Зоран Љ. Петровић

С Википедије, слободне енциклопедије
Зоран Љ. Петровић
Рођење(1954-12-20)20. децембар 1954.
Београд, ФНРЈ
Пољеелектротехника, физика
ШколаЕлектротехнички факултет, Универзитет у Београду

Зоран Љ. Петровић (Београд, 1954) српски је инжењер електротехнике и физичар, до децембра 2019 научни саветник Института за физику, а потом редовни професор на катедри за електротехнику Ulster University. Током каријере био је у свим звањима на Електротехничком факултету у Београду и Физичком факултету Универзитета у Београд на последипломској настави. Редовни је члан Српске академије наука и уметности (САНУ). Био је секретар одељења техничких наука и члан председништва од 2013 до 2021.

Биографија[уреди | уреди извор]

Дипломирао је 1978. год. на Електротехничком факултету Универзитета у Београду, Одсек техничка физика где је и магистрирао 1980. Докторску дисертацију је одбранио на Аустралијском националном универзитету у Канбери (Australian National University, Canberra) у периоду 1982-1985.

Запослен је у Институту за физику од 1978. године, научни сарадник је од 1987, виши научни сарадник од 1991. и научни саветник од 1995. Био је директор је Центра за експерименталну физику Института за физику од 1993 до 2010. Оснивач је и руководилац центра изврсности COE Center for non-equilibrium processes. Такође је био саветник (руководилац инжењеринга) у МТТ Инфиз од оснивања 1991. до 2001.

На Електротехничком факултету у Београду је 1991. године изабран за доцента, 1996. за ванредног, а 2007. године за редовног професора. Исте године је изабран за редовног професора и на Физичком факултету. Био је гостујући професор на одсеку за електорнику Кеио Универзитета у Јокохами и још неколико универзитета. Данас је редовни професор на катедри за електротехнику Ulster University. [1]

Студијски боравци у иностранству[уреди | уреди извор]

  • Колорадо универзитет и Национални Институт за стандарде и технологије у Болдеру (САД)
  • Одсек за електронику Кеио Универзитета у Јокохами (Јапан)
  • Одсек за електротехнику Државног Универзитета у Сан Дијегу (САД),
  • Технички универзитет у Гдањску (Пољска)
  • Институту за физичку спектроскопију Универзитета Жозеф Фурије у Греноблу (Француска)
  • Универзитет Алстера у Белфасту(Северна Ирска)
  • Екол Политекник Париз (Француска)
  • Рур универзитет у Бохуму (Немачка)

Чланство у научним удружењима и одборима[уреди | уреди извор]

Зоран Љ. Петровић је постао дописни члан Српске академије наука и уметности (САНУ) 2000, а редовни 2009. године. За секретара Одељења техничких наука изабран је 2013 (до 2021).[2] Члан је Југословенске инжењерске академије од 2000, а редовни члан Инжењерске академије (АИНС) од 2004. године. Био је члан и председник савета Истраживачке станице Петница. Био је генерални секретар и потпредседник Друштва физичара Србије. Био је председник комисије за изборе у звања и комисије за израду правилника о изборима у звања. Зоран Петровић је био председник Заједнице Института Србије. Био је члан и потпредседник Националног савета за науку Републике Србије. Од јануара 2017. члан је Матичног научног одбора за физику све до краја 2021. [3]

Током осам година био је члан панела за физику Европског истраживачког савета (ERC- European Research Council).

Чланство у научним комитетима међународних конференција[уреди | уреди извор]

  • SPIG-Symposium on physics of ionised gases (у два наврата председник),
  • ESCAMPIG-European sectional conference on atoms and molecules in ionized gases
  • Electron Molecule scattering and Swarms
  • International Workshop on Basis for Low Temperature Plasma Applications (копредседник научног комитета)
  • EU-Japan workshop on plasma processing (кооснивач и више пута копредседавајући комитета)
  • ICPIG (International Conference on Physics of Ionized gases)
  • VEIT (Вакуумске и електронске технологије)
  • YUCOMATАТ[4]
  • ...

Награде[уреди | уреди извор]

Зоран Љ. Петровић је добио и више награда за научни рад:

  • награду за најбоље технолошко решење "Никола Тесла" 1989. год,
  • награду Института за физику за научни рад (1995, 1998 и 2006) - три пута
  • награду Марко Јарић (2005) за изузетне резултате у физици.[1]
  • награду Института за физику за изузетна достигнуће у науци (2011)-(fellow of American Physical Society)

Објављени радови[уреди | уреди извор]

Зоран Љ. Петровић је до сада објавио 1 књигу у два издања (2005 и 2015), већи број научних радова (укључујући и изводе радова): 293 у међународним часописима (претежно водећим) од чега је 20 по позиву; преко 200 предавања по позиву на међународним конференцијама од којих је преко 10 сам држао; 24 рада у часописима и монографијама националног карактера; и известан број стручних радова. Број цитата је преко 12300 у водећим међународним часописима и међународним монографијама према бази Google Scholar а Хиршов индекс је 55.

Национални и међународни пројекти[уреди | уреди извор]

Најзначајнији је Неравнотежни процеси у плазмама и животној средини који је центар изврсности Европске уније. Академик Петровић се у својим истраживањима бави унапређењем савремених плазма технологија. Зоран Љ. Петровић је учествовао у развоју низа технологија и производа посебно кроз МТТ ИНФИЗ у области микроталасне технике и оптоелектроника као и развоја учила за школе и универзитете. Његов рад на развоју и одржавању медицинске опреме се одвијао кроз компанију Медицина ТС.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б „Зоран Љ. Петровић”. Академија инжењерских наука Србије (АИНС). Приступљено 3. 11. 2017. 
  2. ^ „Чланство”. Српска академија наука и уметности (САНУ). Архивирано из оригинала на датум 10. 2. 2018. Приступљено 3. 11. 2017. 
  3. ^ Записници са МНО за физику
  4. ^ „Зоран Љ. Петровић”. Centre for non equilibrium processes. Приступљено 3. 11. 2017. [мртва веза]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]