Korisnik:Jole.legenda/testOpet
| Aleksandar od Jugoslavije | |
|---|---|
 Jole.legenda/testOpet | |
| Žanr | drama |
| Temelji se na | Aleksandar od Jugoslavije (Vuk Drašković) |
| Scenario | Zdravko Šotra |
| Režija | Zdravko Šotra |
| Uloge | Ljubomir Bulajić Tamara Aleksić Irfan Mensur Petar Strugar Branislav Lečić Žarko Laušević Voja Brajović Nikola Kojo Goran Šušljik Sloboda Mićalović Nada Macanković Nataša Ninković Nela Mihailović Danica Maksimović Anica Dobra Jelica Sretenović |
| Kompozitor | Saša Milošević Vojislav Borisavljević |
| Zemlja |  Srbija |
| Lokacija | Beograd |
| Jezik | srpski |
| Broj sezona | 1 |
| Broj epizoda | 15 |
| Vreme trajanja | 50 minuta |
Produkcija | |
| Izvršni producent | Dragan Đurković |
| Montažer | Petar Putniković |
| Scenograf | Dejan Anđelković |
| Direktor fotografije | Veselko Krčmar Darko Stanojev |
| Produkcija | United Media Vision Team |
Emitovanje | |
| Emiter | Nova S |
| Premijerno prikazivanje | 15. mart — 7. jun 2021. |
Aleksandar od Jugoslavije je srpska televizijska serija iz 2021. godine u režiji i po scenariju Zdravka Šotre bazirana na istoimenom romanu Vuka Draškovića. Već nakon prvog prikazivanja prve epizode serije Aleksandar od Jugoslavije, ostvarila drugo mesto po gledanosti, odmah iz RTS-a, sa udelom u gledanosti od 18,7 odsto. [1]
Serija obuhvata istorijski period od 1918. do 1934. godine, odnosno od stvaranja Kraljevstva SHS koja će 1929. postati Jugoslavija do 1934, ubistva kralja Aleksandra u Marselju.
Naslovnu ulogu tumači Ljubomir Bulajić kao kralj Aleksandar I Karađorđević i Tamara Aleksić kao kraljica Marija Karađorđević, dok su u ostalim ulogama Irfan Mensur, Petar Strugar, Branislav Lečić, Žarko Laušević, Voja Brajović, Nikola Kojo, Goran Šušljik, Sloboda Mićalović, Nada Macanković, Nataša Ninković, Nela Mihailović, Danica Maksimović, Anica Dobra, Jelica Sretenović i drugi.
Sve epizode serije su dostupne od 12. marta 2021. godine na platformi EON. Pretpremijera serije je planirana od 12. marta svakog petka u 10.00 sati na portalu nova.rs dok je premijera serije zakazana od 15. marta 2021. godine na kanalu Nova S.
Radnja[uredi | uredi izvor]
Serija će obuhvatati period od ulaska kralja Aleksandra u oslobođeni Beograd po završetku Prvog svetskog rata pa sve do atentata na njega u Marselju.
Uloge[uredi | uredi izvor]
Epizode[uredi | uredi izvor]
| Br. ep. (ukupno) | Br. ep. (u sezoni) | Naslov | Reditelj | Scenarista | Premijera |
|---|---|---|---|---|---|
| 1 | 1 | Zdravko Šotra | Zdravko Šotra | 15. mart 2021. | |
| Aleksandar ulazi u Beograd, tri dana pošto je grad oslobođen. U dva Balkanska i u Prvom svetskom ratu, komandovao je srpskom vojskom u mnogim pobedonosnim bitkama. Srbi su tim pobedama zadivili svet, a Aleksandar, umesto radosti, oseća gorčinu, jer je Srbija teško izginula, sva je spaljena i razorena. Dok njegova vojska nadire dalje, izbija na obalu Jadrana i nastavlja prema Mariboru, umorni ratnik Aleksandar započinje stvaranje države Južnih Slovena. Njenim stvaranjem nestaće Kraljevina Srbija i Kraljevina Crna Gora. | |||||
| 2 | 2 | Zdravko Šotra | Zdravko Šotra | 22. mart 2021. | |
|
Od kako je oboleli otac, kralj Petar, zbog bolesti, preneo na njega sva kraljevska ovlašćenja, Aleksandar je već 6 godina kralj umesto kralja kako sam kaže. Srpska vojska, na zahtev saveznika, i dalje goni neprijatelja dok Aleksandar radi na stvaranju Jugoslavije. Savetuje se sa vojvodama, akademicima, piscima jer želi da čuje sva mišljenja za i protiv stvaranja nove države. Stiže mu kasnije vest da su boljševici u Rusiji pobili rusku carsku porodicu, među njima i kneginju Olgu kojom je trebalo da se oženi. Aleksandar telefonira dedi crnogorskom kralju Nikoli, koji je 1917. godine izbegao u Pariz. Boli ga njegovo nerazumevanje za Jugoslaviju, u kojoj bi on da bude kralj. Na kraju stiže radosna vest iz Zagreba – tamo se kliče ujedinjenju. | |||||
| 3 | 3 | Zdravko Šotra | Zdravko Šotra | 29. mart 2021. | |
|
Aleksandar je 18. novembra ušao u Beograd i nastanio se u kući Krsmanovića a već 1. decembra 1918 u istoj kući odvija se istorijski događaj - proglašeno je Kraljevstvo Srba, Hrvata i Slovenaca i stvaranje nove države. Mnogi su to dočekali sa oduševljenjem. S druge strane, saveznici su u neprilici, jer su Italiji obećali obalu Jadrana, od Ulcinja skoro do Trsta. Aleksandra potresa bratoubilački sukob na Cetinju. | |||||
| 4 | 4 | Zdravko Šotra | Zdravko Šotra | 5. april 2021. | |
|
U januaru 1919. godine, saveznici u Parizu započinju Mirovnu konferenciju šefova pobedničkih zemalja. Iako je Aleksandru tamo mesto, saveznici ga ne pozivaju jer je stvorio državu koju ne priznaju. Regent Aleksandar ipak odlazi u Pariz inkognito. Budući da se proslavio kao veliki pobednik u ratu, tamošnja štampa razglasi njegov dolazak i počne da napada one koji ignorišu zasluženog ratnog saveznika. Aleksandar tako postaje zvezda Mirovne konferencije. Šefovi savezničkih zemalja izraze želju da se susretnu sa njim. U Srpskom poslanstvu razgovara sa delegacijom svoje zemlje. | |||||
| 5 | 5 | Zdravko Šotra | Zdravko Šotra | 12. april 2021. | |
|
Aleksandrov boravak u Parizu bio je vrlo sadržajan. Njegovi ratni drugovi, francuski generali, zatraže susret sa njim. I američki predsednik Vudro Vilson (onaj što je isticao zastavu na Beloj kući) izraži želju da ga primi. Rezultat te posete je da je Američki predsednik Vudro Vilson oduševljen idejom nove države i pokreće pitanje priznavanja nove države koje će ubrzo uslediti. Zbog nezadovoljstva situacijom u Italiji, predsednik Francuske Klemanso zove Aleksandra a i slavnog vojvodu Živojina Mišića da bi jače „zastrašili” Italijane. Radi boljeg utiska, doček im priređuje u Strazburu, a ne u Parizu gde je doček bio veličanstven. | |||||
| 6 | 6 | Zdravko Šotra | Zdravko Šotra | 19. april 2021. | |
|
Pariska konferencija ne može da se održi zbog nerealnih zahteva delegata iz Hrvatske. Zato u srpskom poslanstvu u Parizu Klemanso i engleski delegat Lojd Džordž izvrše pritisak na njih. Aleksandar je od uspeha tog sastanka očekivao priznanje svoje države, koje je nakon toga i usledilo. Vilson je zamolio Norvešku da je prvi prizna, pa je priznala Amerika, a za njom Francuska. U Beogradu je slavlje povodom proglašenja Kraljevstva Srba, Hrvata i Slovenaca. Na prijemu kod regenta, Jovan Cvijić iznosi veliku mapu Kraljevine koju je nacrtao, a kad je Aleksandar poljubi, nastaje istinsko oduševljenje. Beograd je na ulicama i pozdravlja regenta koji se vraća iz Narodne skupštine nakon usvajanja Vidovdanskog ustava. Jedan komunista baca bombu na Aleksandra, ali ona, srećom, pogodi banderu. Svi državnici sveta se javljaju, da vide šta je sa Aleksandrom. Već uveče, na kraju tog dana prepunog uzbuđenjima, mora u Pariz na operaciju. Njegovo zdravlje, načeto u ratu, već je u kritičnom stanju. | |||||
| 7 | 7 | Zdravko Šotra | Zdravko Šotra | 26. april 2021. | |
|
Pred polazak u Francusku, Aleksandar se oprašta od oca, kralja Petra, koji leži na samtrničkoj postelji, dok on odlazi na rizičnu operaciju u Parizu, za koju ne zna hoće li je preživeti. Zato sa sobom vodi kneza Pavla. Posle operacije lekari se čitavo leto bore da održe Aleksandra u životu, a u međuvremenu u Beogradu umire njegov otac, kralj Petar. Po zakonu, on bi trebalo da položi zakletvu i postane kralj, ali u Parizu kraj njega sede nemoćni lekari i čekaju da izdahne. Dok u Beogradu Pašićeva vlada razmatra kako da razreši dinastičku krizu, iz Pariza javljaju da se desilo čudo - Aleksandar se oporavio i dolazi. I on dolazi, polaže zakletvu i postaje kralj. A kralja treba oženiti. Svi o tome misle, osim njega, koji je opsednut drugim brigama. Nekako mu poture sliku rumunske princeze Marije... | |||||
| 8 | 8 | Zdravko Šotra | Zdravko Šotra | 3. maj 2021. | |
| Na dvoru u Bukureštu priređena je svečanost na kojoj su se upoznali i verili princeza Marija i Aleksandar. Na medenom mesecu na Bledu, oni shvataju da njihov brak, sklopljen iz državnih interesa, prerasta u ljubav. Po povratku u Beograd, Aleksandar prima novog premijera Bugarske, Aleksandra Stambolijskog, koji želi da svoju zemlju priključi Jugoslaviji, a da Aleksandar postane car Južnih Slovena, što se ovom učini plemenito ali naivno. | |||||
| 9 | 9 | Zdravko Šotra | Zdravko Šotra | 10. maj 2021. | |
|
Stiže grozna vest iz Sofije − pučisti su preuzeli vlast, a nesretnom Stambolijskom su odsekli ruku kojom je u Nišu potpisao ugovor o prijateljstvu sa Srbijom, a zatim i glavu. U Zagrebu mitinzi, na kojima Stjepan Radić zagovara nepoštovanje Ustava i propagira stvaranje Republike Hrvatske, u okviru Kraljevine SHS. On kontaktira Beč, London pa i u Moskvu nudeći se Sovjetima da pristupi Internacionali. To Beogradu dosadi, pa ga uhapse. U zatvoru ga poseti Pašić da ga pridobije za koaliciju. Radić biva primljen kod Aleksandra sav prepodobijen. Aleksandar mu zna slabu tačku - Musolini. Taj otvoreno traži Dalmatinsku obalu, a država SHS I Aleksandar su brana tome. Aleksandar, s profesorom Milutinom Milankovićem, razgovara sa patrijarhom i vladikama i predlažu kalendar koji je Milanković stvorio. Po njemu bu svi, koji veruju u Hrista, istog dana slavi njegovo rođenje i vaskrsenje. Ali dve konfesije Hristove vere, ne mogu da prevaziđu konzervatizam, antagonizam i mržnju, koja truje njihov odnos. | |||||
| 10 | 10 | Zdravko Šotra | Zdravko Šotra | 17. maj 2021. | |
|
Kraljev prijatelj, vajar Ivan Meštrović, na imanju Karađorđevića u Topoli vaja Aleksandrovo poprsje. Meštrović mu pruža najobjektivnije informacije o stanju u zemlji, posebno o pitanjima koji se tiču Hrvata. Aleksandar i Marija sa pratnjom kreću na veliku turneju po državi, gde ih narod svuda veoma srdačno dočekuje. U isto vreme sa raznih strana stižu upozorenja iz domaćih izvora, a i francuska štampa o tome piše, da mnogi kralju „rade o glavi” i da je turneja vrlo rizična. Samog Aleksandra najviše zanima kako će ga dočekati njegovi Crnogorci. Dao je dozvolu da se obnovi Njegoševa kapela na Lovćenu. On i Marija učestvuju u procesiji ponovnog iznošenja Njegoševih ostataka na Lovćenu. Dok plove Jadranom, Italijani, sa svojih brodova, topovskom paljbom opominju da su tu. U Splitu vojna parada, tiskanje i pozdravi velike mase uzbuđenih građana. Stjepan Radić u parlamentu polaže poslaničku zakletvu i govori svoju pesmu posvećenu kralju. Kraljica Marija rađa decu i kralj juri autom po gradu kao Fanđo. U časovima porodične idile na Oplencu, Aleksandar joj poverava brigu koja ga muči sa Nikolom Pašićem i njegovim sinom. | |||||
| 11 | 11 | Zdravko Šotra | Zdravko Šotra | 24. maj 2021. | |
|
Sledi velika turneja kraljevskog para po Hrvatskoj. Aleksandar je imao neprijatan razgovor sa Nikolom Pašićem oko bahatosti njegovog sina. Pašića je to jako uznemirilo. Jedva se fijakerom odvezao kući, gde je odmah izdahnuo. Sahrana slavnog političara, čoveka od istorijskog uticaja na zbivanja u državi, bila je veliki događaj u Beogradu. Radiću je novi koalicioni partner vođa Prečanskih Srba Svetozar Pribićević. Njih dvojica drže vatrene govore na mitingu u Zagrebu gde Pribićević izjavljuje: „Neka Srbi, već jednom kažu koliko košta ta njihova prolivena krv na Kajmakčalanu, da im platimo i da već jednom zašute!” Prevrtljivi Radić je već na prijemu povodom rođenja kraljevog sina kao da ništa nije bilo. Na zasedanju parlamenta, galama i psovačina, jezik se svima oteo pameti. To ne sluti na dobro. | |||||
| 12 | 12 | Zdravko Šotra | Zdravko Šotra | 31. maj 2021. | |
|
Prolazi vreme, a buka u Skupštini ne prestaje. U oštroj galami Radić zatraži reč i izjavljuje: Nije Đorđe za ludnicu, za ludnicu je Aleksandar koji je brata tamo strpao. Kad ga Aleksandar tamo pozove, dolazi nebrojeno puta klanjajući se i obeća da će sve učiniti da se smire dusi u skupštini. U nastavku zasedanja stanje je sve gore, a i Radić je jedan od bukača, dok Crnogorac, sa kratkim fitiljom, Puniša Račić, ne izađe za govornicu. izvadi pištolj i poče da puca na protivničke poslanike. Dvojica mrtvih i dvojica teških ranjenih a među ranjenima je i Stjepan Radić. Bes zbog zločina u Skupštini zatresao je Hrvatsku, a Zagreb posebno. Razdraženi demonstranti kreću na policiju: gušanje, ruganje ,psovke, udarci pendrecima i metalnim šipkama. Na obe strane, desetine mrtvih a ima i povređenih. Kralj posećuje Radića u bolnici i moli ga da jednim proglasom umiri Hrvate. Odjek u svetu je grozan po Srbe i kralja, nekadašnjeg velikog ratnika. Pribićević dolazi kod kralja i traži mu da se on izvini Hrvatima, kao da je Aleksandar taj koji je provocirao sukobe u Skupštini. Na ovaj bezobrazluk mu Aleksandar poručuje da pozdravi Radića i da mu kaže da se on ne protivi otcepljenju Hrvatske tj. da će on sam amputirati Hrvatsku. Ovaj iznenađen, ostane bez reči, potpuno konsterniran. On ne zna da bi nezavisnu Hrvatsku Musolini odmah prepolovio. | |||||
| 13 | 13 | Zdravko Šotra | Zdravko Šotra | 31. maj 2021. | |
|
Kralju dolaze Slovenci uznemireni vešću o amputaciji Hrvatske. Šta će biti s njima u tom slučaju? Aleksandar im obećava da će ostaviti koridor uz mađarsku granicu do Slovenije. Mehmedu Spahi nudi posebna rešenja za Bosnu. Aleksandar saziva mudre i ugledne ljude da čuje njihovo mišljenje. Radi se o ozbiljnom državničkom pitanju; tu su i knez Pavle, Stojan Protić, Slobodan Jovanović, Isidora Sekulić, Ljuba Davidović, Milutin Milanković, vojvode Stepanović i Bojović, predsednik vlade Velja Vukićević. Mišljenja su različita, od onih koji smatraju da je ujedinjenjem napravljena greška, do onih da je greška rušiti ono u šta je uložen veliki trud i nada. Stjepan Radić je umro. U Zagrebu četiri dana i četiri noći traje defile pored Radićevog odra. Na pogrebnoj povorci je okupljeno oko 200 000 ljudi. Aleksandar dobija novog protivnika koji popunjava Radićevo mesto, Vlatka Mačeka. | |||||
| 14 | 14 | Zdravko Šotra | Zdravko Šotra | 7. jun 2021. | |
|
Kralj Aleksandar pokušava da u razgovorima sa Mačekom i Pribićevićem nađe neko rešenje. Međutim, Maček uporno zastupa ideje na kojima je insistirao i Radić. Žele dualnu konfederaciju i Hrvatsku do Zemuna. U Zagrebu su česti neredi. Oseća se i delovanje ustaša Ante Pavelića. Rešen da to prekine, Aleksandar suspenduje ustav i zavodi diktaturu. General Živković formira vladu, koja zamenjuje svu drugu vlast. Prolazi vreme. Aleksandar deli državu na banovine. Maček mu se žali da je Zetska banovina njegovih Crnogoraca u stvari Zetoslavija, sa Dubrovnikom, Hercegovinom i Metohijom koje im je dao. A onda, kao da kreću stvari nabolje. Svetska je kriza, propadaju banke u kojima se tope dugovi Jugoslavije. Privreda napreduje, ruski emigranti projektuju brojne palate po Beogradu. Kralj putuje brodom „Dubrovnik” u Istanbul, poveo je i Luku Mesečinu. Pred palatom Dolmabahče, Aleksandra očekuje Mustafa Kemal Ataturk, sa kojim provodi noć u razgovoru. | |||||
| 15 | 15 | Zdravko Šotra | Zdravko Šotra | 7. jun 2021. | |
|
Aleksandar je u poseti Zagrebu. Sav grad se slegao na ulice da ga pozdravi. Čovek zadužen za njegovu bezbednost, iznenada obori jednu ruku sa uperenim pištoljem. Čovek koji brine o kraljevoj bezbednosti godinama ima više problema sa Aleksandrom, koji svoju bezbednosti ignoriše, nego sa atentatorima. U zagrebačkoj rezidenciji on mu do detalja iznosi plan ustaša, VMRO i Hortijevaca koji, pod pokroviteljstvom Musolinija, spremaju njegovo ubistvo. Zna se i ime Bugarina egzekutora - Vlado Černozemski. Uzalud to sve govori Aleksandru. Aleksandar kreće za Marsej, na svoje poslednje putovanje. U pristaništu Zelenika saznaju da je na otvorenom moru nevreme, te da ne mogu isploviti. Aleksandar nagovori Mariju i Pavla da idu vozom, pravo u Pariz. Mora u Marsej, da na groblju oda poštu svojim ratnim drugovima. Sutradan, brod Dubrovnik je nadomak Marseja. Aleksandar odbija da obuče pancir košulju, neće da čuje izveštaj bezbednosti. Ohrabri ga što su u tom momentu francuski avioni već u počesnom nadletanju Dubrovnika, zatim sa obale pucaju plutoni, a zatim i bučni povici građana...
| |||||
Prijem[uredi | uredi izvor]
Serija je, slično romanu koji je poslužio kao osnova za scenario, uglavnom doživela negativne kritike. Njene manjkavosti su upoređivane sa onima koje su donele serije Nemanjići — rađanje kraljevine i Kralj Petar Prvi. Kritikovani su Draškovićeva percepcija istorije, te Šotrina dramaturgija, režija, greške u scenografiji i gluma. Tako filmski i TV kritičar Božidar Zečević smatra da se u seriji „nalaze uobičajene mane naše televizijske produkcije” kao i da serija ima površnu dramaturgiju i da joj nedostaje istorijskog utemeljenja.[2] Kritičar i pisac Đorđe Bajić je u svom kratkom osvrtu na prvu epizodu bio zapanjen zbog činjenice da je Šotra "zamenio Vitezovića i Sremca Draškovićem", ali je odbio da gleda ostatak serije, jer ga ona podseća na "bizarni hibrid video-instalacije i školskog programa".[3] Kolumnista portala "Peščanik", Dejan Ilić je takođe prokomentarisao i seriju i knjigu u negativnom kontekstu, ističući pritom da od dotičnih nije ni očekivao ništa, te ih nazivajući "propagandnim paketom".[4]
Napomene[uredi | uredi izvor]
- Snimanje serije je bilo planirano za 16. mart 2020. godine, ali je pomereno tek na 28. maj 2020. zbog vanrednog stanja usled pandemije virusa korona. Snimanje je posle 3 meseca završeno 6. septembra 2020. godine.
- Snimanje je bilo planirano osim na lokacijama u Srbiji i u Crnoj Gori, Hrvatskoj i Francuskoj pošto je bilo planirano da bude i srpsko-francuska koprodukcija sa francuskim glumcima. Međutim, snimanje u regionu i inostranstvu nije bilo moguće zbog zatvorenih granica zbog pogoršanja epidemiološke situacije zbog epidemije koronavirusa.
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ „Televizija Nova S večeras druga po gledanosti, odmah iza RTS, najgledanija prva epizoda serije Aleksandar od Jugoslavije”. Nova.rs. Pristupljeno 2021-03-15.
- ^ „B. Zečević: Serija o kralju Aleksandru II je ruganje istoriji”. ISKRA. Pristupljeno 2021-03-23.
- ^ Kurir: "Stigle prve kritike na račun serije ’Kralj Aleksandar od Jugoslavije’..."
- ^ Peščanik: Dejan Ilić — "Crni Aleksandar"
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
- Aleksandar od Jugoslavije na sajtu IMDb (jezik: engleski)