Мрђан Бајић
Мрђан Бајић | |
---|---|
Лични подаци | |
Датум рођења | 1957. |
Место рођења | Београд, ФНРЈ |
Мрђан Бајић (Београд, 1957) српски је вајар, цртач и универзитетски професор.[1]
Биографија[уреди | уреди извор]
Синовац је сликара Милоша Бајића и брат стричевић редитеља Дарка Бајића.[2]
Завршио је вајарство на Факултету ликовних уметности у класи професора Јована Кратохвила.
Између 1985. и 1990. радио је на ФЛУ као асистент. Године 1995. добио је стипендију фондације Полок-Краснер из Париза.[3] Од 1997, такође ради и као професор на Факултету ликовних уметности у Београду.

Бајић, према речима Јасмине Чубрило, припада реторичкој струји нове уметничке сцене у Србији настале почетком деведесетих година 20. века[4]. Заправо, Бајић је ту реторичку линију у скулптури почео да развија већ током осамдесетих година. У првој половини деведесетих, Бајићева уметност се огледа у бурном неоекспресионистичком изразу, док у другој половини девете деценије се осећа благо смиривање облика и линија. Утицај Бајићеве уметности се такође може видети и у радовима многих млађих уметника, његових ученика.[4]
Изложбе[уреди | уреди извор]
Мрђан Бајић је самостално излагао у многим европским градовима (Београд, Загреб, Љубљана, Париз, Стокхолм, Краков), а такође су његови радови виђени и на групним изложбама у Риму, Њујорку, Сиднеју, Кракову, Паризу, Грацу, Копенхагену, Венецији, Монаку и Солуну.
Године 2002. Мрђан Бајић је учествовао на 25. бијеналу у Сао Паолу са пројектом Југомузеј.[5]
Током 2007. наступао је на 52. бијеналу визуелних уметности (од 10. јуна до 21. новембра 2007), где је представљао Србију пројектом „Рисет“ (енгл. Reset) који је постављен у српском павиљону.[6][7]
Награде[уреди | уреди извор]
- 1980. — Фонд Илија Коларевић, Београд
- 1981. — Фонд Сретен Стојановић, Београд
- 1983. — Седам секретара СКОЈ-а, Загреб
- 1984. — Премија Градске заједнице културе за 1983. годину, Београд
- 1987. — III ПИЈС, Панчево, (1993).Пројекат Поглед на зид у сарадњи са Културним центром Рекс
- 1991. — Фонд Иван Табаковић, САНУ, Београд
- 1992. — Награда Салона Монруж за скулптуру, Париз
- 2000. — Награда Сава Шумановић, Нови Сад
- 2001. — Фонд Владислав Рибникар, Београд
- 2015. — француски Орден витеза уметности и књижевности[8]
Извори[уреди | уреди извор]
- ^ Ко је ко у српској култури. Пројекат Растко, Приступљено 13. 4. 2013.
- ^ Serbia, RTS, Radio televizija Srbije, Radio Television of. „Златни пресек”. www.rts.rs. Приступљено 2023-02-11.
- ^ Званичан сајт пројекта Југомузеј. Биографија аутора, Приступљено 13. 4. 2013.
- ^ а б Јасмина Чубрило. Уметност у Београду деведесетих: једно виђење. Пројекат Растко, Приступљено 13. 4. 2013.
- ^ Званичан сајт пројекта Југомузеј, Приступљено 13. 4. 2013.
- ^ Званични сајт града Београда:Беоинфовести:Први самостални наступ Србије на Бијеналу у Венецији, Приступљено 13. 4. 2013.
- ^ 52nd International Art Exhibition Venice Biennale / Biennale di Venezia. Списак учесника Архивирано на сајту Wayback Machine (8. септембар 2007), Приступљено 13. 4. 2013.
- ^ Зеленовићу и Бајићу Орден витеза уметности и књижевности (Блиц, 21. јануар 2015)
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Mrđan Bajić, 52nd Venice Biennale (video)
- Мрђан Бајић: Лако је из прикрајка критиковати („Вечерње новости“, 3. август 2013)
- ПОУЗДАНА ДЕЛА "НЕПОУЗДАНОГ ПРИПОВЕДАЧА": Велика ретроспективна изложба Мрђана Бајића на свих пет нивоа МСУ („Вечерње новости”, 24. септембар 2022)
- Мрђан Бајић, непоуздани приповедач: Архитектура приватног живота (РТС, фебруар 2023)