Ауто-путеви у Србији

Из Википедије, слободне енциклопедије
New map of motorways in Serbia.svg
thumb

Ауто-путеви у Србији, заједно са брзим путевима, имају укупну дужину од око 651 километара. Према новој категоризацији државних путева у Србији, државни путеви су подељени на путеве Ia, Ib и путеве IIа и IIb реда. Према Генералном Мастер плану саобраћаја у Србији предвиђено је да сви путеви Ia реда буду изграђени у профилу ауто-пута. Такође, предвиђено је и да поједине деонице путева Ib реда у Србији буду надограђене у профил брзог пута. Укупна дужина ауто-путева и брзих путева након изградње свих предвиђених путних праваца била би нешто више од 1400 километара.

Ауто-путеве одликује сигнализација са зеленом подлогом и белим словима, опште ограничење брзине 120 km/h и постојање зауставне траке. За разлику од ауто-путева, брзе путеве одликује сигнализација са плавом подлогом и белим словима, опште ограничење 100 km/h и непостојање зауставне траке.

Листа ауто-путева[уреди]

Као што је већ поменуто, планирано је да сви државни путеви Ia реда буду изграђени у профилу ауто-пута. У Србији тренутно постоји пет оваквих путних праваца обележених ознакама од А1 до А5.

А1[уреди]

Ауто-пут А1 спаја највеће градове у Србији правцем север-југ. Његова траса је ГП Хоргош - Суботица - Нови Сад - Београд - Ниш - ГП Прешево и има дужину од 584 километра. Од његове целокупне дужине, 513 километара је изграђено у профилу ауто-пута и то на делу од ГП Хоргош до Грабовнице код Лесковца, од Доњег Нерадовца до Српске куће, код Врања, и од Левосоја, код Бујановца, до ГП Прешево. У току је изградња деоница од Грабовнице код Лесковца до Тунела Манајле код Владичиног Хана, од Владичиног Хана до Доњег Нерадовца код Врања и од Српске Куће код Бујановца до Левосоја. Овај путни правац је део Коридора 10. Целокупан ауто-пут требало би да буде готов до краја 2015. или почетка 2016 [1].

А2[уреди]

Ауто-пут А2 је планирани ауто-пут који ће се пружати од Београда до границе са Црном Гором. Тренутно ниједна деоница овог пута није изграђена, али је део ауто-пута од Обреновца до Прељине у изградњи [1] [2] [2]. Укупна дужина ауто-пута у изградњи је 103 километра. Траса од Београда до Обреновца још увек је неизвесна [3], а ауто-пут би требало да буде изграђен до краја 2016. године, на делу од Београда до Пожеге[3].

А3[уреди]

Ауто-пут А3 пружа се трасом ГП Батровци - Београд. Укупна дужина ауто-пута је око 96 километра и он је изграђен целом својом дужином. Ауто-пут представља део Коридора 10.

А4[уреди]

Ауто-пут А4 спаја Ниш са ГП Градина и биће дуг 102 километра. Од тога је већ изграђено 16,5 километра ауто-пута око Ниша и 2 километра у зони ГП Градина. Све преостале деонице су у изградњи и цео ауто-пут би требало да буде готов до краја 2015. или почетка 2016. године[1]. Овај путни правац је такође део Коридора 10.

А5[уреди]

Ауто-пут А5 има следећу трасу: Укрштање са ауто-путем А2 код Прељине - Краљево - Крушевац - укрштање са Ауто-путем А1 код Појата. Ниједна деоница овог пута није изграђена, а овај планирани ауто-пут би требало да има укупну дужину од око 112 километара. За овај ауто-пут, потписан је предуговор о изградњи [4]. Изградња би требало да се заврши до 2017. године. Постоје планови да овај путни правац буде продужен до ГП Котроман на граници са Босном и Херцеговином, као и до границе са Бугарском код Зајечара. Ипак, могуће је да ће ови ауто-путеви, када буду изграђени, добити друге ознаке.


Листа брзих путева[уреди]

Предвиђено је да се поједине деонице следећих државних путева Ib реда надограде у профил брзог пута или, пак, буду замењене новим трасама у профилу брзог пута.

Државни пут број 10[уреди]

На овом путу је изграђен брзи пут на деоници Београд - Панчево у дужини од 7,7 километра.

Државни пут број 21[уреди]

Предвиђено је да део овог пута од Новог Сада до Шапца буде изграђен у профилу брзог пута. Дужина брзог пута биће око 60 километара. Потписан је предуговор за део од Руме до Новог Сада [4].

Државни пут број 24[уреди]

Предвиђено је да део овог пута од Баточине до Крагујевца, у дужини од 25 километара, надоградњом постојећег пута постане брзи пут. До сада је изграђено 9 километара брзог пута.

Државни пут број 26[уреди]

Део овог пута од Шапца до Лознице у дужини од око 60 километара би требало да постане брзи пут. Такође, на деоници од Београда - Остружнице већ је изграђен брзи пут у дужини од 8,3 километра.

Државни пут број 36[уреди]

Предвиђено је да паралелно са трасом државног пута број 36 од Параћина до Зајечара и границе са Бугарском буде изграђен брзи пут који ће бити вођен новом трасом. Постоји могућност и да нови пут буде изграђен у профилу ауто-пута. Његова дужина биће 95 километара.


Историја[уреди]

Ауто-пут Е70 близу Сремске Митровице

Ауто-путеви на простору Балкана су почели да се граде у време Југославије. С обзиром на растућу потражњу (транзитни положај Југославије), капацитет друмске мреже са 2×1ом-траком није био довољан. План је тражио повећање капацитета друмске проходности и почела је изградња друмске мреже са најмање 2×2-трака ауто-пута, односно са развијањем потенцијалних магистрала. Важну улогу у овоме је играо прозападни утицај са којим је Београд увек радо чувао свој интегритет и тиме спречавао јачање утицаја осталих комунистичких и социјалистичких земаља источног блока[5].

Југославија је са овим плановима кренула још у седамдесетим годинама двадесетог века. Југословенска влада је затражила зајам од ММФ-а који је и добила. Западу је овај југословенски пројекат одговарао из стратешко-политичких разлога, па је тиме уједно било и олакшано добијање зајма. Ауто-путеви су углавном грађени на деловима некадашњег ауто-пута Братство-јединство.

Северно-јужна рута ауто-пута је јачала са слабљењем социјализма, тако да је већ током осамдесетих изграђен део ауто-пута БеоградНови СадБачка Топола. Овај планирани ауто-пут је првобитно у ствари био само полу-ауто-пут са 1×2 саобраћајне траке и 1×1 зауставном траком, укупно са 3 траке за два смера.

Почетком деведесетих завршен је део овог пута на релацији Бачка ТополаСуботицаХоргош, али пут се није спојио са остаком пута даље на север на Мађарској граници, који је већ био спреман на релацији РескеСегединКечкеметБудимпештаЂерХеђешхалом. Овим спајањем би се отворио коридор који би спајао луке Солуна и Истанбула, (Босфора) са средњом и западном Европом.

По првобитном плану Србија је до 1998. године требало да има 420 km ауто-путева и 220 km полу-ауто-путева. Рат у Југославији и НАТО бомбардовање су били главни узрочници да се ови циљеви не остваре.

Током двехиљадитих почето је са радовима на војвођанској деоници Бачка ТополаХоргош ауто-пута, део пута у делу БеоградНови Сад је проширен на 2×2+1 траку и почело је са изградњом београдске заобилазнице која би имала дужину од 38 km.

У 2012. години, Србија има 610 km путева који се рачунају у ову категорију.

Путна мрежа Србије као део европске путне мреже[уреди]

Ауто-пут Е75 код Инђије.

Следеће европске руте пролазе кроз Србију:

Као допуна:

Како би се јасније видело зашто и где су се градили такозвани велико брзински путеви, и начин на који се гради, мора се знати и за планове о пан-Европском коридору. Овај коридор је предвиђао изградњу мреже путева који би били успостављени како би се убрзао и олакшао међународни проток робе и путника, како међу суседним државама тако и до Блиског истока, Медитерана а и осталих интересних подручја. Овакве пројекте је највише подржавала организација Трансевропске мреже ТЕН (Trans-European Networks), која је активно учествовала у консолидацијама оваквих планова.

Циљеви ТЕН-а су били да координацијом саобраћаја, протоком енергената и телекомуникационом мрежом помогне развоју економије и заједничког европског тржишта, будуће Европске уније.

Овим планом је дошло до оживљавања западно-источне мреже пута Е70, дела кроз бившу Југославију, који би спојио економске и политичке центре бивше државе. Овај коридор је носио званичну ознаку Xa и спајао се са делом северно-јужног коридора пута Е75 са ознаком Xb. Првенство у грађењу је имао коридор са правцем запад-исток који је ишао рутом Грац-Марибор-Љубљана-Загреб-Београд.

Деонице ауто-путева и брзих путева у изградњи[уреди]

Напомена: Овде су убројане и деонице за које је само потписан уговор или предуговор за извођење радова.

  • Грабовница - Тунел Манајле ~30 km
  • Владичин Хан - Доњи Нерадовац 26,3 km
  • Обреновац - Прељина 103 km
  • Појате - Прељина 110 km (одложено [4])
  • Просек - Димитровград 83,5 km
  • Нови Сад - Рума 27 km
  • Баточина - Крагујевац (део који се тренутно гради) 10 km
  • Укупно: 389,8 km

Види још[уреди]

Референце[уреди]

Спољашње везе[уреди]