Džetleg

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Za druge upotrebe pogledajte stranicu Bolest kretanja.
Džetleg
Klasifikacija i spoljašnji resursi
Specijalnostfiziologija

Džetleg (engl. Jet lag) je cirkadijalna disritmija (desinhronizacija),[a] u organizmu čoveka, nastala kao posledica letenja avionom kroz više časovnih zona, najčešće nakon međukontinentalnih letova. Tako je za vrlo kratko vreme putnik izložen drugačijem ciklusu dan-noć u poređenju s onim u mestu polaska, i u skladu sa tim različitom fiziološkom ciklusu dan-noć na koji je navikao. Posledica toga je promena ili obrtanje faza između geografskog i fiziološkog ciklusa koji je praćen privremenim, kliničkim sindromom koji se javlja kao odgovor na remećenje fizioloških, bioloških (cirkadijalnih) ritmova u organizmu i najčešće je praćen nespecifičnim simptomima kao što su umor, nesanica, gubitak apetita, razdražljivost i drugi poremećaji. Prilikom letenja u istočnom pravcu ciklus napreduje, a kada se leti u pravcu zapada, on se odlaže. Zato je za adaptaciju na novo lokalno vreme organizmu potrebno nekoliko dana od završetka putovanja - sve dok se dva ciklusa fizički i fiziološki ne resinhronizuju.[1][2]

Neki autori džetleg nazivaju „bolest putovanja“, što je pogrešno. Džetleg je privremeno kliničko-fiziološko stanje, a ne bolest. Ako ovaj termin primenimo na pilote i ostalo letačko osoblje, koje u preko 90% slučajeva navodi da pati od ovog poremećaja, mogli bi pogrešno zaključiti da su životi putnika u avionima u rukama „bolesnih pilota“.[3]

Istorijat[uredi | uredi izvor]

Teško je reći, sa sigurnošću, kada je nastao i ko je osmislio pojam, ali, džetleg je prvi put korišćen u novinama Los Anđeles tajms u članku objavljenom 13. februara 1966. od strane američkog kolumniste Horasa Satona;[4]

U ovom i drugim sve brojnijim natpisima, pojam džetleg korišćen je više ili manje ironično nego što se tada smatralo da je on jedna od novih „savremenih bolesti“ koja će ovladati svetom. Kolumnisti su često ovoj poremećaj svrstavali u „grupu šik bolesti“ (engl. One of the chic new ailments) svetskog džetseta.[6]

Prva ozbiljnija istraživanja džetlega započeta su u SAD 1965. i 1966. godine, dvanaest godina nakon uvođenja prvih mlaznih aviona u putnički saobraćaj Boinga-707 (1954), Karavele SE-210 (1955),[7] Tupoljeva Tu-104 (1956) itd. Nažalost prvi eksperimenti sprovedeni na letovima u smeru istok—zapad, sever—jug i obratno doveli su do objavljivanja pogrešnih rezultata, pa se tada tvrdilo da putovanja prema zapadu stvaraju veće poremećaje u organizmu od onih tokom letenja prema istoku, dok su naknadne studije, sprovedene nekoliko godina kasnije u istim uslovima, dokazale upravo suprotno.

U anglo-američkoj literaturi, istorijski gledano, primena pojma džetleg vezuje se za 1983. godinu, kada se globalno širenje pojma (u obliku koji se i dana koristi) vezuje za ime Čarlsa Erta (1923—2007) američkog hronobiologa, koji je 1983. objavio knjigu, zajedno sa Linom Valerom „Prevazilaženje džetlega“, zahvaljujući kojoj je sa ovim pojmom prvi put upoznata šira javnost. Knjiga je prodata u 200.000 primeraka. Ne samo da je njeno objavljivanje privuklo pažnju brojnih muzičara, sportista, poslovnih ljudi, diplomata i smenskih radnika, već i američkog predsednika Ronalda Regana i američku vojsku, u kojoj su se specijalisti vazduhoplovne medicine već uveliko bavili izučavanjem ovog problema.[8]

Istraživanja džetlega se nastavljaju i do današnjih dana u kojima se neprestano traga za što uspešnijim načinima prevazilaženja ovog problema.

Šta je vremenska zona?[uredi | uredi izvor]

Glavni članak: Vremenska zona
Karta vremenskih zona sveta

Vremenska zona ili časovna zona je geografska regija sa istim vremenom u njoj. U svetu ima 24 časovnih zona, po jedna za svaki sat u danu. Zemlja je približno sferičnog oblika. Površina joj je izdeljena na 360 uzdužnih linija od pola do pola nazvanih podnevci ili meridijani, sa Griničkim kao nultim. Sunčeva svetlost usled rotacije Zemlje pređe put od jednog do drugog meridijana za oko 4 minuta. Zato razlika u geografskom vremenu iznosi 15 meridijana za 1 čas tj svaka zona se prostire u prostoru od severnog do južnog pola u vremenskoj zoni koja leži na meridijanima geografske dužine koji su višekratnici od 15°, što u ukupnom skoru obrazuje 24 vremenske zone na površini planete. Ipak, ponegde granica ovih zona ne odgovaraju ovom pravilu, jer stvarna širina zone zavisi od političkih i geografskih granica.[9][10]

Na Međunarodnoj konferenciji u Vašingtonu 1884. godine usvojeno je zonalno vreme, odnosno podela Zemlje na 24 vremenske ili časovne zone, a autor zonalnog vremena je Kanađanin Sandford Fleming, koji ga je osmislio i predložio na usvajanje 1878. godine.[11]

Tokom rotacije Zemlje, zora se javlja, u jednoj vremenskoj ili časovnoj zoni, zatim jedan čas kasnije u zapadnijoj časovnoj zoni neposredno do nje, i tako dalje kroz dvadesetčetvoročasovni ciklus. Tako npr. u SAD, kada je 6 časova u Istočnoj vremenskoj zoni, u Centralnoj zoni je 5, u Planinskoj zoni 4, i u Pacifičkoj zoni 3 časa.

Šta je biološki (cirkadijalni) ritam?[uredi | uredi izvor]

Glavni članak: Biološki časovnik

Spavanje, rekreacija, radne aktivnosti, socijalne i društvene delatnosti, svakodnevno podležu cikličnim fluktuacijama (cirkadijalnom ritmu), koje su prilagođene geofizičkom ritmu, dan-noć. Termin cirkadijalni dolazi od latinske reči circa koja u slobodnom prevodu znači „oko dan“.

Biološki (cirkadijalni) ritam kod ljudi obezbeđuje optimalni nivo i dužinu trajanja sna i odmora tokom mračnog (noćnog) perioda, kako bi on bio spreman da optimalno obavlja sve funkcije u svetloj (dnevnoj) fazi. U organizmu postoje obrasci aktivnosti moždanih talasa, koji su pod uticajem izlučenih hormona, regeneracije ćelija, i drugih bioloških aktivnosti vezanih za 24-časovni vremenski ciklus. Cirkadijalni ritam je zato u organizmu svih živih bića važan fiziološki proces jer određuje obrazac spavanja, ili vreme kada spavamo i kada smo budni, svaki 24 časa. Rad normalnog cirkadijalnog časovnika određuje dvadesetčetvoročasovni ciklus smena svetla i tame (dana i noći).

Šta su to poremećaji cirkadijalnog ritma?[uredi | uredi izvor]

Tokom biološkog ili cirkadijalnog ritma u određenim uslovima može nastati desinhronizacija (disritmije) ili promena biološkog ritma, ili cirkadijalni poremećaji ili promene u ponašanju, kao posledica loše adaptacije organizma na san, izazvane nesanicom ili hipersomnijom.[12] Cirkadijalni poremećaji ritma su ništa drugo do prekidi u normalnom biloškom ili cirkadijalnom ritmu neke osobe - ili promene u radu „unutrašnjeg telesnog časovnika“ koji (približno) reguliše 24-časovni ciklus bioloških procesa.[13][14]

Hronobiološke promene kod čoveka najčešće nastaju usled narušenog biološkog ritma organizma, i mogu biti uzrokovane mnogim faktorima, uključujući:

  • putovanja kroz veći broj vremenskih zona (džetleg),
  • stvaranje novih pojedinačnih navika (ostajanje do kasno tokom noći ili duže spavanje tokom dana)
  • socijalne potreba društva ili zahtevi posla (npr rad u noćnoj smeni)
  • trudnoća i briga o novorođenčetu
  • zloupotreba ili neželjeno dejstvo nekih lekova
  • retki slučajevi poremećaja biološkog časovnika, nastali na osnovu genetske predispozicije.[15]

Kao rezultat narušenog biološkog (cirkadijalnog) ritma spavanja poremećaji mogu biti privremeni (reverzibilni) ili hronični - trajni (ireverzibilni), što remeti relaksaciju organizma, njegovo blagostanje i „performanse“ (radne i druge sposobnosti). Manifestni hronični efekti po zdravlje mogu biti najizraženiji u sistemima za varenja, metabolizmu i funkcijama srčanosudovnog sistema.[16]

Uobičajeni poremećaji cirkadijalnog ritma[uredi | uredi izvor]

Džetleg (engl. Rapid Time Zone Change Syndrome)

Ovaj sindrom čini skup simptoma koji se karakterišu prekomernom pospanošću i nedostatkom dnevne budnosti kod ljudi koji putuju kroz više vremenskih zona.

Poremećaj spavanja izazvan smenskim radom (engl. Shift Work Sleep Disorder)

Poremećaj sna izazvan smenskim radom najčešće se javlja kod osoba koje često rotiraju smene ili isključivo rade noću.

Sindrom odložene faze spavanja (engl. Delayed Sleep Phase Syndrome (DSP)

Sindrom odložene faze spavanja (nesanica na početku spavanja), karakteriše se poteškoćama uspavljivanja ili odloženim poremećajem vremena spavanja. Ljudi sa DSP sindromom imaju tendenciju da zaspe vrlo kasno noću, i poteškoće u buđenju u zadato vreme za posao, školu, ili druge društvene aktivnosti.

Sindrom rane faze spavanja (engl. Advanced Sleep Phase Syndrome)

Sindrom rane faze spavanja je poremećaj cirkadijalnog ritma u kome neka osoba ide na spavanje ranije nego uobičajeno i budi se ranije nego što to želi. Kod ovog sindroma večernji odlazak na spavanje je raniji (na primer, između 18.00 i 21.00 časova, uveče), i buđenje ranije nego što ta osoba želi (na primer, između 01.00. i 05.00 časova ujutru)

24-časovni poremećaj spavanja (engl. Non 24-Hour Sleep Wake Disorder)

Ovaj poremećaj ciklusa spavanja često se javlja kod osoba koje su potpuno slepe ili bez biološkog časovnika ili uticaja periodiciteta 24-časovnog ciklusa promene svetlosti i tame. Rezultat poremećaja kod ovih osoba ogleda se u drastičnom smanjenju vremena spavanja i kvaliteta noćnog sna i problemima sa pospanošću tokom dana.

Epidemiologija[uredi | uredi izvor]

U studiji objavljenoj septembra 2000. u britanskom časopisu medicine rada i zaštite životne sredine, o istraživanjima sprovedenim u Australiji i Novom Zelandu, navodi se:

Uskraćivanje sna, može da ima neke od opasnih posledica sličnih pijanstvu. Spavanje manje od 6 časova u toku noći može da utiče na koordinaciju, vreme reakcije i rasuđivanje i predstavlja „vrlo ozbiljan rizik“. Vozači su posebno ugroženi, upozoravaju istraživači. Ljudi koji su budni 17 do 19 časova, nakon spavanja, lošije funkcionišu od onih sa nivoom alkohola u krvi od 0.05 ‰, što je zakonski limit za vožnju u pijanom stanju u većini zapadno evropskih zemalja. Studija navodi da je 16—60% nesreća na putevima izazvano lišavanjem sna.

Britanska medicinska asocijacija upozorava, da postoje i drugi problemi u vezi sa lišavanjem sna osim oštećenja motorike. Ljudi koji su nedovoljno spavali mogu da imaju veći nivo stresa, anksioznosti i depresije, a skloni su i drugim nepotrebnim rizicima. Opasnosti nisu ograničene samo na vozače. Ljudi koji rade u vazduhoplovnim kompanijama (piloti i drugo pomoćno osoblje u avionu), putnici na interkontinentalnim letovima (koji lete kroz više časovnih zona) i druga lica koja rade u noćnim smenama (medicinsko osoblje, policija, vojska, taksisti itd) ili osoblje drugih profesija (koje po prirodi posla rad obavlja noću), može imati slične probleme.

Od džetlega, na interkontinentalnim letovima aviona, privremeno pati 90% pilota i ostalog letačkog osoblja, bez obzira što se po njihovom nasmejanom izgledu to često ne može zaključiti

Velika studija koju je sprovela firma Apdžon (engl. Upjohn) u saradnji sa Junajted erlajns (engl. United Airlines) i Britiš ervejz (engl. British Airways) pokazala je da 94% putnika nakon letenja na dugim relacijama (interkontinentalni letovi) pati od džetlega, a 45% smatra da su njihovi simptomi teški i uznemiravajući.

Jedna anketa iz 1994. sprovedena sa letačkim osobljem (među 228 stjuardesa) na međunarodnim letovima, pokazala je sličnu sliku, u kojoj je 96% ispitanika izjavilo da pati od džetlega uprkos navici na česta i duga putovanja.[17]

Najzastupljeniji poremećaji, navedeni u njihovim odgovorima u anketi bili su u:

  • 90% umor, u prvih pet dana nakon dolaska na odredište putovanja,
  • 32% oticanje udova,
  • 73% pojava dehidracije,
  • 53% dezorijentacija,
  • 94% nedostatak energije i pad motivacije,
  • 93% poremećaje spavanja nakon dolaska na odredište putovanja
  • 70% problemi sa uvom, nosom, grlom, izazvani prehladom ili gripom.

Cirkadijalnu disritmiju u istoj srazmeri u toku letenja doživljavaju profesionalci kao i putnici. Ovo izgleda kao da protivureči često navođenim tvrdnjama da učestala putovanja razvijaju sposobnost za prevazilaženje ovog problema. Takođe, iznenađujuće podatak da kod 32% iskusnih stjuardesa dolazi do oticanja udova. Ovi simptomi obično se pripisuju putnicima zbog dugotrajne nepokretnost u toku leta. To može da znači da neki drugi faktori kao što su promene pritiska vazduha ili dehidracija doprinose oticanju udova.

Prema izveštaju Svetske zdravstvene organizacije do 50% putnika pati u toku ili posle letenja od ovog poremećaja i navodi „džetleg kao otežavajući faktor“, u slučaju pojave proliva izazvanih mikrobiološkom kontaminacijom vode i hrane, (koja je česta na putovanjima), kod 20—50% putnika.[18] Brojni dokazi takođe podržavaju ove studije u kojima pokazuju da džetleg kod većeg broja putnika stvara uslove za pojavu prehlade, gripa i želudačnih i drugih smetnji pri varenju.[19]

Mnoge studije pokazuju da je letenje na istok gore nego letenje na zapad. Jedno od takvih je istraživanje koje je sprovela Vojska SAD, kod vojnika koji su prekomandovani iz SAD u Nemačku. Oko tri dana je bilo potrebno vojnicima koji su se vraćali kući u SAD da se prilagode časovnim promenama i promeni životne sredine. Onima koji su putovali na istok u Nemačku bilo je potrebno osam dana da se prilagode novim uslovima.[20]

Potencijalno negativni efekat interkontinentalna putovanja avionom i džetleg imaju i na takmičarske sposobnosti sportista, kao odgovor na remećenje fizioloških procesa u organizmu:

U jednoj od najobimnijih naučnih studija na ovu temu, pokazano je da putovanja u pravcu zapad—istok, preko 6 časovnih zona dovode do smanjenja konkurentske sposobnosti za oko 10%. U ovoj studiji ispitivano je smanjenje takmičarske sposobnosti za određene oblike fizičke aktivnosti; tako je smanjenje brzine u sprintu na 270 metara iznosilo 8—12%, odnosno za trku na 2,8 km smanjenje je iznosilo 8—9%, smanjenje izokinetičke snage mišića iznosilo je 6—11%, odnosno 13% za izokinetičku izdržljivost mišića.[21]

Džetleg u kosmosu[uredi | uredi izvor]

Da bi olakšali spavanje astronauti koriste i crne maske za oči

Najveći problem sa džetlegom imaju astronauti. U svemirskom brodu u niskoj Zemljinoj orbiti (ranije spejs-šatlu, danas na Međunarodnoj svemirskoj stanici) dan i noć se menjaju svakih 45 minuta, što znači da Sunce izlazi svakih 90 minuta. Ovo brzo menjanje dana i noći unosi zbrku u organizam astronauta.[22]

Astronauti u proseku spavaju oko dva sata manje u poređenju sa spavanjem koje bi imali na Zemlji. U proseku san im traje šest sati i pet minuta, iako agencija Nasa svojim astronautima preporučuje osam i po sati sna u svemiru. Tolika razlika pokazuje da astronauti pate od ozbiljnog nedostatka sna koji može; zbog psihičke tenzije, usporenog vremena reakcije, smanjene koncentracije, da umanji kvalitet rada i poveća verovatnoću za nastanak nesreća i da im ugroze i živote.

Da bi ublažili tegobe više od tri četvrtine ispitanih astronauta upotrebljava pilule za spavanje, prema istraživanjima stručnjaka sa Univerziteta Harvard.[23] koje čine više od 50% svih zaliha lekova koje astronauti upotrebljavaju za vreme svemirskih letova.

Mehanizam nastanka[uredi | uredi izvor]

Sindrom džetlega se javlja kod većine osoba koje putuju avionom kroz tri ili više časovnih zona. Karakterišu ga dve faze (desinhronizacija i resinhronizacija):

Cirkadijalna disritmija (desinhronizacija)[uredi | uredi izvor]

Sa velikom sigurnošću je utvrđeno da je džetleg izazvan cirkadijalnom disritmijom. Cirkadijalna disritmija podrazumeva remećenje (desinhronizaciju) normalnog biološkog sata, cirkadijalnog ritma, spoljnim uzrocima (npr. ciklus dan—noć, svetlo—tama). Cirkadijalni ritam ima periodičnost od 24 do 26 časova i karakterističan je za veliki broj organskih sistema.

Adaptacija na novu vremensku zonu (resinhronizacija)[uredi | uredi izvor]

Prilagođavanje na novu vremensku zonu podudara se sa gubitkom simptoma džetlega. Na period potreban da dođe do resinhronizacije utiče veliki broj faktora. Utvrđeno je da što se više vremenskih zona pređe, potrebno je duže vreme da se resinhronizuju cirkadijalni ritmovi. Pravilo „palca“ glasi: potrebno je otprilike jedan dan po pređenoj časovnoj zoni za resinhronizaciju.

Ovi ritmovi predstavljaju „unutrašnji časovnik“ organizma i važni su u regulaciji psihičkih i fizioloških parametara kao što su telesna temperatura, nivo kortizola u krvi i nivo budnosti (ciklus budnost—san). Radi upoređenja, data su dva tipična primera časovnih promena za jedan let putničkim avionom, na istok i na zapad:

Primer br.1;

Let zapadno od Londona za Los Anđeles, VIA BA0279, 29. januar 2008. Vremenska razlika 8 časova.

Leti na zapad Biološki sat Los Anđeles (lok. vreme)
Polazak 29. januara u 10.05 29. januara u 02.05
Dolazak 29. januara u 21.10 29. januara u 13.10
Vreme spavanja 30. januara u 06.00 29. januara u 22.00

U prvom primeru, scenario leta je ekvivalentan nespavanju cele noći i odlasku u krevet u 6 sati sutradan—9 sati kasnije nego obično.

Primer br.2; Let istočno od Los Anđelesa za London, VIA BA0278, 29. januar 2008.

Leti na istok Biološki sat London (lokalno vreme)
Polazak 29. januara u 10.05 29. januara u 18.05
Dolazak 29. januara u 18.11 30. januara u 02.11
Vreme spavanja 30. januara u 14.00 30. januara u 22.00

U drugom primeru, scenario leta je ekvivalentan nespavanju cele noći i odlasku u krevet u narednih 2 dana—14 sati nakon vremena kada bi inače otišli na spavanje.

Etiologija[uredi | uredi izvor]

Pravac leta

Pravac avionskog leta ima važan uticaj na broj sati potrebnih za adaptaciju. Letovi u pravcu sever—jug kod kojih se ne prelaze časovne zone ne zahtevaju prilagođavanje ritmova. Podaci pokazuju da je za 30—50% kraći period za adaptaciju ako je let u pravcu istok—zapad (faza unazad) poredeći sa pravcem zapad—istok (faza unapred). Ova razlika postoji jer cirkadijalni ritam traje oko 25,2 sati, što omogućava lakše prilagođavanje u situacijama koje produžavaju dan (letovi istok—zapad).

Individualne razlike

Individualne razlike u broju sati potrebnih za adaptaciju. Noćobdije tzv. „noćne ptice“, obično ekstrovertne osobe imaju vrh svog cirkadijalnog ritma u drugom delu dana i zato se lakše prilagođavaju letovima zapad—istok (faza unapred). Nasuprot njima, „dnevni tipovi“ obično introvertne osobe, lakše će se prilagođavaju letovima istok—zapad (faza unazad). [b]

Starost

Životna dob je povezana sa obrascem spavanja, jer sa starenjem, lica idu ranije na spavanje i ranije ustaju. Ova navika će pogodovati prilagođavanju na putovanja u pravcu zapad—istok.

Uslovi sredine.

Vreme potrebno za prilagođavanje umnogome zavisiti i od toga koliko brzo će se lice izložiti novim uslovima sredine, posebno sunčevoj svetlosti. Ranije izlaganje novom ciklusu dan-noć dovešće do brže resinhronizacije.

Sporedni faktori

U sporedne faktore, koji mogu uticati na resinhronizaciju vremena spadaju:

  • Vrsta i sadržaj obroka
  • Hronobiotski lekovi (melatonin). Efekti hronobiotskih lekova na resinhronizaciju zahtevaju dodatna istraživanja, jer nijedna od ovih supstanci nije ispitana u realnim uslovima kod ljudi. Ipak, velika su očekivanja od njihove uloge u prevenciji džetlega.

Simptomatologija[uredi | uredi izvor]

Simptomi džetlega mogu biti vrlo raznoliki, zavisno o broju promenjenih časovnih zona i najčešće ih karakterišu:

Postoje i drugi simptomi, koji neki pripisuju džetlegu, kao što su mučnina, kiseoničko uvo i grčevi u nogama, mada su oni više prouzrokovani načinom putovanja nego promeni vremenskih zona.[19]

Prevencija i lečenje[uredi | uredi izvor]

Za prevenciju i lečenje džetlega koriste se sledeće preporuke koje pomažu da se organizam čoveka što brže i lakše prilagodi časovnim promenama.

Opšte mere[uredi | uredi izvor]

Kako bi se izbegao džetleg, važno je da se organizam što pre prilagodi uslovima koji vladaju u vremenskoj zoni zadate destinacije. U tome mogu pomoći sledeće preporuke, koje spadaju u opšte mere zasnovane na iskustvu i nisu podržane obimnijim medicinskim istraživanjima: [25]

  • Nekoliko dana pre putovanja, pokušajte da postepeno prilagodite svoje navike spavanju koje odgovara vremenskoj zoni na odredištu.
  • Pijte dosta tečnosti kako bi izbegli dehidraciju. Dehidratacija otežava prilagođavanje tela novom vremenskom ritmu.
  • Kako dnevna svetlost može da pomogne restartovanje unutrašnjeg časovnika, treba primeniti jednočasovnu jutarnju šetnju odmah nakon ustajanja.
  • Izbegavati preteran unos kofeina, alkohola i duvana.
  • Izbegavati socijalnu izolaciju, a sa ukućanima kod kojih ste u gostima treba prihvatiti njihove dobre navike spavanja.
  • Već u avionu treba na časovniku podesiti vreme zemlje u koju se putuje, u cilju psihičkog navikavanja na ritam nove vremenske zone.
  • Po dolasku u novu vremensku zonu što više vremena treba provesti napolju.
  • Po dolasku na odredište, prve noći treba obezbediti dovoljno trajanje spavanja.
  • Prva dva dana nakon sletanja treba izbegavati naporne aktivnosti.
  • Kad god je to moguće izbegavati upotrebu tableta za spavanje i alkohola.
  • Putnik koji namerava da ostane duže vreme u novoj vremenskoj zoni, u što kraćem vremenu treba da pokuša da podesi svoj ciklus spavanja, ishrane i aktivnosti toj zoni.
  • Ne preporučuje se unos visokih vrednosti ugljenih hidrata ili masne hrane neposredno pre spavanja, jer njihov unos može poremetiti san.
  • Tople kupke mogu ublažiti upalu mišića nastalu u toku putovanja i dovesti do njihove relaksacije, a hladnije kupke mogu uticati na sniženje telesne temperature što takođe može pozitivno uticati na proces spavanja.

Ishrana[uredi | uredi izvor]

Adekvatan unos tečnosti tokom leta može sprečiti dehidraciju i poboljšati opšte stanje organizma posle leta. Nažalost, režim ishrane i njegov pozitivni uticaj na simptome džetlega zahteva dalja istraživanja, da pouzdano potvrde nedavne studije koje nagoveštavaju taj uticaj.[26]

Primena svetlosti[uredi | uredi izvor]

Brojna istraživanja sprovedena na životinjskim modelima u laboratorijskim uslovima, utvrdila su da vreme izlaganja svetlosti (u vremenu od 3 do 5 časova, kada je telesna temperatura najniža) – ima uticaj na adaptaciju i ponašanje. Primena svetlosti šest časova ranije, šest sati kasnije podstiče ili odlaže promene u organizmu vezane za promenu časovnih zona.

Zato kod letenja na istok, do devet časovnih zona (kada se krećemo prema delu dana bez svetlosti), organizam treba izlagati svetlosti šest časova, nakon dostizanja najniže telesne temperature tela. Ovom konverzijom dobijamo da organizam ostvaruje subjektivni doživljaj, „vidnog dela dana“, kojim kompenzuje časovne razlike (na oko 5 časova izlaganja svetlu organizam izbegava 3 časovnu promenu). Izlaganje svetlosti treba izbegavati unapred, jer dovodi do odlaganja promena.

Za sve letove na zapad kroz više od devet časovnih zona, treba izbegavati izlaganje svetlosti šest sati nakon 5 časova od poletanja, jer se pri ovom putovanju permanentno krećemo ka vidnom delu dana, kako se ne bi narušio ritam sna. Ovaj koncept objašnjava zašto se putovanja na zapad bolje toleriše od putovanja na istok.[27]

Kao sredstva za sprovođenje ovog koncepta, u avionima se primenjuju: maske za oči, zaštitne roletne za zamračivanje prozora, izvori za napajanje svetlom prozorskih stakala i stočića koje koriste putnici, kako bi se svetlost i tama koristile preventivno.[28]

Lekovi[uredi | uredi izvor]

Hronobiotski lekovi;

Efekti hronobiotskih lekova u prevenciji džetlega nisu u potpunosti poznati i zahtevaju dodatna istraživanja. Ipak, velika su očekivanja od njihove uloge u prevenciji džetlega. Postoje dva osnovna mehanizma dejstva ovih lekova na proces resinhronizacije.

  • Prvo, deluju kao spoljašnji faktori ili sinhronizatori bioloških ritmova (adenokortikotropni hormon (ACTH), levo dopa i parahlorofenilalanin). Ako se daju rano tokom ciklusa oni izazivaju pomeranje unapred u odnosu na normalni ciklus i na taj način pomažu osobama koje putuju u pravcu zapad—istok (faza unapred). Nasuprot tome ako se daju kasnije u toku normalnog ciklusa, ovi lekovi odlažu ciklus i koriste osobama koje putuju u pravcu istok—zapad (faza unazad).
  • Drugi mehanizam dejstva ovih lekova je intenziviranje efekata spoljašnjih nadražaja;

Lekovi kao što su litijum ili hlorgilin olakšavaju resinhronizaciju posle putovanja u pravcu istok-zapad.

Triciklični antidepresivi, melatonin i estradiol su lekovi koji se uzimaju da ubrzaju resinhronizaciju nakon letova u pravcu zapad—istok. Melatonin se izlučuje iz epifize između 9 ujutru i 7 uveče. Kapsule melatonina koje se uzimaju uveče nekoliko dana pre putovanja (po lokalnom vremenu) i po dolasku (po lokalnom vremenu), mogu značajno da olakšaju resinhronizaciju. Kada se uzima po ovom rasporedu, pokazano je da melatonin smanjuje simptome džetlega kod muškaraca i kod žena, i kod putovanja u pravcu zapad—istok i istok—zapad. Ipak tačan mehanizam kojim melatonin olakšava resinhronizaciju nije utvrđen.

Evo zapažanja Toma Beldena, jednog od putnika koji je korisio hronobiotsku terapiju u prevenciji džetlega;

Na dan mog dolaska u London, funkcionisao sam skoro normalno i bez poteškoća sam radio i razgovarao sa ljudima. Sledećeg jutra probudio sam se u 8.30 časova, potpuno odmoran. Zaista izuzetan deo „stop džetleg programa“ je odigrao ulogu da moje 12-časovno putovanje do Engleske i Škotske obavim bez simptoma džetlega i osećao sam se kao da sam uvek živeo u vremenu po Griniču. Na povratku kući, moje iskustvo je bilo gotovo potpuno suprotno. Nisam primenio „stop džetleg program“, jer sam zaboravio da ponesem uputstva i smatrao sam da transatlantsko putovanje tokom dana prouzrokuje manje džetleg simptoma nego putovanje prema istoku. Ta pretpostavka je bila velika greška. Tri dana nakon povratka kući, moj san i vreme buđenja je poremećeno, pospanost me tera u krevet ranije nego obično, a doživljavao sam umor u raznim periodima dana.

Ostali lekovi;

  • Kratko-delujući benzodiazepini mogu da se koriste da olakšaju san u prvoj noći ili nekoliko narednih noći u novoj časovnoj zoni. Međutim, treba imati u vidu i potencijalno negativan efekat ovih lekova na efikasnost kognitivnih sposobnosti.[29]
  • Neki hormoni poput insulina, zatim Vijagra itd, mogu se primeniti pre putovanja kroz vremenske zone, ali pre njihove primene treba obavezno konsultovati lekara.

Nove studije o džetlegu[uredi | uredi izvor]

Pronalaženje uzroka, zašto putnici na transmeridijalnim letovima pate od nelagodnosti koja nastaje ukrštanjem nekoliko časovnih zona, pokrenulo je mnoga istraživanja koje bi eventualno dovela do razvoja lekova koji bi „resetovali“ biološki sat u organizmu kako bi se on mogao prilagoditi putnicima da mnogo brže savladaju promene časovnih zona.

Kod većine ljudi postoji potreba oko dva i po dana da se prilagodi šestočasovnom letu iz Evrope u SAD, a znatno više nakon transatlantskog leta prema istoku. Slične probleme spavanja, imaju i smenski radnici — zdravstvenih ustanova, mnogih fabrika, vozači kamiona, itd. — koji često menjaju svoj ritam rada kroz dnevno—noćne smene.

Nove studije pokazuju da je mozak centralni hronometar — biološkog sata koji reguliše cikluse buđenja i spavanje — i ima dva dela koja ispadaju iz sinhronizacije tokom promena intenziteta svetlosti u toku rada u smenama od šest sati, ili vremena koje je potrebno da preletimo preko Atlantika.

Suprahijazmatično jezgro se nalazi u oblasti ukrštanja optičkih puteva (lat. Chiasma)
Dijagram ilustruje uticaj promene svetla i tame, preko suprahiazmatičnog jezgra na promene cirkadijalnog ritma, fiziološke promene i ponašanje

Tim istraživača sa Univerzitetskog centra u Virdžiniji i Univerzitetskog Medicinskog centra u Holandiji objavio je svoje istraživanja o uticaju džetlega na organizam, sprovedenom od 24. maja do 6. juna 2005, u časopisu Current Biology.

  • Istraživanja su pokazala da je dorzalni i ventralni deo suprahiazmatičnog jezgra (SHJ), mozga, centralni hronometar, prilagođavanja različitim nivoima smenskih promena svetlosti, koji potencijalno uzrokuje poteškoće u periodu prilagođavanja, od kojih ljudi najviše pate nakon letenja kroz nekoliko časovnih zona. (SHJ) sadrži oko 20.000 nervnih ćelija i nalazi se u hipotalamusu, delu mozga, upravo iznad mesta gde se ukrštaju optički živci očiju.
  • Istraživači su otkrili da se ventralni deo suprahiazmatičnog jezgra (SHJ), koji je direktno povezan nervnim završecima za očitavanje svetla na retini oka, brzo sinhronizuje sa novim rasporedom svetla, čak i radikalno menja raspored prilagođavanja. Ali dorzalni deo suprahiazmatičnog jezgra (SHJ), zahteva nekoliko dodatnih dana za prilagođavanje. To rezultuje složenim impulsima koji imaju štetan uticaj na funkcionisanje tkiva i organa u organizmu u periodu od nekoliko dana.
  • Studija identifikuje neurotransmiter GABA (gama—aminobuternu kiselinu), kao vezu između ta dva dela biološkog časovnika koji ih eventualno vraća natrag i sinhronizuje.
  • Koistraživač Gene D. Blokiraj, profesor biologije i rektor Univerziteta navodi:

Ključna stvar je da ovde, mi sada znamo šta je „lastiš“: neurotransmiter GABA koji u konačnici vraća sat nazad u harmonizaciju. To bi moglo da dovede do buduće terapije za džetleg. Ovo je prvi put da imamo saznanje o mehanizmu veza između različitih delova (unutrašnjeg) sata. Mi se, nadamo, da smo na putu prema predlogu strategije bržeg pomeranja sata, brže reakcije na neprirodne cikluse promene svetla.

  • Uz pomoć eventualne terapije koja bi bila zasnovana na ovim istraživanjima, značajno bi se pomoglo ne samo putnicima i posadi vazduhoplova već i radnicima koji rade u smenama, što bi od posebnog značaja bilo za starije ljude koji pate od poremećaja spavanja.

Većina hemijskih i biljnih lekova, uključujući i hormon melatonin, nisu testirane ni odobrene od strane službenih agencija većine zemalja. U nekoliko studija testirano je korišćenje melatonina i drugih lekova za prevenciju džetlega ali su one dale različite rezultate, verovatno zato što nisu bile sveobuhvatne, dovoljno precizne i individualizovane.

Nedavna studija sprovedena u Argentini od strane istraživača sa Nacionalnog Univerziteta u Quilmesu na pacovima primenom malih doza leka, sildenafila (poznatog pod komercijalnim nazivom Viagra), pomogla je u 50% slučajeva brži oporavak eksperimentalnih životinja kod kojih je šestočasovno putovanje na istok, simulirano primenom sobne lampe koja je paljena 6 sati ranije nego uobičajeno.

  • U istom tom istraživanju u kome je putovanje na zapad simulirano gašenjem svetla ranije od uobičajenog nisu dobijeni pozitivni učinci leka, što znači da je Vijagra delovala samo u jednom smeru.[30]
  • Profesor Robert Lukas, sa Univerziteta u Mančesteru, povodom ove studije, rekao je da bi nova istraživanja mogla da nagoveste mogućnost korišćenja Vijagre u prevenciji džetlega ali i nedvosmisleno izjavio:

Moraćemo da sačekamo još istraživanja da saznamo da li će to raditi u ljudima.

U studiji Dženifer Evans i sar., sprovedenoj na Univerzitetu u Kaliforniji, osvetljavanjem prostorije niskim nivoom svetlosti noću, postignut je ubrzan oporavak kod pacova svih uzrasta do 50%, simulacijom obe vrste putovanja (istočnom i zapadnom hemisferom). Ovu pojavu istraživači tumače time da ona simulira mesečinu.[31]

Zanimljivosti[uredi | uredi izvor]

Na konkursu za izbor najbolje nove srpske reči održanom 2023. godine u organizaciji sajta „Mala biblioteka“ iz Londona, na spisku od 32 reči koje su ušle u uži izbor na osnovu suda stručnog žirija, našla se i kovanica predložena kao zamena za tuđicu „džetleg“ — reč „letež“.[32]

Napomene[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Desinhronizacija je neprirodni odnos unutrašnjeg vremena organizma putnika prema lokalnom geografskom vremenu.
  2. ^ U brojnim eksperimentima utvrđeno je: a) u eksperimentima za izvođenja neke aktivnosti introverti preferiraju tiše manje podražljive okoline sa manje svetla i manje se mogu nositi sa socijalizacijom od ekstraverata i zato npr. biraju učiti u bibliotekama sa manjim nivoima vidnog i slušnog nadražaja (Campbell i Hawley, 1982); b) introverti su osetljiviji i imaju nižu toleranciju na nadražaje od ekstraverata (Campbell, 1983., 1992.; Dornic i Ehehammar, 1990); c) ekstroverti podešavaju veći intenzitet zvuka čak i za više od 20 dB i intenzitet svetlosti od introvertnih, ako imaju mogućnost izbora u tom smislu.(Geen, 1984) Zbog postojanja razlike u reakciji na svetlosne, zvučne i druge podražaje zasniva se i različito reagovanje na promenu vremenskih zona.[24]

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Izvori[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Waterhouse, Jim; Reilly, Thomas; Atkinson, Greg; Edwards, Ben (2007). „Jet lag: Trends and coping strategies”. Lancet. 369 (9567): 1117—1129. PMID 17398311. S2CID 1569314. doi:10.1016/S0140-6736(07)60529-7. .
  2. ^ Herxheimer A (2008). Jet lag, search date June 2008. Online version of BMJ Clinical Evidence: [1] Arhivirano na sajtu Wayback Machine (24. januar 2004) Pristupljeno 18. 6. 2014.
  3. ^ Okawa M, Uchiyama M (decembar 2007). „Circadian rhythm sleep disorders: characteristics and entrainment pathology in delayed sleep phase and non-24-h sleep–wake syndrome”. Sleep Med Rev. 11 (6): 485—96. PMID 17964201. doi:10.1016/j.smrv.2007.08.001.  as PDF Arhivirano na sajtu Wayback Machine (17. decembar 2008)
  4. ^ (jezik: engleski) Od kada se koristi pojam jet lag? Pristupljeno 1. 6. 2009.
  5. ^ (jezik: engleski) FRANK J.PRIAL Horace Sutton, 72,Magazine Columnist And Travel Author, Pristupljeno 1. 9. 2009.
  6. ^ D. A. Rockwell: The "Jet Lag" syndrome. In: West J Med 122 (5). Mai 1975, S. 419 pdf
  7. ^ (jezik: francuski) Caravelle SE-210 Arhivirano na sajtu Wayback Machine (20. decembar 2010), Pristupljeno 1. 9. 2009.
  8. ^ (jezik: engleski) Patricia Sullivan: Charles F. Ehret; Devised Method to Fight Jet Lag. In: Washington Post, 4. März 2007, Seite C07. hier online[mrtva veza] Pristupljeno 18. 9. 2009.
  9. ^ Kulikov K. A. Kurs sferičeskoй astronomii. — 2 izd. (1969). — M.:
  10. ^ Dolan 2001
  11. ^ Books Llc Time Zones: Time Zone, Greenwich Mean Time, Prime Meridian, Western European Summer Time, List of Tz Database Time Zones. — General Books LLC, — 482 s. . General Books LLC. 2010. ISBN 978-1-157-50693-5.  Nedostaje ili je prazan parametar |title= (pomoć)
  12. ^ Mayer G, Fietze I, Fischer J, Penzel T, Riemann D, Rodenbeck A, Sitter H, Teschler H (eds.) (2009) S3-Leitlinie Nicht erholsamer Schlaf/Schlafstörungen. Somnologie 13(Suppl1):1-160
  13. ^ Ruby NF, Burns DE, Heller HC (1999). „Circadian Rhythms in the Suprachiasmatic Nucleus are Temperature-Compensated and Phase-Shifted by Heat Pulses In Vitro;”. J Neurosci. 19 (19): 8630—8636. PMC 6783024 Slobodan pristup. PMID 10493763. doi:10.1523/JNEUROSCI.19-19-08630.1999. 
  14. ^ Mistlberger RE, Skene DJ Social influences on mammalian circadian rhythms: animal and human studies. Biol Rev. 79 (3): 533—556. 2004.  Nedostaje ili je prazan parametar |title= (pomoć)
  15. ^ American Academy of Sleep Medicine (2005) The international classification of sleep disorders. 2nd edn. Diagnostic and coding manual. American Academy of Sleep Medicine, Westchester, Illinois
  16. ^ Iber C, Ancoli-Israel S, Chesson A, Quan SF (editors) for the American Academy of Sleep Medicine (2007) The AASM manual for the scoring of sleep and associated events: Rules, terminology and technical specifications. American Academy of Sleep Medicine, Westchester, Illinois
  17. ^ Da li patite od Jet laga? anketa Arhivirano na sajtu Wayback Machine (6. jul 2009) Preuzeto jul 2009. (jezik: engleski)
  18. ^ (jezik: engleski) Svetska zdravstvena organizacija, Ženeva. Bezbedna hrana za putnike: Preporuke SZO (brošura). 28. jun 1994.
  19. ^ a b NO-JET-LAG BROCHURE Arhivirano na sajtu Wayback Machine (6. jul 2009) Preuzeto:jul 2009.(jezik: engleski)
  20. ^ (jezik: engleski)Uticaj letenja na istok na džetleg Arhivirano na sajtu Wayback Machine (24. jul 2009) Preuzeto: jul 2009. (jezik: engleski)
  21. ^ Bolest putovanja i sport Arhivirano na sajtu Wayback Machine (8. јун 2009) Преузето: јул 2009.(језик: српски)
  22. ^ Armstrong H.G. (1961). Aerospace Medicine. Baltimor: Wiliams and Wilkins Comp..pp. 261
  23. ^ „Lack of sleep a worry for astronauts”. Lancet Neurology, 2014. Архивирано из оригинала 02. 06. 2016. г. Приступљено 09. 05. 2016. 
  24. ^ Tatalović V. Primjena metode evociranih moždanih potencijala u istraživanju ekstaverzije, Društvo istraživača, Zagreb, god. 17 (2008),BR. 1-2 (93-94),pp. 247-265
  25. ^ (језик: енглески) Committee to Advise on Tropical Medicine and Travel (CATMAT): Travel Statement on Jet Lag. In: Canada Communicable Disease Report. Band 29. ACS-3, 1. April 2003. pdf Архивирано на сајту Wayback Machine (6. mart 2010) Pristupljeno 18. 6. 2014.
  26. ^ Reynolds, Montgo: Using the Argonne diet in jet lag prevention: deployment of troops across nine time zones. Mil Med. 2002, 167(6), S. 451–453
  27. ^ J. Waterhouse: Jet-lag and shift work: (1). Circadian rhythms. In: J R Soc Med. August 1999, 92(8), S. 398–401
  28. ^ Charmane: Advancing Circadian Rhythms Before Eastward Flight: A Strategy to Prevent or Reduce Jetlag In: Sleep. 1. Januar 2005, 28(1), S. 33–44.
  29. ^ Psihodepresori Arhivirano na sajtu Wayback Machine (17. mart 2009) Preuzeto, 2. januara 2010.
  30. ^ (jezik: engleski) Da li Vijagra može pomoći oporavku od džetlega? Preuzeto, 1. avgusta 2009. (jezik: engleski)
  31. ^ (jezik: engleski) Jennifer A. Evans Noćna rasveta ubrzava prilagođavanje animalnog modela na putovanje kroz časovne zone. Preuzeto;01. avgusta 2009.(jezik: engleski)
  32. ^ Koprivica, Jelena (2023-10-04). „Zašto džetleg, kad može letež: Jedan od ova 32 "izuma" biće najbolja nova srpska reč”. NOVA portal (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2023-12-27. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

  • Dolan, Graham (2001). ime Zone. Pearson Education Australia. ISBN 978-0-7312-3283-3. 
  • Aschoff J Handbook of behavioral neurobiology: biological rhythms, vol. 4. 1981 Plenum New York
  • Brown FA: Response to pervasive geophysical factors and the biological clock problem. Cold Spring Harbor Symp Quant Biol. 25:57-72 1960
  • Dunlap JC, Loros JJ, Colot HV, Mehra A, et al.: A circadian clock in Neurospora: how genes and proteins cooperate to produce a sustained, entrainable, and compensated biological oscillator with a period of about a day. Cold Spring Harbor Symp Quant Biol. 72:57-68 2007
  • Sulzman FM, Ellman D, Fuller CA, Moone-Ede MC, et al.: Neurospora circadian rhythms in space: a reexamination of the endogenous-exogenous question. Science. 225:232-234 1984 11540800
  • Enright JT: Data analysis. Aschoff J Handbook of behavioral neurobiology: biological rhythms, vol. 4. 1981 Plenum New York 21-40

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Klasifikacija


Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Џетлег&oldid=27440982”