Михаило Војводић
Михаило Војводић | |
---|---|
Лични подаци | |
Датум рођења | 27. октобар 1938. |
Место рођења | Цетиње, Краљевина Југославија |
Михаило Војводић (Цетиње, 27. октобар 1938) српски је историчар, редовни професор Филозофског факултета Универзитета у Београду и дописни члан САНУ.[1]
Биографија
[уреди | уреди извор]Основну школу и гимназију завршио је на Цетињу. Студирао је историју на Филозофском факултету у Београду (1956 — 1960). Био је асистент на истом факултету на предмету Општа историја новога века (од 1961). Магистарске студије завршио је 1964. Докторску дисертацију Скадарска криза 1913. године одбранио је 1966.[1] Прошао је кроз сва наставничка звања на факултету. Редовни професор постао је 1980. године. Провео је годину дана у Француској (1964 — 1965) проучавајући улогу информације у модерној историји и савременом друштву. Био је члан и руководилац разних организација и друштава: секретар Југословенског националног комитета за историјске науке, управник Одељења за историју и декан Филозофског факултета у Београду, председник Научног већа Историјског института Црне Горе.
Област истраживања
[уреди | уреди извор]Војводић се у својим проучавањима бави XIX и XX века пре свега југоисточном Европом, међународним односима Србије и Црне Горе, развитком такозваног Источног питања и у тим оквирима националном борбом српског народа. Истраживао је у домаћим и иностраним архивама. Највећи део његових студија и расправа тиче се односа Србије према различитим покретима на Балкану као и суседним државама. При томе је на поједина питања из наше националне историје гледао као на део ширих историјских процеса у југоисточној Европи и у оквиру међународних односа уопште.
Дело
[уреди | уреди извор]Најзначајније му је дело Србија у међународним односима крајем XIX и почетком XX века (1988). У њему је изложио промене до којих је дошло у политици Србије крајем крајем XIX и почетком XX века доводећи их у зависност од унутрашњих односа, друштвених, политичких, економских и оних међународних прилика обележених разним интересима од којих је умногоме зависио политички, национални и привредни развитак југоисточне Европе. Известан број радова посветио је Балканским ратовима и њиховој предисторији. Из те области је и његова докторска теза. Занимао се и за улогу појединих личности у политици Србије нарочито о улози Стојана Новаковића о чему је објавио више студија. Бави се и критичким објављивањем грађе. Приредио је три књиге докумената званичног карактера који су из дана у дан сведочили о званичној политици Србије у години која је обележена настајањем Балканског савеза и Првим балканским ратом. (Документа о спољној политици Краљевине Србије 1903 — 1914, V (1912) 1-3). Заједно са својим колегама са Опште историје новог века приредио је збирку докумената о напорима Србије да добије независност и прошири своју територију на завршетку Источне кризе. (Србија 1878), при чему је он сам за њу прикупио грађу домаћег порекла.
Избор из библиографије
[уреди | уреди извор]Аутор је следећих књига:[2]
- Војводић, Михаило (1970). Скадарска криза 1913. године. Београд: Завод за издавање уџбеника.
- Војводић, Михаило (1971). „Србија и грчко-турски рат 1897. године”. Историјски часопис. 18: 491—520.
- Војводић, Михаило (1983). „Финансије Србије и наоружање војске - два значајна питања из програма владе Стојана Новаковића (1895-1896)”. Историјски часопис. 29-30 (1982-1983): 427—436.
- Војводић, Михаило (1988). Србија у међународним односима крајем XIX и почетком XX века. Београд: САНУ.
- Војводић, Михаило (1989). „Разграничење Србије и Црне Горе с Албанијом 1912-1913. године”. Историјски часопис. 36: 149—162.
- Војводић, Михаило (1992). „Србија и Македонско питање”. Историјски гласник. 1-2 (1990-1992): 33—48.
- Војводић, Михаило (1992). „Прилике на Косову и Метохији и политика Србије 1881-1912. године”. Историјски часопис. 38 (1991): 163—192.
- Војводић, Михаило (1999). Путеви српске дипломатије: Огледи о спољној политици Србије у XIX и XX веку. Београд: Clio.
- Војводић, Михаило (1999). Друштво Светог Саве: Документи 1886-1891. Београд: Архив Србије.
- Војводић, Михаило (1999). „Владимир Карић, српски конзул у Скопљу (1889-1892)”. Вардарски зборник. 1: 3—25.
- Војводић, Михаило (2000). Србија и Балканско питање (1875-1914). Нови Сад: Матица српска.
- Војводић, Михаило (2000). „Митрополит Михаило и Стојан Новаковић”. Историјски записи. 73 (1-2): 153—164.
- Војводић, Михаило (2003). Стојан Новаковић и Владимир Карић. Београд: Clio, Архив Србије.
- Војводић, Михаило (2003). „Стојан Новаковић о Берлинском конгресу” (PDF). Историјски часопис. 49 (2002): 183—195.
- Војводић, Михаило (2003). „Путовање Михаила Г. Ристића по Старој Србији и Македонији 1892. године”. Вардарски зборник. 2: 19—30.
- Војводић, Михаило (2004). „Како је Српска црква добила независност 1879. године” (PDF). Историјски часопис. 50 (2003): 87—98.
- Војводић, Михаило (2004). „Стојан Новаковић о утицајима на српски језик и књижевност” (PDF). Историјски часопис. 51: 171—185.
- Војводић, Михаило (2004). „Конзуларна конвенција између Србије и Турске (1879-1896)”. Вардарски зборник. 3: 9—39.
- Војводић, Михаило (2005). „Преговори Србије и Грчке о Македонији 1890-1893”. Вардарски зборник. 4: 13—33.
- Војводић, Михаило (2005). „Рад Стојана Новаковића на закључењу железничке и трговинске конвенције између Србије и Турске (1887-1888)” (PDF). Зборник Матице српске за историју. 71-72: 43—57.
- Војводић, Михаило (2006). „Дипломатска активност Стојана Новаковића у вези са Старом Србијом и Македонијом 1901-1902. године”. Вардарски зборник. 5: 37—53.
- Војводић, Михаило (2007). Изазови српске спољне политике (1791-1918): Огледи и расправе. Београд: Историјски институт.
- Војводић, Михаило (2007). „Стојан Новаковић и краљ Милан”. Нововековне српске династије у мемоаристици. Београд: Историјски институт. стр. 17—42.
- Војводић, Михаило (2007). „Одјек Балканског рата 1912. године на страницама Босанске виле”. Први Балкански рат 1912. године и крај Османског царства на Балкану. Београд: САНУ. стр. 19—26.
- Војводић, Михаило (2007). „Србија и Срби на Косову и Метохији од Берлинског конгреса до Балканских ратова” (PDF). Косово и Метохија: Прошлост, садашњост, будућност. Београд: САНУ. стр. 85—94. Архивирано из оригинала 02. 12. 2013. г. Приступљено 28. 04. 2021.
- Војводић, Михаило (2009). Петроградске године Стојана Новаковића (1900-1905). Београд: Историјски институт.
- Војводић, Михаило (2010). „О националном раду Љубомира Ковачевића”. Глас САНУ. 164 (15): 43—53.
- Војводић, Михаило (2010). „Стојан Новаковић о савезу балканских држава”. Глас САНУ. 164 (15): 175—188.
- Војводић, Михаило (2011). „Место Русије у спољној политици Србије (1878-1908)”. Српско-руски односи од почетка XVIII до краја XX века. Београд: САНУ. стр. 135—144.
- Војводић, Михаило (2012). Стојан Новаковић у служби националних и државних интереса. Београд: Српска књижевна задруга.
- Војводић, Михаило (2015). Само својим путем: Стојан Новаковић у скупштинском и јавном животу Србије 1905-1915. Београд: Филип Вишњић.
- Војводић, Михаило (2015). „Стојан Новаковић”. Срби 1903-1914: Историја идеја. Београд: Clio. стр. 466—486.
- Војводић, Михаило (2015). „Српски парламент о политици Аустроугарске према Србији уочи Првог светског рата”. Срби и Први светски рат 1914-1918. Београд: САНУ. стр. 127—140.
- Vojvodić, Mihailo (2015). „The Serbian Parliament on Austro-Hungarian policy towards Serbia prior to 1914”. The Serbs and the First World War 1914-1918. Belgrade: Serbian Academy of Sciences and Arts. стр. 116—127.
- Војводић, Михаило (2015). „О улози Анексионе кризе у заоштравању односа између Србије и Аустро-Угарске”. Православни свет и Први светски рат. Београд: Православни богословски факултет. стр. 468—474.
- Војводић, Михаило (2015). „Економски чиниоци националне стратегије Србије уочи Првог балканског рата”. Први балкански рат 1912-1913: Историјски процеси и проблеми у светлости стогодишњег искуства. Београд: САНУ. стр. 15—24.
- Војводић, Михаило (2016). „Оцене руско-српских односа у светлу Анексионе кризе”. Србија и Русија: 1814-1914-2014. Београд: САНУ. стр. 139—143.
- Војводић, Михаило (2018). „Стојан Новаковић, Анексиона криза и Српско питање”. Стојан Новаковић: Поводом сто седамдесет пет година од рођења. Београд: САНУ. стр. 15—21.
- Војводић, Михаило (2018). „Милорад Екмечић (1928-2015)”. Глас САНУ. 428 (18): 1—8.
- Војводић, Михаило (2018). „Србија и Балкански ратови”. Глас САНУ. 428 (18): 37—49.
- Војводић, Михаило (2019). Србија и Турска 1878-1914: Политички односи. Београд: Филип Вишњић.
Признања и награде
[уреди | уреди извор]- Награда Вукове задужбине за науку;[1]
- Награда „Владимир Ћоровић“ за науку;[1]
- Повеља Универзитета у Источном Сарајеву.[1]
Литература
[уреди | уреди извор]- Војводић, Михаило у Енциклопедија српске историографије, Београд 1997.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- ^ а б в г д „Михаило Војводић”. sanu.ac.rs. Приступљено 29. 1. 2024.
- ^ „Михаило Војводић-аутор”. plus.cobiss.net. Приступљено 29. 1. 2024.