Пређи на садржај

Слободан Грубачић

С Википедије, слободне енциклопедије
Слободан Грубачић
Лични подаци
Датум рођења(1942-07-09)9. јул 1942. (84 год.)
Место рођењаЛогор Билећа, Краљевина Југославија (дејуре)
НДХ (дефакто)
Научни рад
Пољегерманистика

Слободан Грубачић (Логор Билећа, 9. јул 1942) српски је историчар упоредне књижевности бивши декан Филолошког факултета Универзитета у Београду, дописни члан Српске академије наука и уметности[1]. Отац Андреја Грубачића.

Живот и каријера

[уреди | уреди извор]

Рођен је током Другог светског рата у Логору Билећа 1942. године као син Емилије Грубачић (1912−1994) филолога, германисте, професор емеритуса[2] и Косте Грубачића (1909−1986) педагог и политички радник носилоца Партизанске споменицу 1941. и других високих одликовања.[3]

Студирао је на Филозофски факултет Универзитета у Сарајеву (1966). Магистрирао је на Филозофском факултет Универзитета у Загребу (1969), из области компаративне књижевности код Зденка Шкреба, а докторирао на Филозофском факултету Универзитета у Штутгарту, Немачка (1972)[1], код Фрица Мартинија.

На Филолошком факултету у Београду био је редовни професор, више пута декан и шеф катедре за германистику пре него што је пензионисан у априлу 2011. године.

До данас је програмски директор Катедре за њемачки језик и књижевност на Филозофском факултету у Никшићу, Црна Гора. Предаје и културну историју и теорију интеркултуралне комуникације на Универзитету Сингидунум у Београду.

Чланство и функције у САНУ и другим организацијама

[уреди | уреди извор]
  • Дописни члан Одељења језика и књижевности САНУ од 5. новембра 2009. године и заменик секретара.[4]
  • Председник Одбора за критичка издања;
  • председник Одбора за српско-италијанске културне и политичке везе;
  • члан Одбора за српски језик и књижевност у поређењу са другим језицима и књижевностима;
  • члан уредништва часописа Прилози за књижевност, историју и фолклор,
  • уредник едиције „Филоксениј“ коју издаје Филолошки факултет у Београду;
  • уредник часописа Глас у издању САНУ.

Чланство у другим академијама и стручним удружењима

[уреди | уреди извор]
  • Редовни је члан Европске академије наука и уметности са седиштем у Салцбургу[1]
  • Члан је Gesellschaft für interkulturelle Germanistik (GIG), Internationale Verineinigung für Germanistik (IVG), Societe europeenne de culture (Venice).[4][1]

Дело

[уреди | уреди извор]

Област којом се бави је упоредна књижевност, историја и теорија књижевности и културе, превођење, итд.[4]

Члан је Националног савета за високо образовање, Националног комитета за Унеско програм, Европског културног друштва (Венеција ) и Савеза писаца Србије. Поред тога, један је од оснивача ГиГ (Друштва за интеркултуралне германистике) 1988. године и стални члан више међународних институција и уређивачких одбора.[5]

Учествовао је у организацији бројних међународних симпозијума, водио засебне секције на светским конгресима (Базел 1980, Беч 2000), председавао годишњим скуповима књижевних теоретичара (Карлсруе 1983, Пасау 1984, Берлин 1987) и предавао (по позиву) на унииверзитетима у Пољској, Паризу, Грацу, Грајфсвалду, Берлину и Штутгарту.

Током 1980-их био је редовни рецензент часописа "Германистик" који је излазио у Тибингену (1978—1986). Такође је радио и као гостујући професор у Кини .

Признања и награде

[уреди | уреди извор]

Слободан Грубачић је добио више награда, укључујући:

  • 1995. - Награда за научна истраживања Alexander von Humboldt (Humboldt-Preis), Election for the Research Award, Bamberg[1].
  • 2006. - Награда „Књига године“ из области теорије књижевности и уметности, естетике и филозофије (Радио Београд, 2006)[1];
  • 2011. - Professor emeritus Универзитета у Београду.
  • 2012. - Награда „Ђуро Даничић“.[4]

Библиографија

[уреди | уреди извор]
Књиге
  • АLEKSANDRIJSKI SVETIONIK. Tumačenје od aleksandrijske škole do postmoderne“. Sremski Karlovci-Novi Sad: Izd. кnjižarnica Zorana Stojanovića  2006,   533 str.
  • ISTORIJA NEMAČKE KULTURE“. (2 izdanje) Sremski Karlovci-Novi Sad: Izdavačka knjižarnica Z. Stojanovića 2009,  593 str.;
Зборници  
  • DUH I RAZUMEVANJE (zbornik) Beograd: Informatika  2008, 394 str;
  • КNJIGA GODINE. О delu „АLEKSANDRIJSKI SVETIONIK“ S. Grubačića. Beograd: Beograd 2, 2007, 135 str;      
  • DIE DEUTSCHE BALLADE IM XX Jh (sa Chr. Cambas): Bruxelles-New York-Oxford-Wien: Peter Lang, 2008, 225 str.
Студије
  • Тeorija civilizacije Norberta Elijasa”, pogovor knjizi: Norbert Elijas: Proces vicilizacije, Sremski Karlovci-Novi Sad: Izd. кnjiž. Z. Stojanovića  2006, str. 621-632;    
  • Književnost i stvarnost, u: Letopis matice srpske,  Novi Sad, jul-avgust 2008, str. 90-128
  • Zwischen Verwerfung und Rettungsversuch. Zu Erich Kästners Balladen“. In: Deutsche  Ballade im XX Jahrhundert: Bruxelles-New York-Oxford-Wien: Peter Lang Publishing Group  2009, str. 135-150;
  • Авангард и идеология: русские примеры / Редактор Слободан Грубачич, редактор-составитель Корнелия Ичин. — Белград: Издательство филологического факультета Белградского университета, 2009. — 712 с. — 400 экз.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б в г д ђ „СЛОБОДАН ГРУБАЧИЋ”. sanu.ac.rs. Приступљено 26. 1. 2024. 
  2. ^ Енциклопедија Републике Српске. 2, В-Г. Лакташи: Академија наука и умјетности Републике Српске. 2018. стр. 733.
  3. ^ Текст Чеде Гојановиића, стручног саветника у Просвјетно–педагошког регионалног завода Сарајеву у Енциклопедији Југославије ЈЛЗ Загреб 1986. том 4 стр 618.
  4. ^ а б в г „СЛОБОДАН ГРУБАЧИЋ, Германиста, Билећки логор, 9.7.1942.”. www.sanu.ac.rs. Приступљено 27. 3. 2022. 
  5. ^ „Fakultet za medije i komunikacije - Prof. dr Slobodan Grubačić”. web.archive.org. 2010-04-11. Архивирано из оригинала 11. 04. 2010. г. Приступљено 2022-03-28. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето са „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Слободан_Грубачић&oldid=31599001”