Полимље

Река Лим и градови на Лиму

За друге употребе, погледајте Полимље (вишезначна одредница).

Полимље је географска и историјска област у сливу реке Лима. У Полимље спадају подручја свих општина кроз које протиче река Лим, са својим притокама. Полимље се дели на два начина: према двојној подели, на Горње Полимље (јужни део) и Доње Полимље (северни део), а према тројној подели, на Горње, Средње и Доње. Доње Полимље одговара општинама у Србији и Републици Српској кроз које протиче Лим, а Горње Полимље обухвата полимске општине у Црној Гори, с тим што се област око бијелог Поља према тројној подели рачуна као Средње Полимље. Центри ове области су Прибој, Пријепоље, Бродарево, Бијело Поље, Беране, Андријевица, Плав. Долином Лима пролазе многи важни путеви и пруге (попут пруге Београд-Бар), тако да ова област има посебан саобраћајни значај. Регија се индустријски развија, али се негују и традиционални занати, углавном за потребе сеоског туризма (један од најпознатијих производа из Полимља је пештерски сир).

Историја

Бели Анђео, фреска из манастира Милешеве

Види још: Рашка област и Стара Херцеговина

Током раног средњег века, целокупно Полимље је било у саставу тадашње Кнежевине Србије, а касније се током 11. и 12. века налазило у саставу Великожупанске Србије (Рашке). Као једна од средишњих регија у држави Немањића, Полимље је имало веома важну улогу у време Српског краљевства и Српског царства. У црквеном погледу, Полимље је првобитно припадало древној Рашкој епархији, све до 1219. године, када је Свети Сава на том подручју установио две нове епархије: Будимљанску за подручје Горњег Полимља и Дабарску за подручје Доњег Полимља. На подручју Полимља постоји велики број културно-историјских споменика из времена средњовековне српске државе, као што су манастири Ђурђеви Ступови код Берана, Бања код Прибоја, Милешева код Пријепоља и други.

У другој половини 14. века, након распада Српског царства, долази до значајних промена, тако да од тог времена два дела Полимља имају различите историје, пошто Доње Полимље улази у састав државе Котроманића и Косача, те средином 15. века постаје део Херцеговине Светог Саве, док Горње Полимље улази у састав Земље Бранковића и постаје део Српске деспотовине.

Горње Полимље

Српски православни манастир Ђурђеви Ступови у старој жупи Будимљи (Горње Полимље)

Види још: Будимља (Полимље)

Горње Полимље обухвата области у горњем сливу реке Лима, са ширим или ужим опсегом. Према ширем опсегу, појам Горњег Полимља обухвата целокупно подручје од Гусиња и Плава до Бијелог Поља. Међутим, према ужем опсегу, у Горње Полимље спада само простор до Берана, док се подручје око Бијелог Поља често рачуна као Средње Полимље. У средњем веку, подручје Горњег Полимља је било познато као жупа и област Будимља, у којој је 1219. године Свети Сава установио Будимљанску епархију.

Доње Полимље

Српски православни манастир Бања код Прибоја, у старој жупи Дабар (Доње Полимље)

Види још: Дабар (Полимље)

Доње Полимље је географска област у Србији и Републици Српској, која обухвата територију општина Пријепоље и Прибој у Србији, као и територију општине Рудо у Републици Српској. На простору општине Рудо се налази истоимено насељено место Полимље. У средњем веку, подручје Доњег Полимља је било познато као жупа и област Дабар, у којој је 1219. године Свети Сава установио Дабарску епархију. Током раздобља турске власти, највећи део Доњег Полимља био је у саставу Херцеговачког санџака.

Становништво

Становништво Полимља је етнички и верски мешовито. Према етничкој подели, на подручју Полимља живе: Срби, етнички Црногорци, Бошњаци, Муслимани, Албанци, Роми и други. Према верској подели, на подручју Полимља живе: православци и муслимани, као и мањи број католика.

Општи регионални назив за становнике Полимља гласи: Полимци, а у ранијим временима употребљаван је и старински назив Полимљани.

Види још

• Рашка (област)
• Санџак (област)
• Стари Влах

Литература

• Бакић, Радован (2005). Горње Полимље: Природа, становништво и насеља. Никшић: Географски институт. 
• Благојевић, Милош (1983). „Преглед историјске географије средњовековне Србије”. Зборник Историјског музеја Србије. 20: 45—126. 
• Благојевић, Милош; Медаковић, Дејан (2000). Историја српске државности. 1. Нови Сад: Огранак САНУ. 
• Губеринић, Радомир П. (2004). Младотурски злочини у Полимљу (1908-1912) на основу савремене штампе и докумената. Београд: Културно-просветна заједница Републике Србије. 
• Дерикоњић, Саво (1996). Неолитске заједнице Полимља: Првобитни земљорадници и сточар. Прибој: Завичајни музеј. 
• Димић, Љубодраг (2001). Историја српске државности. 3. Нови Сад: Огранак САНУ. 
• Јагодић, Милош (2010). Уређење ослобођених области Србије 1912-1914: Правни оквир. Београд: Историјски институт. 
• Јагодић, Милош (2013). Нови крајеви Србије (1912—1915). Београд: Филозофски факултет. 
• Јанковић, Марија (1985). Епископије и митрополије Српске цркве у средњем веку. Београд: Историјски институт САНУ. 
• Љушић, Радош (2001). Историја српске државности. 2. Нови Сад: Огранак САНУ. 
• Миљковић, Ема (2012). „Османско освајање херцегових поседа у Полимљу”. Милешевски записи. 9: 101—112. 
• Мишић, Синиша (2003). „Територијално-управна организација Полимља (XII-XIV век)”. Краљ Владислав и Србија XIII века. Београд: Историјски институт. стр. 73—87. 
• Мишић, Синиша (2005). „Насељеност Полимља у средњем веку”. Милешевски записи. 6: 63—78. 
• Мишић, Синиша (2007). „Градови и тргови горњег Полимља у средњем веку (проблем деурбанизације и урбанизације)”. Милешевски записи. 7: 119—125. 
• Мишић, Синиша, ур. (2010). Лексикон градова и тргова средњовековних српских земаља: Према писаним изворима. Београд: Завод за уџбенике. 
• Мишић, Синиша (2010). „Полимље и Потарје у путописима XVI и XVII века” (PDF). Гласник Завичајног музеја. Пљевља. 7: 19—27. 
• Мишић, Синиша (2012a). Студије о средњовековном Полимљу. Ниш: Филозофски факултет. 
• Мишић, Синиша (2012b). „Граница земаља Косача у Полимљу”. Милешевски записи. 9: 53—57. 
• Мишић, Синиша (2014). Историјска географија српских земаља од 6. до половине 16. века. Београд: Магелан Прес. 
• Мишић, Синиша; Миљковић, Ема (2011). „Истраживања сакралне топографије Горњег Полимља (до краја 16. века)”. Ђурђеви ступови и Будимљанска епархија: Зборник радова. Беране: Епископија будимљанско-никшићка. стр. 457—463. 
• Premović, Marijan (2017). „Herceg Stjepan Vukčić Kosača i Polimlje”. Hercegovina: Časopis za kulturno i povijesno nasljeđe. 3: 99—115. 
• Селимовић, Салих (2002). „Неке карактеристике исламизације у Полимљу”. Милешевски записи. 5: 147—164. 
• Селимовић, Салих (2006). „Остаци хришћанских традиција код муслимана у средњем Полимљу, Бихору и на Пештерској висоравни”. Гласник Завичајног музеја - Пљевља. 5: 163—186. 
• Селимовић, Салих (2015). „Двоверје код муслимана у Полимљу, Бихору и на Сјеничко-пештерској висоравни”. Милешевски записи. 10 (2014): 225—237. 
• Селимовић, Салих (2016). „Остаци неких хришћанских традиција код муслимана у Средњем Полимљу, Бихору и на Пештарској висоравни”. Српска слободарска мисао. 17 (100): 61—80. 
• Ћук, Ружа (1983). „Два стара трга у Полимљу”. Историјски часопис. 29-30 (1982-1983): 39—46. 
• Ћук, Ружа (1988). „Бреза и Комарани - средњовековна насеља у Полимљу”. Историјски часопис. 34 (1987): 61—73. 
• Ћук, Ружа (1996). „Караванске станице у Полимљу у средњем веку”. Милешевски записи. 2: 7—24. 
• Ћук, Ружа (2002). „Косаче и Полимље”. Косаче - оснивачи Херцеговине. Билећа-Гацко: Просвјета. стр. 378—389. 
• Ћук, Ружа (2005). „Полимље у средњем веку: Људи и послови”. Милешевски записи. 6: 23—34. 
• Šabanović, Hazim (1959). Bosanski pašaluk: Postanak i upravna podjela. Sarajevo: Naučno društvo Bosne i Hercegovine. 
• Шалипуровић, Вукоман (1972). Културно-просветне и политичке организације у Полимљу и Рашкој 1903-1912. Нова Варош: Општинска заједница образовања. 
• Шалипуровић, Вукоман (1979). Прилози за историју грађевинарства у средњем Полимљу у XIX веку. Београд: Филозофски факултет. 
• Шћепановић, Жарко (1979). Средње Полимље и Потарје: Историјско-етнолошка расправа. Београд: Етнографски институт САНУ. 
• Шћепановић, Предраг Т. (2014). Злочини над православним становништвом у Горњем Полимљу 1941-1945. Цетиње: Светигора.