Исак II Анђео

Из Википедије, слободне енциклопедије
Исак II Анђео

Златник из доба Исака II Анђела
Златник из доба Исака II Анђела

Датум рођења 1156.
Датум смрти 1204.
Порекло и породица

Исак II Анђео (грч. Ισαάκιος Β’ Άγγελος), рођен септембра 1156, умро јануара 1204, био је византијски цар од 1185. до 1195. и поново од 1203. до 1204. Његов отац је син Теодоре Комнине, најмлађе ћерке цара Алексија I Комнина. У време његове прве владавине власти Византија је изгубила контролу над северним Балканом усред осамостаљења Другог бугарског царства и Немањине Рашке, а другу владу почео је и завршио захваљујући подршци крсташа и Млечана.

Побуна[уреди]

Исаков отац Андроник Анђео био је син Теодоре Комнине, ћерке Алексија Комнина. На тај начин породица Анђела је припадала проширеној породици Комнина. За време кратке власти Андроника I Комнина (11831185), Исак је заједно са оцем и браћом учествовао у побуни у Никеји и Пруси. Необично је било да га цар није казнио због нелојалности, па је Исак остао у Цариграду.

Током одсуства цара Андроника I из престонице 11. септембра 1185, Стефан Хаџиохристофорит је покушао да ухапси Исака. Исак га је убио, а заштиту после тога је потражио у цркви Аја Софија. Андроник је на известан начин био способан владар, али био је омражен од стране аристократије и од становништва, због чега се Исак обратио становништву и побуна се брзо раширила градом. Када се Андроник вратио у Цариград већ је био свргнут, а Исак проглашен новим царем. Андроник је покушао да побегне бродом, али је био заустављен, после чега га је Исак предао цариградској руљи, која га је убила 12. септембра 1185.

Први период власти[уреди]

Исак II Анђео је ојачао своју позицију династичким свадбама 1185. и 1186. Његова нећака Евдокија Анђео се удала за Стефана Првовенчаног. Исакова сестра Теодора удала се за италијанског маркиза Конрада Монтфератског. Исак се јануара 1186. оженио Маргаретом Арпад (која је променила име у Марија), ћерком угарскога краља Беле II. Угарска је била највећи и најмоћнији сусед Византије, а Маргарета је имала династичке везе са владарским породицама Кијевске Русије, Светог римског царства, Италије, Провансе те са ранијим византијским династијама.

Исак је започео своју владавину одлучном победом над норманским краљем Сицилије Вилијамом II од Сицилије. Нормани су били извршили инвазију Балкана при крају Андроникове власти, а поразио их је Исак на обали Струме 7. септембра 1185.

На Кипру је дошло до побуне коју је предводио племић Исак Комнин, али због норманске инвазије на Балканско полуострво цар није био у стању да ту побуну сузбије.

Повећао је порезе да би платио повећане издатке за војску и да би финансирао свадбу. Повећање пореза довело је до влашко-бугарске побуне 1185. Тада је као резултат побуне успостављено Друго бугарско царство под династијом Асен. Цар је 1187. послао победника над Норманима Алексија Вранаса да сломи побуну. Међутим Вранас се окренуо против цара и покушао је да заузме Цариград. Победио га је Исаков шурак Конрад Монтфератски.

Цар Светог римског царства Фридрих Барбароса је 1189. тражио и добио дозволу да му војска прође кроз Византију до Свете земље у време Трећег крсташког рата.

Пет година је водио непрекидне ратове са Бугарском, а неколико пута је и сам предводио походе. Иако је на почетку изгледало да ће рат против Бугарске бити успешан, показало се да су резултати готово никакви, тако да је једном приликом 1190. Исак II Анђео једва сачувао живу главу. Док је припремао један поход против Бугарске царев старији брат Алексије III Анђео искористио је прилику да себе прогласи царем. У то доба цар је био напустио војни логор и отишао у лов. Војници су признали новог цара Алексија III Анђела. Исака су ослепели и 1195. затворили у Цариграду. Затворили су му и сина Алексија, али је он успео да побегне из затвора. Исаков син, Алексије IV Анђео је живео код своје сестре, која је била удана за краља Немачке Филипа Швапског. У току спремања крсташа на Четврти крсташки рат Алексије је замолио крсташе да му врате престо. Понудио им је 200.000 сребрених марака.

Поновни повратак на власт[уреди]

У јулу 1203. крсташи су заузели Цариград, а Алексије III Анђео је побегао испред њих и однео је са собом државно благо.

Из затвора је ослобођен Исак II Анђео и његова жена. Враћен је на престо и потврдио је крсташима уговор, који је са њима склопио његов син да ће им исплатити 200.000 сребрених марака. Пошто је био ослабљен дугим заточеништвом његов син Алексије IV Анђео је владао као ефективни цар. Алексије IV је повећао порезе, увео нове, испразнио благајну, али је једва сакупио половину обећане своте. Алексије је у пратњи крсташа кренуо да сакупља средства по унутрашњости. У то време због великих пореза и подметнутих пожара ојачало је антикрсташко расположење. Када се у новембру 1203. вратио без новца крсташи су најавили насилно одузимање града односно рат.

Избио је сукоб и Византинци су покушали да спале крсташку флоту. Један од вођа одбране Цариграда Алексије Дука Мурзулф искористио је незадовољство народа царевима, па је затворио Алексија IV и дочепао се трона као Алексије V Дука. Алексије IV Анђео је био задављен 28. или 29. јануара 1204, а шокирани Исак умире неколико дана након тога.

Породица[уреди]

Идентитет његове прве жене није познат, а са њом је имао троје деце:

Са другом женом Маргаретом од Угарске (или Маргаретом Арпад) имао је два сина

  • Јована Анђела
  • Манојла Анђела

Литература[уреди]

  • Nicetas Choniates, Historia, ed. J.-L. Van Dieten, 2 vols. (Berlin and New York, 1975); trans. as O City of Byzantium, Annals of Niketas Choniates, by H.J. Magoulias (Detroit; Wayne State University Press, 1984).

Спољашње везе[уреди]

Библиографија[уреди]

  • Angold, Michael, The Byzantine Empire: A Political History, 1025-1204, 2nd edition (London and New York, 1997)
  • Brand, C.M., Byzantium Confronts the West, 1180-1204 (Cambridge, MA, 1968)
  • Harris, Jonathan, Byzantium and the Crusades (London, 2003)
  • Hiestand, Rudolf, 'Die Erste Ehe Isaaks II Angelus und Seine Kinder', Jahrbuch der Osterreichischen Byzantinistik, 47 (1997).
  • The Oxford Dictionary of Byzantium, 3 vols (Oxford,, 1991).
  • K. Varzos, Ē genealogia tōn Komnēnōn (Thessalonica, 1984) vol. 2 pp. 807-840.



Претходник:
Андроник I Комнин
Византијски цареви
(11851195)
Наследник:
Алексије III Анђео
Претходник:
{{{пре2}}}
{{{списак2}}} Наследник:
{{{после2}}}
Претходник:
{{{пре3}}}
{{{списак3}}} Наследник:
{{{после3}}}
Претходник:
{{{пре4}}}
{{{списак4}}} Наследник:
{{{после4}}}
Претходник:
{{{пре5}}}
{{{списак5}}} Наследник:
{{{после5}}}
Претходник:
{{{пре6}}}
{{{списак6}}} Наследник:
{{{после6}}}
Претходник:
{{{пре7}}}
{{{списак7}}} Наследник:
{{{после7}}}
Претходник:
{{{пре8}}}
{{{списак8}}} Наследник:
{{{после8}}}



Претходник:
Алексије III Анђео
Византијски цареви
(12031204)
заједно са Алексијем IV Анђелом
Наследник:
Алексије V Дука
Претходник:
{{{пре2}}}
{{{списак2}}} Наследник:
{{{после2}}}
Претходник:
{{{пре3}}}
{{{списак3}}} Наследник:
{{{после3}}}
Претходник:
{{{пре4}}}
{{{списак4}}} Наследник:
{{{после4}}}
Претходник:
{{{пре5}}}
{{{списак5}}} Наследник:
{{{после5}}}
Претходник:
{{{пре6}}}
{{{списак6}}} Наследник:
{{{после6}}}
Претходник:
{{{пре7}}}
{{{списак7}}} Наследник:
{{{после7}}}
Претходник:
{{{пре8}}}
{{{списак8}}} Наследник:
{{{после8}}}