Драгош Цветковић

С Википедије, слободне енциклопедије
Драгош Цветковић
Датум рођења6. март 1941.
Место рођењаСремска Митровица

Драгош Цветковић (Сремска Митровица, 6. март 1941) један је од најпознатијих српских математичара и научника.[1]

Породица[уреди | уреди извор]

Отац Мла­ден био је нај­пре све­ште­ник, а по­том прав­ник, а мај­ка Јел­ка (рођ. Кр­сто­но­шић), ко­ја је во­ди­ла при­ват­ну гво­жђар­ску рад­њу, на Жит­ном тр­гу, ка­сни­је је пре­да­ва­ла исто­ри­ју у ми­тро­вач­ким шко­ла­ма. Дра­гош има два мла­ђа бра­та – Љу­бо­ми­ра, док­то­ра елек­тро­тех­нич­ких на­у­ка и Ср­ђа­на, ин­тер­на­ци­о­нал­ног ша­хов­ског мај­сто­ра.

Студије[уреди | уреди извор]

Дипломирао је 1964. године на Одсеку за техничку физику Електротехничког факултета у Београду. Го­то­во ком­плет­на ка­ри­је­ра Дра­го­ша Цвет­ко­ви­ћа – сту­дент­ска, пе­да­го­шка, ис­тра­жи­вач­ка и на­уч­на – би­ће ве­за­на за ма­тич­ни Елек­тро­тех­нич­ки фа­кул­тет у Бе­о­гра­ду. Докторат математичких наука стекао је 1971. године на истом факултету са тезом из теорије графова. Његова докторска теза, преведен на енглески језик у скраћеној форми, привукла је доста пажње. Овај рад, нарочито у допуњеној верзији, чак и данас служи као извор информација многим истраживачима из разних области. У периоду 1965—1973. године Цветковић је радио као асистент на Катедри за математику Електротехничког факултета у Београду. За доцента је изабран 1973, за ванредног професора 1979, а за редовног 1986. године при истој катедри. За дописног члана САНУ изабран је 12. децембра 1985. године, а за редовног 27. октобра 1994. године.

Професионална каријера[уреди | уреди извор]

Професор Цветковић активно сарађује са многим значајним центрима за развој теорије графова. Школску 1975/76 годину проводи на Одељењу за математику Техничког Универзитета у Еиндховен-у са стипендијом за научно-истраживачки рад тог универзитета, 1983. године је гостујући професор на Високој техничкој сколи у Илменау, док школске 1985/86 године борави на Универзитету у Стирлинг-у као носилац стипендије фондације Царнегие. Године 1991. изабран је за почасног професора Универзитета у Стирлинг-у. Од краћих студијских боравака поменимо само неке: 1978. Цветковић гостује на Университy оф Манитоба, 1980. године одлази на студијско путовање у САД и Канаду где обилази више универзитета, 1989, 1993, 1998, 2001 и 2005 био је у Великој Британији по позиву Британског фонда за научни рад и Међународног математичког центра из Единбургх-а. Током боравака у Великој Британији 1993. и 2001. године био је један од организатора међународних конференција за алгебарску теорију графова у Единбургх-у. Са радовима је учествовао на великом броју научних конференција у нашој земљи и иностранству, често као позвани предавач. Одржао је већи број стручних предавања на разним универзитетима и другим научним институцијама широм бивше Југославије, по Европи, Америци и Аустралији.

Стручни радови[уреди | уреди извор]

Академик Цветковић је дугогодишњи сарадник Математичког института САНУ и члан Научног већа тог института. Члан је редакционих одбора часописа Yугослав Јоурнал оф Оператионс Ресеарцх и Публикације математичког института, био је главни уредник Публикација Електротехничког факултета, Серија математика и један од уредника међународног часописа Линеар анд Мултилинеар Алгебра. Једно време је био члан редакције часописа Јоурнал оф Грапх Тхеорy. У сталном је рецензентском саставу у неколико међународних часописа за теорију графова и комбинаторику, као и у неколико реферативних часописа. У периоду од 1997. до 2001. године био је председник Југословенског удружења за примењену и индустријску математику. Објавио је преко 200 научних радова у иностраним и домаћим научним часописима и зборницима радова са научних конференција и 68 књига, рацунајући и поновљена издања. Позната је његова монографија "Спецтра оф Грапхс" (коаутори M.Дооб и Х.Сацхс), прва и једина ове врсте у свету која је доживела три енглеска издања (1979, 1982 и 1995) и превод на руски језик (1984). Наставак ове књиге је монографија "Рецент ресултс ин тхе Тхеорy оф Грапх Спецтра" (коаутори M.Дооб, I.Гутман и А.Торгасев, 1988), а новија истраживања обухваћена су књигама "Ëигенспацес оф Грапхс" и "Спецтрал генерализатионс оф лине грапхс: Он грапхс wитх леаст еигенвалуе -2", (Цамбридге Университy Пресс, коаутори П.Роwлинсон и С.Симиц) објављених 1997. и 2004. године. Од књига на српском језику истичу се "Теорија графова и њене примене" (1971, 1977, 1981, 1986, 1990), "Дискретне математичке структуре - математика за компјутерске науке" (1978, 1983, 1987), "Комбинаторна теорија матрица са применама у електротехници, хемији и физици" (1980, 1987) и "Комбинаторика - класична и модерна" (1984, 1990).[2]

Пензионисан је 2006. године на ЕТФ-у после чега је ангажован у Математичком институту САНУ.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „ДРАГОШ ЦВЕТКОВИЋ”. сану.ац.рс. Приступљено 23. 1. 2024. 
  2. ^ http://www.sremskenovine.co.rs/2011/07/ma%C2%ADte%C2%ADma%C2%ADti%C2%ADcar-svet%C2%ADskog-gla%C2%ADsa-i-re%C2%ADno%C2%ADmea/ Драгош Цветковић, математичар светског гласа

Спољашње везе[уреди | уреди извор]