Добро дошли на Википедију,

слободну енциклопедију коју свако може да уређује.

Направи чланак

Сјајан чланак

Кетрин Зита-Џоунс

Кетрин Зита-Џоунс (енгл. Catherine Zeta-Jones; Требојт, код Свонзија, 25. септембар 1969) велшка је глумица. Рођена и одрасла у Свонзију, Зита-Џоунс је у младости тежила да буде глумица. Као дете играла је у Вест Енд позоришту и то у мјузиклима Annie и Bugsy Malone. Похађала је Уметничку образовну школу у Лондону и то смер музичко позориште, а свој сценски пробој имала је 1987. године када је тумачила главну улогу у мјузиклу 42nd Street. Њен деби на екрану био је не толико успешни француско-италијански филм 1001 ноћ (енгл. 1001 Nights) из 1990, а већи успех остварила је у британској телевизијској серији The Darling Buds of May (1991—1993). Изненађена тиме што је у британским филмовима рекламирана као лепа девојка, Зита-Џоунс се преселила у Лос Анђелес.

У Холивуду се етаблирала улогама које су истакле њен сексепил, попут акционог филма Маска Зороа (енгл. The Mask of Zorro) (1998) и филма Клопка (енгл. Entrapment, 1999). Добила је позитивне критике за своје улоге осветољубиве труднице у филму Путеви дроге (енгл. Traffic, 2000) и певачице убице у мјузиклу Чикаго (енгл. Chicago) из 2002. године; за потоњу улогу освојила је Оскара и БАФТА награду за најбољу споредну глумицу. Након тога су уследиле мање улоге пошто се Зита-Џоунс вратила на позорницу и глумила остарелу глумицу у представи A Little Night Music (2009), освојивши награду Тони за исту. Зита-Џоунс је са прекидима наставила да ради током 2010-их, глумећи у психолошком трилеру Нежељено дејство (енгл. Side Effects, 2013) и акционом филму Опасни пензионери 2 (енгл. Red 2, 2013), а глумила је и Оливију де Хевиланд у телевизијској серији Феуд (2017).

Зита-Џоунс добитница је неколико признања, укључујући награду Оскар, Британску филмску награду (БАФТА) и награду Тони, а 2010. је одликована Орденом Британског царства (енгл. Commander of the Order of the British Empire, скраћено CBE) за своје филмске и хуманитарне подухвате. Удата је за америчког глумца Мајкла Дагласа, са којим има двоје деце.

Цео чланак 308 сјајних чланака

Добар чланак

Јосип Броз Тито

Јосип Броз Тито (Кумровец, 7. мај 1892 — Љубљана, 4. мај 1980) био је југословенски комунистички револуционар и државник, који је обављао разне државничке функције од 1943. до своје смрти 1980. године. Током Другог светског рата био је вођа југословенских партизана, који се често сматрају најефикаснијим покретом отпора у окупираној Европи. За време своје политичке каријере био је изузетно популарна личност како у земљи тако и у иностранству. Као оличење јединства, његова унутрашња политика се огледала залагањем за мирољубиву коегзистенцију свих народа у југословенској федерацији. Стекао је велику међународну славу као главни вођа Покрета несврстаних, поред Џавахарлала Нехруа, Гамала Абдела Насера и Ахмеда Сукарна.

Био је генерални секретар Савеза комуниста Југославије (1939—1980). Током Другог светског рата је постао премијер (1943—1963), а уставним променама 1953. постао је и председник (касније доживотни председник; 1953—1980) Социјалистичке Федеративне Републике Југославије (СФРЈ). Од 1943. до своје смрти 1980. године, имао је чин маршала Југославије и положај врховног команданта Народноослободилачке војске Југославије (НОВЈ, до 1945), Југословенске армије (ЈА, 1945—1951), Југословенске народне армије (ЈНА, 1951—1980). Тито је био главни вођа друге Југославије. Упркос томе што је био један од оснивача Информбироа, убрзо је постао први члан Информбироа који је почео да пркоси совјетској хегемонији и једини који је успео да напусти Информбиро и отпочне сопствени социјалистички програм. Тито је био заговорник независног пута у социјализам (понекад називаним и „национални комунизам”). Године 1951. је спровео самоуправни систем који је разликовао Југославију у односу на друге социјалистичке земље. Заокрет ка моделу тржишног социјализма донео је економску експанзију током 1950-их и 1960-их и пад током 1970-их година.

Цео чланак 405 добрих чланака

Изабрани списак

Дискографија Кејти Пери

Америчка певачица Кејти Пери објавила је пет студијских албума, један концертни албум, два ЕП-а, тридесет и четири сингла (укључујући четири као гостујући извођач) и пет промотивних синглова. Сертификована је за 101 милион дигитално продатих синглова и 6 милиона албума, у Сједињеним Америчким Државама. Такође је и пети извођач у САД-у са највише дигитално-продатих синглова, према Америчком удружењу дискографских кућа.

Тренутно држи рекорд за највише синглова проданих у преко 5 милиона примерака у Сједињеним Америчким Државама, са шест таквих синглова (према датуму изласка — Hot n Cold, California Gurls, Firework, E.T., Roar и Dark Horse).

Такође држи рекорд и за највише песама продатих у преко 6 милиона примерака, са сингловима Firework, Roar и Dark Horse. Све три песме су добиле дијамантски сертификат, чинећи је првим извођачем који је то постигао.

Цео чланак 110 изабраних спискова

Недавни догађаји

Вести

2. мај — Милош Вучевић из Српске напредне странке је изабран за председника Владе Републике Србије.
22. април — Аитана Бонмати и Новак Ђоковић (на фотографији) проглашени су за најбоље спортисте света по избору академије Лауреус.
18. април — У Бањој Луци је одржан велики митинг Српска те зове, поводом најављене резолуције о ратном злочину у Сребреници, о којој ће се расправљати у мају у Генералној скупштини УН.
13. април — Иран је извршио напад на Израел.
6. април — Петер Пелегрини изабран је за председника Словачке.
29. март — Парламент Индонезије је одобрио да нова престоница земље буде Нусантара, на острву Борнео, док је посебан статус додељен ранијој престоници Џакарти.
27. март — Политички комитет Парламентарне скупштине Савета Европе прихватило је мишљење Доре Бакојани, којим се препоручује чланство Приштине у Савету Европе. Гласање о чланству Косова 18. априла.

Остале вести

На данашњи дан

4. мај

1780 — У Епсому у Енглеској одржане прве коњичке трке.
1886 — У експлозији бомбе која је бачена на полицајце који су покушавали да растерају скуп радника у Чикагу, погинуло је осам особа, а рањено 60.
1970 — Америчка Национална гарда убила четири и ранила 11 студената Универзитета Кент у држави Охајо, који су демонстрирали против Вијетнамског рата.
1979 — Вођа конзервативаца Маргарет Тачер после победе над лабуристима на парламентарним изборима постала је прва жена-премијер у историји Велике Британије.
1980 — У Љубљани преминуо доживотни председник СФРЈ Јосип Броз Тито (на слици).
1996 — Лидер конзервативаца Хосе Марија Аснар постао премијер Шпаније, чиме је окончана тринаестогодишња владавина социјалиста.
2001 — САД гласањем избачене из Комисије за људска права при Уједињеним нацијама, што је први пут у историји те међународне организације.

Оближњи датуми:

Остали догађаји

Занимљивости

Да ли сте знали

Знак олимпијских игара

… да су прве модерне Олимпијске игре одржане у Атини 1896. године, на којима је учествовао 241 такмичар из 14 земаља?
… да је најлон прво вештачко влакно које је направио човек (1938. године)?
… да је Кип слободе највећа статуа од кованог бакра на свету?
… да је најбржа риба лепезаста сабљарка, која достиже брзину од 109 км/ч?
… да теобромин, супстанца из чоколаде, може бити смртоносна за пса?
… да запремина слепог црева код коња може да достигне и до 90 литара.
… да су Гугл слике настале након што је Џенифер Лопез носила контроверзну хаљину на додели Гремија 2000. године што је изазвало велики број претрага?

Остале занимљивости

Изабрана слика

Ускршња јаја су обележје велике хришћанске светковине Васкрса. Јаја се боје и украшавају током Велике недеље, најчешће на Велики четвртак или Велики петак. У неким културама јаја сакрива Васкршњи зека и деца ће их пронаћи тек на Васкршње јутро. Такође, она се стављају у корпу напуњену правом или вештачком сламом тако да наликује на птичје гнездо.

Википедија

Википедија је енциклопедијски пројекат слободног садржаја на интернету који развијају и одржавају добровољци помоћу викисофтвера. Чланке на Википедији можете мењати без обавезне регистрације.

Првобитна верзија Википедије започета је 15. јануара 2001, док је издање на српском језику започето 16. фебруара 2003. године у 21:52. Википедија тренутно садржи више од 62,9 милиона чланака написаних на 309 језика, од којих је преко 688.000 на српском.

Доприноси

Чланке на Википедији заједнички пишу добровољци широм света, а већину страница може да уређује свако ко има приступ интернету. Притом је неопходно поштовати усвојена правила и смернице.

Постоје странице помоћи у којима је објашњено како се израђују нови или уређују постојећи чланци, како се отпремају или користе слике и друго. У било којем тренутку можете да затражите помоћ других уредника или да се обратите свом изабраном ментору.

Заједница

До сада је на Википедији на српском језику 368.271 корисник отворио налог, а од тога је 1.047 активно. Сви уредници су добровољци који улажу радне напоре у оквиру различитих тематских целина.

Посетите нашу Радионицу и Портале и сазнајте како ви можете помоћи. Конструктивне дискусије и сувисли коментари о садржају чланака су увек добродошли. Странице за разговор користите за размену мишљења и указивање на мањкавости у садржају чланака.

Главна страна