:

• E662 – Суботица-Сомбор до Осијека
• E761 – од Сарајева до Ужица, Чачка, Краљева, Крушевца, Појате, Параћина и Зајечара
• E763 – Београд, Чачак, Нова Варош до Бијелог Поља
• E771 – од Дробета-Турну Северина до Ниша
• E851 – од Албаније, Призрена и Приштине

Како би се јасније видело зашто и где су се градили такозвани велико брзински путеви, и начин на који се гради, мора се знати и за планове о пан-Европском коридору. Овај коридор је предвиђао изградњу мреже путева који би били успостављени како би се убрзао и олакшао међународни проток робе и путника, како међу суседним државама тако и до Блиског истока, Медитерана а и осталих интересних подручја. Овакве пројекте је највише подржавала организација Трансевропске мреже ТЕН (Trans-European Networks), која је активно учествовала у консолидацијама оваквих планова.

Циљеви ТЕН-а су били да координацијом саобраћаја, протоком енергената и телекомуникационом мрежом помогне развоју економије и заједничког европског тржишта, будуће Европска уније.

Овим планом је дошло до оживљавања западно-источне мреже пута Е70, дела кроз бившу Југославију, који би спојио економске и политичке центре бивше државе. Овај коридор је носио званичну ознаку Xa и спајао се са делом северно-јужног коридора пута Е75 са ознаком Xb. Првенство у грађењу је имао коридор са правцем запад-исток који је ишао рутом Грац-Марибор-Љубљана-Загреб-Београд.

Деонице ауто-путева и брзих путева у изградњи

Напомена: Овде су убројане и деонице за које је само потписан уговор или предуговор за извођење радова.

• Грабовница - Царична Долина 19.9 km
• Владичин Хан - Српска Кућа 33,7 km
• Левосоје - ГП Прешево 21 km
• Обреновац - Прељина 103 km
• Појате - Прељина 110 km
• Просек - Димитровград 83,5 km
• Нови Сад - Рума 27 km
• Баточина - Крагујевац (део који се тренутно гради) 10 km
• Укупно: 408,1 km

Види још

• Саобраћај у Србији
• Саобраћај у Београду
• Саобраћај у Нишу
• Саобраћај у Новом Саду

Спољашње везе

Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Ауто-путеви у Србији

• „Путеви у Србији" (српски, енглески)
• Коридор X (српски, енглески)
• Виа Вита - друмска асоцијација Србије (српски, енглески)
• Увод у евро-руте
• Детаљни спискови Е– аутопутева
• Отворена деоница аутопута Е80