Пређи на садржај

Арно Пензијас

С Википедије, слободне енциклопедије
Арно Пензијас
Датум рођења(1933-04-26)26. април 1933.
Место рођењаМинхенНацистичка Њемачка
Датум смрти22. јануар 2024.(2024-01-22) (90 год.)
Место смртиСан Франциско, КалифорнијаСАД
НаградеНобелова награда за физику (1978)

Арно Алан Пензијас (енгл. Arno Allan Penzias; Минхен, 26. април 1933Сан Франциско, 22. јануар 2024) био је амерички физичар и радио-астроном. Добио је Нобелову награду за откриће космичког позадинског зрачења 1978. године.

Детињство, младост и школовање

[уреди | уреди извор]

Пензијас је рођен у Минхену у Немачкој као син Џастин и Карла Пензијаса. Са 6 година, био је међу јеврејском децом евакуисаном у Енглеску као део спасилачке мисије. Касније, и његови родитељи су побегли и породица се поново састала у Њујорку 1940. Средњу школу завршио је у Бруклину 1951. године а затим наставио да студира физику и матурирао 1954. као један од најбољих студената у генерацији.

Касније је радио за америчку војску и био укључен у истраживања везана за микроталасна зрачења. Докторат је стекао на универзитету у Колумбији 1962. године.

Каријера

[уреди | уреди извор]
Пензијас и Вилсон поред антене

Радио је у Њу Џерзију са Робертом Вилсоном на сензитивним антенама микроталасног зрачења намењеним за истраживања у пољу радио астрономије. Када су изградили своју најбољу антену до тада, константно су примећивали шум и сметње које нису могли да објасне. Прва претпоставка је била да шум потиче од Млечног пута али је брзо одбачена. С обзиром да је детектована сметња била изотропна, друга претпоставка је била да нешто није у реду са антеном. Као и ова, свака следећа претпоставка била је одбачена. Роберт Дике је затим предложио да детектована сметња представља космичко позадинско зрачење. Пензијас и Вилсон су затим објавили рад у једном од тадашњих најпознатијих научних часописа где су описали своја посматрања, која су касније помогла да се потврди теорија Великог праска

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]