Канабиноид
Канабиноиди су класа хемијских једињења која обухвата фитоканабиноиде (кисеоник-садржавајуће C21 ароматичне угљоводонике присутне у биљци канабис), и хемијска једињења која опонашају дејство фитоканабиноида, или имају сличну структуру (нпр. ендоканабиноиди, који су нађени у нервном и имунском систему животиња, која активирају канабиноидне рецепторе).[1] Најпознатији канабиноид је делта-9-тетрахидроканабинол (∆9-THC, THC — примарно психоактивно једињење канабиса).[2][3]
Синтетички канабиноиди обухватају мноштво дистинктних хемијских класа: класични канабиноиди који су структурно сродни са THC-ом, не-класични канабиноиди као што су аминоалкилиндоли, 1,5-диарилпиразоли, квинолини и арилсулфонамиди, као и еикосаноиди сродни са ендоканабиноидима.[2]
Канабиноидни рецептори[уреди | уреди извор]
Пре 1980-их се претпостављало да канабиноиди производе њихове физиолошке и бихевиоралне ефекте кроз неспецифичне интеракције са ћелијским мембранама, уместо интеракција са специфичним за мембрану везаним рецепторима. Откриће првих канабиноидних рецептора током 1980-их је допринело резолуцији те дебате. Ти рецептори су широко заступљени код животиња, и нађени су код сисара, птица, риба, и рептила. Тренутно су позната два типа канабиноидних рецептора, названих CB1 и CB2.[1] Сматра се да постоје још неколико канабиноидних рецептора.[4]
Фитоканабиноиди[уреди | уреди извор]
Фитоканабиноиди, природни канабиноиди, биљни канабиноиди, и класични канабиноиди, су класа канабиноида за коју се познато да се природно јавља у знатним количинама у биљци канабис. Они су концентровани у вискозном резину који настаје у гландуларним структурама познатим као трихоми. Поред канабиноида, резин је богат у терпенима, који су у знатној мери одговорни за мирис биљке канабиса.
Фитоканабиноиди су скоро нерастворни у води, али су растворни у липидима, алкохолима, и другим неполарним органским растварачима. Међутим, попут фенола, они формирају у већој мери у води растворне фенолатне соли у јако алкалиним условима.
Сви природни канабиноиди су изведени декарбоксилацијом њихових респективних 2-карбоксилних киселина (2-COOH) (овај процес је катализован топлотом, светлошћу, или алкалном средином).
Типови[уреди | уреди извор]
Више од 85 канабиноида је изоловано из биљке конопље[5] Главне класе природних канабиноида су приказана у табели са десне стране. Све класе су изведене из канабигеролног типа једињења и разликују се углавном у начину циклизације тог прекурсора.
Тетрахидроканабинол (THC), канабидиол (CBD) и канабинол (CBN) су најзаступљенији природни канабиноиди, и они су најбоље истражени. Други уобичајени канабиноиди су:
- CBG Канабигерол
- CBC Канабихромен
- CBL Канабициклол
- CBV Канабиварин
- THCV Тетрахидроканабиварин
- CBDV Канабидиварин
- CBCV Канабихромеварин
- CBGV Канабигероварин
- CBGM Канабигерол моноетил етар
Тетрахидроканабинол[уреди | уреди извор]
Тетрахидроканабинол (THC) је примарна психоактивна компонента биљке. Она олакшава умерени бол (аналгетик) и поседује неурозаштитна својства. THC има апроксимативно једнак афинитет за CB1 и CB2 рецепторе.[6]
Делта-9-тетрахидроканабинол (Δ9-THC, THC) и делта-8-тетрахидроканабинол (Δ8-THC), опонашају дејство анандамида, неуротрансмитера који се природно производи у телу. THC молекули производе стање за употребу канабиса везивањем за CB1 канабиноидне рецепторе мозга.
Канабидиол[уреди | уреди извор]
Канабидиол (CBD) није веома психоактиван сам по себи, и сматрало се да нема утицаја на THC психоактивност.[7] Међутим, недавне студије су показале да су пушачи канабиса са високим CBD/THC односом мање склони да доживе шизофренији сличне симптоме.[8] Ти налази су подржани психолошким тестовима, у којима партиципанти доживљавају мање интензивне психози сличне ефекте кад се THC интравенозно администрира са CBD-ом (мерено путем PANSS-овог теста).[9] Канабидиол нема афинитета за CB1 и CB2 рецепторе, али делује као индиректни антагонист канабиноидних агониста.[10] Недавно је утврђено да он антагонист могућег новоог канабиноидног рецептора, GPR55, ГПЦР који је изражен у лат. nucleus caudatus и путамену.[11] За канабидиол је такође показано да делује као агонист 5-HT1A рецептора,[12] на који начин делује као антидепресант,[13][14] анксиолитик,[14][15] и неурозаштитник.[16][17]
Канабинол[уреди | уреди извор]
Канабинол (CBN) је примарни производ THC деградације, и обично га има мало у свежим биљкама. CBN садржај се повећава са THC деградацијом током складиштења, и са излагањем светлости и ваздуху. Он је веома благо психоактиван. Његов афинитет за CB2 рецептор већи него за CB1 рецептор.[18]
Ендоканабиноиди[уреди | уреди извор]

Ендоканабиноиди су супстанце произведене у телу које активирају канабиноидне рецепторе. Након открића првог канабиноидног рецептора 1988, научници су започели потрагу за ендогеним лигандима тог рецептора.
Типови ендоканабиноидних лиганда[уреди | уреди извор]
- Арахидоноил етаноламид (Анандамид или АЕА)
- 2-арахидоноил глицерол (2-АГ)
- 2-арахидонил глицерил етар (ноладин етар)
- N-арахидоноил-допамин (НАДА)
- Виродхамин (ОАЕ)
Природни канабиноиди[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ а б Пацхер П, Баткаи С, Кунос Г (2006). „Тхе ендоцаннабиноид сyстем ас ан емергинг таргет оф пхармацотхерапy.”. Пхармацол Рев. 58 (3): 389—462. ПМЦ 2241751
. ПМИД 16968947. дои:10.1124/пр.58.3.2.
- ^ а б Ламберт ДМ, Фоwлер ЦЈ (2005). „Тхе ендоцаннабиноид сyстем: друг таргетс, леад цомпоундс, анд потентиал тхерапеутиц апплицатионс”. Ј. Мед. Цхем. 48 (16): 5059—87. ПМИД 16078824. дои:10.1021/јм058183т.
- ^ Пертwее, Рогер, ур. (2005). Цаннабиноидс. Спрингер-Верлаг. стр. 2. ИСБН 978-3-540-22565-2.
- ^ Бегг M, Пацхер П, Бáткаи С, Осеи-Хyиаман D, Оффертáлер L, Мо ФМ, Лиу Ј, Кунос Г (2005). „Евиденце фор новел цаннабиноид рецепторс”. Пхармацол. Тхер. 106 (2): 133—45. ПМИД 15866316. дои:10.1016/ј.пхармтхера.2004.11.005.
- ^ El-Alfy, Abir T. et. al. "Antidepressant-like effect of [Delta]9-tetrahydrocannabinol and other cannabinoids isolated from Cannabis sativa L." Pharmacology Biochemistry and Behavior. 2010 Jun;95(4). ISSN 0091-3057
- ^ Хуффман, ЈW (2000). „Тхе сеарцх фор селецтиве лигандс фор тхе ЦБ2 рецептор”. Цурр. Пхарм. Дес. 6 (13): 1323—37. ПМИД 10903395. дои:10.2174/1381612003399347.
- ^ „Бехавиоурал Пхармацологy - Абстрацт: Волуме 16(5-6) Септембер 2005 п 487-496 Неуропхyсиологицал анд субјецтиве профиле оф маријуана wитх варyинг цонцентратионс оф цаннабиноидс.”. Приступљено 24. 6. 2007.[мртва веза]
- ^ Морган ЦЈ, Цурран ХВ (2008). „Еффецтс оф цаннабидиол он сцхизопхрениа-лике сyмптомс ин пеопле wхо усе цаннабис”. Тхе Бритисх јоурнал оф псyцхиатрy : тхе јоурнал оф ментал сциенце. 192 (4): 306—7. ПМИД 18378995. дои:10.1192/бјп.бп.107.046649.
- ^ „Схоулд I Смоке Допе?”. Приступљено 24. 5. 2008.
- ^ Мецхоулам, Р.; M. Петерс; Мурилло-Родригуез (21. 8. 2007). „Цаннабидиол - рецент адванцес”. Цхемистрy & Биодиверситy. 4 (8): 1678—1692. ПМИД 17712814. дои:10.1002/цбдв.200790147.[мртва веза]
- ^ Рyберг Е; Ларссон Н; Сјöгрен С; et al. (2007). „Тхе орпхан рецептор ГПР55 ис а новел цаннабиноид рецептор”. Бритисх Јоурнал оф Пхармацологy. 152 (7): 1092—101. ПМЦ 2095107
. ПМИД 17876302. дои:10.1038/сј.бјп.0707460.
- ^ Руссо ЕБ, Бурнетт А, Халл Б, Паркер КК (2005). „Агонистиц пропертиес оф цаннабидиол ат 5-ХТ1а рецепторс”. Неуроцхемицал Ресеарцх. 30 (8). ПМИД 16258853. дои:10.1007/с11064-005-6978-1. ISBN 1106400569781 неважећи ISBN.
- ^ Занелати Т, Биојоне C, Мореира Ф, Гуимарãес Ф, Јоца С (2009). „Антидепрессант-лике еффецтс оф цаннабидиол ин мице: поссибле инволвемент оф 5-ХТ рецепторс”. Бритисх Јоурнал оф Пхармацологy. 159 (1): 122—8. ПМЦ 2823358
. ПМИД 20002102. дои:10.1111/ј.1476-5381.2009.00521.x.
- ^ а б Ресстел ЛБ, Таварес РФ, Лисбоа СФ, Јоца СР, Цоррêа ФМ, Гуимарãес ФС (2009). „5-ХТ1А рецепторс аре инволвед ин тхе цаннабидиол-индуцед аттенуатион оф бехавиоурал анд цардиовасцулар респонсес то ацуте рестраинт стресс ин ратс”. Бритисх Јоурнал оф Пхармацологy. 156 (1): 181—8. ПМЦ 2697769
. ПМИД 19133999. дои:10.1111/ј.1476-5381.2008.00046.x.
- ^ Цампос АЦ, Гуимарãес ФС (2008). „Инволвемент оф 5ХТ1А рецепторс ин тхе анxиолyтиц-лике еффецтс оф цаннабидиол ињецтед инто тхе дорсолатерал периаqуедуцтал граy оф ратс”. Псyцхопхармацологy. 199 (2). ПМИД 18446323. дои:10.1007/с00213-008-1168-x. ISBN 2130081168 неважећи ISBN.
- ^ Мисхима К; Хаyакаwа К; Абе К; et al. (2005). „Цаннабидиол превентс церебрал инфарцтион виа а серотонергиц 5-хyдроxyтрyптамине1А рецептор-депендент мецханисм”. Строке; а Јоурнал оф Церебрал Цирцулатион. 36 (5): 1077—82. ПМИД 15845890. дои:10.1161/01.СТР.0000163083.59201.34.[мртва веза]
- ^ Хаyакаwа К; Мисхима К; Нозако M; et al. (2007). „Репеатед треатмент wитх цаннабидиол бут нот Делта9-тетрахyдроцаннабинол хас а неуропротецтиве еффецт wитхоут тхе девелопмент оф толеранце”. Неуропхармацологy. 52 (4): 1079—87. ПМИД 17320118. дои:10.1016/ј.неуропхарм.2006.11.005.[мртва веза]
- ^ Махадеван А, Сиегел C, Мартин БР, Абоод МЕ, Белетскаyа I, Раздан РК (2000). „Новел цаннабинол пробес фор ЦБ1 анд ЦБ2 цаннабиноид рецепторс”. Јоурнал оф медицинал цхемистрy. 43 (20): 3778—85. ПМИД 11020293. дои:10.1021/јм0001572.
Литература[уреди | уреди извор]
- де Меијер ЕП, Багатта M, Царбони А, Цруцитти П, Молитерни ВМ, Раналли П, Мандолино Г (2003). „Тхе инхеританце оф цхемицал пхенотyпе ин Цаннабис сатива Л”. Генетицс. 163 (1): 335—46. ПМЦ 1462421
. ПМИД 12586720. Приступљено 5. 4. 2011.[мртва веза]
- Деване, WА; Хануш L; Бреуер А; et al. (1992). „Исолатион анд струцтуре оф а браин цонституент тхат биндс то тхе цаннабиноид рецептор”. Сциенце. 258 (5090): 1946—9. ПМИД 1470919. дои:10.1126/сциенце.1470919.
- Елсохлy МА, Сладе D (2005). „Цхемицал цонституентс оф маријуана: тхе цомплеx миxтуре оф натурал цаннабиноидс”. Лифе Сци. 78 (5): 539—48. ПМИД 16199061. дои:10.1016/ј.лфс.2005.09.011.
- Хануш L, Гопхер А, Алмог С, Мецхоулам Р (1993). „Тwо неw унсатуратед фаттy ацид етханоламидес ин браин тхат бинд то тхе цаннабиноид рецептор”. Ј. Мед. Цхем. 36 (20): 3032—4. ПМИД 8411021. дои:10.1021/јм00072а026.
- Хануш L (1987). „Биогенесис оф цаннабиноид субстанцес ин тхе плант”. Ацта Университатис Палацкианае Оломуценсис Фацултатис Медицае. 116: 47—53. ПМИД 2962461.
- Хануш, L.; Крејчí, З. (1975). „Исолатион оф тwо неw цаннабиноид ацидс фром Цаннабис сатива L. оф Цзецхословак оригин”. Ацта Унив. Оломуц., Фац. Мед. 74: 161—166.
- Хануш, L.; Крејчí, З.; Хрубан, L. (1975). „Исолатион оф цаннабидиолиц ацид фром Туркисх вариетy оф цаннабис цултиватед фор фибре”. Ацта Унив. Оломуц., Фац. Мед. 74: 167—172.
- Кöфалви, Аттила, ур. (2010). Цаннабиноидс анд тхе Браин. Спрингер. ИСБН 978-1-4419-4493-1. дои:10.1007/978-0-387-74349-3.
- Мецхоулам Р; Бен-Схабат С; Хануш L; et al. (1995). „Идентифицатион оф ан ендогеноус 2-моноглyцериде, пресент ин цанине гут, тхат биндс то цаннабиноид рецепторс”. Биоцхем. Пхармацол. 50 (1): 83—90. ПМИД 7605349. дои:10.1016/0006-2952(95)00109-D.
- Рацз I, Надал X, Алферинк Ј, Баñос ЈЕ, Рехнелт Ј, Мартíн M, Пинтадо Б, Гутиеррез-Адан А, Сангуино Е, Беллора Н, Манзанарес Ј, Зиммер А, Малдонадо Р (2008). „Интерферон-гамма ис а цритицал модулатор оф ЦБ(2) цаннабиноид рецептор сигналинг дуринг неуропатхиц паин”. Тхе Јоурнал оф Неуросциенце : тхе Оффициал Јоурнал оф тхе Социетy фор Неуросциенце. 28 (46): 12136—45. ПМИД 19005078. дои:10.1523/ЈНЕУРОСЦИ.3402-08.2008. Приступљено 5. 4. 2011.[мртва веза]
- Рацз I, Надал X, Алферинк Ј, Баñос ЈЕ, Рехнелт Ј, Мартíн M, Пинтадо Б, Гутиеррез-Адан А, Сангуино Е, Манзанарес Ј, Зиммер А, Малдонадо Р (2008). „Цруциал роле оф ЦБ(2) цаннабиноид рецептор ин тхе регулатион оф централ иммуне респонсес дуринг неуропатхиц паин”. Тхе Јоурнал оф Неуросциенце : тхе Оффициал Јоурнал оф тхе Социетy фор Неуросциенце. 28 (46): 12125—35. ПМИД 19005077. дои:10.1523/ЈНЕУРОСЦИ.3400-08.2008. Приступљено 5. 4. 2011.[мртва веза]
- Турнер, C. Е.; Моле, M. L.; Хануш, L.; ЕлСохлy, Х. Н. (1981). „Цонституентс оф Цаннабис сатива L. XIX. Исолатион анд струцтуре елуцидатион оф цаннабиглендол. А новел цаннабиноид фром ан Индиан вариант” (ПДФ). Ј. Нат. Прод. 44 (1): 27—33. дои:10.1021/нп50013а005.
- Пертwее, Рогер, ур. (2005). Цаннабиноидс. Спрингер-Верлаг. стр. 2. ИСБН 978-3-540-22565-2.