Нинослав Радовановић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Нинослав Радовановић
Др Нинослав Радовановић.jpg
Нинослав Радовановић
Датум рођења (1940-05-06)6. мај 1940.(77 год.)
Место рођења Ниш
Југославија
Поље Кардиохирургија
Школа Универзитет у Паризу, Сорбона
Познат по Новим оперативним техникама у кардиохирургији

Нинослав (Душан) Радовановић (6. мај 1940.) академик, доктор медицинских наука један је од најпознатијих кардиохируга у Србији, који је дао значајан допринос увођењу нових кардиохируршких метода на отвореном срцу, а од 2009. и редовни члан Српске академије наука и уметности (САНУ).

Живот[уреди]

Рођен је (6. мај 1940.) у Нишу где завршава основну и средњу школу, а дање школовање наставља на Медицнском факултету у Београду. Студије завршава у предвиђеном року са средњом оценом 9,26. Једно време борави у Нишу, а онда 1967. одлази у Швајцарску, где прво ради на општој хирургији. Даље стручно усавршавање 1970. наставља на кардиоваскуларној хирургији у Женеви и након пет година усавршавања кардиохируршких вештина, код професора Шарла Хана, добија звање помоћника хирурга а затим кардиоваскуларног хирурга и хирурга консултанта. Даље школовање на постдипломским студијама обавио је у најбољим школама кардиоваскуларне хирургије у Женеви, Паризу и Хјустону.

Враћа се у Србију где Оснива и постаје први директор Института за кардиоваскуларне болести у Сремској Каменици. То је сјајан период развоја српске кардиохирургије, а Институт Сремска Каменица, у свету постаје позната и призната установа, делом и по резултатима рада др Радовановића и његовог тима. Због неких недовољно разјашњених чињеница 1999.[1] др Радовановић, бива смењен са дужности директора Института, затим 2001, након петооктобарских промена у Србији враћен на ту дужност, да би 2006. др Радовановић поново био смењен са дужности директора Института за кардиоваскуларне болести у Сремској Каменици.[2]

Након овог догађаја др Радовановић напушта Србију и почиње са радом у Словенија где постаје оснивач центра за кардиоваскуларну хирургију у Изоли, Словенија.

Дела[уреди]

Нинослав Радовановић је у досадашњем раду обавио преко 13.000, веома сложених операција из коронарне, валвуларне и конгениталне хирургије на отвореном срцу уз примену вантелесне циркулације. Преносећи своје знање и искуство учествовао је и на преко 7.000 операција у Србији и многим центрима света.

Само у периоду од 1987. до 2005. др Нинослав Радовановић одржао је 41 предавање по позиву научних комитета и националних института у иностранству. Од 1995. руководи пројектом „Квалитет живота после операције на отвореном срцу“ и међународним пројектом „WHO MONICA – Нови Сад“. Од 1972. до данас др Радовановић саопштио је и публиковао самостално и са сарадницима преко 1.200 научних радова.[3]

Рад др Радовановић карактеришу бројне новине у оперативне захватима као и друге методе у кардиохирургији, међу којим се истичу;

  • Редукциона анулопластика двоструког митралног и трикуспидног ушћа, RADO, на пацијентима са примарном дилатираном кардиомиопатијом.[4]
  • Нове оперативне технике у кардиохирургији на отвореном срцу и коронарним крвним судовима.
  • Бројне иновације у области поуздане процене дијагностичких података тешких срчаних поремећаја.
  • Новине у постоперативном праћењу и реанимацији болесника након сложених кардиохирушких захвата.
  • Низак морталитет болесника након извршених оперативних захвата на срцу који се кретао испод 2,7% (што је у рангу најуспешнијих кардиохирурга света).[5]

Признања[уреди]

За свој дугогодишњи рад др Нинослав Радовановић добија многа признања;

  • Године 2003. бива изабран за дописног члана Српска академија наука и уметности (САНУ), а 5. новембра 2009. постаје редован члан Одељења медицинских наука САНУ.[6]
  • Орден југословенске заставе са златном звездом,
  • Награда АВНОЈ-а,
  • Орден Светог Саве првог реда,
  • Орден Његоша првог реда.

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. Недељник НИН 09. јануар 2003., Ritam bolnog srca
  2. Хирургија и прописи (Зашто је смењен Нинослав Радовановић?, Приступљено 15. 4. 2013.
  3. Део рефернци објављени стручних радова др Н. Радовановића, Приступљено 03. 2. 2010.
  4. 2002: Radovanovic Ninoslav; Mihajlovic Bogoljub; Selestiansk? Jan; Torbica Vladimir; Mijatov Milan; Popov Miroslava; Jonjev Zivojin S Reductive annuloplasty of double orifices in patients with primary dilated cardiomyopathy. The Annals of thoracic surgery 2002;73(3):751-5.
  5. Ninoslav Radovanovic et all. ACTUAL RISK IN VALVULAR SURGERY - EXPERIENCE IN OVER 3800 PATIENTS The 8th Annual Meeting of The Egyptian Society of Cardiothoracic Surgery Sharm el Sheikh, Egypt, March 15 - 18, 2001, Abstract Book, page 103
  6. Novi članovi SANU, Приступљено 15. 4. 2013.

Спољашње везе[уреди]